Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Весна Илић Прелић, др Тијана Шурлан, др Тамаш Корхец (Korhecz Tаmás), Гордана Ајншпилер Поповић, Мирослав Николић, Татјана Ђуркић и др Милан Шкулић, чланови Већа, у поступку по уставним жалбама Ж. С, Т. С. и Ж. К, свих из Оџака, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. марта 2025. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усвајају се уставне жалбе Ж. С, Т. С. и Ж. К. и утврђује се право подносилаца на накнаду нематеријалне штете у укупном износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за износе који су подносиоцима уставних жалби евентуално већ исплаћени по основу нематеријалне штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Сомбору у предмету Ст. 45/10. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
2. Одбацују се захтеви подносилаца уставних жалби за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. Ж. С, Т. С. и Ж. К, сви из Оџака, поднели су 30. октобра и 3. новембра 2023. године, преко пуномоћника М. Ј, адвоката из Куле, на основу члана 26. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), Основном суду у Сомбору тужбе против Републике Србије Високог савета судства Привредног суда у Сомбору, ради накнаде нематеријалне штете изазване повредом права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Сомбору у предмету Ст. 45/10, над стечајним дужником И. „Л.“ АД Оџаци.
Основни суд у Сомбору је по поднетим тужбама формирао предмете Прр. 71/23, Прр. 72/23 и Прр. 73/23. У покренутим парничним поступцима није донета првостепена пресуда.
Имајући у виду да је одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, те да је одредбом члана 16. став 3. истог закона прописано да се да се тужба за новчано обештећење која је поднета у вези са повредом права на суђење у разумном року у стечајном или извршном поступку из члана 1. овог закона по којој није донета првостепена одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматра уставном жалбом, Основни суд у Сомбору је доставио ове предмете Уставном суду на даљи поступак и одлучивање.
Подносиоци су у тужбама, које се у смислу цитираних одредаба Закона имају сматрати уставним жалбама (у даљем тексту: уставне жалбе), истакли да су у својству законских наследника, односно правних следбеника иза пок. С. С. бивше из Оџака, изјавили приговор ради убрзавања поступка због предугог трајања стечајног поступка. Решењем Привредног суда у Сомбору Р4 Ст. 163/23 од 31. маја 2023. године усвојен је приговор и подносиоцима уставних жалби утврђена повреда права на суђење у разумном року. Подносиоци су навели да им је закључком о измени и допуни закључка о листи признатих – обезбеђених и оспорених потраживања Привредног суда у Сомбору Ст. 45/10 од 27. марта 2023. године признато потраживање правне претходнице (сваком по 1/3), а које потиче из радног односа и које није исплаћено. Подносиоци су истакли захтев да им на име новчаног обештећења буде досуђен износ од по 3.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, те да им буду накнађени трошкови поступка.
Уставни суд је, у складу са одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), уставне жалбе спојио ради јединственог поступања.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносилаца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у списе предмета Основног суда у Сомбору Прр. 71/23, Прр. 72/23 и Прр. 73/23, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Решењем Привредног суда у Сомбору Ст. 45/10 од 22. јуна 2010. године отворен је стечајни поступак над стечајним дужником И. „Л.“ АД Оџаци.
За стечајног управника је именована Агенција за лиценцирање стечајних управника.
Својство стечајног повериоца по основу ненаплаћених потраживања из радног односа имала је С. С, правна претходница подносилаца уставних жалби, којој је потраживање признато у укупном износу од 94.323,40 динара.
Правоснажним решењем о наслеђивању накнадно пронађене имовине Основног суда у Сомбору О. 1068/20 од 27. августа 2020. године за законске наследнике потраживања утврђеног у предметном стечајном поступку, у једнаким деловима, оглашени су супруг и ћерке покојне С. С. – Ж. С, Т. С. и Ж. К, сви из Оџака.
Закључком о измени и допуни закључка о листи признатих – обезбеђених и необезбеђених потраживања Привредног суда у Сомбору Ст. 45/10 од 27. марат 2023. године, сваком од подносилаца је признато потраживање у обиму од по 1/3 потраживања пок. С. С.
Правоснажним решењем Привредног суда у Сомбору Р4.Ст. 163/23 од 31. маја 2023. године усвојен је приговор подносилаца и утврђено је да им је повређено право на суђење у разумном року у стечајном поступку над стечајним дужником И. „Л.“ АД Оџаци, у предмету Ст. 45/10.
Подносиоци су на основу наведеног решења поднели тужбе надлежном суду за накнаду нематеријалне штете изазване утврђеном повредом права на суђење у разумном року.
4. Из утврђених чињеница и околности следи да подносиоци уставних жалби, као законски наследници, имају својство стечајних поверилаца који нису у разумном року наплатили потраживање из радног односа свог правног претходника према стечајном дужнику који је предузеће са већинским државним, односно друштвеним капиталом, а којима је надлежни суд правоснажно усвојио приговор и утврдио повреду права на суђење у разумном року. С обзиром на измене и допуне Закона о заштити права на суђење у разумном року, Уставни суд у овом уставносудском поступку, у складу са одредбом члана 89. став 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23) одлучује о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права, односно о захтеву подносилаца за накнаду неимовинске штете.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је, сагласно ставу Европског суда који је изражен у одлуци у предмету Станковић против Србије (представка број 41285/19, одлука од 19. децембра 2019. године), на основу одредаба члана 89. ст. 1. и 3. Закона о Уставном суду, у тачки 1. изреке, усвојио уставне жалбе и утврдио право подносилаца уставних жалби на накнаду нематеријалне штете у укупном износу од 800 евра, у динарској противвредности, по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за износе који су подносиоцима уставних жалби евентуално већ исплаћени по основу утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Сомбору у предмету Ст. 45/10. Накнада нематеријалне штете исплаћује се на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
Анализирајући питање висине накнаде нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року, Европски суд је заузео став (видети предмет Мехмедовић и други против Србије, представка број 23202/20 и 14 других, пресуда од 29. септембра 2022. године и предмет Новица Ранђеловић против Србије и други подносиоци, представка 42495/18 и друге, одлука од 29. априла 2021. године), да је довољна и адекватна накнада која се досуђује подносиоцима представки, без обзира на њихов број, управо она накнада која би припала њиховом правном претходнику. У складу са наведеним Уставни суд је подносиоцима уставних жалби утврдио право на новчано обештећење, због повреде права на суђење у разумном року управо онај износ који би био досуђен њиховој правној претходници, пок. С. С.
5. У погледу захтева подносилаца за накнаду трошкова парничних поступака који су пред надлежним судом вођени до ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року (а који су након тога уступљени на надлежност Уставном суду), Уставни суд указује да имајући у виду да се тужбе подносилаца у смислу цитираних измена Закона сматрају уставним жалбама, то се захтеви подносилаца за накнаду трошкова парничних поступака, разматрају у смислу одредаба о трошковима поступка пред Уставним судом из члана 6. Закона о Уставном суду.
Уставни суд указује да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, при чему у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона (видети пресуду у предмету Европског суда Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.). Ово из разлога што је одлуком Уставног суда подносиоцима обезбеђена целовита, делотворна заштита њихових права, коју ће, у складу са поштовањем принципа супсидијарности, као и праксом Европског суда, брже остварити у оквирима националног правног система. Уставни суд је, при томе имао у виду да подношењем три тужбе за накнаду нематеријалне штете по основу једног решења којим је подносиоцима усвојен приговор и утврђена повреда права на суђење у разумном року, подносиоци свакако нису допринели економичности и ефикасности поступка заштите сопствених права.
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио ове захтеве, решавајући као у тачки 2. изреке.
6. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2 Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.