Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Mирослава Тирића и Властимира Тирића, обојице из Мишара, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 22. децембра 2009. године, донео је
О Д Л У К У
1. Одбија се као неоснована уставна жалба Мирослава Тирића изјављена против пресуде Трговинског суда у Ваљеву П. 394/05 од 14. јула 2006. године, пресуде Вишег трговинског суда Пж. 9294/06 од 9. маја 2007. године и пресуде Врховног суда Србије Прев. 325/07 од 30. августа 2007. године.
2. Одбија се као неоснована уставна жалба Мирослава Тирића изјављена због повреде права на суђење у разумном року зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава, у поступку који се пред Општинским судом у Шапцу водио у предмету И. 1072/06.
3. Одбацује се уставна жалба Мирослава Тирића изјављена против решења Општинског суда у Шапцу И. 688/03 од 27. маја 2003. године, решења Општинског суда у Шапцу Ипви. 55/03 од 2. јула 2003. године, решења Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта при СО Шабац 461-683/91-03 од 18. децембра 1998. године, решења Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта при СО Шабац 461-683/91-03 од 22. јуна 2001. године и решења Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта при СО Шабац 461-683/91-03 од 26. децембра 2005. године.
4. Одбацује се уставна жалба Мирослава Тирића изјављена због повреде права на суђење у разумном року у поступку који се водио пред Трговинским судом у Ваљеву у предмету Ст. 428/98 и против „решења донетих у стечајном поступку који је вођен пред Трговинским судом у Ваљеву у предмету Ст. 428/98".
5. Обуставља се поступак по уставној жалби Властимира Тирића.
О б ра з л о ж е њ е
1. Мирослав Тирић и Властимир Тирић, обојица из Мишара, преко пуномоћника Драгољуба Новаковића, адвоката из Београда и Будимира Тирића из Шапца, поднели су 3. децембра 2007. године Уставном суду уставну жалбу против: пресуде Трговинског суда у Ваљеву П. 394/05 од 14. јула 2006. године, пресуде Вишег трговинског суда Пж. 9294/06 од 9. маја 2007. године и пресуде Врховног суда Србије Прев. 325/07 од 30. августа 2007. године, због повреде права на правично суђење, права на накнаду штете и права на имовину; против решења Општинског суда у Шапцу И. 688/03 од 27. маја 2003. године, решења Општинског суда у Шапцу Ипви. 55/03 од 2. јула 2003. године и решења Општинског суда у Шапцу И. 1072/06 од 31. маја 2006. године, због повреде права на суђење у разумном року и права на имовину: „решења донетих у стечајном поступку који је вођен пред Трговинским судом у Ваљеву у предмету Ст. 428/98", због повреде права на суђење у разумном року и права на накнаду штете; решења Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта 461-683/91-03 од 18. децембра 1998. године, решења Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта 461-683/91-03 од 22. јуна 2001. године и решења Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта 461-683/91-03 од 26. децембра 2005. године, због повреде права на суђење у разумном року и права на накнаду штете. Људска и мањинска права чија је повреда истакнута у уставној жалби зајемчена су чланом 32. став 1. и чл. 35. и 58. Устава.
Подносиоци су у уставној жалби навели: да су Трговинском суду у Ваљеву поднели тужбу за накнаду материјалне и нематеријалне штете против тужених д.п. „Полипластика" у стечају из Шапца и Републике Србије и да је њихов захтев правноснажно одбијен; да су Општинском суду у Шапцу поднели предлог за извршење правноснажног решења тог суда П. 3986/01 од 21. фебруара 2002. године и да извршни поступак још није окончан; да су још 1991. године поднели захтев за враћање земљишта и да је поступак по њиховом захтеву окончан увођењем у посед 2006. године, после пуних 15 година; да су „писмено упозорили" Трговински суд у Ваљеву о томе да су власници катастарских парцела 170/8, 170/9 и 170/11 у КО Мишар, које су, поред осталог, предмет уговора о купопродаји покретне и непокретне имовине између д.п. „Полипластика" у стечају из Шапца и д.о.о. „Галеб group" из Церовца, овереног пред Општинским судом у Ваљеву под бројем Ов. 14/06 од 7. фебруара 2006. године, али да „на упозорење нико није реаговао и да је у поступку стечаја извршена продаја кат. парц. подносилаца уставне жалбе". Подносиоци су даље навели да су првобитно поднели Општинском суду у Шапцу тужбу против д.п. „Полипластика" у стечају и предузећа „Импа" из Мишара, „због неоснованог обогаћења и накнаде штете", те да је Општински суд у Шапцу усвојио тужбени захтев у односу на предузеће „Импа", док је Трговински суд у Ваљеву одбио исти тужбени захтев у односу на д.п. Полипластика" у стечају и Републику Србију. Подносиоци су предложили да Уставни суд „донесе решење да се одложи плаћање такса у предмету Трговинског суда у Ваљеву П. 394/05".
