Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Војислава Јовановића из Мокрања, општина Неготин, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 3. децембра 2009. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Војислава Јовановића изјављена због повреде права на суђење у разумном року зајемченог чланом 32. став 1. и чланом 33. став 6. Устава Републике Србије у прекршајном поступку који се водио пред Општинским органом за прекршаје у Неготину у предмету 04-Уп. 1313/08, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. Војислав Јовановић из Мокрања, општина Неготин је 19. новембра 2008. године поднео Уставном суду уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року зајемченог чланом 32. став 1. и чланом 33. став 6. Устава Републике Србије, као и права на накнаду штете зајемченог чланом 35. став 2. Устава, у прекршајном поступку који се водио пред Општинским органом за прекршаје у Неготину у предмету 04-Уп. 1313/08.
Подносилац уставне жалбе је навео да је поступак покренут и вођен у циљу да се он огласи одговорним за прекршај који није учинио, ''а да, када је постало јасно да се овај поступак ни у ком случају не може прогурати и овде подносилац огласити одговорним, онда се прибегло другој тактици, да овај поступак застари, да подносилац не би могао да у одговарајућем поступку докаже да није одговоран''.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
Одредбама члана 82. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07) прописано је: да се уставна жалба може изјавити против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства или је законом искључено право на њихову судску заштиту (став 1.); да се уставна жалба може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року (став 2.).
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:
Општински орган за прекршаје у Неготину је по захтеву Републичког шумарског инспектора из Кладова број 270-322-309/2008-10 од 15. августа 2008. године покренуо прекршајни поступак против подносиоца уставне жалбе, због основане сумње да је извршио прекршај из члана 85. став 1. тачка 3) Закона о шумама.
Општински орган за прекршаје у Неготину је решењем 04-Уп. 1313/08 од 9. октобра 2008. године обуставио прекршајни поступак против окривљеног, јер је наступила застарелост вођења прекршајног поступка. У образложењу решења је наведено да је у току поступка утврђено да је прекршај извршен 2006. године, из чега произлази да је од извршења прекршаја протекло више од две године и наступила је апсолутна застарелост за вођење прекршајног поступка, те је одлучено у складу са одредбом члана 234. став 1. тачка 8. Закона о прекршајима.
4. Одредбама Устава на чију повреду се указује у уставној жалби, утврђено је: да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да свако коме се суди за кривично дело има право да му се суди без одуговлачења (члан 33. став 6.); да свако има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете коју му незаконитим или неправилним радом проузрокује државни орган, ималац јавног овлашћења, орган аутономне покрајине или орган јединице локалне самоуправе (члан 35. став 2.).
5. Оцењујући наводе и разлоге из уставне жалбе са становишта Уставом зајемченог права на суђење у разумном року, на чију се повреду подносилац уставне жалбе позива, а полазећи од утврђених чињеница и околности који се односе на оспорени прекршајни поступак, Уставни суд је утврдио да је прекршајни поступак покренут по захтеву Републичког шумарског инспектора из Кладова број 270-322-309/2008-10 од 15. августа 2008. године и да је обустављен решењем Општинског органа за прекршаје у Неготину 04-Уп. 1313/08 од 9. октобра 2008. године.
Имајући у виду да је поступак обустављен након мање од два месеца од његовог покретања, Уставни суд је утврдио да подносиоцу уставне жалбе није повређено право на суђење у разумном року зајемчено одредбама члана 32. став 1. и члана 33. став 6. Устава.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је утврдио да је уставна жалба неоснована, те је на основу одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року одбио.
6. У вези навода подносиоца уставне жалбе да му је у прекршајном поступку повређено право на накнаду штете зајемчено чланом 35. став 2. Устава, Уставни суд констатује да је у поступку који је претходио подношењу уставне жалбе одлучивано о прекршајној одговорности подносиоца уставне жалбе, а не о захтеву за накнаду штете. Захтев за накнаду штете због незаконитог или неправилног рада органа за прекршаје може се остварити у парничном поступку. С обзиром на то да подносилац уставне жалбе није водио парнични поступак за накнаду штете, Уставни суд сматра да није исцрпео правна средства за заштиту права зајемченог чланом 35. став 2. Устава, те да не постоје претпоставке утврђене Уставом и Законом о Уставном суду да се одлучује о евентуалној повреди тог права. Уставни суд је стога, на основу одредбе члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, уставну жалбу у наведеном делу одбацио као недопуштену.
7. Сагласно одредби члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци.
|
|
|
ПРЕДСЕДНИК др Боса Ненадић |