Уставни суд, у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Радмиле Геров из Неготина, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 3. децембра 2009. године, донео је
О Д Л У К У
1. Одбија се као неоснована уставна жалба Радмиле Геров изјављена против решења Општинског суда у Неготину Кв. 325/08 од 30. јула 2008. године и решења Окружног суда у Неготину Кж. 434/08 од 30. септембра 2008. године.
2. Одбацује се уставна жалба Радмиле Геров изјављена због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије у поступку који се водио пред Општинским судом у Неготину у предмету К. 282/06.
О б р а з л о ж е њ е
1. Радмила Геров из Неготина је 27. марта 2009. године поднела, преко пуномоћника Ивице Радоњића, адвоката из Неготина, уставну жалбу против решења Општинског суда у Неготину Кв. 325/08 од 30. јула 2008. године и решења Окружног суда у Неготину Кж. 434/08 од 30. септембра 2008. године, због повреде права на правично суђење, права на накнаду штете и права на једнаку заштиту права, зајемчених одредбама члана 32. став 1, члана 35. став 2. и члана 36. став 1. Устава Републике Србије. Такође, уставну жалбу је поднела и због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у поступку који се водио пред Општинским судом у Неготину у предмету К. 282/06.
Подноситељка уставне жалбе наводи да је целокупни поступак пред Општинским судом у Неготину К. 282/06 вођен „са очигледном тенденцијом да исти најпре застари, а да јој се потом, кроз оспорена решења Општинског суда у Неготину Кв. 325/08 и Кж. 434/08, ускрате и трошкови који су јој по закону припадали". Сматра да о њеном захтеву за трошкове поступка, који је поставила још 14. новембра 2005. године, никада није одлучено, те да су, одлучујући о њеном поновљеном захтеву-ургенцији, Општински и Окружни суд у Неготину погрешно извели закључак да се ради о пресуђеној ствари.
Предложила је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди да су појединачним оспореним актима и целокупним поступком који им је претходио повређена наведена уставна права, да оспорене акте поништи, те да нареди уклањање штетних последица и накнади јој штету, као и трошкове поступка.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права или слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено његово Уставом зајемчено право или слобода.
Одредбом члана 32. став 1. Устава, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Према члану 35. став 2. Устава свако има право на накнаду материјалне или нематеријалне штете коју му незаконитим или неправилним радом проузрукује државни орган, ималац јавног овлашћења, орган аутономне покрајине или орган јединице локалне самоуправе.
Чланом 36. став 1. Устава јемчи се једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајне и јединица локалне самоуправе.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку, у складу са одредбом члана 72. став 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник Републике Србије", бр. 24/08 и 27/08), тражио од Општинског суда у Неготину достављање списа предмета К. 282/06 и након извршеног увида утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овом уставносудском поступку:
Подноситељка уставне жалбе поднела је Општинском суду у Неготину 15. маја 2003. године приватну кривичну тужбу, која је сматрана супсидијарним оптужним предлогом, против М.М. због кривичног дела клевете из члана 92. став 3. у вези ст. 1. и 2. Кривичног закона Републике Србије.
Општински суд у Неготину је решењем К. 282/06 од 12. септембра 2006. године обуставио кривични поступак против окривљеног због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења и одредио да трошкови кривичног поступка из члана 197. став 1. Законика о кривичном поступку, падају на терет буџетских средстава Општинског суда у Неготину.
Против наведеног решења, пуномоћник подноситељке уставне жалбе изјавио је жалбу Окружном суду у Неготину у којој је, поред осталог, истакао да оштећена као тужилац има право на трошкове које је имала у току овог поступка, те тражи да јој се накнаде „сви трошкови, и то за сва заступања, као и за писање оптужног акта и свих жалби и одговора на жалбе".
Одлучујући по изјављеној жалби, Окружни суд у Неготину је решењем Кж. 402/06 од 20. новембра 2006. године жалбу одбио као неосновану, наводећи да је првостепена одлука донета „уз правилну примену одредаба члана 197. став 1. Законика о кривичном поступку, којима је прописано да у случају обустављања кривичног поступка трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава". Решење Окружног суда у Неготину, пуномоћник подносиоца уставне жалбе, примио је 27. новембра 2006. године.