Поднеском од 29. октобра 2008. године подносиоци су обавестили Уставни суд о томе да је пред Општинским судом у Шапцу закључено поравнање III Р. 704/08 од 8. маја 2008. године, којим су „дефинитивно решена сва питања око извршења решења Општинског суда у Шапцу, везана за сметање поседа", утврђеног решењем тог суда П. 3986/01 од 21. фебруара 2002. године. У поднеску је предложено да се „одлука Уставног суда прошири и на лица која нису поднела уставну жалбу, Милку Тирић Кнежевић и Милана Тирића, те утврди право на накнаду штете јер се налазе у истој правној ситуацији".
У поступку претходног испитивања поднеска утврђено је да уставна жалба не садржи све податке прописане чланом 85. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС", број 109/07), односно да недостаје писмено овлашћење за изјављивање уставне жалбе и да није наведено у чему се састоји повреда или ускраћивање људског или мањинског права у поступку који је вођен ради накнаде штете против д.п. „Полипластика" у стечају и Републике Србије.
Уставни суд је, на основу одредбе члана 44. став 1. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС", бр. 24/08 и 27/08), дописом од 15. јуна 2009. године обавестио пуномоћника подносилаца о свим недостацима који спречавају поступање Уставног суда по уставној жалби и наложио му да, у року од 15 дана по пријему дописа, достави уређену и допуњену уставну жалбу. Пуномоћник подносилаца је овим дописом упозорен да ће уставна жалба бити одбачена, уколико се у остављеном року не отклоне недостаци који онемогућавају поступање Уставног суда.
Поступајући по наведеном допису, пуномоћник подносиоца уставне жалбе Мирослава Тирића је 6. јануара 2009. године доставио Уставном суду овлашћење за изјављивање уставне жалбе, као и допуну уставне жалбе, у којој је навео да је други подносилац уставне жалбе, Властимир Тирић, у међувремену преминуо и да се „уместо њега јавља Јелена Тирић, његова супруга, као једини наследник". У допуни уставне жалбе је прецизирано против којих аката се жалба подноси и наведено: да подносиоци „земљу нису користили од 1991. године до враћања, а затим је нису користили ни после враћања", јер је д.п. „Полипластика" у стечају извршила сметање поседа; да је неправилан закључак Врховног суда Србије о томе да је поступак враћања парцела био окончан пре ратификације Европске конвенције за заштиту људских права, јер је он, заправо, окончан увођењем подносилаца у посед 26. јануара 2006. године; да није тачна констатација Врховног суда Србије да држава није извршила сметање поседа, „јер д.п. „Полипластика" у стечају није могла да изврши ниједну радњу без знања и одобрења Трговинског суда који је спроводио стечај".
Допуном уставне жалбе се предлаже да Уставни суд поништи пресуде Трговинског суда у Ваљеву П. 394/05 од 14. јула 2006. године, Вишег трговинског суда Пж. 9294/06 од 9. маја 2007. године и Врховног суда Србије Прев. 325/07 од 30. августа 2007. године. Такође се предлаже да Уставни суд утврди повреду права подносилаца уставне жалбе на суђење у разумном року, и то у извршном поступку који је вођен пред Општинским судом у Шапцу у предмету И. 1072/06, затим у стечајном поступку који је вођен пред Трговинским судом у Ваљеву у предмету Ст. 428/98, као и у поступку враћања земљишта који се водио пред Комисијом за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта при СО Шабац у предмету 461-683/91-03.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може поднети против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у оспорене акте и другу достављену документацију, као и списе предмета Општинског суда у Шапцу И. 688/03 и И. 1072/06 и Трговинског суда у Ваљеву П. 394/05 и Ст. 428/98, те је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:
Решењем Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта при СО Шабац 461-683/91-03 од 18. децембра 1998. године утврђено је право својине подносилаца уставне жалбе са уделима од по ½ на катастарским парцелама 170/8, 170/9, 170/10 и 170/11 у КО Мишар, а д.п. „Полипластика" и д.п. „Јела" обавезане су да им означене катастарске парцеле предају у државину и дозволе упис права својине подносилаца уставне жалбе на тим парцелама. Истим решењем утврђено је право на новчану накнаду за катастарску парцелу 331/2 и део катастарске парцеле 170/3 КО Мишар, површине 1.66.61 ха. Против наведеног решења подносиоци су изјавили жалбу, а потом су водили управни спор, у коме је њихова тужба уважена и решење поништено.
У поновном поступку Комисија за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта при СО Шабац донела је решење 461-683/91-03 од 22. јуна 2001. године, којим је утврђено право својине подносилаца уставне жалбе на к.п. 170/15, која заједно са раније додељеном к.п. 170/10 сада носи јединствени број 170/10, у површини од 0.72.00 ха. Такође, утврђено је право на новчану накнаду за део к.п. 170/3 у површини од 1.28.00 ха. У преосталом делу првобитно решење истог органа је остало непромењено.
Трећим по реду решењем Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта при СО Шабац 461-683/91-03 од 26. децембра 2005. године одлучено је другачије у односу на претходна два решења истог органа, тако што је подносиоцима, уместо права на новчану накнаду за део к.п. 170/3 у површини од 1.28.00 ха и 1.31.90 ха, утврђено право својине са уделима од по ½ на к.п. 3337/117 у површини од 3.51.45 ха. У осталом делу одлучено је исто као у претходна два решења истог органа. У образложењу решења од 26. децембра 2005. године је наведено да су 9. децембра 2005. године приступили подносиоци захтева и представници обавезе плаћања новчане накнаде, те су на записник изјавили да су постигли споразум о измени правноснажних решења. С обзиром на то да су се учесници у поступку одрекли права на жалбу, решење од 26. децембра 2005. године je постало правноснажно даном доношења.
