Уставни суд у саставу: председник суда др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Милоша Митровића и Дивне Митровић, обоје из Шапца, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије на седници одржаној 22. децембра 2009. године, донео је
O Д Л У К У
1. Одбија се као неоснована уставна жалба Милоша Митровића и Дивне Митровић изјављена против решења Републичког геодетског завода - Служба за катастар непокретност Шабац, број 952-02-1964/08 од 20. октобра 2008. године, решења Републичког геодетског завода 07 број 952-02-1450/08 од 17. фебруара 2009. године и решења Врховног суда Србије У. 9891/07 од 28. маја 2008. године.
2. Одбацује се уставна жалба Милоша Митровића и Дивне Митровић изјављена против решења Републичког геодетског завода - Служба за катастар непокретности Шабац, број 951-5/96 - 5247-11203 од 24. јуна 2006. године, решења Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за КО Шабац 5 број 951-7004/06 од 12. јуна 2007. године, решења Републичког геодетског завода - Сектора за правне послове 07 број 951-1087/07 од 22. августа 2007. године, решења Окружног суда у Шапцу У. 97/07 од 22. новембра 2007. године, листа непокретности привремени број 3991 КО Шабац 5 и записника о излагању Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за КО Шабац 5 број 951-7004/06 од 7. децембра 2006. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Милош Митровић и Дивна Митровић, обоје из Шапца су 2. августа 2008. године поднели Уставном суду уставну жалбу против решења Републичког геодетског завода - Служба за катастар непокретности Шабац, број 951-5/96 - 5247-11203 од 24. јуна 2006. године, листа непокретности привремени број 3991 КО Шабац 5, записника о излагању Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за КО Шабац 5 број 951-7004/06 од 7. децембра 2006. године, решења Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за КО Шабац 5 број 951-7004/06 од 12. јуна 2007. године, решења Републичког геодетског завода - Сектора за правне послове 07 број 951-690/07 од 22. августа 2007. године, решења Окружног суда у Шапцу У. 97/07 од 22. новембра 2007. године и решења Врховног суда Србије У. 9891/07 од 28. маја 2008. године. Допунама уставне жалбе од 25. фебруара и 10. марта 2009. године, подносиоци су оспорили решење Републичког геодетског завода завода - Служба за катастар непокретности Шабац, број 952-02-1964/08 од 20. октобра 2008. године и решење Републичког геодетског завода 07 број 952-02-1450/08 од 17. фебруара 2009. године.
Подносиоци уставне жалбе сматрају да су им наведеним актима повређена права зајемчена одредбама чл. 21. и 58. Устава Републике Србије, тако што им је «незаконито умањена површина кућног плаца», а исти подељен без њихове сагласности, обавештења и «било каквог упутства». Поред тога, подносиоци закључују да им се «не дозвољава укњижба, већ нас уцењују да дамо сагласност на прекорачену градњу...Богдановића». Уставном жалбом се тражи да Уставни суд поништи оспорена решења и да се подносиоцима «одмери и укњижи одговарајућа површина плаца о трошку државних органа који су незаконито умањили нам кућни плац».
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у достављену документацију и уставном жалбом оспорене акте, те утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:
Решењем Републичког геодетског завода - Служба за катастар непокретности Шабац, број 951-5/96 - 5247-11203 од 24. јуна 2006. године, наложено је кориснику земљишта Митровић Милошу да за извршене геодетско-техничке радове ради отклањања несагласности између стања у катастру са фактичким стањем на терену на непокретностима које користи у КО Шабац уплати 50,00 динара на жиро рачун наведен у изреци решења.
Решењем Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за КО Шабац 5 број 951-7004/06 од 12. јуна 2007. године одбијен је као неоснован приговор подносилаца уставне жалбе изјављен на привремени лист непокретности број 3991 КО Шабац 5. У образложењу решења је наведено да су пре обнове премера подносиоци били сукорисници катастарске парцеле 1613 у КО Шабац 5 са сукорисничким уделима од по 2/12, заједно са Зораном Богдановићем и Дејаном Богдановићем, који су били сукорисници са уделима од по 4/12. Након извршеног премера формиране су две парцеле, при чему су сви сукорисници остали са истим уделима. Доносилац решења је даље навео да су се подносиоци уставне жалбе најпре противили парцелисању, па накнадно одустали од тог приговора, да би потом тражили да се изврши промена површине нове парцеле, која је за неколико квадратних метара мања у односу на њихов удео који су имали на ранијој парцели. У образложењу решења се закључује да је обнова премера урађена у складу са важећим прописима и да нема законског основа да се врши измена површина наведених парцела.
