Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Гордана Ајншпилер Поповић, Весна Илић Прелић и др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), чланови Већа, у поступку по уставној жалби Т. К. из Ниша, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. марта 2025. године, донео је
О Д Л У К У
Усваја се уставна жалба Т. К. и утврђује се да је у управном спору који је вођен пред Управним судом – Одељење у Нишу у предмету У. 7582/18 повређено право подноситељке уставне жалбе на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. Т. К. из Ниша поднела је Уставном суду, 12. јула 2021. године, уставну жалбу против пресуде Управног суда – Одељење у Нишу У. 7582/18 од 13. маја 2021. године, због повреде права на правично суђење и права на рад, зајемчених одредбама члана 32. став 1. и члан 60. ст. 1. и 3. Устава Републике Србије.
Подноситељка уставе жалбе је навела: да је била запослена на Правном факултету у Нишу у периоду од 2002. до 2018. године, као сарадник и потом као наставник; да јој је радни однос престао због тога што није поново изабрана за наставника у звању доцент за ужу грађанскоправну научну област; да није изабрана због тога што је утврђено да не испуњава минималне услове за избор, односно нема позитивну оцену наставног рада; да je негативна оцена наставног рада утврђена на основу четири оцене које је дало Изборно веће Факултета, од којих су три биле позитивне и једна негативна, која се односила на резултате њеног ангажовања у развоју наставе и развоју других делатности Факултета; да наведена негативна оцена није заснована на елементима за оцену наставника који су били предвиђени одредбама тада релевантних прописа, већ је утврђена без правног основа и са циљем да се осујети њен поновни избор.
Истакла је да је оспорена пресуда донета након дуже од три године од подношења тужбе и да Управни суд није водио о рачуна о томе да се конкретни спор тицао радног односа подноситељке, па је из тог разлога био хитан.
Предложено је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди да су оспореном пресудом повређена означена уставна права, поништи оспорену пресуду и одреди да Управни суд донесе нову одлуку о тужби подноситељке. Није тражила накнаду нематеријалне штете.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, којом је уставна жалба установљена као посебно и изузетно правно средство за заштиту Уставом зајемчених људских и мањинских права, Уставни суд је у поступку по уставној жалби надлежан искључиво да испитује постојање повреде или ускраћивања зајемчених права и слобода, те стога и наводи уставне жалбе морају, са становишта Уставом утврђене садржине означеног права или слободе, очигледно указивати на његову повреду или ускраћивање.
У поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку из списа предмета Универзитета у Нишу СНУ број 8/16-01-004/18-032 и Управног суда – Одељење у Нишу У. 7582/18, као и целокупне документације приложене уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
На основу одлуке декана Правног факултета Универзитета у Нишу (у даљем тексту: Правни факултет у Нишу), 10. фебруара 2017. године је објављен конкурс за избор наставника у звање доцент или ванредни професор за ужу грађанскоправну научну област на том факултету.
На конкурс су се пријавили подноситељка уставне жалбе, доцент Правног факултета у Нишу, и др О. Ј.-П, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Приштини.
Комисија за писање извештаја о пријављеним кандидатима на поменути конкурс је 3. августа 2017. године предложила др О. Ј.-П. за избор у звање ванредни професор.
Изборно веће Правног факултета у Нишу (у даљем тексту: Изборно веће Факултета) је на седници одржаној 11. децембра 2017. године утврдило да подноситељка уставне жалбе испуњава услове за поновни избор у звање доцент у погледу оцене резултата научног и истраживачког рада, оцене педагошког рада и оцене резултата које је постигла у обезбеђивању научно-наставног подмлатка, али је у погледу оцене ангажовања у развоју наставе и развоју других делатности Факултета утврђено да не испуњава услове за поновни избор.
У оцени ангажовања подноситељке у развоју наставе и развоју других делатности Факултета број 01-2814/5 од 11. децембра 2017. године је наведено да се на основу евиденционих података Факултета и квантитативних показатеља о учешћу у извођењу наставе може закључити да је подноситељка била ангажована у извођењу наставних активности, те да је у школској 2017/18. години била распоређена на следећим предметима: на основним академским студијама права на обавезном предмету Породично право и опционом предмету Алтернативно збрињавање деце, на мастер академским студијама – општи смер на предмету Имовински односи супружника и ванбрачних партнера и на докторским академским студијама права на предмету Породично право. Међутим, у погледу осталих елемената за оцену рада наставника утврђено је да подноситељка није остварила довољан допринос у настави, што се огледа у следећем:
- неспремност подноситељке да наставне циљеве и обавезе Факултета ставља испред својих личних циљева и неспремност на колегијалну сарадњу, а што је испољила подношењем захтева Наставно-научном већу, чија је суштина била да за школску 2015/16. годину буде распоређена као једини наставник на предметима Породично право на основним и докторским студијама и Имовински односи супружника и ванбрачних партнера на мастер студијама;
- захтев да буде одређена за ментора при изради једног мастер рада;
- захтев да јој Катедра за грађанскоправне науке и један члан Катедре упуте писано извињење;
- незадовољна предлогом Катедре и одлуком Наставно-научног већа о распоређивању наставника за школску 2015/16. годину, који нису уважили њене захтеве, 2. октобра 2015. године је ступила у штрајк глађу у службеним просторијама Факултета, због чега није одржала испит из предмета Породично право, те је декан Факултета био приморан да донесе одлуку да се испит из тог предмета одржи у писаној форми, с тим што је подноситељки изрекао опомену са најавом отказа због самовољног обустављања свих наставних активности;
- да од њеног последњег избора у звање није присуствовала на 32 од укупно 50 одржаних седница Наставно-научног већа Факултета, нарочито у последње две школске године (у школској 2015/16. години на 10 од укупно 12 седница и у школској 2016/17. години на шест од укупно седам седница);
- да у истом периоду није присуствовала седницама Катедре;
- да својим целокупним понашањем, приликом реализације наставних активности, није допринела стварању колегијалне атмосфере, а да је нарушавање колегијалних односа резултирало доношењем правноснажне пресуде Вишег суда у Нишу Кж1. 185/17 од 21. јуна 2017. године, којом је оглашена кривом због кривичног дела угрожавања сигурности према оштећенима (две колегинице из исте научне области Факултета), уз изрицање мере безбедности забране прилажења и комуникације са оштећенима;
- да је допринос подноситељке изостао и у односу на друге делатности Факултета тј. није учествовала у раду органа Факултета (члан Савета Факултета, Одбора за квалитет, Статутарне комисије, Комисије за праћење и унапређење студирања, Комисије за односе са студентима, Комисије за мастер и докторске студије, Издавачког савета, Научног већа Центра за правна и друштвена истраживања), нити органа и тела Универзитета, као ни комисија именованих од стране декана, нити је остварила учешће ван студијских програма Факултета.
Изборно веће Факултета је на седници од 11. децембра 2017. године утврдило предлог одлуке да се не изабере ниједан од учесника на конкурсу. У погледу подноситељке уставне жалбе је наведено да је није предложио ниједан члан Комисије за писање извештаја и да је Изборно веће Факултета утврдило негативну оцену њеног наставног рада, при чему је позитивна оцена један од услова за избор у звање доцент, према члану 10. став 1. тачка 2. Ближих критеријума за избор у звање наставника Универзитета у Нишу.
Комисија Универзитета за оцену испуњености минималних услова учесника конкурса за избор у звање наставника за поље друштвено-хуманистичких наука је у извештају од 22. децембра 2017. године закључила да подноситељка не испуњава услове за избор у звање доцент зато што не испуњава услов прописан чланом 10. став 1. тачка 2. Ближих критеријума.
Научно - стручно веће за друштвено-хуманистичке науке Универзитета у Нишу (у даљем тексту: Научно-стручно веће) је донело одлуку број 8/18-01-008/17-021 од 25. децембра 2017. године да се не изабере у звање наставника ниједан од учесника конкурса.