Из записника о увођењу у стварни посед и својину у поступку враћања земљишта произлази да су подносиоци 4. јула 2001. године уведени у посед катастарских парцела 170/8, 170/9 и 170/11, на основу решења Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта 461-683/91-03 од 22. јуна 2001. године.
Из записника о увођењу у стварни посед и својину у поступку враћања земљишта произлази да су подносиоци 23. јануара 2006. године уведени у посед катастарске парцеле 3337/117, на основу решења Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта 461-683/91-03 од 26. децембра 2005. године.
Подносиоци уставне жалбе су 20. јула 1998. године Трговинском суду у Ваљеву поднели пријаву потраживања у стечајном поступку који се у предмету Ст. 428/98 тог суда водио према д.п. „Полипластика" из Шапца. У пријави потраживања је предложено да се део катастарске парцеле 170/3 у КО Мишар, у површини од 2.11.58 ха, издвоји из стечајне масе, јер је наведена катастарска парцела предмет поступка који подносиоци воде ради враћања одузетог земљишта.
Решењем Општинског суда у Шапцу П. 3986/01 од 21. фебруара 2002. године утврђено је да су туженици д.п. „Полипластика" у стечају и предузеће „Импа" из Мишара сметали подносиоце уставне жалбе у мирној државини к.п. 170/11 и 170/4 у КО Мишар, на тај начин што су 12. септембра 2001. године поставили велику надземну цистерну и започели градњу других објеката, па им је наложено да означене катастарске парцеле врате у првобитно стање и да се уздрже од даљег сметања.
Пресудом Општинског суда у Шапцу П.1830/06 од 12. јула 2007. године усвојен је захтев за накнаду штете Мирослава Тирића и Властимира Тирића у односу на предузеће „Импа" из Мишара. У образложењу наведене пресуде истакнуто је: да су тужиоцима у поступку враћања одузетог земљишта враћене катастарске парцеле 170/8, 170/9 и 170/11 у КО Мишар; да су се наведене парцеле раније налазиле у поседу д.п. „Полипластика" у стечају, који је са туженим закључио уговор о закупу; да је тужени 12. септембра 2001. године извршио сметање поседа, због чега су тужиоци против њега и д.п. „Полипластика" у стечају поднели тужбу; да се на к.п. 170/11 налази изграђен бетонски темељ за цистерну, који у потпуности онемогућава коришћење те парцеле; да је к.п. 170/8 пресечена фабричком оградом; да се к.п. 170/9 налази у самом кругу предузећа д.п. „Полипластика" у стечају; да тужиоци нису могли да користе спорне парцеле чији су власници. Због свега наведеног, по налажењу суда, тужиоцима припада право на накнаду штете, чија је висина утврђена према важећим ценама закупа сличног земљишта и дужини трајања закупа.
Подносиоци уставне жалбе су 15. априла 2005. године Трговинском суду у Ваљеву, као стечајном суду, поднели тужбу против д.п. „Полипластика" у стечају и Републике Србије „због неоснованог обогаћења и накнаде штете". Оспореном пресудом Трговинског суда у Ваљеву П. 394/05 од 14. јула 2006. године тужбени захтев је одбијен, а у образложењу пресуде је наведено да тужиоци нису постали власници моментом подношења захтева за враћање земљишта, већ тек доношењем решења надлежног органа о враћању земљишта, па стога не могу тражити накнаду од подношења захтева за враћање земљишта. Поред тога, суд је нашао да се првотужени није могао обогатити без основа, с обзиром на то да је на спорним парцелама имао право коришћења све до уписа права својине у корист тужилаца, док друготужени није ни стицао корист из имовине тужилаца.
Оспореном пресудом Вишег трговинског суда Пж. 9294/06 од 9. маја 2007. године одбијена је као неоснована жалба тужилаца и потврђена пресуда Трговинског суда у Ваљеву П. 394/05 од 14. јула 2006. године. Виши трговински суд је нашао да је првостепени суд правилно утврдио да тужиоци нису постали власници даном подношења захтева за враћање спорних парцела, већ по доношењу решења којим је утврђено њихово право својине, на основу ког су и уведени у посед тих парцела. У погледу захтева за накнаду нематеријалне штете због дугог трајања поступка за враћање земљишта, суд је оценио да тужиоци нису доказали ни основ ни висину потраживања, а да сметање државине спорних парцела, утврђено у другом поступку, није од утицаја на одлучивање у овој правној ствари.
