-повреда права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава (у преосталом делу одбацивање)
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Снежана Марковић, председник Већа, и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Корхецз Там&аацуте;с), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, др Наташа Плавшић и др Милан Шкулић,чланови Већа, у поступку по уставној жалби Б. Б, М. М. и М. Ј, свих из села Мерошина код Мерошине и Горана Тасића из села Балајнац код Мерошине, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 20. марта 2025. године, донео је
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">
<п стyле="теxт-алигн: центер;">О Д Л У К У
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"><стронг>
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. Усваја се уставна жалба Б. Б, М. М, М. Ј. и Г. Т. и утврђује да је решењем Основног суда у Лесковцу Р4-И-133/23 од 7. јула 2023. године повређено право подносилаца уставне жалбе на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Поништава се решење Основног суда у Лесковцу Р4-И-133/23 од 7. јула 2023. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносилаца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка који се водио пред Основним судом у Лесковцу у предмету Ии. 714/17, а сада се води пред јавним извршитељем Предрагом Костићем из Лесковца у предмету Ии. 421/17.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Одбацује се захтев подносилаца уставне жалбе за накнаду нематеријалне штете.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">4. Одбацује се захтев подносилаца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">
<п стyле="теxт-алигн: центер;">О б р а з л о ж е њ е
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. Б. Б, М. М. и М. Ј, сви из села Мерошина код Мерошине и Г. Т. из села Балањац код Мерошине, поднела су Уставном суду, 7. маја 2023. године, преко пуномоћника Б. Ј, адвоката из Ниша, уставну жалбу против решења Основног суда у Лесковцу Р4-И-133/23 од 7. јула 2023. године, због повреде начела заштите људских и мањинских права и слобода из члана 22. Устава Републике Србије, као и због повреде права на правично суђење и права на једнаку заштиту права, зајемчених одредбама члана 32. став 1. и члана 36. став 1. Устава.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставном жалбом се оспорава решење којим је одбачен приговор подносилаца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка који се водио пред Основним судом у Лесковцу у предмету Ии. 714/17, а сада се води пред јавним извршитељем Предрагом Костићем из Лесковца у предмету Ии. 421/17, са образложењем да је извршни поступак пред судом окончан и да је предмет достављен јавном извршитељу ради наставка спровођења извршења, а приговор може да се поднесе суду који води поступак и док је поступак у току.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подносиоци уставне жалбе су предложили Уставном суду да усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених уставних права и поништи оспорено решење. Тражили су накнаду нематеријалне због повреде права на суђење у разумном року у извршном поступку, материјалну штету на име трошкова пред редовним судом и трошкове поступка пред Уставним судом.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> 2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подноситељке уставне жалбе повређено или ускраћено њено Уставом зајемчено право или слобода.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> 3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у списе предмета Основног суда у Лесковцу Р4-И-133/23, документацију приложену уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> Основни суд у Лесковцу је оспореним решењем Р4-И-133/23 од 7. јула 2023. године одбацио приговор подносилаца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка који се водио пред Основним судом у Лесковцу у предмету Ии. 714/17, а сада се води пред јавним извршитељем Предрагом Костићем из Лесковца у предмету Ии. 421/17, са образложењем да је извршни поступак пред судом окончан и да је предмет достављен јавном извршитељу ради наставка спровођења извршења, а приговор може да се поднесе суду који води поступак и док је поступак у току.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> Уставни суд указује да је оспорено решење Основног суда у Лесковцу Р4-И-133/23 од 7. јула 2023. године донето по новом приговору подносилаца ради убрзавања предметног извршног поступка (а не у поступку извршења раније донете Одлуке Уж - 4294/2020 од 18. маја 2023. године).
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд, такође, указује да је раније донетом Одлуком Уж - 4294/2020 од 18. маја 2023. године усвојена уставна жалба Б. Б, М. М, М. Ј. и Г. Т. (подносилаца и у овом уставносудском поступку), те је поништено решење Основног суда у Лесковцу Р4-И-1/20 од 18. фебруара 2020. године и одређено да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносилаца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка који се водио пред Основним судом у Лесковцу у предмету Ии. 714/17, а сада се води пред јавним извршитељем Предрагом Костићем из Лесковца у предмету Ии. 421/17.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> 4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију се повреду позивају подносиоци уставне жалбе, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> Одредбама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15) прописано је: да право на суђење у разумном року има свака странка у судском поступку, што укључује и извршни поступак, сваки учесник по закону којим се уређује ванпарнични поступак, а оштећени у кривичном поступку, приватни тужилац и оштећени као тужилац само ако су истакли имовинско-правни захтев (у даљем тексту: странка) (члан 2. став 1.); да су правна средства којима се штити право на суђење у разумном року приговор ради убрзавања поступка (у даљем тексту: приговор), жалба и захтев за правично задовољење (члан 3. став 1.); да се приговор и жалба могу поднети док се поступак не оконча (члан 5. став 1.); да странка подноси приговор суду који води поступак или суду пред којим се води поступак ако сматра да је јавни тужилац повредио њено право (члан 7. став 1.); да председник суда решењем одбацује или одбија приговор без испитног поступка, или води испитни поступак и да се приговор одбацује ако одсуство неког обавезног елемента приговора онемогућава да се по њему поступа, затим ако је приговор поднело неовлашћено лице или ако је преурањен, те да против решења о одбацивању приговора није дозвољена жалба (члан 8. ст. 1. и 2.).
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> 5<ем>. Разматрајући наводе уставне жалбе са становишта истакнуте повреде права на правично суђење, Уставни суд подсећа да у поступку по уставној жалби није надлежан да оцењује правилност чињеничних закључака редовних судова, јер би у том случају, поступајући као инстанциони суд, изашао из граница својих овлашћења. Једини изузетак од наведеног правила постоји у ситуацији када су закључци редовних судова очигледно произвољни и арбитрерни у тој мери да за последицу имају повреду уставних права и слобода. С тим у вези, Уставни суд указује и на став Европског суда за људска права према којем грешка у примени права или утврђивању чињеница учињена од стране суда, која је тако приметна да се може окарактерисати као „очигледна грешка“, може нарушити правичност поступка (видети пресуду Европског суда за људска права у предмету <ем>Боцхан против Украјине, од 5. фебруара 2015. године, број представке 22251/08, став 62.).
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"><ем> Уставни суд, најпре, констатује да се уставном жалбом оспорава акт суда којим је одбачен приговор подносилаца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка који се водио пред Основним судом у Лесковцу у предмету Ии. 714/17, а сада се води пред јавним извршитељем Предрагом Костићем из Лесковца у предмету Ии. 421/17, са образложењем да је извршни поступак пред судом окончан и да је предмет достављен јавном извршитељу ради наставка спровођења извршења, а приговор може да се поднесе суду који води поступак и док је поступак у току.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> У вези са наведеним, Уставни суд указује да је одредбом члана 75. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, број 31/11,<ем> 99/11, 109/13-Одлука УС, 55/14, 139/14 и 106/15), који се примењивао у конкретном случају, било прописано<стронг> да се извршни поступак окончава обуставом или закључењем. Уставни суд још једном указује да се фаза спровођења извршења пред јавним извршитељем сматра саставним делом извршног поступка и да трајање поступка пред јавним извршитељем може бити обухваћено правним средствима из Закона о заштити права на суђење у разумном року (видети о томе Одлуку Уставног суда Уж-7451/2016 од 25. октобра 2018 године, доступна на интернет страници Уставног суда: <а хреф="хттп://www.уставни.суд.рс/"><ем>www.уставни.суд.рс).
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> Имајући у виду наведено, Уставни суд је оценио да је правно становиште које је заузето у оспореном решењу да је приговор ради убрзавања предметног извршног поступка недозвољен, јер Закон о заштити права на суђење у разумном року штити право на суђење у разумном року у поступку пред судом, а не пред јавним извршитељем, уставноправно неприхватљиво.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> Полазећи од изложеног, сагласно одредби члана 89. став. 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), Уставни суд је уставну жалбу усвојио, те је утврдио да је оспореним решењем Основног суда у Лесковцу Р4-И-133/23 од 7. јула 2023. године подносиоцима уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, одлучујући као у првом делу тачке 1. изреке.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд је оценио да се штетне последице утврђене повреде наведеног уставног права, у конкретном случају, могу отклонити поништајем оспореног решења Основног суда у Лесковцу и одређењем да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносилаца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка који се водио пред Основним судом у Лесковцу у предмету Ии. 714/17, а сада се води пред јавним извршитељем Предрагом Костићем из Лесковца у предмету Ии. 421/17, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, одлучујући као у тачки 2. изреке.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">6. С обзиром на то да је Уставни суд поништио оспорено решење и одредио начин отклањања штетних последица утврђене повреде права, то није посебно разматрао наводе о повреди начела из члана 22. Устава и права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">7. У вези са захтевом подносилаца уставне жалбе да им Уставни суд утврди право на накнаду нематеријалне штете, Уставни суд указује на то да ће се о њиховом приговору ради убрзавања поступка поново одлучивати, а сагласно одредби члана 26. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за новчано обештећење за неимовинску штету у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење, те да право на правично задовољење, сагласно овом закону, има странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу, затим странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора и странка чија је жалба усвојена (члан 22. став 1.) Имајући у виду наведено, Суд је одбацио захтев подносилаца за накнаду нематеријалне штете, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, решавајући као у тачки 3. изреке
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">8. Када је реч о захтевима подносилаца за накнаду материјалне штете на име трошкова који су имали у поступку пред судом, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, уставну жалбу у том делу одбацио, јер нису испуњене Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, решавајући као у другом делу тачке 1. изреке.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">9. У погледу захтева за накнаду трошкова поступка на име састава уставне жалбе, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. Како у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету ЕСЉП <ем>Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.), Суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 4. изреке.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">10. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9), члана 46. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">
<п стyле="теxт-алигн: центер;">ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
<п стyле="теxт-алигн: центер;">Снежана Марковић, с.р.
<п стyле="теxт-алигн: лефт;">
<п стyле="теxт-алигн: лефт;">