Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Гордана Ајншпилер Поповић, Весна Илић Прелић и др Тамаш Корхец (Korhecz Tаmás), чланови Већа, у поступку по уставним жалбама Л. П. из Куле, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. марта 2025. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Л. П. и утврђује да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на имовину из члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 59/10.
2. Утврђује се право Л. П. на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 59/10, умањеног за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Усваја се уставна жалба Л. П. и утврђује се право подносиоцу уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеног за износе који су подносиоцу уставне жалбе евентуално већ исплаћени по основу нематеријалне штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 59/10. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
4. Одбацује се захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. Л. П. из Куле поднео је Основном суду у Врбасу, Судској јединици у Кули, 7. августа 2023. године, преко пуномоћника др М. Ј, адвоката из Куле, на основу члана 26. став 1. и члана 31. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), тужбе против Републике Србије Високог савета судства Привредног суда у Београду, ради накнаде материјалне (имовинске) и нематеријалне (новчано обештећење) штете изазване повредом права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 59/10, над стечајним дужником „Ј.“ ад Београд.
Имајући у виду да је одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, те да је одредбама члана 16. ст. 3. и 4. истог закона прописано да се тужба за исплату новчаног обештећења и тужба за накнаду имовинске штете која је поднета у вези са повредом права на суђење у разумном року у стечајном или извршном поступку из члана 1. овог закона, по којој није донета првостепена одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматра уставном жалбом, Основни суд у Врбасу Судска јединица у Кули, је доставио предмете Уставном суду на даљи поступак и одлучивање.
Подносилац је у предметним тужбама, које се у смислу наведених одредаба Закона имају сматрати уставним жалбама (у даљем тексту: уставне жалбе), истакао: да је у предметном стечајном поступку његов правни претходник, као бивши запослени стечајног дужника, пријавио потраживање из радног односа које му је утврђено, а које му није исплаћено, да је ступио на место свог правног претходника, што доказује достављањем решења Привредног суда у Београду Ст. 59/10 од 12. октобра 2022. године, да стечајни поступак траје дуже од 20 година, због чега је поднео приговор ради убрзавања поступка, који је усвојен решењем надлежног суда.
Подносилац уставних жалби истакао је захтев за накнаду материјалне штете у висини утврђеног, а ненаплаћеног потраживања у предметном стечајном поступку, захтев за исплату новчаног обештећења у износу од 3.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, те захтев за накнаду трошкова поступка.
Уставни суд је, у складу са одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), уставне жалбе спојио ради јединственог поступања.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставних жалби повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у достављену документацију, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Решењем Трговинског суда у Београду Ст. 22/02 од 3. јануара 2002. године отворен је стечајни поступак над стечајним дужником „Ј.“ ад Београд.
Правни претходник подносиоца уставне жалбе, пок. С. П. бивши из Врбаса је у наведеном стечајном поступку пријавио потраживање из радног односа, које му је утврђено решењем Трговинског суда у Београду Ст. 22/02 од 22. маја 2003. године.
На основу допунског решења о наслеђивању јавног бележника Ненада Букарице УПП: 77-2022 (веза О. 72/22) од 10. јуна 2022. године, на накнадно пронађеној имовини иза пок. С. П, бившег из Врбаса, коју чини новчано потраживање према Закључку о листи потраживања Привредног суда у Београду Ст. 59/10, за наследника је оглашен подносилац уставне жалбе.
Решењем Привредног суда у Београду Ст. 59/10 од 12. октобра 2022. године, мења се решење Трговинског суда у Београду Ст. 22/02 тако да пријава потраживања гласи на име подносиоца уставне жалбе.
Решењима Привредног суда у Београду Р4 ст. 2891/22 од 14. децембра 2022. године, усвојен је приговор подносиоца и утврђено да му је повређено право на суђење у разумном року у стечајном поступку над стечајним дужником „Ј.“ ад Београд у стечају у предмету Привредног суда у Београду Ст. 59/10. Истим решењем је обавезана Република Србија да на име трошкова поступка исплати предлагачу, овде подносиоцу уставних жалби, износ од 9.000,00 динара.
4. Уставни суд је на седници одржаној 25. априла 2024. године донео Одлуку Уж-20359/2023, којом је: у тачки 1. изреке усвојио уставну жалбу М.С. и утврдио право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у висини од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеног за износе који су подносиоцу уставне жалбе евентуално већ исплаћени по основу нематеријалне штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 59/10; у тачки 2. изреке Уставни суд је усвојио уставну жалбу М.С. и утврдио да је подносиоцу повређено право на имовину из члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 59/10; у тачки 3. изреке утврдио право М.С. на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 59/10, умањеног за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени; у тачки 4. изреке одбацио захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка.
Уставни суд је из садржине уставних жалби Л. П. и на основу увида у приложене доказе, утврдио да се он у овом уставносудском поступку налази у готово идентичној чињеничној и правној ситуацији као и подносилац уставне жалбе у предмету Уж-20359/2023.
Полазећи од наведеног, на темељу разлога датих у образложењу Одлуке Уж-20359/2023 од 25. априла 2024. године (објављена на интернет страници Уставног суда www.ustavni.sud.rs), Уставни суд је усвојио уставне жалбе подносиоца.
5. На основу изложеног и одредаба члана 89. ст. 1. до 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15, 10/23 и 92/23), Уставни суд је: у тачки 1. изреке усвојио уставну жалбу Л. П. и утврдио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на имовину из члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 59/10; у тачки 2. изреке утврдио право Л. П. на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 59/10, умањеног за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени и утврдио да се накнада исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству; у тачки 3. изреке усвојио уставну жалбу Л. П. и утврдио право подносиоцу уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеног за износе који су подносиоцу уставне жалбе евентуално већ исплаћени по основу нематеријалне штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 59/10 и утврдио да се накнада исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству; у тачки 4. изреке, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио захтев подносиоца за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
У погледу висине накнаде нематеријалне штете која је овом Одлуком утврђена подносиоцу, Уставни суд упућује на ставове Европског суда за људска права (у даљем тексту: Европски суд) који су изражени у одлуци у предмету Станковић против Србије (представка број 41285/19, одлука од 19. децембра 2019. године), а које је и Уставни суд прихватио у својој пракси (видети нпр. Одлуку Уж-7309/2018 од 17. децембра 2020. године и Одлуку Уж-277/2017 од 4. јуна 2020. године).
6. На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда, Суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.