Решењем Републичког геодетског завода - Сектора за правне послове 07 број 951-1087/07 од 22. августа 2007. године одбијена је жалба подносилаца уставне жалбе изјављена против решења Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за КО Шабац 5, број 951-7004/06 од 12. јуна 2007. године. По оцени другостепеног органа, приговор подносилаца уставне жалбе није основан, али не из разлога наведених у оспореном решењу Комисије. Другостепени управни орган је навео да из приложене скице премера произлази да су подаци за обнову премера узети са терена приликом снимања детаљних тачака, а површина првобитне парцеле није умањена, већ је срачуната из граничних тачака парцеле, онако како је то обележено на терену. У образложењу се истиче да се метода рачунања површина из координата детаљних тачака примењује сагласно одредби члана 45. Правилника о техничким нормативима и методама израде оригинала геодетских планова и основне карте и њихове репродукције («Службени гласник РС», број 17/89). При томе, границе предметних парцела снимљене су на терену онако како су исте обележили корисници парцела, поступајући у складу са чланом 27. Закона о државном премеру и катастру земљишта («Службени гласник СРС», број 11/76).
Против решења Републичког геодетског завода - Сектора за правне послове 07 број 951-1087/07 од 22. августа 2007. године, подносиоци уставне жалбе су поднели тужбу Окружном суду у Шапцу, који је решењем У. 97/07 од 22. новембра 2007. године одбацио тужбу као недозвољену. С обзиром на то да је одредбом члана 68. Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима прописано да се против решења донетог по жалби из члана 67. овог закона (против решења по приговору) не може водити управни спор, суд је тужбу одбацио, сагласно члану 28. став 1. Закона о управним споровима.
Подносиоци уставне жалбе су и Врховном суду Србије поднели тужбу против решења Републичког геодетског завода - Сектора за правне послове 07 број 951-1087/07 од 22. августа 2007. године. Врховни суд је, такође, одбацио тужбу као недозвољену, решењем У. 9891/07 од 28. маја 2008. године, са образложењем да је чланом 105. став 4. Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима прописано да се против решења донетог по жалби не може водити управни спор.
Подносиоци уставне жалбе су поднели захтев за упис права својине на објектима на парцели 5797, уписаним у В листу непокретности број 3991 КО Шабац, на којима су до тада били уписани као држаоци. По мишљењу подносилаца, потврда Одељења за комунално-стамбене послове и заштиту животне средине општине Шабац, број 351-629/03-08 од 9. јула 2003. године, замењује употребну дозволу, те су наведена потврда и уговор о куповини и продаји Ов. број 5508/82 од 3. децембра 1982. године довољни за упис права својине на предметним објектима.
Решењем Републичког геодетског завода - Служба за катастар непокретности Шабац, број 952-02-1964/08 од 20. октобра 2008. године, одбијен је захтев подносилаца уставне жалбе за упис њиховог права својине на објектима на парцели 5797, уписаним у В листу непокретности број 3991 КО Шабац. Доносилац оспореног решења је нашао да приложени уговор о купопродаји и потврда да су спорни објекти грађени пре 1953. године нису подобни за упис права својине, јер је парцела на којој се налазе предметни објекти градско грађевинско земљиште национализовано 1959. године, а објектима изграђеним у складу са прописима сматрају се објекти у градовима изграђени до 3. јуна 1948. године. Стога је оцењено да подносиоци захтева морају имати употребну дозволу за објекте на наведеном земљишту, да би се у конкретном случају могла извршити исправка података о објекту за који је утврђено да је грађен без одобрења за градњу.