Врховни суд Србије је оспореном пресудом Прев. 325/07 од 30. августа 2007. године одбио као неосновану ревизију тужилаца изјављену против пресуде Вишег трговинског суда Пж. 9294/06 од 9. маја 2007. године. Врховни суд је оценио да у спроведеном поступку нису учињене битне повреде поступка, да је чињенично стање правилно утврђено и да је тужбени захтев одбијен правилном применом материјалног права. Ревизијски суд је нашао да није основан захтев тужилаца за исплату накнаде на име неоснованог обогаћења, јер постављени захтев није усмерен на накнаду користи коју су тужени евентуално имали од употребе спорних парцела. Такође, по оцени суда, није основан ни део тужбеног захтева за накнаду нематеријалне штете, јер тужиоци нису, у складу са законом, навели вид штете за коју траже накнаду, а с друге стране, до дана ратификације Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, поступак враћања спорних парцела је већ био окончан.
4. Одредбама Устава на чију повреду се подносилац позива у уставној жалби, утврђено је: да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да свако има право на накнаду материјалне или нематеријалне штете коју му незаконитим или неправилним радом проузрокује државни орган, ималац јавног овлашћења, орган аутономне покрајине или орган јединице локалне самоуправе (члан 35. став 2.); да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне, да се законом може ограничити начин коришћења имовине, као и да је одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено само у складу са законом (члан 58.).
Одредбом члана 51. став 1. Закона о извршном поступку („Службени гласник РС", број 125/04) прописано је да ће се поступак извршења обуставити без пристанка извршног дужника, ако извршни поверилац повуче предлог за извршење у целини или делимично.
Сагласно одредби члана 219. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и „Службени лист СРЈ", бр. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 и 44/99), кад је неко туђу ствар употребио у своју корист, ималац може захтевати, независно од права на накнаду штете, или у одсуству ове, да му овај накнади корист коју је имао од употребе.
5. Разматрајући уставну жалбу изјављену против пресуде Трговинског суда у Ваљеву П. 394/05 од 14. јула 2006. године, пресуде Вишег трговинског суда Пж. 9294/06 од 9. маја 2007. године и пресуде Врховног суда Србије Прев. 325/07 од 30. августа 2007. године, Уставни суд је нашао да се не може прихватити тврдња подносиоца да је Трговински суд у Ваљеву „недоследно" одбио његов тужбени захтев према д.п. „Полипластика" у стечају. Наиме, Уставни суд је утврдио да је оспореном пресудом Трговинског суда у Ваљеву П. 394/05 од 14. јула 2006. године одбијен тужбени захтев Мирослава Тирића и Властимира Тирића за накнаду због неоснованог обогаћења и за накнаду нематеријалне штете. Одбијање тужбеног захтева Трговински суд у Ваљеву је образложио тиме што је првотужени д.п. „Полипластика" у стечају био носилац права коришћења на спорним катастарским парцелама до тренутка када су оне враћене у својину тужилаца - због чега на његовој страни није било стицања без основа, док друготужена Република Србија није ни стицала било какву корист од имовине тужилаца. Разлоге којима се руководио тај суд доносећи оспорену пресуду Уставни суд је оценио прихватљивим са уставноправног аспекта.
Полазећи од разлога уставне жалбе и садржине права на правично суђење зајемченог чланом 32. став 1. Устава, Уставни суд је утврдио да је током првостепеног поступка који се водио пред Трговинским судом у Ваљеву у предмету П. 394/05, подносиоцу уставне жалбе дата могућност да свој тужбени захтев образложи и да учествује у поступку на начин и под условима који га нису довели у неповољнији положај у односу на другу парничну страну. Према оцени Уставног суда, образложење оспорене првостепене пресуде садржи оцену битних навода подносиоца, а заузет правни став суда није последица произвољног тумачења или неприхватљиве примене меродавног права.
Како су о захтеву подносиоца уставне жалбе за накнаду због „стицања без основа" и за накнаду штете одлучивали законом установљени судови, у поступку у коме је парничним странкама омогућено јавно расправљање и како су на одговарајући начин преиспитана сва спорна питања од значаја за одлучивање о тужбеном захтеву, Уставни суд је оценио да је парнични поступак вођен на начин којим су подносиоцу обезбеђене процесне гарантије за правично суђење.
Испитујући да ли је подносиоцу уставне жалбе повређено право на имовину зајемчено чланом 58. Устава, Уставни суд је констатовао да се у предметном парничном поступку није расправљало и одлучивало о праву својине и другим стварним правима подносиоца уставне жалбе на наведеним непокретностима. Како је предмет парнице био облигационоправни однос између парничних страна, односно новчано потраживање, то се оспорене пресуде, у конкретном случају, не могу довести у везу са одузимањем или ограничавањем Уставом зајемченог права на имовину.
Наводи уставне жалбе указују на то да подносилац истакнуту повреду права на накнаду штете, зајемченог чланом 35. став 2. Устава, заснива на тврдњи да је претрпео нематеријалну штету због дугог трајања поступка за враћање земљишта. Полазећи од тога да је предметни поступак у односу на подносиоца уставне жалбе окончан 4. јула 2001. године, увођењем у посед к.п. 170/8, 170/9 и 170/11, а имајући у виду напред изнету оцену о непостојању повреде права на правично суђење, Уставни суд оцењује да подносиоцу уставне жалбе оспореним пресудама није повређено наведено уставно право.
