Уставни суд, Велико Веће, у саставу: председник суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Гордана Ајншпилер Поповић, Весна Илић Прелић и др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), чланови Већа, у поступку по уставној жалби Е. Н. из Пријепоља, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. марта 2025. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Е. Н. изјављена против радњи Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције, као и против радњи Основног јавног тужилаштва у Пријепољу и Основног суда у Пријепољу, извршених 14. јануара 2019. године, због повреде допунских права у случају лишења слободе без одлуке суда, зајемчених одредбама члана 29. став 2. Устава, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. Е. Н. из Пријепоља поднео је Уставном суду, 12. фебруара 2019. године, преко пуномоћника М. Д, адвоката из Пријепоља, уставну жалбу против радњи Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције, радњи Основног јавног тужилаштва у Пријепољу и радњи Основног суда у Пријепољу извршених након истека задржавања одређеног решењем Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције 03/34/1 број: Ку. 582/18 Ку. 6/19 ЛС 8/19 од 12. јануара 2019. године, као и радњи у вези са записником тог државног органа о претресању стана и других просторија Пу. 36/19 од 11. јануара 2019. године, радњи Основног јавног тужилаштва у Пријепољу у предмету Кт. 2/19, радњи Основног суда у Пријепољу у предмету К. 19/19, као и против решења Основног суда у Пријепољу Кв. 16/19 од 18. јануара 2019. године, због повреде права на слободу и безбедност, допунских права у случају лишења слободе без одлуке суда, права на правично суђење, посебних права окривљеног, права на једнаку заштиту права и на правно средство и права на правну помоћ, зајемчених одредбама члана 27. став 1, члана 29. став 2, члана 32. став 1, члана 33. ст. 1, 2. и 5, члана 34. став 3, члана 36. став 2. и члана 67. став 1. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспоравају радње државних органа које су, најпре, наводно извршене након истека периода задржавања одређеног према подносиоцу решењем Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције 03/34/1 број: Ку. 582/18 Ку. 6/19 ЛС 8/19 од 12. јануара 2019. године, затим радње које су претходиле одређивању притвора према подносиоцу, као и другостепено решење суда којим је према подносиоцу правноснажно одређен притвор.
У уставној жалби је повреда истакнутих уставних права, поред осталог, образложена и следећим тврдњама:
- да су подносиоцу повређена права на слободу и безбедност и допунска права у случају лишења слободе без одлуке суда, зајемчена одредбама члана 27. став 1. и члана 29. став 2. Устава, оспореним радњама како Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције, тако и Основног јавног тужилаштва у Пријепољу и Основног суда у Пријепољу, које су се састојале у лишењу слободе подносиоца 14. јануара 2019. године од стране полицијских службеника, а по налогу Основног јавног тужилаштва у Пријепољу, у згради Основног суда у Пријепољу након истека времена задржавања одређеног решењем Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције 03/34/1 број: Ку. 582/18 Ку. 6/19 ЛС 8/19 од 12. јануара 2019. године;
- да су подносиоцу, са једне стране, повређена посебна права окривљеног и право на правну помоћ, зајемчена одредбама члана 33. ст. 1. и 2. и члана 67. став 1. Устава, оспореним радњама Основног јавног тужилаштва у Пријепољу у предмету Кт. 2/19, које су се састојале у ускраћивању права подносицу да 14. јануара 2019. године у најкраћем времену, на саслушању пред тим државним органом у својству осумњиченог, буде обавештен о природи и разлозима дела за које се терети, да припреми одбрану, да са браниоцем несметано општи, добије примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране, као и да изнесе одбрану пред тим органом поступка, а са друге стране, да му је повређено право на правично суђење, зајемчено одредбама члана 32. став 1. Устава, оспореним радњама Основног јавног тужилаштва у Пријепољу у предмету Кт. 2/19, које су се састојале у поступању овог државног органа након подношења захтева за изузеће од стране браниоца на рочишту пред Основним судом у Пријепољу 14. јануара 2019. године, а без одлучивања о поднетом захтеву;
- да су подносиоцу повређени право на правично суђење и посебна права окривљеног, зајемчени одредбама члана 32. став 1. и члана 33. став 5. Устава, оспореним радњама Основног суда у Пријепољу у предмету К. 19/19, које су се састојале у неодлучивању судије за претходни поступак тог суда о предлогу одбране да, у смислу члана 302. став 2. Законика о кривичном поступку, наложи Основном јавном тужилаштву у Пријепољу да предузме одређене доказне радње, као и оспореним радњама Основног јавног тужилаштва у Пријепољу, које су се састојале у томе да је то тужилаштво одбило извођење доказа у корист одбране и у томе што није испитало као сведока М.Д, а коју доказну радњу је претходно прихватило да изведе у корист одбране;
- да је подносиоцу повређено право на правично суђење, зајемчено одредбама члана 32. став 1. Устава, оспореним радњама како Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције, тако и Основног јавног тужилаштва у Пријепољу у предмету Кт. 2/19 и Основног суда у Пријепољу у предмету К. 19/19, које су се састојале у недостављању подносиоцу и његовим браниоцима, и поред више захтева, снимка претреса стана и других просторија подносиоца, извршеног 11. јануара 2019. године, без присуства сведока, од стране Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу уз оптичко снимање, а који чини саставни део записника о претресу;
- да је оспореним решењем Основног суда у Пријепољу Кв. 16/19 од 18. јануара 2019. године, којим је одбијена жалба изјављена против решења Основног суда у Пријепољу К. 19/19 од 15. јануара 2019. године, а којим је према подносиоцу одређен притвор у трајању од 30 дана, подносиоцу повређено право на правично суђење, зајемчено одредбама члана 32. став 1. Устава, јер Основни суд у Пријепољу није могао ни одредити притвор, а да подносилац претходно није саслушан у својству осумњиченог, односно уколико му није омогућено да се упозна са оптужбом, то јест да у целости прочита кривичну пријаву.
Подносилац уставне жалбе је предложио да Уставни суд усвоји његову уставну жалбу, утврди да су му оспореним радњама и актом повређена означена уставна права, поништи оспорено решење Основног суда у Пријепољу Кв. 16/19 од 18. јануара 2019. године и одреди да исти суд донее нову одлуку о жалби бранилаца подносиоца.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у оспорено решење и другу документацију приложену уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овом уставносудском предмету:
Записником о претресању стана и других просторија Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу Пу. 36/19 од 11. јануара 2019. године је, између осталог, констатовано да је претресање стана подносиоца наредио судија за претходни поступак Вишег суда у Ужицу Наредбом Кпп. пов. 16/19 од 11. јануара 2019. године, при чему подносилац није захтевао присуство адвоката, а претресање је извршено и завршено истог тог дана у 08.20 часова, без присуства сведока, на основу члана 156. став 7. Законика о кривичном поступку, зато што се претпостављао оружани отпор или друга врста насиља. Наведени записник је, без примедаба, потписао и подносилац уставне жалбе.