Сенат Универзитета у Нишу (у даљем тексту: Сенат) је донео одлуку број 8/16-01-004/18-032 од 26. марта 2018. године којом је одбијен као неоснован приговор подноситељке и потврђена наведена одлука Научно-стручног већа. У образложењу одлуке су посебно оцењени наводи из приговора којима је истакнуто да негативна оцена ангажовања подноситељке у развоју наставе и развоју других делатности факултета није утврђена у складу са елементима предвиђеним тада важећим прописима. С тим у вези је наведено: да је Изборно веће Факултета утврдило поменуту оцену, сагласно члану 13. Правилника о поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Нишу, којим је прописано да се ова оцена формира на основу евиденционих података које води факултет и на основу документованих бројчаних показатеља о учешћу појединца у настави; да су у образложењу те оцене дати разлози из којих проистиче зашто је утврђена негативна оцена; да се Изборно веће Факултета у поступку сачињавања оцена кандидата, према члану 13. став 5. Правилника, руководило Препорукама Националног савета за високо образовање о ближим условима за избор у звања наставника; да подноситељка у приговору не оспорава одлучне чињенице које су садржане и детаљно описане у тој оцени, а које указују на њену некооперативност у погледу реализације наставних и других активности на Факултету; да није могуће утврдити оцену ангажовања подноситељке у развоју наставе без разматрања чињеница које су од значајног утицаја на њен допринос наставном пољу, а то свакако јесу: неодржавање испита у заказано време, штрајк глађу у просторијама факултета, опомена са најавом отказа подноситељки због самовољног обустављања свих наставних активности, неоправдано изостајање са седница органа и тела Факултета, као и неколегијалност која је кулминирала правноснажном осуђујућом пресудом; да су у изјашњењу Изборног већа Факултета о наводима из приговора подноситељке додатно објашњени разлози којима се то веће руководило приликом утврђивања оцене: да су у менторском раду подноситељке са студентима, приликом израде семинарских радова на докторским студијама, уочени пропусти на које јој је у неколико наврата указано на седницама катедре од стране старијих професора, а имала је и некоректан однос према члановима комисија за одбрану, уз неприхватање сугестија старијих наставника у погледу прецизирања теме семинарских радова; да је одсуство колегијалне сарадње са наставницима из исте уже научне области исходовало изостанком њеног учешћа у касније образованим комисијама за израду и одбрану радова на различитим нивоима студија; да су стога неосновани наводи из приговора о спречавању подноситељке да партиципира у менторствима. Сенат је, након детаљне оцене свих навода из приговора, нашао да је правилно утврђено да подноситељка не испуњава услове за избор у звање доцент, јер нема позитивну оцену наставног рада, а то је један од кумулативно прописаних услова за избор наставника.
Оспореном пресудом Управног суда – Одељење у Нишу У. 7582/18 од 13. маја 2021. године одбијена је тужба подноситељке поднета 30. априла 2018. године против одлуке Сената Универзитета. По оцени Управног суда, побијаном одлуком нису повређени прописи на штету подноситељке уставне жалбе. Исти суд је нашао да нису од значаја за другачију оцену законитости побијане одлуке наводи тужбе којима се указује на недостатке у поступку избора који се односе на другог кандидата, имајући у виду да је донета одлука да се ниједан од учесника конкурса не бира у звање наставника. Такође је оцењено нису од значаја ни наводи тужбе којима се истиче да оцена ангажовања подноситељке у развоју наставе и других делатности факултета није заснована на прописима важећим у време објављивања конкурса, имајући у виду да је та оцена дата на основу члана 13. Правилника о поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Нишу, као општег акта који је био на снази у време објављивања конкурса, при чему је иста оцена образложена.
Подноситељки уставне жалбе је престао радни однос на Факултету након истека периода на који је била изабрана и изостанка поновног избора у звање доцент.
4. Одредбом члан 32. став 1. Устава утврђено je да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
За одлучивање Уставног суда у овој уставносудској ствари релевантне су и одредбе следећих прописа:
Одредбом члана 2. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС", број 111/09) прописано је, између осталог, да у управном спору суд одлучује на основу закона и у разумном року.
Одредбама Закона о високом образовању („Службени гласник РС“, бр. 76/05, 100/07-aутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15-aутентично тумачење, 68/15 и 87/16) било је прописано: да се ближи услови за избор у звање наставника утврђују општим актом високошколске установе, у складу са препорукама Националног савета из члана 11. став 1. тачка 13) овог закона (члан 64. став 11.). Одредбама члана 65. овог закона прописано је: да високошколска установа расписује конкурс за заснивање радног односа и стицање звања наставника за уже области утврђене општим актом високошколске установе (став 1.); да универзитет врши избор у сва звања наставника, на предлог факултета (…) (став 2.); да се начин и поступак заснивања радног односа и стицања звања наставника уређују општим актом самосталне високошколске установе (став 7.); да приликом избора у звања наставника, високошколска установа цени следеће елементе: оцену о резултатима научног, истраживачког односно уметничког рада, оцену о ангажовању у развоју наставе и развоју других делатности високошколске установе, оцену о резултатима педагошког рада, као и оцену резултата постигнутих у обезбеђивању научно-наставног, односно уметничко-наставног подмлатка (став 8.).
Одредбом члана 10. став 1. тачка 2. Ближих критеријума за избор у звање наставника Универзитета у Нишу број 8/16-01-011/15-041 од 9. децембра 2015. године било је прописано да у звање доцента у пољу друштвено-хуманистичких наука може бити изабрано лице које има позитивну оцену наставног рада (…).
Одредбама Правилника о поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Нишу број 8/16-01-011/15-040 од 9. децембра 2015. године било је прописано: да је декан факултета дужан да за све учеснике конкурса обезбеди, поред осталог, оцену ангажовања учесника конкурса у развоју наставе и развоју других делатности високошколске установе (ова оцена се формира на основу евиденционих података које води факултет, односно на основу документованих бројчаних показатеља о учешћу појединца у настави) (члан 13. став 1. тачка 2.); да ће Изборно веће факултета сачинити оцене руководећи се Препорукама о ближим условима за избор у звања наставника које је донео Национални савета за високо образовање 4. маја 2007. године, у делу „Елементи за оцену наставника“ (члан 13. став 5.); да су Ближи критеријуми за избор у звање наставника које доноси Сенат Универзитета саставни део овог Правилника (члан 22. став 1.); да ће се на изборе у звања наставника за образовно-научна, односно образовно-уметничка поља за која Сенат Универзитета није утврдио другачије ближе критеријуме, примењивати Препоруке о ближим условима за избор у звања наставника које је донео Национални савет за високо образовање 4. маја 2007. године (члан 22. став 2.).
Одредбама Правилника о условима, начину и поступку избора у звање наставника Правног факултета у Нишу број 01-655/3-2013 од 26. марта 2013. године било је прописано: да се као елементи и описне оцене за вредновање доприноса у настави могу узети елементи наведени у Препорукама о ближим условима за избор у звања наставника Националног савета за високо образовање 4. маја 2007. године (члан 10.); да позитивну оцену за допринос у настави, наставник добија ако има више од половине позитивних оцена доприноса у настави (члан 12.).
Препорукама о ближим условима за избор у звања наставника Националног савета за високо образовање од 4. маја 2007. године биле су разрађене и конкретизоване одредбе Закона о високом образовању. Препоруке су ближе одређивале елементе по којима се оцењују наставници и давале су скуп препоручених минималних квантитативних услова које наставници треба да испуне. Сврха препорука је била да помогну високошколским установама у дефинисању сопствених услова за избор у звања, у циљу перманентног подизања квалитета наставника, а самим тим и наставе. Показатељи резултата требало је да по могућству буду бројчани и/или што је могуће прецизније квалитативно описани. Као елементи за оцену доприноса у настави у тачки 1.1. било је наведено да је наставник: изврстан познавалац области у којој предаје, активан научник/уметник чији научни/уметнички рад доприноси настави, има ригорозне стандарде и активира студенте у настави и учењу, одлично припрема студенте за више ступњеве студија и за посао, излаже материју на јасан и разумљив начин, доступан је студентима за објашњења и савете, ажуран је у примени савремених наставних технологија, активно и регуларно обнавља програм предмета и наставни материјал, дискутује о питањима наставе са колегама, размењује експертизу са колегама, ради као ментор наставника у почетним звањима, наставне циљеве и обавезе факултета ставља испред својих личних преференција, припрема и предаје више различитих предмета и прихвата нове наставне обавезе у интересу факултета. У тачки 1.3. било је наведено да позитивну оцену добија наставник који има више од половине позитивних оцена од укупног броја елемената из тачке 1.1.
5. Имајући у виду да се у уставној жалби повреда права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, чији елемент је и право на суђење у разумном року, образлаже тиме што је оспорена пресуда Управног суда – Одељење у Нишу донета после три године, да тај суд није водио о рачуна о томе да се конкретни спор тицао радног односа подноситељке, па је из тог разлога био хитан, уз навођење датума доношења одлука органа Факултета и Универзитета и оспорене пресуде, Уставни суд је оценио да подноситељка указује и на повреду права на суђење у разумном року у управном спору који је вођен пред Управним судом – Одељење у Нишу у предмету У. 7582/18. Уставни суд, с тим у вези, имао у виду да је Европски суд за људска права у предмету Шаћировић и други против Србије (број представке 54001/15 и три друге, пресуда од 20. фебруара 2018. године, став 12.), указао да притужбе у вези са дужином поступка обично не захтевају много испитивања, те је довољно да су се подносиоци изричито жалили, иако на сажет начин, на дужину оспореног поступка, указујући на кључне догађаје и одлуке донете у току поступка, користећи у вези са тим одговарајуће речи, што је учинио и подносилац ове уставне жалбе.
Уставни суд је констатовао да је конкретни управни спор покренут тужбом од 30. априла 2018. године и окончан доношењем оспорене пресуде Управног суда – Одељење у Нишу од 13. маја 2021. године, те је трајао три године.
Поред саме дужине трајања поступка, Уставни суд је, при оцењивању да ли је период одлучивања надлежног суда био разуман, узео у разматрање и следеће критеријуме: сложеност предмета, понашање подносиоца као странке у поступку, поступање надлежног суда, као и значај права о ком је одлучивано за подносиоца.
Примењујући наведене критеријуме на конкретан случај, Уставни суд налази да предмет управног спора није био сложен, имајући у виду да су релевантне чињенице утврђене у поступку пред органима Факултета и Универзитета, на основу којих је требало испитати да ли је дата правилна оцена да подноситељка уставне жалбе не испуњава прописане услове за поновни избор у звање доцент.
Уставни суд сматра да је поступак имао изузетан значај за подноситељку јер је радни однос подноситељке на Факултету био везан за њен поновни избор у звање, те је њен неизбор довео до престанка радног односа. Подноситељка није допринела дужем трајању предметног поступка.
Уставни суд је нашао да је споро поступање Управног суда искључиво довело до дугог трајања управног спора које се у конкретном случају не може оправдати. Према становишту Европског суда за људска права, повреда права на суђење у разумном року постоји када је суђење у једном степену трајало претерано дуго (пресуда ЕСЉП, Ciccardi против Италије, број представке 46521/99, од 16. новембра 2000. године, ст. 9. и 11.), као и да је у споровима који се тичу радноправног статуса потребна посебна ажурност (пресуда ЕСЉП, Ruotolo против Италије, број представке 12460/86, од 27. фебруара 1992. године, став 17.).
Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је утврдио да је у управном спору који је вођен пред Управним судом – Одељење у Нишу у предмету У. 7582/18 подноситељки уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, те је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), усвојио уставну жалбу у погледу наведеног Уставом зајемченог права, одлучујући као у првом делу изреке.
Уставни суд је, у смислу одредбе члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, крећући се у границама постављеног захтева, нашао да се правично задовољење подноситељке уставне жалбе због повреде права на суђење у разумном року може остварити једино утврђивањем повреде тог права из члана 32. став 1. Устава.
6. Уставни суд констатује да подноситељка, детаљно образложеном уставном жалбом и бројним прилозима који су уз њу достављени, истиче да је било недостатка спроведеног поступка избора у звање наставника, пре свега, погрешног тумачења и примене меродавног права, што је имало за последицу неправилно и непотпуно утврђено чињенично стање.
Имајући у виду изнете наводе уставне жалбе, Уставни суд указује на то да није надлежан да тумачи и примењује право на конкретне правне односе, јер је примарни задатак надлежних управних органа и суда у управном спору да решавају проблеме тумачења меродавног права. У том смислу, овај суд није надлежан да преиспитује правна становишта надлежних органа и судова, све док њихове одлуке не откивају очигледну арбитрарност у примени меродавног права, на штету подносиоца уставне жалбе. Задатак Уставног суда је ограничен на испитивање да ли су последице таквог тумачења управних органа и Управног суда сагласне са Уставом са аспекта заштите зајемчених људских права и слобода.
По оцени Уставног суда, оспорена пресуда Управног суда садржи довољно и јасно образложење засновано на уставноправно прихватљивом тумачењу и примени меродавног права.
Уставни суд је имао у виду наводе подноситељке да приликом утврђивања оцене њеног ангажовања у развоју наставе и развоју других делатности факултета нису цењени елементи који су били предвиђени тачком 1.1. Препорука Националног савета за високо образовање о ближим условима за избор у звања наставника (у даљем тексту: Препоруке), на које је упућивао члан 13. став 5. Правилника о поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Нишу (у даљем тексту: Правилник Универзитета), а прописивао их је и члан 10. Правилника о условима, начину и поступку избора у звање наставника Правног факултета у Нишу (у даљем тексту: Правилник Факултета). С тим у вези, Уставни суд констатује да одредбом члана 13. став 5. Правилника Универзитета није била прописана обавезна примена Препорука, већ да ће се Изборно веће факултета њима руководити приликом сачињавања оцена. Њихова обавезност није била прописана ни Правилником Факултета, који је у члану 10. предвиђао да се елементи за оцену доприноса у настави садржани у Препорукама могу узети у обзир. Овај суд указује да је оцена ангажовања у развоју наставе и развоју других делатности факултета била прописана одредбом члана 65. став 8. раније важећег Закона о високом образовању, као и да је одредбом члана 13. став 1. тачка 2. Правилника Универзитета било прописано како се она формира, те да оцена под идентичним називом није била истовремено предвиђена Препорукама. Елементи за оцену доприноса у настави садржани у тачки 1.1. Препорука, на које се позива подноситељка, су се узимали у обзир приликом утврђивања оцене у делу који се односи на ангажовање кандидата у развоју наставе, али не и у делу који се односи на ангажовање у развоју других делатности факултета, јер у тачки 1.1. Препорука нису садржани такви елементи, као што је учешће у раду органа и тела Факултета и Универзитета, што је такође морало бити утврђено код сачињавања ове оцене прописане Законом. При томе се Изборно веће Факултета руководило, у складу са одредбом члана 13. став 5. Правилника Универзитета, поменутим елементима из тачке 1.1. Препорука када је утврђивало чињенице које се односе на ангажовање подноситељке у развоју наставе, као што је њена ангажованост у извођењу наставних активности и, са друге стране, значајна нарушеност колегијалних односа и неспремност да наставне циљеве и обавезе Факултета стави испред својих личних циљева. Уставни суд сматра да су дати довољни и јасни разлози због којих је подноситељки утврђена негативна оцене ангажовања у развоју наставе и развоју других делатности факултета, због чега нема позитивну оцену наставног рада, као један од кумулативно прописаних услова за избор у звање из члана 10. став 1. тачка 2. Ближих критеријума за избор у звање наставника. Следом изнетог, Уставни суд је нашао да наводи уставне жалбе очигледно не дају основа за тврдњу да је подноситељки оспореном пресудом повређено право на правично суђење из члана 32. став 1. Устава.
Уставни суд је констатовао да се повреда права на рад из члана 60. став 1. Устава у суштини образлаже истим наводима као и претходно оцењена истакнута повреда права на правично суђење, те је није посебно ценио.
Имајући у виду да ниједан од учесника конкретног конкурса није изабран у звање наставника, што је образложено на уставноправно прихватљив начин, Уставни суд је нашао да уставна жалба не садржи уставноправне разоге који би могли указати на повреду права подноситељке на доступност радних места под једнаким условима из члана 60. став 3. Устава.
Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је уставну жалбу изјављену против пресуде Управног суда – Одељење у Нишу У. 7582/18 од 13. маја 2021. године одбацио као очигледно неосновану, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 5) Закона о Уставном суду, решавајући као у другом делу изреке.
7. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.