Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда, Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tаmás), др Милан Шкулић, др Владан Петров, Татјана Ђуркић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Д. К. из Ниша, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. децембра 2024. године, донео је
О Д Л У КУ
1. Усваја се уставна жалба Д. К. и утврђује да су подноситељки уставне жалбе повређена права на суђење у разумном року и на имовину, зајемчена одредбама члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку вођеном пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 43/15.
2. Утврђује се право Д. К. на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 43/15. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Утврђује се право Д. К. на накнаду материјалне штете у висини потраживања утврђених у стечајном поступку вођеном пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 43/15, умањених за износе који су јој по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћују на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
4. Одбацује се захтев подноситељке уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. Д. К. из Ниша поднела је Уставном суду, 1. августа 2022. године, преко пуномоћника М. Н, адвоката из Ниша, уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року и права на имовину, зајемчених чланом 32. став 1. и чланом 58. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 43/15.
Подноситељка је у уставној жалби, између осталог, истакла: да је била запослена код стечајног дужника ЕИ „С.“ д.о.о. Ниш - у стечају, над којим је отворен стечајни поступак решењем Привредног суда у Нишу Ст. 43/15 од 24. јула 2015. године; да јој нису исплаћене зараде по пресуди Општинског суда у Нишу П1. 3817/03 од 29. марта 2004. године; да јој није намирено потраживање ни после скоро 18 година од тренутка доношења пресуде; да јој је закључком Привредног суда у Нишу Ст. 43/15 од 22. априла 2016. године утврђено потраживање у укупном износу од 337.425,26 динара, које је разврстано у трећи исплатни ред; да је за време вођења стечајног поступку у складу са Законом о заштити права на суђење у разумном року подносила приговоре ради убрзавања поступка, али да су исти решењима надлежног суда одбацивани или одбијани; да је решењем Привредног суда у Нишу Ст. 43/15 од 15. јуна 2022. године, које је постало правноснажно 5. јула 2022. године, закључен стечајни поступак над стечајним дужником, те да подноситељка као стечајни поверилац нема могућност да оствари своје право у другим поступцима, већ само у поступку пред Уставним судом. Предложила је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, а истакла је и захтеве за накнаду нематеријалне и материјалне штете, као и трошкова на име састава уставне жалбе.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, Уставни суд у пружању уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у уставну жалбу и приложену документацију, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Решењем Привредног суда у Нишу Ст. 43/15 од 24. јула 2015. године отворен је стечајни поступак над ЕИ „С.“ д.о.о. Ниш.
За стечајног управника је именована Агенција за приватизацију.
Решењем Привредног суда у Нишу Ст. 43/15 од 15. јуна 2022. године, које је постало правоснажно 5. јула 2022. године, закључен је стечајни поступак над стечајним дужником.
Закључком о утврђеним потраживањима Привредног суда у Нишу Ст. 43/15 од 22. априла 2016. године утврђено је да су подноситељки призната потраживања у износу од 337.425,26 динара, која су разврстана у трећи исплатни ред. Потраживања подноситељке уставне жалбе односе се на неисплаћене минималне зараде.
4. Разматрајући уставну жалбу са становишта истакнуте повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд констатује да је стечајни поступак, који је вођен над стечајним дужником који је предузеће са већинским државним, односно друштвеним капиталом, а у коме је подноситељка покушала да намири своје потраживање из радног односа, трајао готово седам година.
Полазећи од претходно изнетих констатација, Уставни суд је, сагласно пракси Европског суда за људска права (видети предмет Лилић и други против Србије, представке бр. 16857/19 и 43001/19, од 14. јануара 2021. године, став 11.), коју примењује и овај суд (видети став Уставног суда у образложењу Одлуке Уж-11320/2021 од 7. јуна 2023. године, која је објављеној на интернет страници Уставног суда: www.ustavni.sud.rs), утврдио да је подноситељки уставне жалбе у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 43/15 повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, па је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), уставну жалбу у овом делу усвојио, одлучујући као у тачки 1. изреке.
5. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је, у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подноситељке уставне жалбе због утврђене повреде права оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете, и то у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 43/15. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
Приликом одлучивања о висини нематеријалне штете коју је подноситељка уставне жалбе претрпела због утврђене повреде права, Уставни суд је имао у виду праксу Европског суда за људска права изражену у одлуци Станковић против Србије, представка број 41285/19, одлука од 19. децембра 2019. године, којом је изражен јединствен приступ у погледу висине накнаде нематеријалне штете коју домаћи судови досуђују због пропуста државе да у разумном року изврши правноснажне пресуде донете против предузећа са већинским државним, односно друштвеним капиталом, а коју Европски суд за људска права сматра довољном и адекватном компензацијом за учињену повреду права. У том смислу детаљно образложење садржано је у Одлуци Уставног суда Уж-277/2017 од 4. јуна 2020. године и Одлуци Уж-7309/2018 од 17. децембра 2020. године (Одлуке објављене на интернет страници Уставног суда: www.ustavni.sud.rs и у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 102/20 и број 6/21).
6. Везано за наводе уставне жалбе којима је подноситељка уставне жалбе истакла повреду права на имовину из члана 58. став 1. Устава и тражила накнаду материјалне штете, а имајући у виду претходно утврђену повреду права на суђење у разумном року, Уставни суд је оценио да, пропуст надлежног суда да у стечајном поступку обезбеди намирење потраживања подноситељке уставне жалби из радног односа, а против стечајног дужника ЕИ Холдинг корпорација - ЕИ „С.“ д.о.о. Ниш - у стечају, као правног лица са претежним државним, односно друштвеним капиталом, представља и повреду њеног права на мирно уживање имовине из члана 58. став 1. Устава, коју чини потраживање признато у стечајном поступку. Стога је Уставни суд уставну жалбу усвојио и у овом делу, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, одлучујући, као у тачки 1. изреке.
7. Полазећи од изнетог, а узимајући у обзир да Уставни суд приликом одлучивања у поступку по уставној жалби уважава и праксу Европског суда, Суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 3. изреке утврдио право подноситељке уставне жалбе на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђених у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 43/15, умањених за износе који су јој по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
8. У погледу захтева подноситељке уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, а да у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету Европског суда Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83). Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 4. изреке.
9. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.