Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, др Наташа Плавшић и др Милан Шкулић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби А. М. из Пожаревца, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 20. марта 2025. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба А. М. и утврђује да је решењем Привредног апелационог суда Рж. Ст. 717/22 од 17. фебруара 2022. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништавају се решење Привредног суда у Пожаревцу Р4. Ст. 766/21 од 22. децембра 2021. године и решењем Привредног апелационог суда Рж. Ст. 717/22 од 17. фебруара 2022. године.
3. Усваја се уставна жалбе А. М. и утврђује се да су подносиоцу повређена права на суђење у разумном року и на имовину, зајемчена одредбама члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Пожаревцу у предмету Ст. 24/16.
4. Утврђује се право А. М. на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Пожаревцу у предмету Ст. 24/16. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
5. Утврђује се право А. М. на накнаду материјалне штете у висини износа утврђеног потраживања у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Пожаревцу у предмету Ст. 24/16, умањеног за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
О б р а з л о ж е њ е
1. А. М. из Пожаревца је, 6. априла 2022. године, преко пуномоћника М. Ј, адвоката из Новог Сада, Уставном суду изјавио уставну жалбу против решења Привредног апелационог суда Рж. Ст. 717/22 од 17. фебруара 2022. године, због повреде права на правично суђење и права на имовину, из члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије, као и због повреде права на суђење у разумном року и права на имовину, из члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Пожаревцу у предмету Ст. 24/16.
Подносилац у уставној жалби истиче да је оспореним решењем неосновано правноснажно одбијен његов приговор ради убрзавања предметног стечајног поступка који траје од 2004. године и у коме још увек није наплатио своје потраживање из радног односа према стечајном дужнику – друштевном предузећу.
Уставном жалбом је тражено да се утврди да су подносиоцу оспореним решењем повређена означена уставна права, као и да му је у предметном стечајном поступку повређено права на суђење у разумном року и право на имовину. Такође, подносилац је захтевао да му буде утврђено право на накнаду нематеријалне штете и право на накнаду материјалне штете у висини потраживања утврђеног у стечајном поступку, а које је још увек ненамирено.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку, на основу достављене документације, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Решењем Трговинског суда у Пожаревцу Ст. 13/04 од 24. децембра 2004. године отворен је стечајни поступак над стечајним дужником Предузеће месна индустрија „М.“ ДП Пожаревац, а за стечајног управника је именована Агенција за лиценцирање стечајних управника.
Решењем Привредног суда у Пожаревцу Ст. 7/10 од 15. јуна 2016. године обустављен је поступак стечаја над стечајним дужником, а настављен према стечајној маси.
Дужник стечајне масе је предузеће са већинским друштвеним капиталом.
Решењем Привредног суда у Пожаревцу Ст. 24/16 од 14. септембра 2023. године, закључен је стечајни поступак и над стечајном масом. Наведено решење постало је правноснажно 23. октобра 2023. године.
Подносилац уставне жалбе је у предметном стечајном поступку пријавио своје потраживање из радног односа, које му је утврђено, али није у целини намирено.
Решењем Привредног суда у Пожаревцу Р4. Ст. 766/21 од 22. децембра 2021. године одбијени је приговор предлагача, овде подносиоца уставне жалбе, поднет ради убрзавања стечајног поступка који се води пред Привредним судом у Пожаревцу у предмету Ст. 24/16.
Оспореним решењем Привредног апелационог суда одбијена је као неоснована жалба предлагача, а наведено првостепено решење Привредног суда у Пожаревцу је потврђено.
4. Одредбама члана 18. ст. 2. и 3. Устава је утврђено да се Уставом јемче, и као таква, непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима и да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандaрдима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција којe надзиру њихово спровођење. Одредбом члана 32. став 1. Устава утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега. Одредбом члана 58. став 1. Устава јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
Одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано je да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом.
Такође, одредбом члана 2. Закона о измени и допуни Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 92/23) прописано је да се у члану 82. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 и 10/23) додаје став 2. који гласи: „Изузетно од става 1. овог члана уставна жалба може се изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, ако је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року у стечајним и извршним поступцима који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом.”
5. Из наведених измена и допуна Закона о заштити права на суђење у разумном року и Закона о Уставном суду, а имајући у виду да подносилац уставне жалбе није у целини намирио своје потраживање у стечајном поступку који је вођен према предузећу са већинским друштвеним капиталом, а потом и према стечајној маси стечајног дужника, следи да је Уставни суд надлежан да одлучи како о повредама уставних права истакнутих у односу на оспорене појединачне акте, тако и о повреди права на суђење у разумном року и повреди права на имовину које подносилац истиче у односу на предметни стечајни поступак.
6. Испитујући основаност навода уставне жалбе у делу којим се оспорава судска одлука којом је правоснажно одбијен подносиочев приговор, Уставни суд најпре указује да је приговор ради убрзавања поступка поднет поводом трајања стечајног поступка који је вођен пред Привредним судом у Пожаревцу у предмету Ст. 24/16, а који је покренут још 24. децембра 2004. године, из чега следи да је у време одлучивања о приговору подносиоца стечајни поступак трајао 17 година и још није био окончан.
Полазећи од ставова и праксе Европског суда за људска права који се односе на неизвршење судских одлука донетих према предузећима са већинским државним или друштвеним капиталом, а које ставове у својој пракси примењује и Уставни суд, Уставни суд је оценио да је оспореним решењем Привредног апелационог суда Рж. Ст. 717/22 од 17. фебруара 2022. године, којим је правоснажно одбијен приговор подносиоца уставне жалбе ради убрзавања поступка који је у том тренутку трајао преко 17 година, меродавно право примењено на уставноправно неприхватљив начин на штету подносиоца.
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), усвојио уставну жалбу подносиоца и утврдио да му је оспореним решењем повређено право на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, одлучујући као у тачки 1. изреке.
7. Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права на правично суђење, Уставни суд је, применом одредбе члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, поништио оспорено решење, као и првостепено решење донето по приговору подносиоца, одлучујући као у тачки 2. изреке, без налагања надлежном суду да поново одлучи о приговору, будући да је сада Уставни суд надлежан за одлучивање о повреди права на суђење у разумном року, а потом и о повреди права на имовину, те, последично и о захтевима за накнаду нематеријалне и материјалне штете.
С обзиром на изложено, Уставни суд није разматрао истакнуту повреду права на имовину у односу на оспорени појединачни акт.
8. На темељу разлога због којих је утврдио да је подносиоцу повређено право на правично суђење правоснажним одбијањем приговора ради убрзавања поступка који 17 година није окончан, који је вођен према предузећу са већинским друштвеним капиталом, а у коме подносилац није у целини намирио утврђено потраживање из радног односа, то је Уставни суд утврдио да је у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Пожаревцу у предмету Ст. 24/16 подносиоцу повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава.
Уставни суд је, стога, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, усвојио уставну жалбу подносиоца и утврдио да му је у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Пожаревцу у предмету Ст. 24/16 повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава, одлучујући као у тачки 3. изреке.
9. Како је претходно утврдио да је подносиоцу повређено право на суђење у разумном року у предметном стечајном поступку, Уставни суд је оценио да пропуст Привредног суда у Пожаревцу да у целини обезбеди намирење потраживања подносиоца које потиче из радног односа, према стечајном дужнику са претежним друштвеним капиталом, представља и повреду права подносиоца на имовину из члана 58. став 1. Устава.
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, усвојио уставну жалбу подносиоца и утврдио да му је у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Крагујевцу у предмету Ст. 24/15 повређено и право на имовину из члана 58. став 1. Устава, одлучујући као у тачки 3. изреке.
10. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 4. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због утврђене повреде права нa суђење у разумном року оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете, у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Пожаревцу у предмету Ст. 24/16. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
Приликом одлучивања о висини износа накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је имао у виду ставове Европског суда који су изражени у одлуци у предмету Станковић против Србије (представка број 41285/19, одлука од 19. децембра 2019. године), а које је и Уставни суд прихватио у својој пракси (видети нпр. Одлуку Уж-7309/2018 од 17. децембра 2020. године и Одлуку Уж- 277/2017 од 4. јуна 2020. године).
11. Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права на имовину, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 5. изреке, утврдио право подносиоца уставне жалбе на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку пред Привредним судом у Пожаревцу у предмету Ст. 24/16, умањеног за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
С тим у вези, Уставни суд констатује да је Европски суд у пресуди Стевановић и други против Србије (број представке 43815/17 и 15 других, од 27. августа 2019. године, став 17.) прихватио становиште према коме приликом досуђивања материјалне штете због пропуста да потраживање подносилаца буде намирено, подносиоци немају право на законску затезну камату за период након покретања стечајног поступка.
12. Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.