Решењем Републичког геодетског завода 07 број 952-02-1450/08 од 17. фебруара 2009. године одбијена је жалба подносилаца. Другостепени орган је, такође, оценио неприхватљивим наводе подносилаца жалбе који се односе на правну природу потврде коју су приложили, јер се објектима изграђеним у складу са прописима сматрају објекти изграђени до 3. јуна 1948. године, када је ступила на снагу Основна уредба о грађењу («Службени лист ФНРЈ», број 46/48). Будући да уз захтев за упис права својине нису достављене употребне дозволе за наведене објекте, оцењен је као исправан закључак првостепеног органа да нису испуњени услови за тражени упис промене у катастар непокретности.
4. Одредбама Устава на чију повреду се подносиоци у уставној жалби позивају, поред oсталог, утврђено је: да су пред Уставом и законом сви једнаки (члан 21. став 1.), да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације (став 2.), да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (став 3.); да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона (члан 58. став 1.), да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне (став 2.), да се законом може ограничити начин коришћења имовине (став 3.) и да је одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено само у складу са законом (став 4.).
Законом о Уставном суду («Службени гласник РС», број 109/07) прописано је: да се уставна жалба може изјавити против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства, или је законом искључено право на њихову судску заштиту (члан 82. став 1.); да се уставна жалба може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом (члан 84. став 1.); да се уставна жалба може изјавити и против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима је повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, ако је тај акт или радња извршена од дана проглашења Устава до дана ступања на снагу овог закона, у ком случају се уставна жалба може изјавити у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона (члан 113. ст. 2. и 3.).
Законом о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима («Службени гласник РС», бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 и 101/05), који се примењивао у време подношења захтева за упис права својине, било је прописано: да се против решења донетог по приговору може изјавити жалба Републичком геодетском заводу у року од осам дана од дана достављања решења (члан 67. став 1.); да се против решења Републичког геодетског завода донетог по жалби из члана 67. овог закона не може покренути управни спор (члан 68.); да за носиоца права на земљишту, према стању последњег уписа у катастру земљишта, комисија одређује лице које поседује објекат на земљишту, за који у време изградње није било прописано издавање грађевинске дозволе, односно објекат изграђен на основу грађевинске дозволе надлежног органа, под условом да је у моменту градње, односно издавања дозволе то лице, или његов правни претходник, било уписано у катастар земљишта (члан 69а став 3. тачка 4)).
Законом о планирању и изградњи («Службени гласник РС», бр. 47/03, 34/06 и 39/09), који се примењивао у време подношења захтева за упис права својине, било је прописано да остало грађевинско земљиште, које је до дана ступања на снагу овог закона, на основу закона одређено као градско грађевинско земљиште у државној својини, остаје у државној својини, ако посебним законом није другачије одређено (члан 79. став 3.).
5. Оцењујући основаност уставне жалбе у делу којим је оспорено решење Републичког геодетског завода - Служба за катастар непокретности Шабац, број 952-02-1964/08 од 20. октобра 2008. године и решење Републичког геодетског завода 07 број 952-02-1450/08 од 17. фебруара 2009. године, Уставни суд је утврдио да подносиоцима уставне жалбе оспореним решењима није повређено право на имовину гарантовано одредбама члана 58. Устава. По схватању Уставног суда, наведено уставно право штити се, пре свега, онемогућавањем органа државне власти да врше ограничење или одузимање тог права, осим код постојања јавног интереса и на начин предвиђен законом. Полазећи од тога да повреда права на имовину може бити учињена лишавањем, контролом коришћења или ометањем у мирном уживању имовинских права, Уставни суд је испитивао да ли су подносиоцима уставне жалбе та права одузета или ограничена, као и то да ли су подносиоци могли легитимно очекивати да стекну право својине на објектима на којима су били уписани као држаоци. Уставни суд је утврдио да је у листу непокретности број 3991 КО Шабац 5 уписано да су катастарске парцеле број 5797 и 5798 (стари број за обе парцеле 1613) државна својина, а да подносиоци уставне жалбе имају право државине на објектима саграђеним на наведеном земљишту. У делу који садржи податке о теретима и ограничењима уписано је да су објекти на наведеним парцелама изграђени без дозволе. Сагласно одредби 69а став 3. тачка 4) тада важећег Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима, подносиоци уставне жалбе били су одређени за носиоце права на наведеном земљишту, будући да су на њему поседовали објекте за које у време изградње није било прописано издавање грађевинске дозволе, а у моменту градње су били уписани у катастар земљишта. Међутим, одредбом члана 58з став 1. наведеног Закона било је предвиђено да се до уписа права својине на згради или другом грађевинском објекту за који није издата употребна дозвола, уписују подаци о објекту и држаоцу у В лист непокретности, из чега произлази да се право својине на тим објектима не може уписати пре него што надлежни орган за њих изда употребну дозволу.
