Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, др Наташа Плавшић и др Милан Шкулић, чланови Већа, у поступку по уставнима жалбама „E. D.“ a.d. Београд, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 20. марта 2025. године, донео је,
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба „E. D.“ a.d. Београд и утврђује да је решењем Другог основног суда у Београду Р4и. 129/21 од 30. августа 2021. године повређено право подносиоцу уставне жалбе на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Другог основног суда у Београду Р4и. 129/21 од 30. августа 2021. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносиоца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка у предмету Другог основног суда у Београду Ив. 103269/12.
3. Усваја се уставна жалба „E. D.“ a.d. Београд и утврђује да је решењем Другог основног суда у Београду Р4и. 114/21 од 1. септембра 2021. године повређено право подносиоцу уставне жалбе на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
4. Поништава се решење Другог основног суда у Београду Р4и. 114/21 од 1. септембра 2021. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносиоца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка у предмету Другог основног суда у Београду Ив. 102663/12.
5. Усваја се уставна жалба „E. D.“ a.d. Београд и утврђује да је решењем Другог основног суда у Београду Р4и. 153/21 од 12. октобра 2021. године повређено право подносиоцу уставне жалбе на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
6. Поништава се решење Другог основног суда у Београду Р4и. 153/21 од 12. октобра 2021. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносиоца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка у предмету Другог основног суда у Београду Ив. 4184/13.
7. Усваја се уставна жалба „E. D“ a.d. Београд и утврђује да је решењем Другог основног суда у Београду Р4и. 179/22 од 28. октобра 2022. године повређено право подносиоцу уставне жалбе на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
8. Поништава се решење Другог основног суда у Београду Р4и. 179/22 од 28. октобра 2022. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносиоца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка у предмету Другог основног суда у Београду Ив. 1014540/10.
9. Одбацује се уставна жалба „E. D.“ a.d. Београд изјављена против решења Првог основног суда у Београду Р4И. 510/21 од 26. августа 2021. године.
10. Одбацују се захтеви подносиоца уставних жалби за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. „E.“, односно „E. D.“ a.d. Београд поднела је Уставном суду, у периоду од 7. октобра 2021. године па до 9. јануара 2023. године, преко пуномоћника С. А. М, адвоката из Београда, уставне жалбе против аката наведених у изреци, због повреде права из члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
Уставни суд је, сагласно одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13) предмете формиране по поднетим уставним жалбама спојио, ради јединственог поступања и одлучивања.
Уставним жалбама се оспоравају решења Првог и Другог основног суда у Београду којима су одбачени приговори подносиоца ради убрзавања извршних поступака у којима подносилац има својство извршног повериоца.
Подносилац уставних жалби је предложио Уставном суду да усвоји уставне жалбе, утврди повреду означених уставних права и поништи оспорена решења. Уставним жалбама је тражена и накнада трошкова поступка пред Уставним судом.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, Уставни суд у току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подноситељки уставне жалбе повређено или ускраћено њено Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у документацију приложену уз уставне жалбе, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Други основни суд у Београду је оспореним решењима одбацио приговоре подносиоца ради убрзавања извршних поступака, са образложењем да су приговори поднети након што су предмети достављени јавном извршитељу ради наставка спровођења извршења.
Оспореним решењем Првог основног суда у Београду Р4И. 510/21 од 26. августа 2021. године одбачен је приговор подносиоца уставне жалбе ради убрзавања поступка који се води пред тим судом у предмету Ив. 3933/13 са образложењем да је приговор поднет супротно одредбама члана 6. Закона о заштити права на суђење у разумном року, јер не садржи тачан пословни број предмета предмета у ком се тражи убрзавање поступка, што онемогућава поступање суда по истом.
Уставни суд је из потврде Агенције за привредне регистре БД 13183/22 од 18. фебруара 2022. године утврдио да је решењем БД 102331/21 од 10. децембра 2021. године регистрована промена података за подносоца уставне жалбе и то промена пословног имена у „E. D.“ a.d. Београд.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, бр. 40/15 и 92/23 ) прописано је: да право на суђење у разумном року има свака странка у судском поступку, што укључује и извршни поступак, сваки учесник по закону којим се уређује ванпарнични поступак, а оштећени у кривичном поступку, приватни тужилац и оштећени као тужилац само ако су истакли имовинско-правни захтев (у даљем тексту: странка) (члан 2. став 1.); да су правна средства којима се штити право на суђење у разумном року приговор ради убрзавања поступка (у даљем тексту: приговор), жалба и захтев за правично задовољење (члан 3. став 1.); да се приговор и жалба могу поднети док се поступак не оконча (члан 5. став 1.).
5. Разматрајући наводе уставних жалби изјављених против решења Другог основног суда у Београду са становишта истакнуте повреде права на правично суђење, Уставни суд указује да се фаза спровођења извршења пред јавним извршитељем сматра саставним делом извршног поступка и да трајање поступка пред јавним извршитељем може бити обухваћено правним средствима из Закона о заштити права на суђење у разумном року (видети о томе Одлуку Уставног суда Уж-7451/2016 од 25. октобра 2018 године, доступна на интернет страници Уставног суда: www.ustavni.sud.rs).
Имајући у виду наведено, Уставни суд је оценио да је правно становиште које је заузето у оспореним решењима Другог основног суда у Београду да је приговор ради убрзавања недозвољен, јер је предмет уступљен јавном извршитељу, уставноправно неприхватљиво.
Полазећи од изложеног, сагласно одредби члана 89. став. 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), Уставни суд је уставне жалбе усвојио, те је утврдио да је оспореним решењима из тач. 1. до 8. изреке подносиоцу уставних жалби повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, одлучујући као у тач. 1, 3, 5. и 7. изреке.
Уставни суд је оценио да се штетне последице утврђене повреде наведеног уставног права, у конкретном случају, могу отклонити поништајем оспорених решења Другог основног суда у Београду и одређењем да исти суд донесе нове одлуке о приговору подносиоца уставних жалби ради убрзавања извршних поступака из тач. 2, 4, 6. и 8. изреке, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, одлучујући као у тач. 2, 4, 6. и 8. изреке.
6. Испитујући испуњеност претпоставки за поступање по уставној жалби изјављеној против решења Првог основног суда у Београду Р4И. 510/21 од 26. августа 2021. године, Уставни суд констатује да је у овом случају приговор подносиоца уставне жалбе одбачен из формалних разлога, јер не сарджи обавезне елементе из члана 6. став 2. тач. 3) и 4) Закона о заштити права на суђење у разумном року.
Уставни суд указује да је одредбом члана 13. став 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано да странка чији су приговор или жалба одбачени може одмах поднети нови приговор.
Имајући у виду да је у конкретном случају приговор подносиоца уставне жалбе одбачен из формалних разлога, а да је подносилац имао право да већ истог дана поднесе нови приговор, Уставни суд налази да евентуални пропусти суда на које се указује у уставној жалби немају значај и тежину повреде права која се јемче највишим правним актом државе.
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, у тачки 9. изреке одбацио уставну жалбу изјављену против решења Првог основног суда у Београду Р4И. 510/21 од 26. августа 2021. године, јер нису испуњене Уставом утврђене претпоставке за вођење поступка.
7. У погледу захтева за накнаду трошкова поступка на име састава уставних жалби, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. Како у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету Европског суда за људска права Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.), Суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио ове захтеве, решавајући као у тачки 10. изреке.
8. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9), члана 46. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.