С обзиром на изнето, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, одбио уставну жалбу Мирослава Тирића изјављену против пресуде Трговинског суда у Ваљеву П. 394/05 од 14. јула 2006. године, пресуде Вишег трговинског суда Пж. 9294/06 од 9. маја 2007. године и пресуде Врховног суда Србије Прев. 325/07 од 30. августа 2007. године, због повреде права на правично суђење, права на накнаду штете и права на имовину, зајемчених чланом 32. став 1. и чл. 35. и 58. Устава.
6. Уставном жалбом се оспоравају решења Општинског суда у Шапцу И. 688/03 од 27. маја 2003. године, Ипви. 55/03 од 2. јула 2003. године и И. 1072/06 од 31. маја 2006. године, али из садржине уставне жалбе произлази да подносилац заправо истиче повреду права на суђење у разумном року у извршном поступку који се пред Општинским судом у Шапцу водио у предмету И. 1072/06.
Уставни суд је утврдио да су овде подносиоци уставне жалбе 13. маја 2003. године поднели Општинском суду у Шапцу предлог за дозволу извршења против дужника - предузећа „Импа" из Мишара и д.п. „Полипластика" у стечају из Шапца.
Општински суд у Шапцу је решењем И. 688/03 од 27. маја 2003. године одредио извршење на основу решења о сметању поседа Општинског суда у Шапцу П. 3986/01 од 21. фебруара 2002. године против предузећа „Импа" из Мишара и д.п. „Полипластика" у стечају из Шапца, на предлог поверилаца Мирослава Тирића и Властимира Тирића. Дужницима је наложено да у року од осам дана од дана пријема решења са к.п. 170/11 и 170/4 у КО Мишар уклоне велику надземну цистерну и друге објекте и парцеле доведу у првобитно стање. Суд је овластио повериоце да сами или преко другог лица изврше радње на које су обавезани дужници, уколико ови сами то не учине у остављеном року. Ради наплате трошкова парничног и извршног поступка одређено је извршење пописом, проценом и продајом покретних ствари дужника које се налазе у поседу дужника у пословном простору у Мишару.
У приговору дужника д.п. „Полипластика" у стечају, који је поднет 2. јуна 2003. године, наведено је: да д.п. „Полипластика" у стечају није власник надземне цистерне, нити је подигао објекте које треба уклонити; да је предметна цистерна испуњена пропан-бутан гасом, због чега би њено уклањање представљало опасност по безбедност људи и имовине; да у решењу о извршењу нису прецизирани „други објекти" које треба уклонити.
Оспореним решењем Ипви. 55/03 од 2. јула 2003. године извршни суд је одбио као неоснован приговор д.п. „Полипластика" у стечају, јер је оценио да се уклањање цистерне може извршити од стране правног лица овлашћеног за обављање таквих послова, а да су без значаја наводи дужника да он није власник предметне цистерне. У вези са „другим објектима" који се налазе на спорној парцели, суд је закључио да је решење о извршењу донето у складу са извршном исправом, а да ће се приликом спровођења извршења утврдити о којим објектима је реч.
У записнику о попису и процени, који је састављен 15. септембра 2004. године, службено лице је констатовало да тог дана није било могуће разговарати са овлашћеним лицем дужника.
Записник о попису и процени, састављен 18. новембра 2004. године, садржи констатацију службеног лица да је дужник уклонио спорну цистерну са парцела 170/4 и 170/11 и све друге објекте.
Према записнику о попису и процени, који је састављен 12. јануара 2005. године, у суд је приступио пуномоћник поверилаца и изјавио да повлачи предлог за извршење. Након тога је Општински суд у Шапцу донео решење да се извршни поступак обуставља, јер је „дуг намирен у целости и чинидба спроведена". Испод текста наведеног решења налази се потпис пуномоћника поверилаца Драгољуба Новаковића, адвоката из Београда.
Повериоци су 30. јануара 2006. године, преко другог пуномоћника - Будимира Тирића из Шапца, доставили Општинском суду у Шапцу поднесак који је насловљен као „предлог за наставак поступка извршења". У предлогу се наводи да је извршење само делимично спроведено уклањањем надземне цистерне, па се предлаже да суд настави поступак извршења уклањањем и других објеката са наведених парцела, како би се парцеле довеле у првобитно стање.
Записник о попису и процени, који је састављен 31. јануара 2006. године, садржи изјаву службеног лица да „катастарске парцеле 170/11 и 170/4 нису доведене у потпуности у првобитно стање".
Дописом Општинског суда у Шапцу И. 688/03 од 31. јануара 2006. године, извршни повериоци су обавештени о томе да је извршни поступак у предмету И. 688/03 обустављен, а да, уколико и даље траже да се у потпуности спроведе извршење на основу извршне исправе Општинског суда у Шапцу П. 3986/01 од 21. фебруара 2002. године, могу поднети нов предлог за извршење.
Извршни повериоци су 10. априла 2006. године поново поднели предлог за извршење на основу решења Општинског суда у Шапцу П. 3986/01 од 21. фебруара 2002. године, у коме су навели да извршни дужници „до данас нису поступили по правноснажном решењу Општинског суда у Шапцу и са кат. парцела извршних поверилаца уклонили све објекте (постоља од цистерни и др.)". Повериоци су предложили да суд дозволи извршење ради уклањања свих објеката, у циљу довођења спорних парцела у првобитно стање.