Уставни суд је оценио као неосноване и наводе подносиоца уставне жалбе о томе да им је оспореним актима повређено право на једнаку законску заштиту, без дискриминације зајемчено чланом 21. Устава. Наиме, наведено уставно право може бити повређено, поред осталог, ако се при одлучивању о нечијем праву или обавези не примени пропис који је очигледно меродаван или ако се меродаван пропис погрешно примени на начин који може указати на самовољу доносиоца акта. Поред тога, постојање дискриминације може се утврдити ако је подносиоцу уставне жалбе због неког личног својства повређено људско или мањинско право зајемчено Уставом.
Полазећи од тога да подносиоци уставне жалбе нису изнели уставноправно прихватљиве разлоге, нити пружили доказе у прилог тврдњи о повреди права на једнаку законску заштиту, без дискриминације, а имајући у виду напред изнету оцену о повреди права на имовину, Уставни суд је одбио уставну жалбу изјављену против решења Републичког геодетског завода завода - Служба за катастар непокретности Шабац, број 952-02-1964/08 од 20. октобра 2008. године, као и решења Републичког геодетског завода 07 број 952-02-1450/08 од 17. фебруара 2009. године.
6. Разматрајући уставну жалбу изјављену против решења Врховног суда Србије У. 9891/07 од 28. маја 2008. године, Уставни суд је утврдио да је Врховни суд одбацио тужбу подносилаца уставне жалбе, будући да је поднета у правној ствари у којој се, по закону, не може водити управни спор. Уставни суд оцењује да оспореним решењем, с обзиром на његову процесноправну природу, није ни могло бити повређено право на имовину из члана 58. Устава, јер суд није био у ситуацији да испитује законитост решења којим је одбијен захтев за укњижбу подносилаца уставне жалбе.
Наиме, вођење управног спора у конкретном случају било је искључено одредбом члана 68. Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима, који је донет у време важења Устава од 1990. године. С друге стране, Уставом од 2006. године је утврђено да законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу подлеже преиспитивању пред судом у управном спору, ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита (члан 198. став 2.). Међутим, Уставни суд је имао у виду одредбу члана 15. Уставног закона за спровођење Устава Републике Србије («Службени гласник Републике Србије», број 98/06), према којој су сви закони који нису у складу са Уставом, морали бити усклађени до 31. децембра 2008. године. Како је оспорено решење Врховног суда Србије донето 28. маја 2008. године - дакле, пре него што је истекао општи рок за усклађивање закона са Уставом од 2006. године, Уставни суд закључује да су постојали уставноправно прихватљиви разлози за одбацивање тужбе као недозвољене.
С обзиром на то да правно становиште изражено у оспореном решењу Врховног суда Србије није последица произвољног тумачења и самовољне примене права, а да подносиоци уставне жалбе нису пружили доказе о томе да је у истој правној ситуацији другачије одлучено, Уставни суд је утврдио да решењем Врховног суда Србије У. 9891/07 од 28. маја 2008. године није повређено ни право подносилаца уставне жалбе на једнаку законску заштиту, без дискриминације зајемчено чланом 21. Устава.
Из наведених разлога, Уставни суд је одбио уставну жалбу изјављену против решења Врховног суда Србије У. 9891/07 од 28. маја 2008. године.
7. Разматрајући уставну жалбу изјављену против решења Републичког геодетског завода - Служба за катастар непокретности Шабац, број 951-5/96 - 5247-11203 од 24. јуна 2006. године, решења Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за КО Шабац 5 број 951-7004/06 од 12. јуна 2007. године и решења Републичког геодетског завода - Сектора за правне послове 07 број 951-690/07 од 22. августа 2007. године, Уставни суд је оценио да је уставна жалба у том делу неблаговремена.
Према ставу Уставног суда, сматра се да је доношењем одлуке по тужби исцрпљено последње правно средство у управном поступку пре изјављивања уставне жалбе. Изузетно, ако је искључена могућност вођења управног спора, доношењем одлуке по жалби против појединачног акта донетог у управном поступку сматраће се да је исцрпљено последње правно средство пре изјављивања уставне жалбе. С обзиром на то да је одредбом члана 68. Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима било прописано да се у конретном случају не може покренути управни спор, законом прописани рок за изјављивање уставне жалбе цени се у односу на достављање другостепеног решења којим је одлучено о жалби. Уставни суд је утврдио да су подносиоци уставне жалбе 3. септембра 2007. године примили решење Републичког геодетског завода - Сектора за правне послове 07 број 951-690/07 од 22. августа 2007. године. Сагласно одредби члана 113. став 3. Закона о Уставном суду, који је ступио на снагу 6. децембра 2007. године, уставна жалба се могла изјавити у року од 30 дана од дана ступања на снагу тог закона. Међутим, уставна жалба је изјављена 2. августа 2008. године, што је чини неблаговременом у односу на решење Републичког геодетског завода - Служба за катастар непокретности Шабац, број 951-5/96 - 5247-11203 од 24. јуна 2006. године, решење Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за КО Шабац 5 број 951-7004/06 од 12. јуна 2007. године и решење Републичког геодетског завода - Сектора за правне послове 07 број 951-690/07 од 22. августа 2007. године, те је Уставни суд у том делу одбацио уставну жалбу.
Оцењујући допуштеност уставне жалбе изјављене против решења Окружног суда у Шапцу У. 97/07 од 22. новембра 2007. године, Уставни суд је утврдио да је и у том делу уставна жалба неблаговремена. Наиме, у «жалби» коју су упутили Врховном суду Србије 3. децембра 2007. године, подносиоци уставне жалбе су навели да је Окружни суд у Шапцу одбацио њихову тужбу, из чега произлази да су оспорено решење Окружног суда у Шапцу примили пре наведеног датума. Имајући у виду да је уставна жалба изјављена 2. августа 2008. године, Уставни суд је исту одбацио као неблаговремену у делу којим је оспорено решење Окружног суда у Шапцу У. 97/07 од 22. новембра 2007. године.
8. Разматрајући уставну жалбу изјављену против листа непокретности привремени број 3991 КО Шабац 5 и записника о излагању Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за КО Шабац 5 број 951-7004/06 од 7. децембра 2006. године, Уставни суд је оценио да наведени акти не представљају појединачне правне акте подобне за оспоравање уставном жалбом у смислу одредаба Устава и Закона о Уставном суду. Наиме, записник о излагању садржи констатацију о томе да ли су учесници у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима сагласни са привремено уписаним подацима и њиме се не одлучује о праву или обавези неког лица. У погледу листа непокретности, Уставни суд налази да у поступку излагања наведених података карактер појединачног акта има само решење којим комисија одлучује о приговору привремено уписаног лица, а не и лист непокретности у који су привремено уписани подаци, сагласно одредби члана 63. ст. 1. и 2. раније важећег Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима.
Из наведених разлога Уставни суд је одбацио као недопуштену уставну жалбу изјављену против записника о излагању Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за КО Шабац 5 број 951-7004/06 од 7. децембра 2006. године, као и листа непокретности привремени број 3991 КО Шабац 5.
9. Полазећи од изнетог, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, Уставни суд је уставну жалбу одбио као неосновану у делу којим су оспорени акти наведени у тачки 1. изреке.
Такође, Уставни суд је, сагласно одредбама члана 36. став 1. тач. 2) и 4) Закона о Уставном суду, уставну жалбу одбацио у делу којим се оспоравају акти наведени у тачки 2. изреке, због неблаговремености, односно због непостојања Уставом и Законом утврђених претпоставки за вођење поступка у односу на овај део уставне жалбе.
На основу изложеног и одредаба члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду и члана 84. Пословника о раду Уставног суда («Службени гласник РС», бр. 24/08 и 27/08), Уставни суд је одлучио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић