Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Тијана Шурлан, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, Мирослав Николић, Татјана Ђуркић и др Милан Шкулић, чланови Већа, у поступку по уставним жалбама Г. С. из Врања и М. С. из Лесковца, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. марта 2025. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Г. С. и утврђује да је у извршном поступку који се водио пред Основним судом у Врању у предмету И. 1133/05 подноситељки уставне жалбе повређено право на имовину, зајемчено чланом 58. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Утврђује се право Г. С. на накнаду материјалне штете у висини износа утврђених решењем о извршењу Општинског суда у Врању И. 1133/05 од 7. јула 2005. године, умањених за износе који су по том основу евентуално исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Усваја се уставна жалба М. С. и утврђује да је у извршном поступку који се водио пред Основним судом у Врању у предмету И. 1166/08 подносиоцу уставне жалбе повређено право на имовину, зајемчено чланом 58. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
4. Утврђује се право М. С. на накнаду материјалне штете у висини износа утврђених решењем о извршењу Општинског суда у Врању И. 1166/08 од 19. јуна 2008. године, умањених за износе који су по том основу евентуално исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
5. Одбацују се захтеви подносилаца уставних жалби за накнаду нематеријалне штете.
6. Одбацују се захтеви подносилаца уставних жалби за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. Г. С. из Врања и М. С. из Лесковца поднели су Уставном суду, 24. августа 2020. године, преко пуномоћника З. С, адвоката из Врања, уставне жалбе због повреде права на правично суђење, права на једнаку заштиту права и на правно средство и права на имовину, зајемчених чланом 32. став 1, чланом 36. и чланом 58. став 1. Устава Републике Србије, као и због повреде начела равноправности свих облика својине утврђеног чланом 86. Устава, у извршним поступцима који су се водили пред Основним судом у Врању у предмету И. 1133/05 и И. 1166/08.
Уставни суд је, сагласно одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), наведене уставне жалбе спојио ради јединственог поступања.
Подносиоци у уставној жалби, поред осталог, наводе да су им означена права повређена јер им у предметним извршним поступцима нису исплаћена потраживања из радног односа. Уз уставну жалбу достављају решења Вишег суда у Врању Р4 И. 1036/15 од 8. фебруара 2016. године и Р4 И. 763/15 од 27. октобра 2015. године, којима им је утврђена повреда право на суђење у разумном року у оспореним извршним поступцима. Од Уставног суда су тражили да им утврди повреду означених права, као и право на накнаду нематеријалне штете у износу од 2.000 евра у динарској противвредности због повреде права на суђење у разумном року, накнаду материјалне штете у висини потраживања утврђених решењем о извршењу, због повреде права на имовину, као и на накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку, из садржине приложене документације утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
3.1 Чињенице и околности које се односе на подноситељку уставне жалбе Г. С:
Подноситељка уставне жалбе Г. С, као извршни поверилац, поднела је, 6. јула 2005. године, Општинском суду у Врању предлог за извршење против извршног дужника Х. „Ј.“ ад Врање, ради наплате потраживања из радног односа утврђеног правноснажном и извршном пресудом Општинског суда у Врању П1. 407/02 од 15. децембра 2003. године.
Решењем Општинског суда у Врању је И. 1133/05 од 7. јула 2005. године одређено је предложено извршење.
Подноситељка уставне жалбе, као предлагач, поднела је, 30. октобра 2015. године, захтев за заштиту права на суђење у разумном року, којим је тражила да се утврди да јој је повређено ово право у предметном извршном поступку и одреди примерена накнада у износу од 30.000,00 динара.
Виши суд у Врању је решењем Р4 И. 1036/15 од 8. фебруара 2016. године, у ставу првом изреке, утврдио да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у предмету Основног суда у Врању И. 1133/05. Истим решењем, у ставу трећем изреке, утврђено је право предлагача на правичну накнаду због повреде права на суђење у разумном року у износу од 30.000,00 динара.
3.2 Чињенице и околности које се односе на подносиоца уставне жалбе М. С:
Подносилац уставне жалбе М. С, као извршни поверилац, поднео је, 10. јуна 2008. године, Општинском суду у Врању предлог за извршење против извршног дужника Х. „Ј.“ ад Врање, ради наплате потраживања из радног односа утврђеног правноснажном и извршном пресудом Општинског суда у Врању П1. 3032/03 од 10. децембра 2007. године.
Решењем Општинског суда у Врању је И. 1166/08 од 19. јуна 2008. године одређено је предложено извршење.
Подносилац уставне жалбе, као предлагач, поднео је, 7. октобра 2015. године, захтев за заштиту права на суђење у разумном року, којим је тражио да се утврди да му је повређено ово право у предметном извршном поступку и одреди примерена накнада у износу од 30.000,00 динара.
Виши суд у Врању је решењем Р4 И. 763/15 од 27. октобра 2015. године, у ставу првом изреке, утврдио да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у предмету Основног суда у Врању И. 1166/08. Истим решењем, у ставу трећем изреке, утврђено је право предлагача на правичну накнаду због повреде права на суђење у разумном року у износу од 20.000,00 динара.
4. Имајући у виду наведено, по оцени Уставног суда, пропуст суда да намири потраживања подносилаца уставне жалбе у извршним поступцима, а против дужника који има претежан државни, односно друштвени капитал, у конкретном случају, представља и повреду права на мирно уживање имовине, зајемченог чланом 58. став 1. Устава, коју чини потраживање утврђено судском одлуком (сличан став изражен је и у Одлуци Уставног суда Уж-1712/2010 од 21. марта 2013. године, доступно на интернет страници: www.ustavni.sud.rs). Стога је Суд уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15, 10/23 и 92/23), одлучујући као у првом делу тач. 1. и 3. изреке.
5. Узимајући у обзир праксу међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд сматра да подносиоци уставне жалбе имају право на накнаду материјалне штете у висини износа утврђених у извршним поступцима, а која им до сада није исплаћена (видети, поред многих других, Одлуку Уставног суда Уж-5551/2011 од 20. јуна 2013. године). С тим у вези, Суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тач. 2. и 4. изреке утврдио право подносилаца уставне жалбе на накнаду материјалне штете, сваком у висини износа потраживања утврђених решењем о извршењу Општинског суда у Врању И. 1133/05 од 7. јула 2005. године, односно решењем о извршењу истог суда И. 1166/08 од 19. јуна 2008. године, умањених за евентуално већ наплаћене износе по том основу или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
Такође, имајући у виду да је Уставни суд у великом броју предмета подносилаца уставних жалби радника Х. „Ј.“ а.д. Врање утврдио повреду права на имовину и право на накнаду материјалне штете у висини износа утврђених решењем о извршењу, Уставни суд је то учинио и у овом предмету због потребе да се сви подносиоци уставних жалби који се налазе у битно сличној чињеничној и правној ситуацији доведу у исти правни положај.
6. Након што је утврдио повреду права на имовину и право подносилаца на накнаду материјалне штете, Уставни суд је нашао да је беспредметно разматрање уставне жалбе у односу на истакнуту повреду права на правично суђење и права на једнаку заштиту права и на правно средство, зајемчених чланом 32. став 1. и чланом 36. Устава, и начела равноправности свих облика својине утврђеног чланом 86. Устава, те је уставну жалбу у овом делу, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио, решавајући као у другом делу тач. 1. и 3. изреке.
7. У вези са захтевом подносилаца уставних жалби за накнаду нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд напомиње да о истакнутој повреди права на суђење у разумном року овде није одлучивао, већ је о том захтеву одлуку донео надлежни суд, истовремено утврђујући и право подносилаца на примерену накнаду. Имајући у виду наведено, Уставни суд је овај захтев одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер нису испуњене Уставом утврђене претпоставке за вођење поступка, решавајући као у тачки 5. изреке.
8. У погледу захтева подносилаца уставних жалби за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, а да у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету Европског суда за људска права Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15 од 12. маја 2022. године, став 83.). Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 6. изреке.
9. На основу изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9), члана 46. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда, Суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.