Подноситељка уставне жалбе је, такође, преко свог пуномоћника, Општинском суду у Неготину 3. јула 2008. године доставила поднесак у коме је наведено да је у жалби на решење тог суда К. 282/06 од 12. септембра 2006. године поновљен захтев за трошкове поступка али да по том захтеву никада није одлучено, те је предложено да суд коначно одлучи о захтеву и досуди јој тражене и опредељене трошкове поступка.
Општински суд у Неготину је решењем Кв. 325/08 од 30. јула 2008. године одбио захтев за накнаду трошкова кривичног поступка подносиоца уставне жалбе као неоснован. У образложењу оспореног решења, Општински суд у Неготину, поред осталог, наводи: да је неспорно да је подносилац уставне жалбе трошкове кривичног поступка тражила и определила у завршној речи; да је решењем Општинског суда у Неготину К. 282/06 од 12. септембра 2006. године одређено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава тог суда; да је првостепено решење постало правноснажно дана 20. новембра 2006. године, када је Окружни суд у Неготину одбио као неосновану жалбу на првостепено решење. Из наведених разлога, Општински суд у Неготину сматра да је несумњиво да је захтев пуномоћника подносиоца уставне жалбе од 3. јула 2006. године за накнаду трошкова кривичног поступка у предмету К. 286/06, већ обухваћен ранијом одлуком суда, те да се стога ради о већ пресуђеној ствари, из којих разлога је захтев неоснован.
Окружни суд у Неготину је оспореним решењем Кж. 434/08 од 30. септембра 2008. године одбио као неосновану жалбу пуномоћника овде подносиоца уставне жалбе изјављену против решења Општинског суда у Неготину Кв. 325/08 од 30. јула 2008. године.
4. Уставни суд налази да су за одлучивање о основаности поднете уставне жалбе од значаја одредбе чл. 193 и 197. и члана 189. став 2. Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ", бр. 70/01, 68/02 и „Службени гласник РС", бр. 58/04, 85/05, 115/05 и 49/07), који је важио у време одлучивања о спорном правном питању.
Одредбом члана 193. став 2. овог Законика (у даљем тексту: ЗКП) било је прописано да трошкови кривичног поступка обухватају: трошкове за сведоке, вештаке, тумаче и стручна лица и трошкове увиђаја (тачка 1)); трошкове превоза окривљеног( тачка 2)); издатке за довођење окривљеног (тачка 3)); путне трошкове службених лица (тачка 4)); трошкове лечења окривљеног за време док се налази у притвору, као и трошкове порођаја, осим трошкова који се наплаћују из фонда за здравствено осигурање (тачка 5)); трошкове техничког прегледа возила, анализе крви и превоза леша до места обдукције (тачка 6)); награду и нужне издатке браниоца, нужне издатке приватног тужиоца и оштећеног као тужиоца и њихових законских заступника, као и награду и нужне издатке њихових пуномоћника (тачка 7)); нужне издатке оштећеног и његовог законског заступника, као и награду и нужне издатке његовог пуномоћника (тачка 8)); паушални износ, за трошкове који нису обухваћени претходним тачкама (тачка 9)).
Одредбом члана 197. став 1. ЗКП било је прописано да кад се обустави кривични поступак или када се донесе пресуда којом се окривљени ослобађа од оптужбе или којом се оптужба одбија, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 193. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, као и нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца, падају на терет буџетских средстава. Изузеци од правила прописаног у наведеној законској одредби били су прописани одредбама ст. 3. и 4. овог члана и односили су се на случајеве када је кривични поступак у коме је окривљени ослобођен или је кривични поступак обустављен или је оптужба одбијена, вођен по тужби приватног тужиоца и када је оштећени одустао од предлога за гоњење, при чему у овим случајевима трошкови поступка, уместо на терет буџетских средстава, падају на терет приватног тужиоца, односно оштећеног као тужиоца.
Чланом 189. став 2. било је предвиђено да правноснажност решења наступа кад се оно не може побијати жалбом или кад жалба није дозвољена.
5. Оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта садржине зајемчених права на правично суђење, права на накнаду штете и права на једнаку заштиту права из члана 32. став 1, члана 35. став 2. и члана 36. став 1. Устава, а полазећи од претходно утврђених чињеница и околности, те одредаба Законика о кривичном поступку, Уставни суд је утврдио следеће:
У кривичном поступку који се пред Општинским судом у Неготину водио у предмету К. 282/06, по оптужном предлогу подноситељке уставне жалбе, који је обустављен због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, решењем од 12. септембра 2006. године, између осталог, одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава Општинског суда у Неготину. Пуномоћник подносиоца уставне жалбе је против наведеног решења изјавио жалбу Окружом суду у Неготину у којој је, поред осталог, оспорио и трошкове поступка, која жалба је одбијена као неоснована решењем Кж. 402/06 од 20. новембра 2006. године.
У односу на заправо суштинско спорно правно питање које се уставном жалбом покреће, а то је да ли су подносиоцу уставне жалбе у овом кривичном поступку припадали трошкови поступка, Уставни суд истиче да је у својој одлуци Уж. 471/2009 од 29. октобра 2009. године, донетој поводом уставне жалбе истог подносиоца, детаљно образложио свој став да према наведеним одредбама Законика о кривичном поступку оштећеном као тужиоцу, његовом законском заступнику и пуномоћнику не припадају трошкови поступка у случају да је кривични поступак обустављен или да је донета пресуда којом се окривљени ослобађа од оптужбе или се оптужба одбија.
Сагласно изнетом, Уставни суд налази да наводи уставне жалбе о томе да су оспорене судске одлуке последица очигледне тенденције да се подноситељки уставне жалбе ускрате њени трошкови поступка који су јој по закону припадали и да о њеном захтеву суд није одлучио, чиме би била учињена повреда права из члана 32. став 1. Устава, немају утемељења у одредбама законика којима се уређује кривични поступак и утврђеном чињеничном стању везаном за поступање судова приликом одлучивања о трошковима овог кривичног поступка, већ су израз субјективне оцене подноситељке уставне жалбе.
Такође, како је Уставни суд утврдио да је у одредбама Законика о кривичном поступку постојао правни основ за доношење оспорених одлука, то следи да нема основа за тврдњу да су ова решења последица незаконитог рада судова као државних органа, којим је подноситељки уставне жалбе причињена материјална или нематеријална штета, нити је њиховим доношењем подносиоцу уставне жалбе ускраћена једнака заштита права.
Стога Суд оцењује да се не могу прихватити наводи уставне жалбе да су оспореним решењима Општинског и Окружног суда у Неготину подноситељки повређена права из члана 32. став 1, члана 35. став 2. и члана 36. став 1. Устава. Полазећи од наведеног, Уставни суд је утврдио да је уставна жалба у овом делу неоснована, па је у овом делу жалбу одбио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07).
6. У односу на истакнуту повреду права на суђење у разумном року, Уставни суд констатује да се наводи који се тичу повреде овог права односе на поступање надлежних судова у кривичном поступку К. 282/06 који је вођен пред Општинским судом у Неготину, а који је правноснажно окончан решењем Окружног суда у Неготину Кж. 402/06 од 20. новембра 2006. године, обуставом кривичног поступка због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења.
Према одредби члана 84. став 1. Закона о Уставном суду, уставна жалба се може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.
Одредбама члана 113. ст. 2. и 3. Закона прописано је да се уставна жалба може изјавити и против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којим је повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, ако је тај акт или радња извршена од дана проглашења Устава до дана ступања на снагу овог закона, с тим што се уставна жалба у том случају може изјавити у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. Закон о Уставном суду ступио је на снагу 6. децембра 2007. године.
Како је уставна жалба изјављена 27. марта 2009. године, дакле по протеку рока из члана 113. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је утврдио да је уставна жалба у овом делу неблаговремена, те је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 2) Закона о Уставном суду, у том делу жалбу одбацио.
7. На основу изнетог, Уставни суд је, у складу са одредбама члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци.
|
|
|
ПРЕДСЕДНИК др Боса Ненадић |