Закључком Општинског суда у Шапцу И. 1072/06 од 5. маја 2006. године наложено је пуномоћнику извршних поверилаца да у року од 8 дана уреди поднети предлог за извршење, тако што ће навести износ потребан за предујам трошкова који ће настати обављањем радње од стране другог лица или извршних поверилаца, о трошку извршног дужника. Закључак је садржао и поуку о томе да ће се предлог сматрати повученим, уколико се у остављеном року не поступи по налогу суда.
Поднеском од 31. маја 2006. године извршни повериоци су прецизирали поднети предлог за извршење, тако што су определили износ потребан за предујам трошкова извршења и доставили адресе и бројеве рачуна дужника и пуномоћника поверилаца.
Решењем о извршењу И. 1072/06 од 31. маја 2006. године одређено је извршење у складу са предлогом извршних поверилаца.
Закључком Општинског суда у Шапцу И. 1072/06 од 10. септембра 2008. године наложено је пуномоћнику извршних поверилаца да у року од 15 дана обавести суд да ли су извршни дужници уплатили износ од 100.000 динара на име предујма за трошкове уклањања спорних објеката, а исто обавештење суд је тражио и од извршних дужника.
На рочишту одржаном 4. фебруара 2009. године пуномоћник извршних поверилаца је изјавио да је извршни дужник д.п. „Полипластика" у стечају поступио по решењу суда и уплатио повериоцу Мирославу Тирићу износ од 100.000 динара, али да су извршни повериоци имали веће трошкове приликом уклањања спорних објеката са својих парцела. Стога је предложио да суд донесе ново решење којим ће обавезати извршне дужнике да уплате преостали износ трошкова извршног поступка, по спецификацији коју ће накнадно доставити.
У ванпарничном поступку пред Општинским судом у Шапцу је 8. маја 2008. године закључено поравнање III Р. 704/08 између извршних поверилаца Мирослава Тирића и Властимира Тирића, као предлагача и извршног дужника д.п. „Полипластика" у стечају, као противника предлагача. Учесници поравнања су сагласно изјавили: да је д.п. „Полипластика" у стечају, заједно са предузећем „Импа" из Шапца, извршила сметање поседа према Мирославу Тирићу и Властимиру Тирићу; да је пред Општинским судом у Шапцу покренут поступак принудног извршења и да је тај суд 31. маја 2006. године донео решење о извршењу И. 1072/06, које још увек није извршено; да Мирослав Тирић трпи штету због некоришћења наведене имовине и да је исти искључиво сносио трошкове свих судских поступака, те су странке сагласне да Мирослав Тирић има потраживање према д.п. „Полипластика" у стечају у укупном износу од 1.000.000 динара према следећој структури: 100.000 динара на име трошкова уклањања објеката са к.п. 170/11 и 170/4 и 900.000 на име накнаде штете због сметања поседа. Истим поравнањем предлагач Властимир Тирић и противник предлагача д.п. „Полипластика" у стечају признали су право својине предлагачу Мирославу Тирићу на к. п. 170/13, са правом коришћења прилазног пута на к.п. 170/4 КО Мишар. Учесници поравнања су се сагласили да вредност наведене парцеле износи 150.000 динара, за колико ће бити умањено укупно утврђено потраживање Мирослава Тирића, тако да за исплату остаје још 850.000 динара, који износ ће противник предлагача уплатити на рачун предлагача Мирослава Тирића у року од 15 дана. Предлагачи су изјавили да немају других потраживања према противнику предлагача, те да ће „на основу овог поравнања у односу на противника предлагача повући предлоге за извршења у свим извршним поступцима". Учесници поравнања су изјавили да су задовољни поравнањем и да му признају снагу извршне исправе.
Уставни суд је утврдио да је поступак пред Општинским судом у Шапцу у предмету И. 1072/06 покренут 10. априла 2006. године, подношењем предлога за извршење на основу решења Општинског суда у Шапцу П. 3986/01 од 21. фебруара 2002. године, а окончан поравнањем III Р. 704/08 од 8. маја 2008. године, закљученим пред Општинским судом у Шапцу.
Имајући у виду да оцена о разумном трајању судског поступка у предметном извршном поступку превасходно зависи од понашања подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, понашања судова који воде поступак и значаја повређеног права за подносиоца, Уставни суд је испитивао да ли су и у којој мери наведени критеријуми утицали на дуго трајање поступка.
Испитујући понашање подносиоца уставне жалбе, као извршног повериоца у предметном судском поступку, Уставни суд је утврдио: да је подносилац пропустио да благовремено обавести суд о томе да ли је извршење спроведено; да је тек на рочишту одржаном 4. фебруара 2009. године изјавио да је извршни дужник д.п. „Полипластика" у стечају поступио по налогу суда и да су уз помоћ трећих лица спорне парцеле доведене у првобитно стање; да је на истом рочишту захтевао да суд донесе ново решење којим ће обавезати извршне дужнике да накнаде преостале трошкове извршног поступка, иако је у наведеном поравнању констатовано да трошкови уклањања објеката са к.п. 170/11 и 170/4 износе 100.000 динара (који износ је већ примио од извршног дужника д.п. „Полипластика" у стечају); да подносилац није повукао предлог за извршење у предметном извршном поступку, иако се поравнањем III Р. 704/08 од 8. маја 2008. године обавезао да ће „повући предлоге за извршење у свим извршним поступцима" против извршног дужника д.п. „Полипластика" у стечају.
