Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Весна Илић Прелић, др Тијана Шурлан, др Тамаш Корхец (Korhecz Tаmás), Гордана Ајншпилер Поповић, Мирослав Николић, Татјана Ђуркић и др Милан Шкулић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби А. Ђ. из Оџака, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. марта 2025. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба А. Ђ. и утврђује да је подноститељки уставне жалбе повређено право на имовину, из члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Сомбору у предмету Ст. 45/10.
2. Утврђује се право А. Ђ. на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Сомбору у предмету Ст. 45/10, умањеног за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Одбацује се захтев подноситељке уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. А. Ђ. из Оџака поднела је 5. новембра 2021. године, преко пуномоћника М. Ј, адвоката из Куле, на основу члана 31. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), Основном суду у Сомбору тужбу против Републике Србије – Високог савета судства – Привредног суда у Сомбору, ради накнаде материјалне штете изазване повредом права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Сомбору у предмету Ст. 45/10 над стечајним дужником И. „Л.“ АД Оџаци.
Имајући у виду да је одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, те да је одредбом члана 16. став 4. истог закона прописано да се тужба за накнаду имовинске штете која је поднета у вези са повредом права на суђење у разумном року у стечајном или извршном поступку из члана 1. овог закона по којој није донета првостепена одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматра уставном жалбом, Основни суд у Сомбору је доставио овај предмет Уставном суду на даљи поступак и одлучивање.
Подноситељка је у тужби, која се у смислу цитираних одредаба Закона има сматрати уставном жалбом (у даљем тексту: уставна жалба), истакла да је њен правни претходник, пок. Н. Ђ. бивши из Оџака, поднео пријаву потраживања из радног односа, које му је признато, али која није наплатио у предметном стечајном поступку који траје дуже од 9 година. Из тог разлога је поднела приговор ради убрзавања поступка, који је усвојен решењем надлежног суда.
Подноситељка је тужбом захтевала да јој, на име накнаде материјалне штете, буде досуђен износ признатог, а ненаплаћеног новчаног потраживања у предметном стечајном поступку, са законском затезном каматом почев од 17. октобра 2011. године, као дана доношења закључка о листи потраживања Привредног суда у Сомбору Ст. 45/10, до коначне исплате. Подноситељка је захтевала и накнаду трошкова поступка.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подноситељке уставне жалбе повређено или ускраћено њено Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у списе предмета Основног суда у Сомбору Прр1. 149/21, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Решењем Привредног суда у Сомбору Ст. 45/10 од 22. јуна 2010. године отворен је стечајни поступак над стечајним дужником И. „Л.“ АД Оџаци.
За стечајног управника именована је Агенција за лиценцирање стечајних управника.
Својство стечајног повериоца по основу ненаплаћених потраживања из радног односа имао је Н. Ђ, правни претходник подноситељке уставне жалбе, коме је потраживање признато у укупном износу од 98.997,60 динара.
Правоснажним решењем о наслеђивању за законске наследнике потраживања утврђеног у означеном стечајном поступку оглашене су ћерке покојног Н. Ђ. – А. Ђ. из Оџака и С. М. из Товаришева, на по 1/2.
Закључком о измени и допуни закључка о листи признатих – обезбеђених и оспорених потраживања Привредног суда у Сомбору Ст. 45/10 од 1. марта 2021. године, признато је потраживање подноситељки А. Ђ, правној следбеници иза пок. Н. Ђ. и то у износу од 49.498,80 динара.
Правоснажним решењем Привредног суда у Сомбору је Р4 Ст. 626/21 од 23. априла 2021. године, усвојен је приговор предлагача, овде подноситељке уставне жалбе, и утврђено да јој је повређено право на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води над стечајним дужником И. „Л.“ АД Оџаци, у предмету Привредног суда у Сомбору Ст. 45/10.
Из утврђених чињеница и околности следи да подноситељка уставне жалбе, као законски наследник, има својство стечајног повериоца који није у разумном року наплатио потраживање из радног односа свог правног претхдника према стечајном дужнику који је предузеће са већинским државним, односно друштвеним капиталом. С обзиром на измене и допуне Закона о заштити права на суђење у разумном року, Уставни суд у овом уставносудском поступку одлучује о повреди права подноситељке на имовину, зајемченог чланом 58. став 1. Устава и, последично, о праву на накнаду имовинске штете изазване утврђеном повредом права на суђење у разумном року.
4. Полазећи од ставова и праксе Европског суда за људска права (у даљем тексту: Европски суд) о одговорности државе за неизвршење судских одлука у којима је дужник предузеће са већинским државним, односно друштвеним капиталом, а које у својој пракси примењује и Уставни суд, Уставни суд је оценио да, у ситуацији када је подноситељки правоснажном судском одлуком утврђена повреда права на суђење у разумном року у стечајном поступку у коме има својство стечајног повериоца, пропуст Привредног суда у Сомбору да обезбеди намирење њеног потраживања, које потиче из радног односа њеног правног претходника у стечајном поступку у предмету Ст. 45/10 према стечајном дужнику са претежним државним, односно друштвеним капиталом, представља повреду права на имовину, зајемченог чланом 58. став 1. Устава.
Стога је Уставни суд усвојио уставну жалбу подноситељке, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), одлучујући као у тачки 1. изреке.
Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права на имовину, а узимајући у обзир да Уставни суд приликом одлучивања у поступку по уставној жалби уважава и праксу међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 2. изреке, утврдио право подноситељке на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Сомбору у предмету Ст. 45/10, умањеног за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
С тим у вези, а у односу на накнаду материјалне штете у делу који се тиче законске затезне камате, Уставни суд указује на пресуду Европског суда за људска права Стевановић и други против Србије (број представке 43815/17 и 15 других, од 27. августа 2019. године, став 17.) у којој је тај суд прихватио становиште да приликом досуђивања материјалне штете због пропуста да потраживање буде намирено у стечајном поступку подносиоци немају право на законску затезну камату за период након покретања стечајног поступка.
5. У погледу захтева подноситељке за накнаду трошкова парничног поступка који је пред надлежним судом вођен до ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року (а који је након тога уступљен на надлежност Уставном суду), Уставни суд указује да имајући у виду да се тужба подноситељке у смислу цитираних измена Закона сматра уставном жалбом, то се захтев подноситељке за накнаду трошкова парничног поступка, разматра у смислу одредаба о трошковима поступка пред Уставним судом из члана 6. Закона о Уставном суду.
Уставни суд указује да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, при чему у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона (видети пресуду у предмету Европског суда Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.). Ово из разлога што је одлуком Уставног суда подноситељки обезбеђена целовита, делотворна заштита њених права, коју ће, у складу са поштовањем принципа супсидијарности, као и праксом Европског суда, брже остварити у оквирима националног правног система.
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 3. изреке.
6. С обзиром на изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.