Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Гордана Ајншпилер Поповић, Весна Илић Прелић и др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. С. из Рвата код Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. марта 2025. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба М. С. и утврђује да је у управном поступку који се води пред Министарством финансија - Пореска управа - Филијала Краљево у предмету број 087-436-02-00718/2014-8 подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Утврђује се право М. С. на накнаду нематеријалне штете у износу од 1000 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Налаже се надлежним органима да предузму све мере како би се поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. С. из Рвата код Београда је 7. априла 2022. године, преко пуномоћника Д. П, адвоката из Рашке, изјавио Уставном суду уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије у управном поступку који се води пред Министарством финансија - Пореска управа - Филијала Краљево у предмету број 087-436-02-00718/2014-8.
У уставној жалби је, поред осталог, указано да предметни поступак није правноснажно окончан ни након 13 година и постављен је захтев за накнаду нематеријалне штете.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, као и списе предмета Министарства финансија - Пореска управа - Филијала Краљево број 087-436-02-00718/2014-8, на основу чега је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Решењем Министарства финансија - Пореска управа - Експозитура Рашка број 434-05/01363-087/2010 од 31. марта 2010. године подносиоцу је утврђен порез на регистровано оружје за 2010. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том решењу.
Решењем Министарства финансија - Пореска управа - Експозитура Рашка број 434-05/01355-087/2011 од 15. априла 2011. године подносиоцу је утврђен порез на регистровано оружје за 2011. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том решењу.
Решењем Министарства финансија - Пореска управа - Експозитура Рашка број 434-05/01339-087/2012 од 15. априла 2012. године подносиоцу је утврђен порез на регистровано оружје за 2012. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том решењу.
Решењем Министарства финансија - Пореска управа - Експозитура Рашка број 434-05/01312-087/2013 од 15. априла 2013. године подносиоцу је утврђен порез на регистровано оружје за 2013. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том решењу.
Решењем Министарства финансија - Пореска управа - Експозитура Рашка број 434-05/01249-087/2014 од 14. марта 2014. године подносиоцу је утврђен порез на регистровано оружје за 2014. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том решењу.
Решењем Министарства унутрашњих послова - Полицијска управа Краљево - Полицијска станица Рашка број 210-97/09 од 19. марта 2013. године одређено је да се од подносиоца одузима оружје и оружни лист и наложено му је да у року од годину дана исто отуђи или ће у противном исто постати власништво Републике Србије (оружје је привремено одузето 1. јуна 2009. године).
Подносилац уставне жалбе је 19. децембра 2014. године поднео првостепеном пореском органу захтев за отпис пореза.
Решењем Министарства финансија - Пореска управа - Филијала Краљево број 087-436-02-00718/2014-3 од 6. априла 2015. године одређено је да се прихвата захтев за отпис дела дуга по основу пореза на регистровано оружје.
Против наведеног решења подносилац је 5. маја 2015. године изјавио жалбу.
Решењем другостепеног органа број 400-436-02-00256/2015-I4001 од 3. септембра 2015. године поништено је првостепено решење и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање.
Подносилац је 14. децембра 2015. године поднео захтев првостепеном пореском органу за поступање по решењу другостепеног органа број 400-436-02-00256/2015-I4001 од 3. септембра 2015. године.
Решењем Министарства финансија - Пореска управа - Филијала Краљево - Експозитура Рашка број 087-436-02-00718/2014-7 од 1. марта 2016. године одређено је да се понавља поступак по службеној дужности окончан решењима бр. 434-05/01339-087/2012 од 15. априла 2012. године, 434-05/01312-087/2013 од 15. априла 2013. године и 434-05/01249-087/2014 од 14. марта 2014. године, те се поништавају наведена решења и утврђују пореске обавезе на регистровано оружје за 2012, 2013. и 2014. годину, док се захтев подносиоца за отпис пореза у периоду у ком је оружје било привремено одузето од подносиоца, одбија као неоснован.
Против наведеног решења подносилац је 28. новембра 2016. године изјавио жалбу.
Решењем другостепеног органа број 400-436-02-00180/2015-I4001 од 6. децембра 2016. године поништено је првостепено решење и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање.
Решењем првостепеног органа број 087-436-02-00718/2014-7 од 22. маја 2017. године одбијен је предметни захтев подносиоца и одређено је да се мењају ст. I диспозитива решења бр. 434-05/01339-087/2012 од 15. априла 2012. године, 434-05/01312-087/2013 од 15. априла 2013. године и 434-05/01249-087/2014 од 14. марта 2014. године, на начин ближе одређен у том решењу.
Против наведеног решења подносилац је 22. августа 2017. године изјавио жалбу.
Решењем другостепеног органа број 436-02-02960/2017-39 од 24. новембра 2017. године поништено је првостепено решење и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање.
Подносилац је 17. октобра 2018. године поднео захтев првостепеном пореском органу за поступање по решењу другостепеног органа број 436-02-02960/2017-39 од 24. новембра 2017. године.
Решењем првостепеног органа број 087-436-02-00718/2014-8 од 26. децембра 2018. године одбијен је као неоснован предметни захтев подносиоца.
Против наведеног решења подносилац је 11. јануара 2019. године изјавио жалбу, а потом 11. јуна 2019. године и ургенцију.
Решењем другостепеног органа број 436-02-00219/2019-39 од 18. јуна 2019. године поништено је првостепено решење и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање.
Усмена расправа у поновном поступку канцеларијске контроле задужења порезом на регистровано оружје, по захтеву за отпис пореза поднетом 19. децембра 2014. године, одржана је 2. марта 2022. године. У записнику је, поред осталог, констатовано да подносилац остаје при захтеву за отпис пореза, да су против решења о утврђивању пореске обавезе из 2010, 2011, 2012. и 2013. године уложене жалбе другостепеном органу које су у поступку решавања, да Група за контролу издвојених активности Рашка није надлежна за решавање у предмету захтева за отпис обавеза и да ће захтев бити прослеђен надлежном органу.
Решењем другостепеног органа број 436-02-00704/2022-39 од 14. фебруара 2024. године поништено је решење Министарства финансија - Пореска управа - Експозитура Рашка број 434-05/01339-087/2012 од 15. априла 2012. године и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање.
Решењем другостепеног органа број 436-02-00702/2022-39 од 20. фебруара 2024. године поништено је решење Министарства финансија и привреде - Пореска управа - Експозитура Рашка број 434-05/01312-087/2013 од 15. априла 2013. године и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање.
У поновном поступку, Министарство финансија - Пореска управа - Сектор за издвојене активности - Група за контролу издвојених активности малих локација Рашка сачинило је 2. децембра 2024. године записник број 434-05/01312-087/2013-1 у коме је, између осталог, констатовано да се захтев подносиоца за отпис пореза за један комад регистрованог оружја у периоду привременог одузимања сматра неоснованим, а да подносилац има право да на чињенице утврђене записником изјави примедбе у року од осам дана од дана пријема записника.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду подноситељка, поред осталог, указује у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Законом о општем управном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 33/97 и 31/01 и „Службени гласник РС“, број 30/10), било је прописано: да се поступак мора водити без одуговлачења и са што мање трошкова за странку и друге учеснике у поступку, али тако да се прибаве сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања и за доношење законитог и правилног решења (члан 14.); да кад се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности ако је то у интересу странке, а пре доношења решења није потребно спроводити посебан испитни поступак, нити постоје други разлози због којих се не може донети решење без одлагања (решавање претходног питања и др.), орган је дужан да донесе решење и достави га странци што пре, а најдоцније у року од једног месеца од дана предаје уредног захтева, односно од дана покретања поступка по службеној дужности, ако посебним законом није одређен краћи рок; да у осталим случајевима, кад се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности, ако је то у интересу странке, орган је дужан да донесе решење и достави га странци најдоцније у року од два месеца, ако посебним законом није одређен краћи рок (члан 208. став 1.); да се решење по жалби мора донети и доставити странци што пре, а најдоцније у року од два месеца од дана предаје жалбе, ако посебним законом није одређен краћи рок (члан 237. став 1.).
Одредбама Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/16 и 95/18), прописано је: да кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 30 дана од покретања поступка; да кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари не одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 60 дана од покретања поступка (члан 145. ст. 2. и 3.); да се решење којим се одлучује о жалби издаје без одлагања, а најкасније у року од 60 дана од када је предата уредна жалба, изузев ако законом није прописан краћи рок (члан 174.).
5. Оцењујући наводе подносиоца уставне жалбе да му је у управном поступку који се води пред Министарством финансија - Пореска управа - Филијала Краљево у предмету број 087-436-02-00718/2014-8 повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, Уставни суд указује да је предметни поступак покренут 19. децембра 2014. године захтевом подносиоца за отпис пореза, те да није правноснажно окончан. Из наведеног произлази да оспорени поступак траје већ десет година.
Наведено трајање поступка очигледно указује да поступак није окончан у року који се може сматрати разумним за одлучивање. Међутим, имајући у виду да је појам разумног трајања поступка релативна категорија која зависи од низа чинилаца, а, пре свега, од сложености правних питања и чињеничног стања у конкретном поступку, понашања подносиоца уставне жалбе, поступања органа управе који воде поступак, односно суда, броја донетих одлука у том поступку, као и значаја права о којем се одлучује за подносиоца, Уставни суд при одлучивању о повреди права на суђење у разумном року испитује да ли су и у којој мери наведени критеријуми утицали на дуго трајање поступка.
Уставни суд је оценио да у овом управном поступку чињенично стање није било сложено, нити су се поставила сложена правна питања.
Уставни суд констатује да је подносилац имао интерес да се о његовом захтеву одлучи у разумном року.
Оцењујући понашање подносиоца уставне жалбе, Уставни суд је нарочито имао у виду специфичност управног поступка, чији ток умногоме зависи од активности странке у том поступку. Уставни суд констатује да је подносилац готово увек када је за то имао могућности, користио процесноправна средства против ћутања управе, осим у периоду од 2. марта 2022. године до почетка 2024. године.
Испитујући поступање органа управе у овој правној ствари, Уставни суд је оценио да је њихово поступање превасходно довело до дугог трајања поступка. Уставни суд је из списа предмета утврдио да су за десет година у предметном поступку донета четири решења првостепеног органа управе и четири решења другостепеног органа. Према становишту које је изразио и Европски суд за људска права, чињеница да се више пута налаже понављање разматрања једног предмета пред нижом инстанцом може, сама по себи, открити озбиљан недостатак у правном систему државе (видети пресуду Pavlyulynets против Украјине, број 70763/01, став 51, од 6. септембра 2005. године, и пресуду Цветковић против Србије, број 17271/04, став 51, од 10. јуна 2008. године). Поред тога, Уставни суд указује да предметни поступак није правноснажно окончан.
Уставноправна оцена поступка у овој управноправној ствари, заснована на досадашњој пракси Уставног суда, потврђује да је, у конкретном случају, повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава. Имајући у виду наведено, Уставни суд је сагласно одредбама члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), утврдио повреду наведеног уставног права и усвојио уставну жалбу, одлучујући као у тачки 1. изреке, док је у тачки 3. изреке наложио надлежним органима да предузму све мере како би се поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року.
6. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоцу уставне жалбе због констатоване повреде права оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 1000 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, а да се накнада исплати на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
Приликом одлучивања о висини нематеријалне штете коју је претрпео подносилац уставне жалбе због повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд је ценио све околности од значаја за утврђивање висине ове штете, посебно дужину трајања предметног поступка и допринос подносиоца. Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља правичну и адекватну накнаду за повреду права коју је подносилац уставне жалбе претрпео због наведеног поступања надлежних органа управе. Одлучујући о висини накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је, такође, имао у виду праксу овог суда, економске и социјалне прилике у Републици Србији, као и саму суштину накнаде нематеријалне штете којом се оштећеном лицу пружа одговарајуће задовољење.
Поред тога, Уставни суд је имао у виду новију праксу Европског суда за људска права изражену у пресуди Хрустић и други против Србије од 9. јануара 2018. године (представке бр. 8647/16, 12666/16 и 20851/16) и више других пресуда, а које се односе на питање висине накнаде нематеријалне штете досуђене због повреде права на суђење у разумном року, те је ускладио своју праксу са наведеним ставовима Европског суда.
7. На основу свега изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.