Уставни суд је имао у виду да је ради извршења решења о сметању поседа Општинског суда у Шапцу П. 3986/01 од 21. фебруара 2002. године претходно већ вођен поступак који је обустављен на предлог подносиоца. Иако није извршено поновно сметање поседа, подносилац уставне жалбе је после годину дана још једном поднео предлог за извршење на основу исте извршне исправе, због тога што са спорних парцела ипак нису били уклоњени сви објекти (постоља од цистерни и др.), што све указује на то да предмет новог извршног поступка није од посебног значаја за подносиоца уставне жалбе.
Уставни суд примећује да је Општински суд у Шапцу непотребно дуго чекао да га извршни повериоци обавесте о томе да ли је уплаћен предујам трошкова извршења и да ли је извршење спроведено, али је ипак оценио да дуже трајање предметног извршног поступка није последица понашања суда, већ незаинтересованости подносиоца уставне жалбе. Наиме, у току поступка извршни повериоци су закључили поравнање са извршним дужником д.п. „Полипластика" у стечају, али не само о накнади трошкова извршног поступка у предмету И. 1072/06, већ пре свега, о накнади штете због сметања поседа и накнади судских трошкова у другим парничним и извршним поступцима, чиме су међу њима коначно регулисани спорни правни односи.
На основу праксе Уставног суда, као и праксе и критеријума Европског суда за људска права, Уставни суд оцењује да се извршење судских одлука сматра саставним делом суђења (видети, нпр. предмете Европског суда за људска права - Hornsby против Грчке и Јеличић против Босне и Херцеговине). С обзиром на то, неизвршење пресуде у разумном року посебно се квалификује као повреда права на правично суђење, а у неким случајевима може довести и до повреде права на мирно уживање имовине (видети предмет Качапор и др. против Србије). С друге стране, Уставни суд налази да је странка у поступку дужна да покаже ажурност у предузимању процесних радњи које су за њу релевантне и да искористи средства за убрзање поступка (видети предмет Хорват против Хрватске).
У погледу навода подносиоца да су тек поравнањем III Р. 704/08 од 8. маја 2008. године „дефинитивно решена сва питања око извршења решења Општинског суда у Шапцу, везана за сметање поседа", Уставни суд налази да се исти не могу прихватити. Наиме, поступак за извршење решења Општинског суда у Шапцу П. 3986/01 од 21. фебруара 2002. године водио се пред Општинским судом у Шапцу у предмету И. 688/03 и обустављен је на предлог пуномоћника подносиоца, који је повукао предлог за извршење зато што је оно у потпуности спроведено. Уставни суд налази да је тиме прекинут континуитет у спровођењу извршења решења Општинског суда у Шапцу П. 3986/01 од 21. фебруара 2002. године, те се период пре обуставе првог извршног поступка не може оцењивати заједно са извршним поступком који је поново покренут на основу исте извршне исправе (такво становиште заузео је и Европски суд за људска права у предмету Караџић против Хрватске).
Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је утврдио да у извршном поступку који се пред Општинским судом у Шапцу водио у предмету И. 1072/06 није повређено право подносиоца уставне жалбе Мирослава Тирића на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава. Стога је Суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, одлучио као у тачки 2. изреке.
7. У погледу уставне жалбе изјављене против решења Општинског суда у Шапцу И. 688/03 од 27. маја 2003. године и решења Општинског суда у Шапцу Ипви. 55/03 од 2. јула 2003. године, Уставни суд је констатовао да је извршни поступак пред Општинским судом у Шапцу у предмету И. 688/03 окончан 12. јануара 2005. године, када је обустављен на предлог подносиоца уставне жалбе.
Сагласно одредби члана 84. став 1. Закона о Уставном суду уставна жалба се може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.
Одредбама члана 113. ст. 2. и 3. Закона о Уставном суду прописано је да се уставна жалба може изјавити и против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима је повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, ако је тај акт или радња извршена од дана проглашења Устава до дана ступања на снагу овог закона, у ком случају се уставна жалба може изјавити у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Из наведених одредаба Устава и Закона произлази да се уставна жалба може изјавити само против појединачног акта који је донет или радње која је извршена након проглашења Устава Републике Србије, 8. новембра 2006. године. Полазећи од изнетог, Уставни суд оцењује да нису испуњене процесне претпоставке за одлучивање о уставној жалби изјављеној против решења Општинског суда у Шапцу И. 688/03 од 27. маја 2003. године и решења Општинског суда у Шапцу Ипви. 55/03 од 2. јула 2003. године.
