Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Наташа Плавшић, др Драгана Коларић и др Владан Петров, чланови Већа, у поступку по уставној жалби С. К. из Руме, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 20. марта 2025. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба С. К. изјављена против радњи Министарства унутрашњих послова Републике Србије – Дирекција полиције – Полицијска управа у Сремској Митровици – ПС Рума од 5. марта 2019. године, решења Основног суда у Руми Кпп. 7/19 од 5. марта 2019. године, наредбе за претресање Основног суда у Руми Кппр. 94/19 од 5. марта 2019. године и наредбе за претресање Основног суда у Руми Кппр. 95/19 од 5. марта 2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. С. К. из Руме поднео је Уставном суду, 4. априла 2019. године, преко пуномоћника М. Ј, адвоката из Руме, уставну жалбу против радњи Министарства унутрашњих послова Републике Србије – Дирекција полиције – Полицијска управа у Сремској Митровици – ПС Рума од 5. марта 2019. године, решења Основног суда у Руми Кпп. 7/19 од 5. марта 2019. године, наредбе за претресање Основног суда у Руми Кппр. 94/19 од 5. марта 2019. године и наредбе за претресање Основног суда у Руми Кппр. 95/19 од 5. марта 2019. године, због повреде права из члана 27. ст. 1, 2. и 3, члана 32. став 1. и члана 40. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је, поред осталог, наведено: да је 5. марта 2019. године подносилац уставне жалбе позивом са мобилног телефона обавестио службена лица МУП – Дирекција полиције – Полицијска управа у Сремској Митровици – ПС Рума да га узнемиравају лица П.С. и Б.Ш, при чему је захтевао заштиту од стране полицијских службеника; да су након упућеног позива два полицијска службеника дошла на лице места и позвала подносиоца да дође у просторије ПС Рума, што је подносилац и учинио, те је око 14:15 часова отишао у полицијску станицу и као грађанин дао обавештења полицијском инспектору на околности пријаве коју је поднео против лица која су га узнемиравала; да су након сачињавања и потписивања службене белешке полицијски службеници усмено саопштили подносиоцу да седне у ходник ПС Рума и да сачека да дођу старешине, при чему му том приликом није уручен било какав акт, нити му је усмено саопштен разлог због даљег задржавања у просторијама полицијске станице; да је подносилац без икаквог образложења о разлозима и својству даљег задржавања боравио у просторијама ПС Рума непрекидно више од два часа, након чега су му полицијски службеници саопштили да је задржан, а о чему је он, путем телефонског позива у 16:01, обавестио браниоца М. Ј; да је након доласка у просторије ПС Рума, око 17:35, подносиоцу и браниоцу саопштено да је подносилац задржан и донето је решење о задржавању које је подносилац одбио да потпише јер није донето и саопштено у року који је прописан одредбом члана 294. став 2. ЗКП; да је подносилац незаконито и неосновано лишен слободе у периоду од 14:30 до 17:00 часова, те је наведеним поступањем полицијских службеника ПС Рума повређено његово право на слободу и безбедност.
Подносилац даље наводи: да је нејасно за које кривично дело постоје основи сумње да га је извршио, с обзиром на то да се на основу навода у уводу и образложењу решења о задржавању у трајању од 48 сати не може утврдити које кривично дело му се ставља на терет јер се наводи да се поступак води „… за извршење кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру Кривичног законика Републике Србије“; да нису били испуњени услови за доношење предметног решења, а који су предвиђени одредбом члана 294. став 2. ЗКП, с обзиром да је оно донето и уручено након истека рока од два часа од момента када му је саопштено да је задржан јер је у ставу 2. изреке решења наведено да је ухапшен у 17:00 часова, односно, да се тада одазвао на позив, што је нетачно, а да је решење донето и да му је уручење покушано у року од 3 и по сата од момента када му је, од стране полицијских службеника, саопштено да је задржан; да решење не садржи наводе о томе који су то изузетни разлози због којих се неко лице може задржати ради саслушавања у периоду од најдуже 48 часова, да није био испуњен услов за одређивање притвора из члана 211. став 1. тачка 3), јер решење не садржи нити један разлог о томе зашто постоји опасност да ће поновити извршење кривичног дела за које се сумњичи; да је, имајући у виду да је задржан на основу одредбе члана 291. став 1. ЗКП, било неопходно да се без одлагања спроведе надлежном јавном тужиоцу, а што није учињено.