Службеном белешком о обавештењу примљеном од грађана Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције, Одсек за сузбијање привредног криминалитета Пу. 36/19 од 11. јануара 2019. године је, између осталог, констатовано да је давање обавештења од стране грађанина, овде подносиоца уставне жалбе, започето у 10.45 часова, да узимању службене белешке присуствује и адвокат М. Д, кога је самоиницијативно ангажовао подносилац, и да је завршено у 11.05 часова. Наведену Службену белешку су, без примедаба, потписали и подносилац и именовани адвокат.
Решењем Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције 03/34/1 број: Ку. 582/18 Ку. 6/19 ЛС 8/19 од 12. јануара 2019. године према осумњиченом, овде подносиоцу уставне жалбе, одређено је задржавање у трајању од 48 часова и који се има рачунати од 12. јануара 2019. године од 10.15 часова, када је ухапшен. Наведено решење је садржало и поуку о правном леку - да против тог решења именовани и његов бранилац имају право жалбе судији за претходни поступак Основног суда у Пријепољу у року од шест сати од достављања решења, а то решење су, без примедаба, потписали и подносилац и његов бранилац.
Записником Основног јавног тужилаштва у Пријепољу о саслушању окривљеног Кт. 2/19 од 14. јануара 2019. године је, између осталог, констатовано: да су саслушању присутни М.Ђ.К, заменик јавног тужиоца, Е. Н, окривљени, адвокати М. Д. и Д. Д, браниоци и записничар; да је започето у 08.45 часова; да је окривљени пре саслушања, а након узимања личних података, поучен и упозорен о својим правима из члана 68. став 1. Законика о кривичном поступку; да је окривљеном прочитана кривична пријава Ку. 582/19 и Ку. 6/19; да је осумњичени истакао да је његов матерњи језик босански језик и да жели да се овај поступак води на босанском језику и да тражи да буде обезбеђен преводилац за босански језик након чега ће се изјаснити на наводе кривичне пријаве; да је у 09.30 часова приступила преводилац за босански језик К.А; да је тумач прочитала кривичну пријаву на босанском језику у делу кривичног дела и описа кривичног дела, биће кривичног дела које се осумњиченом ставља на терет; да је омогућено браниоцу Д. Д. да обави поверљив разговор у трајању од пет минута; да адвокат М. Д. изјављује да подноси захтев за изузеће поступајућег заменика Основног јавног тужиоца; да је адвокату дата реч да изнесе разлоге за изузеће, али да бранилац одбија да то учини; да адвокат чита поднесак у коме се цитирају одредбе члана 39. став 1. Законика о кривичном поступку; да адвокат Д. Д. подноси захтев за изузеће поступајућег заменика основног јавног тужиоца М.Ђ.К. и да се истом налаже да одмах саопшти разлоге за изузеће; да адвокат Д. Д. чита поднесак који је узео од адвоката М. Д; да Д. Д. изјављује да тражи изузеће вршиоца функције Основног јавног тужиоца у Пријепољу Р.Ж. и првог заменика М.И; да се списи предмета достављају на одлуку о захтеву за изузеће, да је завршено у 09.55 часова.
Записником Основног суда у Пријепољу К. 19/19 од 14. јануара 2019. године, поводом предлога Основног јавног тужилаштва у Пријепољу Кт. 2/19 од 14. јануара 2019. године за одређивање притвора према Е. Н. из Пријепоља, је, између осталог, констатовано: да су саслушању присутни М.В, судија, М.Ђ.К, заменик јавног тужиоца, Е. Н, окривљени, адвокати М. Д. и Д. Д, браниоци и записничар; да је започето у 12.00 часова; да је заменик Основног јавног тужилаштва у Пријепољу М.Ђ.К. предао суду решење А. 10/19 од 14. јануара 2019. године и копију решења Вишег јавног тужилаштва у Ужицу А. 10/19 од 14. јануара 2019. године; да је полицијско задржавање према окривљеном Е. Н. по решењу Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције 03/34/1 број: Ку. 582/18 Ку. 6/19 ЛС 8/19 од 12. јануара 2019. године истекло јутрос у 10.15 часова, при чему је предлог за одређивање притвора Кт. 2/19 од 14. јануара 2019. године предат у суду јутрос у 10.20 часова, а изнет поступајућем судији од стране уписничара у 10.40 часова, у току главног претреса у предмету К. 207/15; да је бранилац адвокат Д. Д. у вези предњег казао, поред осталог, да је вршилац функције Основног јавног тужиоца у Пријепољу, на захтев браниоца, да се осумњичени ослободи, био изричит да се осумњичени више не налази у надлежности Основног тужилаштва, већ да је у надлежности суда и то је било у 11.33 часова, након чега се поново ишло код председника овог суда, али је стање остало непромењено; да је заменик Основног јавног тужиилаштва у Пријепољу предала и браниоцима по примерак решења Основног јавног тужиилаштва у Пријепољу А. 10/19 од 14. јануара 2019. године; да је, имајући у виду све предње, а и чињеницу да се ради о хитном предмету, суд донео решење да се данашње рочиште не отвара, да се рочиште поводом предлога Основног јавног тужилаштва у Пријепољу за одређивање притвора према Е. Н. заказује за 15. јануар 2019. године са почетком у 10.15 часова, што се усмено саопштава заменику Основног јавног тужиоца у Пријепољу М.Ђ.К, окривљеном Е. Н, његовим браниоцима, адвокатима Д. Д. и М. Д, те им има служити уместо позива, јер други позив неће добијати; да је окривљени Е. Н. упозорен на последице недоласка на рочиште; да се примерак данашњег записника достави Основном јавном тужилаштву у Пријепољу, ради даљег поступања по предлозима бранилаца; да је браниоцима суд предао примерак предлога за одређивање притвора; да је завршено у 12.40 часова.
Записником Основног суда у Пријепољу К. 19/19 од 15. јануара 2019. године, поводом предлога Основног јавног тужилаштва у Пријепољу Кт. 2/19 од 14. јануара 2019. године за одређивање притвора према Е. Н. из Пријепоља, је, између осталог, констатовано: да су саслушању присутни М.В, судија, М.Ђ.К, заменик јавног тужиоца, Е. Н, окривљени, адвокати М. Д. и Д. Д, браниоци и записничар; да је започето у 10.15 часова; да је Основно јавно тужилаштво у Пријепољу поднело овом суду предлог Кт. 2/19 од 14. јануара 2019. године за одређивање притвора према Е. Н; да је окривљени Е. Н, поред осталог, казао да се придружује свему што је његова одбрана рекла и да је, с обзиром на досадашње поступање полиције и тужилаштва, спремио ствари за притвор и да сматра да не постоје разлози за одређивање притвора према њему; да је завршено у 11.40 часова.
Првостепеним решењем Основног суда у Пријепољу К. 19/19 од 15. јануара 2019. године према окривљеном, овде подносиоцу уставне жалбе, одређен је притвор у трајању од 30 дана, а у који се урачинава време проведено на задржавању по решењу Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције 03/34/1 број: Ку. 582/18 Ку. 6/19 ЛС 8/19 од 12. јануара 2019. године, од 12. јануара 2019. године од 10.15 часова до 14. јануара 2019. године у 10.15 часова.
Оспореним другостепеним решењем Основног суда у Пријепољу Кв. 16/19 од 18. јануара 2019. године одбијена је као неоснована жалба бранилаца окривљеног Е. Н, адвоката Д. Д. и М. Д, поднета 18. јануара 2019. године против решења овог суда К. 19/19 од 15. јануара 2019. године.
Основно јавно тужилаштво у Пријепољу поднело је Основном суду у Пријепољу 7. фебруара 2019. године Оптужни предлог против окривљеног, коме је стављено на терет да је извршио два кривична дела угрожавање сигурности из члана 138. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика.
Решењем Основног суда у Пријепољу Кв. 27/19 од 8. фебруара 2019. године према окривљеном је продужен притвор, одређен решењем овог суда К. 19/19 од 15. јануара 2019. године, у трајању до још 30 дана, тако да по овом решењу исти може трајати најдуже до 10. марта 2019. године.
Дописом судије за претходни поступак Основног суда у Пријепољу Кпп. 3/19 од 8. фебруара 2019. године, адвокат М. Д. из Пријепоља је, поред осталог, обавештен о следећем: да је 4. фебруара 2019. године, судији за претходни поступак овог суда, поднео предлог да се, у смислу члана 302. став 2. Законика о кривичном поступку, наложи Основном јавном тужилаштву у Пријепољу да, у предмету Кт. 2/19, предузме одређене доказне радње, ближе наведене у истом; да је, поступајући по истом, судија за претходни поступак прибавио и извршио увид у списе предмета Основног јавног тужилаштва у Пријепољу Кт. 2/19 и утврдио да у напред наведеном предмету Основног јавног тужилаштва у Пријепољу, није вођена истрага и да је исти, овом суду, 7. фебруара 2019. године, поднео оптужни предлог Кт. 2./19 против окривљеног Е. Н. из Пријепоља, због постојања оправдане сумње да је извршио два кривична дела угрожавања сигурности из члана 138. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, који је по приспећу у суд заведен под бројем К. 30/19; да је чланом 501. став 3. Законика о кривичном поступку предвиђено да ће поступакјући судија (а не судија за претходни поступак), по пријему оптужног акта, поред осталог, испитати, да ли је потребно боље разјашњење стања ствари да би се испитала основаност истог, а ставом 5. истог члана да ће судија, ако утврди, да је потребно боље разјашњење стања ствари да би се испитала основаност оптужног акта, наредити да се предузму одређене доказне радње или да се прикупе одређени докази; да, имајући у виду предње, као и чињеницу да је, и пре него што је судија за претходни поступак у законом предвиђеном року, одлучио о предлогу адвоката М. Д, у међувремену, од стране Основног јавног тужилаштва у Пријепољу, овом суду, већ поднет оптужни предлог Кт. 2/19, против Е. Н. из Пријепоља, те напред наведене законске одредбе, то судија за претходни поступак овим путем обавештава адвоката М. Д. да је његов предлог проследио потупајућем судији у предмету овог суда К. 30/19, који је код таквог стања ствари, сходно члану 501. ст. 3. и 5. Законика о кривичном поступку овлашћен и надлежан да цени, да ли је у конкретном случају потребно боље разјашњење стања ствари да би се испитала основаност оптужног акта или не и ако јесте да нареди предузимање одређених доказних радњи или прикупљање одређених доказа.
4. Одредбама Устава, чију повреду истиче подносилац уставне жалбе, утврђено је: да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом (члан 27. став 1.); да лице лишено слободе без одлуке суда мора без одлагања, а најкасније у року од 48 часова, бити предато надлежном суду, у противном се пушта на слободу (члан 29. став 2.); да лице за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело може бити притворено само на основу одлуке суда, ако је притварање неопходно ради вођења кривичног поступка. (члан 30. став 1.); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да свако ко је окривљен за кривично дело има право да у најкраћем року, у складу са законом, подробно и на језику који разуме, буде обавештен о природи и разлозима дела за које се терети, као и о доказима прикупљеним против њега, као и да свако ко је окривљен за кривично дело има право на одбрану и право да узме браниоца по свом избору, да с њим несметано општи и да добије примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране и да свако коме се суди за кривично дело има право да сам или преко браниоца износи доказе у своју корист, испитује сведоке оптужбе и да захтева да се, под истим условима као сведоци оптужбе и у његовом присуству, испитују и сведоци одбране (члан 33. ст. 1, 2. и 5.); да се свако сматра невиним за кривично дело док се његова кривица не утврди правноснажном одлуком суда (члан 34. став 3.); да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36. став 2.); да се свакоме, под условима одређеним законом, јемчи право на правну помоћ (члан 67. став 1.).
Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 и 35/19) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је: да је кривични поступак покренут доношењем решења о одређивању притвора пре подношења оптужног предлога у скраћеном поступку (члан 498. став 2.) (члан 7. став 1. тачка 3)); да пре доношења правноснажне одлуке о изрицању кривичне санкције, окривљеном могу бити ограничене слободе и права само у мери неопходној за остварење циља поступка, под условима прописаним овим закоником (члан 10. став 1.); да су у поступку у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, а други језици и писма у службеној употреби су у складу са Уставом и законом, као и да странке, сведоци и друга лица која учествују у поступку имају право да у току поступка употребљавају свој језик и писмо, а ако се поступак не води на њиховом језику и ако, након поуке о праву на превођење, не изјаве да знају језик на коме се поступак води и да се одричу права на превођење, обезбедиће им се на терет буџетских средстава превођење онога што они или други износе, као и превођење исправа и другог писаног доказног материјала (члан 11. ст. 1. и 3); да се одредбе о изузећу судија и судија-поротника сходно примењују и на јавне тужиоце и лица која су на основу закона овлашћена да јавног тужиоца замењују у поступку, записничаре, преводиоце, тумаче и стручна лица, као и на вештаке, ако овим закоником није другачије одређено (члан 116.) и да јавни тужилац одлучује о изузећу лица која су на основу закона овлашћена да га замењују у поступку, као и да о изузећу јавног тужиоца одлучује непосредно виши тужилац, а о изузећу Републичког јавног тужиоца одлучује Државно веће тужилаца по прибављеном мишљењу Колегијума Републичког јавног тужилаштва (члан 42. ст. 2. и 3.); да се претресању може приступити и без претходне предаје наредбе, као и без претходног позива за предају лица или предмета и поуке о праву на браниоца, односно адвоката, ако се претпоставља оружани отпор или друга врста насиља или ако се очигледно припрема или је отпочело уништавање трагова кривичног дела или предмета важних за поступак или је држалац стана и других просторија недоступан, као и да се, ако су испуњени услови из става 3. овог члана, претресање може предузети и без присуства сведока. (члан 156. ст. 3. и 7.); да се притвор може одредити само под условима предвиђеним у овом законику и само ако се иста сврха не може остварити другом мером, да је дужност свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору и да ће се у току целог поступка притвор укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен (члан 210. ст. 1. до 3.); да се притвор се може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче, као и ако особите околности указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело или довршити покушано кривично дело или учинити кривично дело којим прети (члан 211. став 1. тач. 2) и 3)); да о одређивању притвора одлучује суд на предлог јавног тужиоца, а после потврђивања оптужнице и по службеној дужности, да ће пре доношења одлуке из става 1. овог члана суд саслушати окривљеног о разлозима за одређивање притвора, да саслушању могу да присуствују јавни тужилац и бранилац, да је суд дужан да на погодан начин обавести јавног тужиоца и браниоца о времену и месту саслушања окривљеног и да се саслушање може обавити и у одсуству обавештених лица (члан 212. ст. 1. до 3); да се притвор у истрази може одредити, продужити или укинути решењем судије за претходни поступак или већа (члан 21. став 4.), да се решење о продужењу или укидању притвора доноси по службеној дужности или на предлог странака и браниоца, да против решења о притвору странке и бранилац могу изјавити жалбу већу (члан 21. став 4.), да се жалба, решење и остали списи достављају одмах већу и да жалба не задржава извршење решења (члан 214. ст. 1. до 3.); да полиција може неко лице ухапсити ако постоји разлог за одређивање притвора (члан 211.), али је дужна да такво лице без одлагања спроведе надлежном јавном тужиоцу, као и да ће приликом довођења, полиција јавном тужиоцу предати извештај о разлозима и о времену хапшења (члан 291. став 1.); да лице ухапшено у складу са чланом 291. став 1. и чланом 292. став 1. овог законика, као и осумњиченог из члана 289. ст. 1. и 2. овог законика, јавни тужилац може изузетно задржати ради саслушања најдуже 48 часова од часа хапшења, односно одазивања на позив, да о задржавању, јавни тужилац или, по његовом одобрењу, полиција одмах, а најкасније у року од два часа од када је осумњиченом саопштено да је задржан, доноси и уручује решење, да у решењу морају бити наведени дело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе или одазивања позиву, као и време почетка задржавања, као и да против решења о задржавању осумњичени и његов бранилац имају право жалбе у року од шест часова од достављања решења и да о жалби одлучује судија за претходни поступак у року од четири часа од пријема жалбе, а жалба не задржава извршење решења (члан 294. ст. 1. до 3.); да председник већа објављује почетак доказног поступка и да се у доказном поступку изводе докази о чињеницама које су предмет доказивања (члан 83. ст. 1. и 2.) (члан 394. ст. 1. и 2.); да, после саслушања оптуженог, председник већа одређује време у којем се најпре изводе докази које предложи тужилац, потом докази које предложи одбрана, након тога докази чије извођење је одредило веће по службеној дужности и по предлогу оштећеног, а на крају докази о чињеницама од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције, а ако постоје оправдани разлози председник већа може одредити другачији редослед и продужити време за извођење доказа (члан 396.); да ће се у поступку за кривична дела за која је као главна казна прописана новчана казна или казна затвора до осам година, примењиваће се одредбе чл. 496. до 520. овог законика, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, сходно ће се примењивати остале одредбе овог законика (члан 495.); да се притвор може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако постоји неки од разлога из члана 211. став 1. тач. 1) до 3) овог законика или ако је окривљеном изречена казна затвора од пет година или тежа казна и ако је то оправдано због посебно тешких околности кривичног дела, да, пре подношења оптужног предлога, притвор може трајати само онолико колико је потребно да се спроведу доказне радње, али не дуже од 30 дана, као и да се, ако се поступак води за кривично дело за које се може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, притвор може, на образложени предлог јавног тужиоца, ради прикупљања доказа који из оправданих разлога нису прикупљени, продужити највише за још 30 дана (члан 498. ст. 1. и 2.); да се скраћени поступак покреће на основу оптужног предлога јавног тужиоца или на основу приватне тужбе када постоји оправдана сумња да је одређено лице учинило кривично дело (члан 499. став 1.).
Одредбама члана 138. став 1. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05-исправка, 107/05-исправка, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 и 35/19) било је прописано да ће се, ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица, казнити новчаном казном или затвором до једне године.
5. Уставни суд је, најпре, мериторно размотрио наводе подносиоца уставне жалбе којима се оспоравају радње државних органа које су извршене након истека периода задржавања одређеног према њему решењем Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције 03/34/1 број: Ку. 582/18 Ку. 6/19 ЛС 8/19 од 12. јануара 2019. године, односно радње које су претходиле одређивању притвора према подносиоцу.
Уставни суд констатује да се суштина навода подносиоца уставне жалбе у овом делу заснива на тврдњама да подносилац, као лице лишено слободе 12. јануара 2019. године у 10.15 часова без одлуке суда, није био без одлагања, ни најкасније у року од 48 часова, предат надлежном суду, нити је пак, 14. јануара 2019. године у 10.15 часоова, након истека времена задржавања одређеног решењем Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције 03/34/1 број: Ку. 582/18 Ку. 6/19 ЛС 8/19 од 12. јануара 2019. године, пуштен на слободу. Подносилац уставне жалбе тврди да су му оваквим поступањем, односно радњама како Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције, тако и Основног јавног тужилаштва у Пријепољу и Основног суда у Пријепољу, повређена права на слободу и безбедност и допунска права у случају лишења слободе без одлуке суда, зајемчена одредбама члана 27. став 1. и члана 29. став 2. Устава.
Полазећи од наведеног и крећући се у оквиру навода и захтева уставне жалбе, Уставни суд је оцену основаности ових изнетих тврдњи подносиоца о повреди права на слободу и безбедност и допунских права у случају лишења слободе без одлуке суда, зајемчених одредбама члана 27. став 1. и члана 29. став 2. Устава, јединствено ценио у оквиру права из члана 29. став 2. Устава.
Оцењујући наводе уставне жалбе са становишта Уставом утврђене садржине зајемченог права из члана 29. став 2. Устава, Уставни суд указује да се наведеним уставним правом свакоме гарантује да ће лишење слободе без одлуке суда бити сведено на најкраће могуће време, те је зато утврђено да се лице лишено слободе мора најкасније у року од 48 часова предати надлежном суду, што значи суду који ће одлучити о основаности лишења слободе доношењем одлуке о одређивању притвора или пуштањем тог лица на слободу. Дакле, Уставом утврђени рок од 48 часова не односи се на рок у коме лице мора бити саслушано од стране судије, како то тумачи подносилац уставне жалбе, нити рок у коме мора бити донета судска одлука о евентуалном даљем лишењу слободе - притвору. При томе, Уставни суд и овом приликом истиче да значај права на личну слободу подразумева нарочиту хитност поступања надлежног суда од тренутка када је лице које је лишено слободе предато суду до тренутка када је одлучено о његовом притварању, као и за време док се лице налази у притвору.
У конкретном случају, из претходно утврђених чињеница и околности неспорно произлази да је подносилац уставне жалбе 12. јануара 2019. године у 10.15 часова био лишен слободе без одлуке суда, на основу решења о задржавању Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције 03/34/1 број: Ку. 582/18 Ку. 6/19 ЛС 8/19 од 12. јануара 2019. године и да против тог решења, иако је био поучен, подносилац није користио право жалбе судији за претходни поступак, као и да то решење подносилац уставном жалбом и не оспорава. По наведеном решењу подносилац је могао бити задржан најдуже 48 часова, дакле до 14. јануара 2019. године у 10.15 часова.
Из документације приложене уз уставну жалбу, којом је подносилац поткрепљивао своје изнете тврдње, произлази да је пред Основним јавним тужилаштвом у Пријепољу саслушање подносиоца као окривљеног започето 14. јануара 2019 године у 08.45 часова, о чему је састављен Записник о саслушању окривљеног Основног јавног тужилаштва у Пријепољу Кт. 2/19 од 14. јануара 2019. године. Из наведеног, prima facie, произлази да су изнете тврдње подносиоца у односу на радње Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељења криминалистичке полиције, у овом делу, неосноване, јер је очигледно да је и пре истека времена задржавања одређеног решењем тог државног органа 03/34/1 број: Ку. 582/18 Ку. 6/19 ЛС 8/19 од 12. јануара 2019. године подносилац предат надлежном тужилаштву, као самосталном државном органу и органу кривичног поступка и тиме, de iure, више није ни био у надлежности Министарства унутрашњих послова, односно полиције.
У односу на радње Основног јавног тужилаштва у Пријепољу, оспорене у овом делу, Уставни суд је, даље, утврдио да је то надлежно тужилаштво започело саслушање подносиоца као окривљеног 14. јануара 2019 године у 08.45 часова. Током тог саслушања, након узимања личних података окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе и дате поуке и упозорења о његовим правима из члана 68. став 1. Законика о кривичном поступку, окривљеном је прочитана кривична пријава Ку. 582/19 и Ку. 6/19, али је он истакао да је његов матерњи језик босански језик и да жели да се овај поступак води на босанском језику, као и да тражи да буде обезбеђен преводилац за босански језик након чега ће се изјаснити на наводе кривичне пријаве. Надлежно тужилаштво је, потом, у 09.30 часова обезбедило преводиоца за босански језик К.А, која је прочитала кривичну пријаву на босанском језику у делу кривичног дела и описа кривичног дела и биће кривичног дела које се осумњиченом ставља на терет. У даљем току саслушања, како то произлази из Записника о саслушању окривљеног Основног јавног тужилаштва у Пријепољу Кт. 2/19 од 14. јануара 2019. године, омогућено је браниоцу Д. Д. да обави поверљив разговор са окривљеним, а потом су оба присутна браниоца - адвоката поднели захтев за изузеће поступајућег заменика Основног јавног тужиоца у Пријепољу М.Ђ.К, као и вршиоца функције Основног јавног тужиоца у Пријепољу Р.Ж и првог заменика М.И, након чега је одлучено да се списи предмета достављају на одлуку о захтеву за изузеће, услед чега је саслушање завршено у 09.55 часова.
Уставни суд примећује да је управо због веома екстензивног коришћења права окривљеног, од стране самог окривљеног и двојице његових изабраних бранилаца, које се огледало, поред осталог, у подношењу захтева за тумача за босански језик, а потом и захтева за изузеће не само поступајућег заменика Основног јавног тужиоца у Пријепољу М.Ђ.К, већ и вршиоца функције Основног јавног тужиоца у Пријепољу Р.Ж. и првог заменика М.И, саслушање морало да буде завршено и није могло да буде даље вршено од стране поступајућег, надлежног јавног тужиоца. С тим у вези, а из чињеничног стања, које је јасно у овом уставносудском поступку, Уставни суд констатује да је подносиоцу уставне жалбе свакако било омогућено коришћење језика који разуме у поступку и да је подношење захтева за тумача за босански језик било усмерено искључиво на својеврсну процесну опструкцију и одуговлачење саслушања окривљеног пред Основним јавним тужилаштвом у Пријепољу. Овај став Уставни суд поткрепљује и несумњиво потврђује, поред осталих, и чињеница да је и само пуномоћје за подношење уставне жалбе, које је подносилац својеручно потписао свом пуномоћнику - адвокату у овом уставносудском предмету, у целости сачињено на српском језику, ћириличким писмом, те је претпоставка да је пре потписивања подносилац прочитао текст пуномоћја, разумео га и сагласио се са његовом садржином, односно да очигледно разуме и активно користи не само српски језик, већ и ћириличко писмо.
У вези са оваквим саслушањем окривљеног од стране Основног јавног тужилаштва у Пријепољу у предмету тог тужилаштва Кт. 2/19, Уставни суд је оценио да је то саслушање, и поред наведеног понашања окривљеног и његових бранилаца, и започето и завршено пре истека времена задржавања одређеног решењем Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције 03/34/1 број: Ку. 582/18 Ку. 6/19 ЛС 8/19 од 12. јануара 2019. године, односно пре 14. јануара 2019. године у 10.15 часова.
Разматрајући даље поступање и радње Основног јавног тужилаштва у Пријепољу, али и Основног суда у Пријепољу у предмету тог суда К. 19/19, Уставни суд је утврдио да из Записника Основног суда у Пријепољу К. 19/19 од 14. јануара 2019. године, произлази да је то саслушање окривљеног пред надлежним судом започето у 12.00 часова, поводом предлога Основног јавног тужилаштва у Пријепољу Кт. 2/19 од 14. јануара 2019. године за одређивање притвора према њему и да је тај предлог предат у суду истог дана у 10.20 часова, а изнет поступајућем судији од стране уписничара у 10.40 часова, у току главног претреса у предмету К. 207/15. Уставни суд је, даље, утврдио да је на истом саслушању окривљеног управо један од његових бранилаца - адвокат Д. Д. изјавио да је вршилац функције Основног јавног тужиоца у Пријепољу, на захтев браниоца, да се осумњичени ослободи, био изричит да се осумњичени више и не налази у надлежности Основног тужилаштва, већ да је у надлежности суда и да је то било у 11.33 часова, након чега се поново ишло код председника овог суда, али је стање остало непромењено. Поступајући судија је, потом, између осталог, донео решење да се то рочиште за саслушање о одређивању притвора и не отвара, те да се рочиште поводом предлога Основног јавног тужилаштва у Пријепољу за одређивање притвора према Е. Н. закаже за наредни дан - 15. јануар 2019. године са почетком у 10.15 часова, уз упозорење окривљеном на последице недоласка на рочиште, након чега је ово рочиште и завршено у 12.40 часова. Уставни суд констатује и то да је наредног дана, 15. јануара 2019. године одржано ново рочиште поводом предлога Основног јавног тужилаштва у Пријепољу Кт. 2/19 од 14. јануара 2019. године за одређивање притвора према окривљеном, који је саслушан и изјаснио се о том предлогу, након чега је према њему и одређен притвор решењем Основног суда у Пријепољу К. 19/19 од 15. јануара 2019. године.
Сагледавајући у целини хронологију поступања и радње Основног јавног тужилаштва у Пријепољу у предмету тог тужилаштва Кт. 2/19 и Основног суда у Пријепољу у предмету тог суда К. 19/19, али и посебно имајући у виду понашање окривљеног и његових бранилаца, Уставни суд је оценио да је, најпре, неспорно да је подносилац предат надлежном тужилаштву најкасније 14. јануара 2019. године у 08.45 часова и да је, потом, надлежност тог тужилаштва над окривљеним завршена најкасније у 09.55 часова истог дана. Имајући у виду то да је, након тога, истог дана у 10.40 часова, дакле непосредно по истеку времена задржавања одређеног решењем Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељења криминалистичке полиције 03/34/1 број: Ку. 582/18 Ку. 6/19 ЛС 8/19 од 12. јануара 2019. године, надлежном суду несумњиво и неспорно већ био поднет и предлог Основног јавног тужилаштва у Пријепољу Кт. 2/19 за одређивање притвора према окривљеном, као и чињеницу да је тужилаштво обавестило браниоце окривљеног да се он више и не налази у надлежности Основног тужилаштва, већ да је у надлежности суда, што све не споре ни сами браниоци окривљеног и пуномоћници подносиоца уставне жалбе, то је Уставни суд оценио да не постоји ниједна индиција, нити подносилац доставља било који доказ, осим сопствених тврдњи, у прилог томе да није био предат суду непосредно по истеку решењем одређеног периода задржавања. Подносилац уставне жалбе, на коме је терет доказивања изнетих тврдњи, не доставља ниједан доказ, нити основано образлаже, где се налазио 14. јануара 2019. године у периоду од 09.55 часова до почетка саслушања пред Основним судом у Пријепољу у 12.00 часова. На овом месту, Уставни суд још једном подвлачи свој раније заузет став да се Уставом утврђени рок од 48 часова не односи на рок у коме лице мора бити саслушано од стране судије, како то тумачи и очигледно погрешно рачуна подносилац уставне жалбе, нити рок у коме мора бити донета судска одлука о евентуалном даљем лишењу слободе – притвору (видети, између осталих, Одлуку Уставног суда Уж-2544/2011 од 29. септембра 2011. године, доступно на интернет страници Уставног суда: www.ustavni.sud.rs).
Уставни суд је оценио да би, чак и да је постојало извесно кашњење у предаји окривљеног надлежном суду по истеку периода задржавања, за шта Суду није пружен ниједан доказ нити индиција, то кашњење несумњиво било узроковано искључиво описаним понашањем самог окривљеног и његових бранилаца и не би се могло ни ставити на терет поступајућим државним органима. Разматрајући наводе уставне жалбе, Уставни суд не може да пренебрегне понашање подносиоца уставне жалбе и његов евентуални допринос исходу поступка и радњи које оспорава. Штавише, из утврђеног чињеничног стања, логично произлази да је окривљени био ван надлежности тужилаштва већ након завршетка саслушања пред тим органом, у 09.55 часова, након чега га је судија за претходни поступак Основног суда у Пријепољу тог истог дана, 14. јануара 2019. године и пустио на слободу, да би тек наредног дана, након саслушања окривљеног пред надлежним судом било донето решење о одређивању притвора према њему. Полазећи од изнетог, Уставни суд је оценио да је, у конкретном случају, подносиоцу уставне жалбе било суштински и у потпуности обезбеђено поштовање принципа правне сигурности и да му је пружена заштита од произвољног поступања државних органа, а што је један од основних циљева уставних гаранција које се јемче лицу лишеном слободе.
Уставни суд је имао у виду и навод уставне жалбе да су браниоци о противправном лишењу слободе обавестили, између осталих, и председника суда, али да „нико није предузео ништа поводом наведених пријава“. Међутим, како председник суда није надлежан да „одлучује о противправном лишењу слободе“, што је пуномоћницима подносиоца као адвокатима свакако добро познато, то ни изнети наводи уставне жалбе нису од значаја за другачију одлуку Уставног суда у конкретном случају
Имајући у виду све наведено, Уставни суд, у светлу свих околности конкретног случаја, није могао да прихвати као основане наводе уставне жалбе, у овом делу, те је оценио да подносиоцу уставне жалбе оспореним радњама Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције, као и радњама Основног јавног тужилаштва у Пријепољу и Основног суда у Пријепољу, извршених 14. јануара 2019. године, нису повређена допунска права у случају лишења слободе без одлуке суда, зајемчена одредбама члана 29. став 2. Устава.
Уставни суд је, стога, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15-др.закон, 103/15, 10/23 и 92/23), уставну жалбу, у овом делу, одбио као неосновану и одлучио као у првом делу изреке.
6.1. Разматрајући, даље, наводе уставне жалбе да је подносиоцу повређено право на правично суђење, зајемчено одредбама члана 32. став 1. Устава, оспореним радњама Основног јавног тужилаштва у Пријепољу у предмету Кт. 2/19, које су се састојале у у поступању овог државног органа након подношења захтева за изузеће од стране браниоца на рочишту пред Основним судом у Пријепољу 14. јануара 2019. године, а без одлучивања о поднетом захтеву, Уставни суд, најпре, указује на то да из наведених одредаба Законика произлази да изузеће јавног тужиоца представља посебан институт кривичног процесног права којим се обезбеђује да у кривичном поступку, као странка, не учествује јавни тужилац који је због одређених личних или правних односа са осталим лицима која учествују у поступку морао бити изузет (основи за обавезно изузеће) или су утврђене околности које изазивају сумњу у његову неспристрасност (основ за факултативно изузеће). Према ставу Уставног суда, (не)одлучивање о изузећу јавног тужиоца не представља радњу којом се непосредно одлучује о правима окривљеног у кривичном поступку, као што ни решење о таквом евентуалном изузећу, као акт који може да произађе из оспорене радње, не представља појединачни правни акт којим се непосредно одлучује о правима окривљеног у кривичном поступку, с обзиром на то да се решење којим се одбија захтев за изузеће тужиоца може побијати жалбом против пресуде. Уставни суд сматра да се правни пут у односу на овакве радње и акте исцрпљује тек доношењем правоснажне одлуке о кривичној одговорности подносиоца уставне жалбе. И овај став, mutatis mutandis, Уставни суд је већ заузео у својој досадашњој судској пракси (видети, између осталих, Решење Уставног суда Уж-403/2009 од 1. октобра 2009. године, доступно на интернет страници Уставног суда.
Полазећи од изнетог, Уставни суд је оценио да оспорене радње које се односе на изузеће јавних тужилаца не представљају појединачне радње државног органа против којих се може изјавити уставна жалба. Уставни суд је стога, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, уставну жалбу, у овом делу, одбацио, јер не постоје претпоставке утврђене Уставом и Законом за вођење поступка, решавајући као у другом делу изреке.
6.2. Разматрајући, даље, наводе уставне жалбе да су подносиоцу повређени право на правично суђење и посебна права окривљеног, зајемчени одредбама члана 32. став 1. и члана 33. став 5. Устава, оспореним радњама како Основног суда у Пријепољу у предмету К. 19/19, које су се састојале у неодлучивању судије за претходни поступак тог суда о предлогу одбране да, у смислу члана 302. став 2. Законика о кривичном поступку, наложи Основном јавном тужилаштву у Пријепољу да предузме одређене доказне радње, тако и Основног јавног тужилаштва у Пријепољу, које су се састојале у томе да је то тужилаштво одбило извођење доказа у корист одбране и у томе што није испитало као сведока М.Д, а коју доказну радњу је претходно прихватило да изведе у корист одбране, али и оспореним радњама Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу, Одељење криминалистичке полиције, Основног јавног тужилаштва у Пријепољу у предмету Кт. 2/19 и Основног суда у Пријепољу у предмету К. 19/19, које су се састојале у недостављању подносиоцу и његовим браниоцима, и поред више захтева, снимка претреса стана и других просторија подносиоца извршеног 11. јануара 2019. године, без присуства сведока од стране Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу уз оптичко снимање, а који чини саставни део записника о претресу, Уставни суд полази од тога да се подносилац уставне жалбе овом суду обраћа у својству окривљеног у кривичном поступку који се водио против њега.
Оспорене радње, у овом делу, према оцени Уставног суда не могу да се доведу у везу са непосредним одлучивањем о правима, или о оптужбама против подносиоца уставне жалбе, већ се односе на доказни поступак који предстоји као наредни и битан део контрадикторног кривичног поступка. Надлежни кривични суд ће, у даљем току тог кривичног поступка који се води против окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, све релевантне чињенице и правна питања утврђивати и разјашњавати на главном претресу, када ће оценити све изведене доказе и, по потреби, извести и друге доказе ради утврђивања да ли је окривљени извршио кривично дело које му је оптужницом стављено на терет и да ли је кривично одговоран. Окривљени ће, пак, такође у даљем току кривичног поступка, у фази контрадикторног, усменог и јавног главног претреса, имати право и могућност да оспорава, како постојање и начин прибављања доказа у погледу кривичног дела чије извршење му се оптужницом ставља на терет, тако и своју кривичну одговорност. Уставни суд нарочито указује на то да ће окривљени имати и право на жалбу против кривичне пресуде донете у том поступку и да ће тек по исцрпљивању овог правног средства моћи изјавити и уставну жалбу, у случају ако би наведена повреда правила кривичног поступка евентуално довела до повреде означених уставних права.
Имајући у виду све наведено, Уставни суд је оценио да, у конкретном случају, оспорене радње по својој правној природи могу представљати само процесне радње чињења или пропуштања органа поступка, у смислу одредаба ЗКП, а не појединачне радње или правна акта којима би се непосредно у предметној фази поступка одлучивало о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе или оптужбама против њега и против којих би се, у смислу одредаба члана 170. Устава и члана 82. став 1. Закона о Уставном суду, уставна жалба могла изјавити. И овај став, mutatis mutandis, Уставни суд је већ заузео у својој досадашњој судској пракси (видети, између осталих, Решење Уставног суда Уж-4052/2010 од 24. марта 2011. године, доступно на интернет страници Уставног суда.
Додатно, Уставни суд је имао у виду и, у овом делу, изнете тврдње подносиоца, које се посредно односе на записник о претресању стана и других просторија Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Подручна полицијска управа у Пријепољу Пу. 36/19 од 11. јануара 2019. године, који је донет на основу Наредбе судије за претходни поступак Вишег суда у Ужицу Кпп. пов. 16/19 од 11. јануара 2019. године. С тим у вези, иако је став Уставног суда да се одлуке којима се управља поступком начелно не могу оспоравати уставном жалбом, наредба о претресању стана, с обзиром на њен специфични карактер, може представљати акт којим се под одговарајућим условима могу ограничити одређена Уставом зајемчена права и права из Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Међутим, како подносилац уставне жалбе и не оспорава наведену наредбу нити записник донет на основу ње, то ни ови наводи уставне жалбе нису од утицаја на другачију одлуку Уставног суда, у овом делу.
С обзиром на наведено, Уставни суд је, сагласно одредбама члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, уставну жалбу, и у овом делу, одбацио, јер не постоје претпоставке утврђене Уставом и Законом за вођење поступка, решавајући као у другом делу изреке.
6.3. Разматрајући, даље, наводе уставне жалбе да су подносиоцу повређена посебна права окривљеног и право на правну помоћ, зајемчена одредбама члана 33. ст. 1. и 2. и члана 67. став 1. Устава, оспореним радњама Основног јавног тужилаштва у Пријепољу у предмету Кт. 2/19, које су се састојале у ускраћивању права подносицу да 14. јануара 2019. године у најкраћем времену, на саслушању пред тим државним органом у својству осумњиченог, буде обавештен о природи и разлозима дела за које се терети, да припреми одбрану, да са браниоцем несметано општи, добије примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране, као и да изнесе одбрану пред тим тужилаштвом, Уставни суд је, увидом у документацију приложену уз уставну жалбу, утврдио да су ови наводи уставне жалбе очигледно неосновани, као и да се не могу довести у везу са садржином истакнутог уставног права на правну помоћ.
С тим у вези, Уставни суд је утврдио да је подносиоцу, као лицу окривљеном за кривично дело, омогућено право да у најкраћем року, у складу са законом, подробно и на језику који разуме, буде обавештен о природи и разлозима дела за које се терети, као и о доказима прикупљеним против њега.
Наиме, како то јасно произлази из записника Основног јавног тужилаштва у Пријепољу о саслушању окривљеног Кт. 2/19 од 14. јануара 2019. године, током саслушања подносиоца, као окривљеног, поступајући надлежни јавни тужилац је, након узимања личних података окривљеног и дате поуке и упозорења о његовим правима из члана 68. став 1. ЗКП, прочитао кривичну пријаву Ку. 582/19 и Ку. 6/19, а пошто је окривљени истакао да је његов матерњи језик босански језик и да жели да се овај поступак води на босанском језику, као и да тражи да буде обезбеђен преводилац за босански језик након чега ће се изјаснити на наводе кривичне пријаве, обезбеђен му је преводилац за босански језик, која је прочитала кривичну пријаву на босанском језику у делу кривичног дела и описа кривичног дела и биће кривичног дела које се осумњиченом ставља на терет. Према оцени Уставног суда, и поред веома екстензивног коришћења права окривљеног, од стране самог окривљеног и његове двојице изабраних бранилаца, како је то већ претходно наведено, тужилаштво је подносиоцу несумњиво омогућило да у најкраћем року, у складу са законом, подробно и на језику за који тврди да га разуме, буде обавештен о природи и разлозима дела за које се терети. Полазећи од изнетог, Уставни суд је оценио да је у конкретном случају подносиоцу уставне жалбе било очигледно, суштински и у потпуности обезбеђено поштовање посебних права окривљеног, зајемчених одредбама члана 33. ст. 1. и 2. Устава.
У односу на истакнуту повреду права на правну помоћ, зајемчену одредбама члана 67. став 1. Устава, којима је прописано да се свакоме, под условима одређеним законом, јемчи право на правну помоћ, Уставни суд је оценио да се, у овом делу, садржина овог права не може довести у везу са оспореним радњама државних органа у конкретном случају.
Следом свега изложеног, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 5) Закона о Уставном суду, уставну жалбу, у овом делу, одбацио као очигледно неосновану, решавајући као у другом делу изреке.
6.4. Коначно, у односу на наводе уставне жалбе да је оспореним решењем Основног суда у Пријепољу Кв. 16/19 од 18. јануара 2019. године, којим је одбијена жалба против решења Основноиг суда у Пријепољу К. 19/19 од 15. јануара 2019. године, а којим је према подносиоцу одређен притвор у трајању од 30 дана, њему повређено право на правично суђење, зајемчено одредбама члана 32. став 1. Устава, јер Основни суд у Пријепољу није могао ни одредити притвор, а да подносилац претходно није саслушан у својству осумњиченог, односно уколико му није омогућено да се упозна са оптужбом, то јест да у целости прочита кривичну пријаву, Уставни суд је оценио да су и ови наводи уставне жалбе очигледно неосновани.
Наиме, Уставни суд и у овом уставносудском поступку указује да је Уставом утврђено да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом, из чега произлази да је неопходно кумулативно постојање два услова да би лишење слободе било законито. Први, да лишење слободе мора бити засновано на разлозима предвиђеним законом, и други, да се лице лишава слободе у складу са законом прописаним поступком. Сагласно одредбама члана 30. став 1. Устава и члана 211. став 1. ЗКП, притвор се према неком лицу може одредити само одлуком суда уколико су кумулативно испуњена два услова: да постоји основана сумња да је лице учинило кривично дело и да је притварање неопходно ради вођења кривичног поступка. Разлози који притварање могу чинити неопходним ради вођења кривичног поступка, прописани су у члану 211. став 1. тач. 1) до 4) ЗКП.
Уставни суд је утврдио да је, у конкретном предмету, предлогом Основног јавног тужилаштва у Пријепољу Кт. 2/19 од 14. јануара 2019. године за одређивање притвора према Е. Н. из Пријепоља, окривљеном стављено на терет извршење кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 1. Кривичног законика н кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 1. Кривичног законика и предложено да се према њему одреди притвор и то у смислу члана 498. став 1. у вези са чланом 211. став 1. тачка 2) ЗКП. Међутим, Уставни суд је утврдио да је, управо супротно наводима „да подносилац претходно није саслушан у својству осумњиченог, односно уколико му није омогућено да се упозна са оптужбом, то јест да у целости прочита кривичну пријаву Основни суд у Пријепољу није могао ни одредити притвор“, подносилац био саслушан пред надлежним судом, изјаснио се о поднетом предлогу за одређивање притвора, као што је у потпуности и на уставноправно прихватљив начин упознат са оптужбом, како је претходно наведено.
Уставни суд посебно наглашава да је, крећући се у оквиру навода уставне жалбе, а након увида у решења о одређивању притвора, супротно изнетим наводима подносиоца, оценио да су она заснована на уставноправно прихватљивом тумачењу процесног права, те да су надлежни судови поступали у складу са ЗКП када су утврдили да постоје услови да се према подносиоцу уставне жалбе одреди притвор по означеном законском основу, те да је решење о одређивању притвора донето из разлога и у поступку који су предвиђени законом, као и да су у њему наведени релевантни и довољни разлози због којих је надлежни суд сматрао да је мера притвора била неопходна ради несметаног вођења кривичног поступка, што је другостепени суд потврдио оспореним решењем на уставноправно прихватљив начин.
Стога, Уставни суд је изнете наводе уставне жалбе, и у овом делу, оценио као очигледно неосноване, те је последично и сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 5) Закона о Уставном суду, уставну жалбу, и у овом делу, одбацио као очигледно неосновану, решавајући као у другом делу изреке.
7. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.