У погледу уставне жалбе изјављене против решења Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта при СО Шабац 461-683/91-03 од 18. децембра 1998. године, решења Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта при СО Шабац 461-683/91-03 од 22. јуна 2001. године и решења Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта при СО Шабац 461-683/91-03 од 26. децембра 2005. године, Уставни суд констатује да су наведени акти донети пре проглашења Устава, због чега је оцењено да нису испуњене процесне претпоставке ни за одлучивање о уставној жалби Мирослава Тирића у делу у коме је изјављена против оспорених решења Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта при СО Шабац.
С обзиром на изнето, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, решио као у тачки 3. изреке.
8. Разматрајући наводе и разлоге уставне жалбе изјављене због повреде права на суђење у разумном року и права на накнаду штете у поступку који се водио пред Трговинским судом у Ваљеву у предмету Ст. 428/98 и против „решења донетих у стечајном поступку који је вођен пред Трговинским судом у Ваљеву у предмету Ст. 428/98", Уставни суд је утврдио следеће:
Решењем Трговинског суда у Ваљеву Ст. 428/98 од 16. априла 1998. године отворен је стечајни поступак над д.п. „Полипластика" из Шапца, а окончан је решењем Ст. 428/98 од 25. новембра 2008. године.
Подносилац уставне жалбе је 20. јула 1998. године Трговинском суду у Ваљеву поднео пријаву потраживања у којој је навео да је пред Комисијом за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта у току поступак по његовом захтеву. Како је предмет захтева, поред осталог, катастарска парцела 170/3 у КО Мишар, подносилац је тражио да се из стечајне масе изузме део наведене катастарске парцеле у површини од 2.11,58 ха.
Уставни суд је имао у виду да је решењем Комисије за вођење поступка и доношење решења по захтеву за враћање земљишта при СО Шабац 461-683/91-03 од 22. јуна 2001. године утврђено право подносиоца на новчану накнаду за део к.п. 170/3. Међутим, на основу споразума постигнутог између подносилаца захтева Мирослава Тирића и Властимира Тирића и обвезника плаћања накнаде - Општине Шабац, Комисија је донела ново решење 26. децембра 2005. године, којим је уместо права на новчану накнаду за део к.п. 170/3 у КО Мишар подносиоцима захтева утврдила право својине на к.п. 3337/117 у КО Мајур. С обзиром на то да су се сви учесници у поступку пред Комисијом одрекли права на жалбу, решење од 26. децембра 2005. године постало је правноснажно даном доношења, а подносиоци захтева су 23. јануара 2006. године уведени у посед катастарске парцеле 3337/117. Стога су без значаја наводи подносиоца уставне жалбе да Трговински суд у Ваљеву још није одлучио о његовој пријави потраживања у стечајном поступку који се водио пред тим судом у предмету Ст. 428/98. Поред тога, неприхватљива је тврдња подносиоца да је предметни „стечајни поступак отворен 1998. године, а у односу на стечајне повериоце Мирослава Тирића и Властимира Тирића окончан тек 8. маја 2008. године, поравнањем III Р. 704/088 закљученим пред Општинским судом у Шапцу". Наиме, предмет наведеног судског поравнања нису права подносиоца која проистичу из поступка за враћање земљишта, већ накнада трошкова извршног и других судских поступака које је подносилац водио против д.п. „Полипластика" у стечају, као и накнада штете због сметања поседа.
Како о праву подносиоца на катастарској парцели која је била предмет пријаве потраживања није одлучивано у стечајном поступку, већ у поступку пред надлежним управним органом, Уставни суд оцењује да подносиоцу уставне жалбе због дугог трајања стечајног поступка нису ни могла бити повређена или ускраћена људска или мањинска права. С обзиром на изнето, а имајући у виду да је подносилац Мирослав Тирић оспорио неодређена „решења донета у стечајном поступку који је вођен пред Трговинским судом у Ваљеву у предмету Ст. 428/98", Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, у овом делу жалбу одбацио и решио као у тачки 4. изреке.
9. Пуномоћник подносиоца уставне жалбе Властимира Тирића је у допуни уставне жалбе од 6. јануара 2009. године навео да је Властимир Тирић у међувремену преминуо и да се „уместо њега јавља Јелена Тирић, његова супруга, као једини наследник".
Одредбом члана 88. тачка 3. Закона о Уставном суду прописано је да ће Уставни суд обуставити поступак кад за вођење поступка и одлучивање не постоје претпоставке утврђене законом.
С обзиром на то да је подносилац уставне жалбе преминуо, Уставни суд је утврдио да су престале да постоје претпоставке за вођење поступка, те је, сагласно наведеној одредби Закона о Уставном суду, обуставио поступак по уставној жалби Властимира Тирића.
Уставни суд констатује да Јелена Тирић, супруга покојног Властимира Тирића, не може имати својство подносиоца уставне жалбе у овом поступку, јер није ни поднела уставну жалбу. Поред тога, уставна жалба Јелене Тирић, евентуално изјављена против аката који су оспорени уставном жалбом коју су поднели Мирослав Тирић и Властимир Тирић, не би ни била дозвољена, у смислу Устава и Закона, јер о њеним правима или обавезама тим актима није ни одлучивано.
10. На основу изложеног и одредаба члана 45. тачка 9) и члана 46. тач. 7) и 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Пословника о раду Уставног суда , Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић