Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Драгиша Слијепчевић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић и Сабахудин Тахировић, у поступку по уставној жалби Горана Кљајевића из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 14. октобра 2010. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Горана Кљајевића изјављена против радње непоступања Министарства унутрашњих послова Републике Србије - Дирекције полиције – Управе криминалистичке полиције - Службе за борбу против организованог криминала, по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја и непоступања по решењу Повереника за информације од јавног значаја бр. 07-00-00282/2007-03 од 7. фебруара 2008. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Горан Кљајевић из Београда, преко пуномоћника Данице Кљајевић, адвоката из Београда, поднео је Уставном суду 4. априла 2008. године уставну жалбу против радње непоступања Министарства унутрашњих послова Републике Србије - Дирекције полиције – Управе криминалистичке полиције - Службе за борбу против организованог криминала по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја и непоступања по решењу Повереника за информације од јавног значаја бр. 07-00-00282/2007-03 од 7. фебруара 2008. године, због повреде права на одбрану и права на обавештеност и приступ подацима од јавног значаја, зајемчених одредбама члана 33. став 2. и члана 51. Устава Републике Србије.
У уставној жалби се, поред осталог, наводи:
- да се подносилац уставне жалбе 21. марта 2007. године обратио Министарству унутрашњих послова Републике Србије - Служби за борбу против организованог криминала, са захтевом за приступ информацијама од јавног значаја како би му доставили имена и презимена свих лица која су 12. априла 2006. године извршила претрес стана у коме станује са породицом, и то како оних лица која су претресању присуствовала од 6,30 ујутро, када је исто отпочело, тако и оних која су у стан непрекидно улазила и излазила све до 11,45 истог дана;
- да му је Служба за борбу против организованог криминала 29. марта 2007. године доставила одговор 03/4-1 „О” строго поверљиво број 230-173/06 од 27. марта 2007. године, у коме је наведено да је током истраге имао могућност увида у списе предмета и да је добијање тражених података, с обзиром на службену тајну, усмерено на Специјалног тужиоца, истражног судију или председника судског већа;
- да је 10. априла 2007. године изјавио жалбу Поверенику за информације од јавног значаја, јер му је Служба за борбу против организованог криминала ускратила приступ траженој информацији;
- да је решењем Повереника за информације од јавног значаја бр. 07-00-00282/2007-03 од 7. фебруара 2008. године усвојена његова жалба и наложено Управи криминалистичке полиције - Служби за борбу против организованог криминала да му одмах, а најкасније у року од три дана од дана пријема решења, достави фотокопију документа из кога се могу сазнати имена и презимена лица која су 12. априла 2006. године у времену од 6,30 до 11,45 часова извршила претресање стана у коме станује са породицом;
- да му је 6. марта 2008. године Служба за борбу против организованог криминала доставила само фотокопију Записника о претресању стана и других просторија Министарства унутрашњих послова – Ресора јавне безбедности – Управе криминалистичке полиције – Службе за борбу против организованог криминала - ОСОФК, бр. 173/06-1 од 12. априла 2006. године, али да на овај начин није поступљено ни по његовом захтеву, нити по решењу Повереника, јер су у записнику наведена имена и презимена само три службена лица која су учествовала у претресу стана, а било је присутно најмање 10, вероватно и више других лица и да имена тих лица нису никада подносиоцу саопштена;
- да је потом 17. марта 2008. године поднео Влади Републике Србије захтев за извршење решења Повереника, о чему је истог дана обавестио и Народну скупштину Републике Србије и Министарство унутрашњих послова, позивајући их да изврше контролу рада полиције и предузму мере из оквира својих надлежности, како би се обезбедила законитост рада полиције и омогућила заштита основних слобода и права подносиоца уставне жалбе;
- да је, поред наведеног, и сама наредба о претресу стана и других просторија подносиоца уставне жалбе, коју је донео истражни судија Окружног суда у Београду-Посебно одељење Кри. Пов. П. 182/06 од 11. априла 2006. године незаконита из више разлога, које подносилац у уставној жалби детаљно образлаже.
Предложио је да Уставни суд утврди да је оспореном радњом повређено његово Уставом зајемчено право на одбрану и право на обавештеност, да нареди вршење тражене радње и одреди да се уклоне штетне последице у одређеном року.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставноправној ствари:
Против подносиоца уставне жалбе у току је кривични поступак пред Вишим судом у Београду - Посебно одељење, због постојања сумње да је извршио више кривичних дела.
Подносилац уставне жалбе се 21. марта 2007. године обратио Министарству унутрашњих послова - Служби за борбу против организованог криминала, захтевом за приступ информацијама од јавног значаја којим је затражио да му се доставе имена и презимена свих лица која су 12. априла 2006. године извршила претрес стана у коме станује са породицом, и то како лица која су претресу присуствовала када је претрес отпочео, тако и оних која су непрекидно улазила и излазила у периоду од 6,30 до 11,45 часова. Служба за борбу против организованог криминала је подносиоцу уставне жалбе доставила допис 03/4-1 „О“ стр.пов. бр. 230-173/06 од 27. марта 2007. године којим га је обавестила да је током истраге имао могућност увида у списе предмета и да је добијање тражених података, с обзиром на службену тајну, усмерено на Специјалног тужиоца, истражног судију или председника већа.
По пријему наведеног дописа, подносилац уставне жалбе је изјавио жалбу Поверенику за информације од јавног значаја, који је његову жалбу усвојио решењем број 07-00-00282/2007-03 од 7. фебруара 2008. године и наложио Министарству унутрашњих послова – Управи криминалистичке полиције, да подносиоцу без одлагања, а најкасније у року од три дана од дана пријема решења, достави фотокопију документа из кога се могу сазнати имена и презимена лица која су 12. априла 2006. године у времену од 6,30 до 11,45 часова извршила претресање стана у коме станује са породицом, а који се налази у Београду.
Поступајући по решењу Повереника за информације од јавног значаја, Министарство унутрашњих послова је 6. марта 2008. године доставило подносиоцу уставне жалбе фотокопију Записника о претресању стана и других просторија Министарства унутрашњих послова – Ресора јавне безбедности – Управе криминалистичке полиције – Службе за борбу против организованог криминала - ОСОФК, бр. 173/06-1 од 12. априла 2006. године.
Како је подносилац уставне жалбе сматрао да на наведени начин Министарство унутрашњих послова није поступило по решењу повереника за информације од јавног значаја, јер се у наведеном записнику налазе имена само три службена лица, а не и имена „бар десет других службених лица која су претресу стана присуствовала“, то је 17. марта 2008. године поднео Влади Републике Србије захтев за извршење решења Повереника за информације од јавног значаја. Влада по наведеном захтеву није ништа предузела. Подносилац уставне жалбе се обратио и Народној скупштини Републике Србије, као и Министарству унутрашњих послова Републике Србије, позивајући их да изврше контролу рада полиције и предузму мере из оквира својих надлежности, како би се обезбедила законитост рада полиције и омогућила заштита његових основних слобода и права.
Из записника о претресању стана и других просторија Службе за борбу против организованог криминала број 173/06-1 од 12. априла 2006. године произлази, поред осталог:
- да претресање стана предузимају службена лица З.К. и Д. Ј. са записничарем Н.Г;
- да се пре предузимања претресања утврђује да је претресање стана и других просторија наредио А.В, истражни судија Окружног суда у Београду-Посебно одељење 12. априла 2006. године;
- да је наредба предата подносиоцу уставне жалбе;
- да је пре претресања стана подносилац уставне жалбе поучен да има право да узме браниоца, да је подносилац захтевао браниоца и да је у 06,40 позван адвокат В.Г.;
- да су претресу стана, поред наведених овлашћених службених лица, присуствовали подносилац уставне жалбе, његов бранилац В.Г. и два сведока - М.Е. и Т.Б.;
- да је претрес стана започео 12. априла 2006. године у 08.30, а да је завршен истог дана у 11.15 сати;
- да су записник о претресању стана и других просторија потписали: овлашћено службено лице З.К, записничар Н.Г. и сведок М.Е;
- да су подносилац уставне жалбе, његов бранилац и сведок Т.Б. одбили да потпишу записник о претресању стана и других просторија.
