Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, др Наташа Плавшић и др Милан Шкулић, чланови Већа, у поступку по уставноj жалби Д. Б. из Кртинске код Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 20. марта 2025. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Д. Б. и утврђује да је пресудом Вишег суда у Београду Гжрр. 31/22 од 10. марта 2022. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Утврђује се право Д. Б. на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за износ исплаћен по основу пресуде Вишег суда у Београду Гжрр. 31/22 од 10. марта 2022. године, као и за остале износе који су подносиоцу уставне жалбе евентуално већ исплаћени по основу утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку Привредног суда у Београду у предмету Ст. 311/15. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Одбацује се захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. Д. Б. из Кртинске код Београда поднео је Уставном суду, 26. априла 2022. године, преко пуномоћника Н. В, адвоката из Суботице, уставну жалбу против пресуде Вишег суда у Београду Гжрр. 31/22 од 10. марта 2022. године, због повреде права на правично суђење, права на једнаку заштиту права и на правно средство и права на имовину, зајемчених одредбама члана 32. став 1, члана 36. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије.
Оспореном пресудом Вишег суда у Београду је правноснажно одлучено о тужби подносиоца уставне жалбе ради новчаног обештећења за нематеријалну штету због утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку Привредног суда у Београду у предмету Ст. 311/15, а коју је против Републике Србије поднела у складу са одредбама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), и то досуђивањем новчаног обештећења у износу од 500 евра, са законском затезном каматом почев од дана правноснажности пресуде па до исплате, све у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате.
Предлаже се да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди да су оспореном пресудом повређена означена уставна права, да подносиоцу утврди право на накнаду нематеријалне штете у износу од 2.500 евра, као и на накнаду трошкова на име састава уставне жалбе.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, Уставни суд у поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у уставну жалбу и приложену документацију, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Правоснажним решењем Привредног суда у Београду Р4 ст. 1246/20 од 20. јануара 2021. године, усвојен је приговор подносиоца уставне жалбе, те је утврђено да му је повређено право на суђење у разумном року у стечајном поступку који се код тог суда води над стечајним дужником А. д. „Д.“ Обреновац, у стечају, у предмету Ст. 311/15, а у коме је подносилац пријавио своја потраживања из радног односа према стечајном дужнику, која су му у том поступку делимично утврђена.
Стечајни дужник је предузеће са већинским државним капиталом.
Оспореном пресудом Вишег суда у Београду Гжрр. 31/22 од 10. марта 2022. године правноснажно је обавезана тужена Република Србија да подносиоцу, на име новчаног обештећења за нематеријалну штету изазвану повредом права на суђење у разумном року у наведеном стечајном поступку, исплати износ од 500 евра, док је део тужбеног захтева подносиоца преко досуђеног до траженог износа од 3.000 евра одбијен. Такође, тужена је обавезана да подносиоцу накнади трошкове парничног поступка.
4. Одлучујући о уставној жалби због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, Уставни суд констатује да се тврдња подносиоца о учињеној повреди означеног уставног права заснива на наводима да је висина новчаног обештећења досуђена због утврђене повреде права на суђење у разумном року недовољна и неправична, односно да није адекватна.
Полазећи од става Европског суда за људска права израженог у одлуци у предмету Станковић против Србије (представка број 41285/19, одлука од 19. децембра 2019. године), који став у својој пракси примењује и Уставни суд још од 2020. године (видети Одлуке Уставног суда Уж-277/17 од 4. јуна 2020. године и Уж-7309/18 од 17. децембра 2020. године, обе објављене на интернет страници Уставног суда и у „Службеном гласнику Републике Србије“), а према коме се износ накнаде нематеријалне штете од 800 евра, досуђен на националном нивоу, може сматрати довољним и адекватним за претрпљену повреду права на суђење у разумном року, Уставни суд је утврдио да је подносиоцу уставне жалбе правоснажним досуђивањем нижег износа новчаног обештећења, оспореном пресудом Вишег суда у Београду Гжрр. 31/22 од 10. марта 2022. године, повређено право на правично суђење из члана 32. став 1. Устава. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), усвојио уставну жалбу у односу на истакнуту повреду права из члана 32. став 1. Устава, одлучујући као у првом делу тачке 1. изреке.
5. Разматрајући начин отклањања штетних последица утврђене повреде права, Уставни суд је, сагласно претходно изложеном, на основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 2. изреке, утврдио право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за износ исплаћен по основу пресуде Вишег суда у Београду Гжрр. 31/22 од 10. марта 2022. године, као и за остале износе који су подносиоцу уставне жалбе евентуално већ исплаћени по основу утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку Привредног суда у Београду у предмету Ст. 311/15. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
6. Након што је подносиоцу утврдио повреду права на правично суђење и утврдио право на накнаду нематеријалне штете, Уставни суд је нашао да је беспредметно разматрање уставне жалбе у односу на истакнуту повреду права из члана 36. и члана 58. став 1. Устава, те је, стога, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, у овом делу одбацио уставну жалбу, решавајући као у другом делу тачке 1. изреке.
7. У погледу захтева подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, а да у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету Европског суда за људска права Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15 од 12. маја 2022. године, став 83). Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио захтев, решавајући као у тачки 3. изреке.
8. С обзиром на све напред изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9), члана 46. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.