У погледу истакнуте повреде права на неповредивост стана из члана 40. Устава, у уставној жалби је наведено: да је Основни суд у Руми 5. марта 2019. године донео две наредбе за претресање; да је у моменту доношења предметних наредби подносилац већ био лишен слободе, те су незаконите одлуке суда којима се дозвољава да се изврши претрес стана ради његовог проналажења; да суд дозвољава претрес стана подносиoца ради проналажења трагова кривичног дела из члана 348. став 1. Кривичног законика, а наведено кривично дело подносиоцу није стављено на терет, нити му је саопштено да се терети за предметно кривично дело, због чега су ове наредбе незаконите.
Предложио је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду истакнутих права, поништи оспорене акте и утврди право на накнаду нематеријалне штете.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, извршио увид у списе предмета Кпп. 7/19 Основног суда у Руми и у документацију приложену као доказ уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овом уставносудском предмету:
Решењем Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – Полицијска управа у Сремској Митровици – ПС Рума КУ број: 435/19, ЛС – 167/19 од 5. марта 2019. године према осумњиченом, овде подносиоцу, по одобрењу заменика Основног јавног тужиоца у Руми, одређено је задржавање у трајању од 48 сати, на основу члана 294. ст. 1. и 2. Законика о кривичном поступку, у вези са чланом 291. став 1. Законика, које се имало рачунати од 5. марта од 17:00 сати, када је ухапшен, односно, када се одазвао на позив. У образложењу овог решења је, поред осталог, наведено: да је именовани осумњичен да је учинио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру Кривичног законика Републике Србије, на тај начин што је дана 5. марта 2019. године око 14:30 часова у Руми, у улици Г. (…), у просторијама ПС Рума, приликом обављања службеног разговора са полицијским службеником, истом упутио речи: „Ти од сутра нећеш радити у полицији, сви сте ви пичке“, а да је притом полицијским службеницима одбијао да добровољно преда ватрено оружје које има у легалном поседу, поступајући по одредбама чл. 11. и 28. Закона о оружју и муницији, а све у вези његове пријаве узнемиравања од стане лица Б.Ш. и П.С. из Руме; да је сходно члану 211. став 1. тачка 3) ЗКП решено као у диспозитиву; да су осумњиченом предочена права из члана 69. став 1. ЗКП, да је осумњичени обезбедио браниоца М. Ј.
Подносилац је одбио да потпише предметно решење, уз напомену „одбио да потпише, време 17:35“.
Оспореним решењем Основног суда у Руми Кпп. 7/19 од 5. марта 2019. године одбијена је као неоснована жалба браниоца осумњиченог и потврђено је првостепено решење. У образложењу овог решења је, поред осталог, наведено: да је решење о задржавању донето у свему у складу са одредбама члана 294. ст. 1. и 2. у вези члана 291. ст. 1. ЗКП, да се осумњичени задржава у року од 48 часова које се задржавање има рачунати од 5. марта 2019. године од 17:00 часова, због постојања основане сумње да је учинио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру; да је наведено решење осумњичени одбио да потпише у 17:35 часова; да имајући у виду напред наведено, као и чињеницу да је осумњиченом према извештају о интервенцији од 5. марта 2019. године, од стране полицијских службеника два пута предочено да је осумњичени дужан да преда оружје које има у легалном поседу и то седам комада различитог ватреног оружја, а на основу члана 28. став 11. Закона о јавном реду и миру, као и чињеницу да је осумњичени одбио и поред упозорења од стране полицијских службеника да уколико не преда наведено оружје чини кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру и да ће бити задржан до 48 часова, а с обзиром да из образложења побијаног решења произлази да је приликом обављеног службеног разговора са полицијским службеником осумњичени упутио речи „ти од сутра нећеш радити у полицији, сви сте ви пичке“, као и да је полицијским службеницима одбијао да добровољно преда оружје које има у легалном поседу поступајући по одредбама чл. 11. и 28. Закона о оружју и муницији, су околности које у свом садејству представљају особите околности које указују да ће осумњичени С. К. ако се нађе на слободи у кратком временском периоду поновити кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру, стога судија за претходни поступак налази да постоје особите околности из члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП, које указују да ће осумњичени у кратком временском периоду поновити кривично дело из члана 23. ЗОЈМ.
У службеној белешци МУП РС – ПУ Сремска Митровица – ПС Рума – ПИ Рума од 5. марта 2019. године наведено је: да је дана 5. марта 2019. године у 14:30 часова лице С. К. пријавио да су га вербално напали П.С. и Б.Ш, да је поступајући по горе наведеној пријави, патрола отишла у угоститељски објекат и у њему затекла С. К. са којим је обавила разговор и који је изјавио да су два њему позната лица П.С. и Б.Ш. застала поред њега у црном аудију, изашла из аута и обратила му се речима: „Немој да узнемираваш Зец Душана да не би дошло до проблема“, што је он схватио као претњу, након чега су се лица удаљила у непознатом правцу; да је патрола С. К. упутила да дође до просторија ПС Рума ради подношења одговарајуће пријаве; да је након тога он дошао својим возилом у ПС Рума и јавио се колеги; да је патрола такође дошла до ПС Рума ради подношења одговарајућих писмена у вези наведеног догађаја, те да су том приликом извршили проверу С. К. и установили да има у легалном поседу седам комада различитог ватреног оружја; да му је након обављеног разговора са колегом предочено да морају привремено да му одузму ватрено оружје, које има у легалном поседу, на основу члана 28. став 11. Закона о оружју и муницији, где је С. К. рекао да неће да преда наведено оружје; да је о свему наведеном извештен ВС ДЦ ПИ Рума који је известио заменика ОЈТ у Руми, који се изјаснио да се на лицу места још једном предочи С. К. да мора да преда наведено оружје и да уколико га не преда том радњом чини кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности по члану 23. став 1. ЗОЈРМ и да ће исти бити задржан до 48 часова и да ће се извршити претрес стана и других просторија на његовом пребивалишту, ради проналаска и одузимања наведеног оружја; да је патрола С. К. опет предочила да мора да преда наведено оружје и да уколико га не преда чини горе наведено кривично дело, али да је он опет рекао да неће да им преда оружје; да му је патрола предочила да је извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности и да ће бити задржан до 48 сати; да се након тога С. К. полицијском службенику обратио речима „ти од сутра нећеш радити у полицији и сви сте пичке“; да је патрола затим покушала да га алкотестира, што је оно одбио; да је против њега поднета кривична пријава у вези наведеног кривичног дела и одређено му је полицијско задржавање од 48 часова.
У службеној белешци МУП РС – ПУ Сремска Митровица – ПС Рума – ПИ Рума од 5. марта 2019. године наведено је: да је дана 5. марта 2019. године од 16:00 до 18:00 часова патрола у просторијама ПС Рума – ПИ Рума вршила обезбеђење лица С. К, где је том приликом он тражио свог адвоката који је приступио у наведене просторије око 15:30 часова; да је око 17:45 часова помоћник командира донео С. К. писмено решење о задржавању и права задржаног лица које је исти одбио да потпише и преузме; да је он одбио да се алкотестира; да је по обављеним прегледима лице доведено до КПЗ Сремска Митровица где је уз потврду и предат.
У записнику о пријему кривичне пријаве МУП РС – ПУ Сремска Митровица – ПС Рума – ПИ Рума од 5. марта 2019. године наведено да је састављање записника започето у 16:00 сати.
У наредби за претресање Основног суда у Руми Кппр. 94/19 од 5. марта 2019. године је, између осталог, наведено: да је судија за претходни поступак, поводом образложеног захтева за издавање наредбе о претресању Основног јавног тужилаштва у Руми, на основу члана 155. став 1. и члана 157. став 1. ЗКП донео наредбу за претресање стана и других просторија у Руми, насеље Л3/3/13, чији је држалац С. К. и које користи осумњичени С. К, ради проналажења осумњиченог, трагова кривичног дела, односно предмета важних за кривични поступак који потичу из кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ; да ће претресање стана обавити овлашћена службена лица ПС ПИ Рума и то: Д.И, Б.М. и Б.Б, без присуства Основног јавног тужиоца у Руми; да ће се претресање започети најкасније у року од осам дана од дана издавања наредбе, а ако не започне у наведеном року, претресање се не може предузети и ова наредба ће се вратити суду.
У наредби за претресање Основног суда у Руми Кппр. 95/19 од 5. марта 2019. године је, између осталог, наведено: да је судија за претходни поступак, поводом образложеног захтева за издавање наредбе о претресању Основног јавног тужилаштва у Руми, на основу члана 155. став 1. и члана 157. став 1. ЗКП донео наредбу за претресање стана и других просторија у Руми, улица В. (…), чији је држалац С. К. и које користи осумњичени С. К, ради проналажења осумњиченог, трагова кривичног дела, односно предмета важних за кривични поступак који потичу из кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ; да ће претресање стана обавити овлашћена службена лица ПС ПИ Рума и то: Д.И, Б.М. и Б.Б, без присуства Основног јавног тужиоца у Руми; да ће се претресање започети најкасније у року од осам дана од дана издавања наредбе, а ако не започне у наведеном року, претресање се не може предузети и ова наредба ће се вратити суду.
У записнику о претресању стана и других просторија од 5. марта 2019. године је наведено да је претресање стана наредио судија за претходни поступак Основног суда у Руми наредбом Кппр. 94/19 од 5. марта 2019. године и наведени су предмети који су пронађени приликом претресања, између осталог, шест комада ватреног оружја.
У потврди о привремено одузетим предметима од 5. марта 2019. године наведено је да је, на основу члана 28, а у вези члана 11. Закона о оружју и муницији одузето, између осталог, шест комада ватреног оружја, уз њихову индивидуализацију (са и без оружних листова), као и два оружна листа на име подносиоца.
4. Одредбама Устава, на чије повреде се указује у уставној жалби, утврђено је: да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом (члан 27. став 1.); да се лице које је лишено слободе од стране државног органа одмах, на језику који разуме, обавештава о разлозима лишења слободе, о оптужби која му се ставља на терет као и о својим правима и има право да без одлагања о свом лишењу слободе обавести лице по свом избору (члан 27. став 2.); да свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу, ако је лишење слободе било незаконито (члан 27. став 3.); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да је стан неповредив, да нико не може без писмене одлуке суда ући у туђи стан или друге просторије против воље њиховог држаоца, нити у њима вршити претрес, да држалац стана и друге просторије има право да сам или преко свога заступника и уз још два пунолетна сведока присуствује претресању, да ако држалац стана или његов заступник нису присутни, претресање је допуштено у присуству два пунолетна сведока, да без одлуке суда, улазак у туђи стан или друге просторије, изузетно и претресање без присуства сведока, дозвољени су ако је то неопходно ради непосредног лишења слободе учиниоца кривичног дела или отклањања непосредне и озбиљне опасности за људе или имовину, на начин предвиђен законом (члан 40).
Одредбом члана 290. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 и 35/19) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је: да полиција може лица затечена на месту извршења кривичног дела упутити јавном тужиоцу или их задржати до његовог доласка, ако би та лица могла да дају податке важне за поступак и ако је вероватно да се њихово испитивање касније не би могло извршити или би било скопчано са знатним одуговлачењем или другим тешкоћама и да задржавање лица из става 1. овог члана на месту кривичног дела не може трајати дуже од шест часова.
Одредбама члана 291. ЗКП прописано је: да полиција може неко лицe ухапсити ако постоји разлог за одређивање притвора (члан 211.), али је дужна да такво лице без одлагања спроведе надлежном јавном тужиоцу, као и да ће приликом довођења, полиција јавном тужиоцу предати извештај о разлозима и о времену хапшења (став 1.); да ухапшени мора бити поучен о правима из члана 69. став 1. овог законика (став 2.); да ако је због неотклоњивих сметњи спровођење ухапшеног трајало дуже од осам часова, полиција је дужна да јавном тужиоцу овакво закашњење посебно образложи, о чему ће јавни тужилац сачинити службену белешку и да ће јавни тужилац у белешку унети и изјаву ухапшеног о времену и месту хапшења (став 3).
Одредбама члана 294. ЗКП прописано је: да лице ухапшено у складу са чланом 291. став 1. и чланом 292. став 1. овог законика, као и осумњиченог из члана 289. ст. 1. и 2. овог законика, јавни тужилац може изузетно задржати ради саслушања најдуже 48 часова од часа хапшења, односно одазивања на позив (став 1.); да о задржавању, јавни тужилац или, по његовом одобрењу, полиција одмах, а најкасније у року од два часа од када је осумњиченом саопштено да је задржан, доноси и уручује решење, а да у решењу морају бити наведени дело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе или одазивања позиву, као и време почетка задржавања (став 2.); да против решења о задржавању осумњичени и његов бранилац имају право жалбе у року од шест часова од достављања решења, да о жалби одлучује судија за претходни поступак у року од четири часа од пријема жалбе и да жалба не задржава извршење решења (став 3.).
5. Уставни суд је утврдио да се суштина навода подносиоца о повреди права на слободу и безбедност из члана 27. ст. 1. 2. и 3. и права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава заснива на тврдњама:
1) да је подносилац незаконито и неосновано лишен слободе у периоду од 14:30 до 17:00 часова, те да је оваквим поступањем полицијских службеника ПС Рума повређено његово право на слободу и безбедност;
2) да је нејасно за које кривично дело постоје основи сумње да га је извршио, с обзиром на то да се на основу навода у уводу и образложењу решења о задржавању у трајању од 48 сати наводи да се поступак води „… за извршење кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру Кривичног законика Републике Србије“, да нису били испуњени услови за доношење предметног решења, а који су предвиђени одредбом члана 294. став 2. ЗКП, с обзиром да је оно донето и уручено након истека рока од два часа од момента када му је саопштено да је задржан; да решење не садржи наводе о томе који су то изузетни разлози због којих се неко лице може задржати ради саслушавања у периоду од најдуже 48 часова, да није био испуњен услов за одређивање притвора из члана 211. став 1. тачка 3), јер решење не садржи нити један разлог о томе зашто постоји опасност да ће поновити извршење кривичног дела за које се сумњичи, да је, имајући у виду да је задржан на основу одредбе члана 291. став 1. ЗКП, било неопходно да се без одлагања спроведе надлежном јавном тужиоцу, а што није учињено.
Стога је уставни суд ове наводе ценио у оквиру истакнуте повреде права на слободу и безбедност из члана 27. ст. 1, 2. и 3. Устава.
5.1. Разматрајући наводе подносиоца да је незаконито и неосновано лишен слободе у периоду од 14:30 до 17:00 часова, Уставни суд је утврдио да из списа предмета произлази: да је подносилац око 14 часова полицији пријавио да су га вербално узнемиравала лица П.С. и Б.Ш, да је патрола поступила по наведеној пријави, изашла на лице места, где је затекла подносиоца и обавила са њим разговор, након чега га је патрола упутила да дође до ПС Рума ради подношења пријаве; да је након доласка подносиоца у ПС Рума извршена провера и установљено је да подносилац легално поседује седам комада различитог ватреног оружја и да му је након разговора са полицијским службеником предочено да му морају одузети ово ватрено оружје, што је подносилац одбио, о чему је извештен заменик надлежног јавног тужиоца, који се изјаснио да му се поново предочи да мора да преда ватрено оружје и да, уколико га не преда, том радњом чини кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру; да су полицијски службеници подносиоцу поново предочили све наведено, након чега се полицијском службенику обратио речима „ти од сутра нећеш радити у полицији и све сте пичке“, након чега је патрола покушала да га алкотестира, што је одбио, против њега је поднета кривична пријава и одређено му је задржавање у трајању од 48 сати; да је састављање записника о пријему кривичне пријаве започето у 16:00 сати, а да је у решењу о задржавању у трајању од 48 сати (које је подносилац одбио да потпише) наведено да се задржавање подносиоца има рачунати од 17:00 часова када је ухапшен, односно када се одазвао на позив. Такође, подносилац у уставној жалби наводи да су му, након сачињавања и потписивања службене белешке везано за обавештење које је дао у својству грађанина, полицијски службеници усмено саопштили „да седне у ходник ПС Рума и сачека да дођу старешине“.
У вези са претходно изложеним, Уставни суд констатује да је подносилац пријавио полицији да га вербално узнемиравају лица П.С. и Б.Ш, о чему је у ПС Рума о овом догађају дао обавештења у својству грађанина, након чега је провером утврђено да поседује оружје у легалном поседу, те му је у више наврата наложено да га преда, што он није учинио, и да је обавештен да, уколико га не преда, чини кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности, те је о свему у међувремену обавештен заменик надлежног јавног тужиоца, а да се све наведено догађало у периоду од 14:30 до 16:00 часова, када је против њега од стране полиције поднета кривична пријава и након чега му је саопштено да ће бити задржан у трајању од 48 сати. Уставни суд такође констатује да подносилац, поред осталог, у уставној жалби сам наводи да су му полицијски службеници усмено саопштили „да седне у ходник ПС у Руми и сачека да дођу старешине“. Из свега наведеног, по мишљењу Уставног суда, не произлази да је подносилац у периоду од 14:30 до 17:00 часова био незаконито лишен слободе, већ да су, од стране полицијских службеника, у оквиру њихових овлашћења, предузете потребне мере у циљу проверавања навода његове пријаве да су га вербално напала лица П.С. и Б.Ш. Стога је Уставни суд оценио да нису основани наводи уставне жалбе у овом делу.
5.2. Разматрајући основаност навода уставне жалбе у односу на оспорено решење Основног суда у Руми Кпп. 7/19 од 5. марта 2019. године, Уставни суд и у овом уставносудском предмету, као и у својим ранијим одлукама, констатује да је, са аспекта заштите људских права, право на слободу једно од основних људских права зајемчених Уставом, те да, поред осталих, полицијско хапшење и задржавање осумњиченог, представљају посебно осетљиве мере његовог ограничења. Уставом је утврђено да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом, из чега произлази да је неопходно кумулативно постојање два услова да би лишење слободе било законито. Први, да лишење слободе мора бити засновано на разлозима предвиђеним законом, и други, да се лице лишава слободе у складу са законом прописаним поступком. Разлози због којих се према неком лицу може одредити притвор прописани су у тач. 1) до 4) члана 211. став 1. ЗКП, док су полицијско хапшење и поступак задржавања осумњиченог у предистражном поступку регулисани одредбама чл. 291. и 294. ЗКП.
Оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта садржине права из члана 27. Устава, у односу на оспорено решење Основног суда у Руми Кпп. 7/19 од 5. марта 2019. године, Уставни суд је оценио да је лишење слободе подносиоца извршено из разлога и у поступку предвиђеним ЗКП. Наиме, према подносиоцу је одређено задржавање у трајању до 48 часова, на основу члана 294. ст. 1. и 2. ЗКП, а у вези члана 291. став 1. ЗКП, јер је осумњичен да је извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру, због постојања притворског разлога прописаног чланом 211. став 1. тачка 3) ЗКП. Полицијска управа у Сремској Митровици – ПС Рума је донела и задржаном лицу, овде подносиоцу уставне жалбе, уручила решење о задржавању у року краћем од два часа. У образложењу решења је наведено да је подносилац осумњичен да је извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру, да му се задржавање има рачунати од 5. марта 2019. године, од 17:00 часова, када је ухапшен, односно, када се одазвао на позив, те да му је истог дана у 17:20 часова саопштено решење и уручен примерак, које решење је подносилац одбио да потпише, а све сходно члану 211. став 1. тачка 3) ЗКП. Против решења о задржавању бранилац подносиоца изјавила је жалбу, о којој је судија за претходни поступак одлучио у законом прописаном року. У образложењу оспореног решења Основног суда у Руми Кпп. 7/19 од 5. марта 2019. године је наведено: да је решење о задржавању донето у свему у складу са одредбама члана 294. ст. 1. и 2. у вези члана 291. ст. 1. ЗКП, да се осумњичени задржава у року од 48 часова које се задржавање има рачунати од 5. марта 2019. године од 17:00 часова, због постојања основане сумње да је учинио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру; да је наведено решење осумњичени одбио да потпише у 17:35 часова; да имајући у виду напред наведено, као и чињеницу да је осумњиченом према извештају о интервенцији од 5. марта 2019. године, од стране полицијских службеника два пута предочено да је осумњичени дужан да преда оружје које има у легалном поседу и то седам комада различитог ватреног оружја, а на основу члана 28. став 11. Закона о јавном реду и миру, као и чињеницу да је осумњичени одбио и поред упозорења од стране полицијских службеника да уколико не преда наведено оружје чини кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру, и да ће бити задржан до 48 часова, а с обзиром да из образложења побијаног решења произлази да је приликом обављеног службеног разговора са полицијским службеником осумњичени упутио речи „ти од сутра нећеш радити у полицији, сви сте ви пичке“, као и да је полицијским службеницима одбијао да добровољно преда оружје које има у легалном поседу поступајући по одредбама чл. 11. и 28. Закона о оружју и муницији, су околности које у свом садејству представљају особите околности које указују да ће осумњичени С. К. ако се нађе на слободи у кратком временском периоду поновити кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру, те стога судија за претходни поступак налази да постоје особите околности из члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП, које указују да ће осумњичени у кратком временском периоду поновити кривично дело из члана 23. ЗОЈМ.
Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да је оспорено решење засновано на уставноправно прихватљивом тумачењу меродавног права, да је донето у складу са Уставом и одредбама ЗКП, односно да је судија за претходни поступак детаљно и свеобухватно оценио законитост одређивања задржавања подносиоца. Наиме, судија за претходни поступак Основног суда у Руми је своју одлуку аргументовано образложио, наводећи, да постоји основана сумња да је осумњичени учинио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру, као и све околности које, у конкретном случају, оправдавају задржавање подносиоца у трајању до 48 часова. По оцени Уставног суда, дати разлози су релевантни и довољни и нису последица арбитрерног и произвољног поступања. На оцену Уставног суда не утичу ни наводи уставне жалбе да није јасно за које кривично дело постоје основи сумње да га је извршио, с обзиром на то да је у првостепеном решењу о задржавању наведено да се поступак води за извршење кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру Кривичног законика Републике Србије. Наиме, Уставни суд је става да је у питању очигледна техничка омашка која, у конкретном случају, није довела да повреде ниједног уставом зајемченог права и која је исправљена оспореним другостепеним решењем у коме је јасно наведено кривично дело за које је подносилац основано сумњив да га је извршио. Такође, на оцену Уставног суда не утичу ни наводи да је подносилац задржан на основу одредбе 291. став 1. ЗКП, те је било неопходно да се без одлагања спроведе надлежном јавном тужиоцу, што није учињено. У вези са овим наводима, Уставни суд истиче да је подносилац задржан у трајању од 48 сати на основу члана 294. ст. 1. и 2. ЗКП, а у вези са чланом 291. став 1. ЗКП, те да подносилац није доставио доказе да је његово спровођење трајало дуже од осам часова, у ком случају би, у складу са одредбом члана 291. став 3. ЗКП, постојала обавеза полиције да јавном тужиоцу овакво кашњење посебно образложи.
Следом свега изложеног, Уставни суд је оценио да су наводи подносиоца о повреди права на слободу и безбедност из члана 27. Устава неосновани и у односу на оспорено решење Основног суда у Руми Кпп. 7/19 од 5. марта 2019. године.
6. У погледу оспорених наредби за претресање стана Основног суда у Руми Кппр. 94/19 од 5. марта 2019. године и Основног суда у Руми Кппр. 95/19 од 5. марта 2019. године и истакнуте повреде права на неповредивост стана из члана 40. Устава, подносилац наводи: да је Основни суд у Руми 5. марта 2019. године донео две наредбе за претресање, да је у моменту доношења предметних наредби подносилац већ био лишен слободе, те да су незаконите одлуке суда којима се дозвољава да се изврши претрес стана ради његовог проналажења, да суд дозвољава претрес стана подносиoца ради проналажења трагова кривичног дела из члана 348. став 1. Кривичног законика, а наведено кривично дело подносиоцу није стављено на терет, нити му је саопштено да се терети за предметно кривично дело, због чега су ове наредбе незаконите.
У вези претходно изложеног, Уставни суд истиче да подносилац основано указује да је у наредбама о претресању стана погрешно наведено да суд дозвољава претрес стана ради његовог проналажења и ради проналажења трагова кривичног дела из члана 348. став 1. Кривичног законика. Међутим, Уставни суд такође истиче да је у потврди о привремено одузетим предметима од 5. марта 2019. године наведено да су предмети привремено одузети на основу члана 28, а у вези члана 11. Закона о оружју и муницији, те да је у потврди прецизно наведено који предмети су одузети – више комада ватреног оружја (са и без оружних листова), више комада метака и два оружна листа. Имајући у виду да је у решењу о задржавању у трајању од 48 сати наведено да је подносилац осумњичен да је учинио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. Закона о јавном реду и миру и да је одбио да полицијским службеницима преда ватрено оружје које има у легалном поседу поступајући по одредбама члана 11. и 28. Закона о оружју и муницији, те да из службене белешке произлази да му је предочено да ће, уколико не преда ватрено оружје, бити издата наредба за претрес стана ради проналаска и одузимања наведеног оружја, Уставни суд је става да процесни недостатак оспорених наредби о претресању стана, у конкретном случају, нема тежину повреде права на неповредивост стана из члана 40. Устава.
7. На основу свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23) уставну жалбу у целини одбио као неосновану.
8. Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.