4. Одредбама Устава на чију се повреду позива у уставној жалби, утврђено је: да свако ко је окривљен за кривично дело има право на одбрану и право да узме браниоца по свом избору, да с њим несметано општи и да добије примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране (члан 33. став 2.); да свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и да су средства јавног обавештавања дужна да то право поштују, као и да свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, у складу са законом (члан 51.).
Одредбом члана 79. став 8. Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, бр. 58/04, 85/05 и 115/05), који је важио у време сачињавања записника о претресању стана и других просторија, било је прописано, поред осталог, да ће се о сваком претресању стана саставити записник, који потписују лице код кога се спроводи претресање и лица чије је присуство обавезно.
Одредбом члана 28. став 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04 и 54/07), који је важио у време доношења решења Повереника, било је прописано да су решења и закључци Повереника обавезујући.
5. Оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта садржине права на обавештеност из члана 51. Устава, а полазећи од претходно утврђених чињеница и околности, те одредаба Законика о кривичном поступку и Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Уставни суд је утврдио следеће:
Неспорно је да је Повереник за информације од јавног значаја решењем бр. 07-00-00282/2007-03 од 7. фебруара 2008. године наложио Министарству унутрашњих послова – Управи криминалистичке полиције да подносиоцу уставне жалбе без одлагања, а најкасније у року од три дана од дана пријема решења, достави фотокопију документа из кога се могу сазнати имена и презимена лица која су 12. априла 2006. године у времену од 6,30 до 11,45 часова извршила претресање стана у коме станује са породицом.
Такође, није спорно да је Министарство унутрашњих послова подносиоцу уставне жалбе 6. марта 2008. године доставило фотокопију Записника о претресању стана и других просторија Министарства унутрашњих послова – Ресора јавне безбедности – Управе криминалистичке полиције – Службе за борбу против организованог криминала - ОСОФК, бр. 173/06-1 од 12. априла 2006. године.
Уставни суд указује да из садржине одредбе члана 79. став 8. Законика о кривичном поступку резолутно произлази обавеза надлежног органа поступања да о сваком претресању стана и других просторија мора саставити записник. У конкретном случају, Служба за борбу против организованог криминала је о претресу стана подносиоца уставне жалбе сачинила Записник број 173/06-1 од 12. априла 2006. године у коме је, поред осталог, наведено ко је наредио претрес стана, која службена лица су обавила претрес, ко је поред овлашћених службених лица претресању стана присуствовао, када је претрес започет и када је окончан.
Из наведеног, по оцени Уставног суда, следи да је подносиоцу уставне жалбе достављен документ из кога се могу сазнати имена и презимена лица која су извршила претресање његовог стана.
На основу изнетог, Уставни суд оцењује да оспореним радњама Министарства унутрашњих послова Републике Србије - Дирекције полиције – Управе криминалистичке полиције - Службе за борбу против организованог криминала, није повређено право подносиоца уставне жалбе на обавештеност из члана 51. Устава. Ово из разлога што је према наведеним одредбама Законика о кривичном поступку, записник о претресању стана и других просторија једина веродостојна јавна исправа из које се може утврдити која су све лица претресу присуствовала.
Уставни суд налази да нема основа ни за тврдње да је оспореним радњама повређено право на одбрану из члана 33. став 2. Устава на штету подносиоца, с обзиром на то да у уставној жалби нису изнети релевантни разлози који би се могли довести у везу са садржином овог права.
6. На основу изложеног и одредаба члана 45. тачка 9) и члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), Уставни суд је одбио уставну жалбу као неосновану и одлучио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић