Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), др Милан Шкулић, др Владан Петров, Татјана Ђуркић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставним жалбама Т. В, М. Ц.(1), С. Б, Р. А.(1), Д. М.(1), В. М, Д. С.(1), Р. Ћ, Д. Т, С. К.(1), И. Ј, О. М, В. Н, М. П.(1), В. С.(1), Д. З, Д. Ј.(1), Б. Ј.(1), Л. А, И. А, М. Д, М. Ж, С. А, З. Ж, Ј. И, И. Ђ, С. М.(1), Д. К.(1), А. М, Н. П.(1), Ц. Ј, М. Ђ.(1), Д. Ж, З. К, Д. С.(2), Ч. К, Д. К.(2), С. С.(1), В. С.(2), Р. К, М. М.(1), С. Ч, Р. Т, С. С.(2), Н. Ф, В. П, Д. Ћ, Љ. И, Д. П.(1), В. Ц, Д. Ђ, С. Ш, А. Ц, М. Ђ.(2), М. Ц.(2), М. И, М. П.(2), Н. С, Р. Ј. свих их Ниша, М. Ј. из Трупала, И. Д. из Доњег Међурова, С. Д, Р. Д. и Д. Р, свих из Новог Села, Велика Плана, С. В, Н. П.(2) и Д. Ж, свих из Шарлинца, Дољевац, Ј. С, М. С.(1) и В. К.(1), свих из Тешице, Алексинац, П. Р. из Врела, Алексинац, М. П.(3) и Л. Ј, обојице из Велог Поља, Ниш, Г. З. из Горње Студене, Ниш, С. М.(2) и Ж. Т, обојице из Пуковца, Дољевац, С. Т, М. М.(2) и П. Ј, свих из Шаиновца, Дољевац, М. М.(3) из Вољчинца, Житорађа, Н. М, Б. Ј.(2) и Б. Н, свих из Хума, Ниш, С. К.(2) из Чифлика, Бела Паланка, С. Р.(1) из Доње Студене, Ниш, П. П. из Доње Врежине, Ниш, С. М.(3) из Брестовца, Лесковац, И. Ц. из Кутлеша, Лесковац, Б. С. из Александрова, Мерошина, С. С.(3) и С. П.(1), обојице из Баличевца, Мерошина, Р. А.(2) из Вољчинца, Житорађа, Д. Ј.(2) и Ж. З, обоје из Горњег Дреновца, Житорађа, Д. С.(3) из Дражевца, Алексинац, В. К.(2) из Орљана, Дољевац, Д. А. из Алексинца, А. Д. из Бадњевца, Житорађа, Д. С.(4) из Држановца, Житорађа, С. Д. и З. Н, обојице из Липовице, Лесковац, Љ. Г. из Вран Дола, Бела Паланка, Б. Б. из Драшковца, Лесковац, О. Д. из Бабичког, Лесковац, Б. Ђ. из Малошишта, Дољевац, З. С. и М. С.(2), обојице из Градишта, Мерошина, С. С.(4) из Бадњевца, Житорађа, Д. М.(2) из Београда, Г. Ј. из Доњег Црнатова, Житорађа, С. Р.(2) из Старе Божурне, Житорађа, С. С.(5) из Чекмин-Печењевца, Лесковац, Д. П.(2) из Чечине, Дољевац, Д. О. и П. С, обојице из Русне, Дољевац, С. Н. из Биљега, Мерошина и С. Р.(3) из Александрова, Мерошина, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. децембра 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усвајају се уставне жалбе Т. В, М. Ц.(1), С. Б, Р. А.(1), Д. М.(1), В. М, Д. С.(1), Р. Ћ, Д. Т, С. К.(1), И. Ј, О. М, В. Н, М. П.(1), В. С.(1), Д. З, Д. Ј.(1), Б. Ј.(1), Л. А, И. А, М. Д, М. Ж, С. А, З. Ж, Ј. И, И. Ђ, С. М.(1), Д. К.(1), А. М, Н. П.(1), Ц. Ј, М. Ђ.(1), Д. Ж, З. К, Д. С.(2), Ч. К, Д. К.(2), С. С.(1), В. С.(2), Р. К, М. М.(1), С. Ч, Р. Т, С. С.(2), Н. Ф, В. П, Д. Ћ, Љ. И, Д. П.(1), В. Ц, Д. Ђ, С. Ш, А. Ц, М. Ђ.(2), М. Ц.(2), М. И, М. П.(2), Н. С, Р. Ј, М. Ј, И. Д, С. Д, Р. Д, Д. Р, С. В, Н. П.(2), Д. Ж, Ј. С, М. С.(1), В. К.(1), П. Р, М. П.(3), Л. Ј, Г. З, С. М.(2), Ж. Т, С. Т, М. М.(2), П. Ј, М. М.(3), Н. М, Б. Ј.(2), Б. Н, С. К.(2), С. Р.(1), П. П, С. М.(3), И. Ц, Б. С, С. С.(3), С. П.(1), Р. А.(2), Д. Ј.(2), Ж. З, Д. С.(3), В. К.(2), Д. А, А. Д, Д. С.(4), С. Д, З. Н, Љ. Г, Б. Б, О. Д, Б. Ђ, З. С, М. С.(2), С. С.(4), Д. М.(2), Г. Ј, С. Р.(2), С. С.(5), Д. П.(2), Д. О, П. С, С. Н, С. Р.(3) и утврђује да су подносиоцима уставних жалби повређена права на суђење у разумном року и на имовину, зајемчена чланом 32. став 1. и чланом 58. став 1. Устава, у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13, а сада се води над стечајном масом стечајног дужника у предмету Привредног суда у Нишу Ст. 14/23, док се у преосталом делу уставне жалбе одбацују.
2. Утврђује се право подносилаца из тачке 1. изреке на накнаду нематеријалне штете у износу од по 800 евра сваком, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13, а сада се води над стечајном масом стечајног дужника у предмету Привредног суда у Нишу Ст. 14/23. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Утврђује се право подносилаца из тачке 1. изреке на накнаду материјалне штете, сваком у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13, а сада се води над стечајном масом стечајног дужника у предмету Привредног суда у Нишу Ст. 14/23, умањеног за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
4. Одбацују се захтеви подносилаца уставних жалби за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. Т. В. из Ниша и друга лица наведена у уводу и изреци ове одлуке, преко пуномоћника Ј. Ш, адвоката из Ниша, поднели су 24. септембра, 2. и 30. октобра и 12. новембра 2015. године и 16. јуна 2016. године, Уставном суду уставне жалбе због повреде права на правично суђење, права на једнаку заштиту права и права на имовину, зајемчених одредбама члана 32. став 1, члана 36. став 1. и члана 58. Устава Републике Србије, услед неизвршења правноснажних пресуда донетих у корист подносилаца уставних жалби против извршног дужника ГП „Г.“ АД Ниш у извршним поступцима које су подносиоци покренули пред Основним судом у Нишу и стечајном поступку који је, у време подношења уставних жалби, вођен пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13. Подносиоци су истакли и повреду права на правично суђење и права на имовину, гарантованих одредбама члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члана 1. Протокола 1 Европске конвенције.
Уставни суд указује да су права грантована означеним одредбама Европске конвенције и Протокола 1 зајемчена и Уставом Републике Србије, те њихову евентуалну повреду Уставни суд цени у односу на одредбе чл. 32. и 58. Устава.
Уставни суд је, сагласно одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), наведене уставне жалбе спојио ради јединственог поступања. Уставне жалбе су у Уставном суду првобитно биле заведене под бројем Уж-5951/2015, а сада је под бројем Уж-8799/2018.
Подносиоци уставних жалби предлажу да Уставни суд усвоји уставне жалбе, утврди да је услед немогућности подносилаца да наплате своја потраживања у извршним поступцима и неоправдано дугог трајања стечајног поступка пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13 повређено право подносилаца на правично суђење, на једнаку заштиту права и на имовину и да сваком подносиоцу досуди накнаду материјалне штете у висини износа досуђених правноснажним пресудама Основног суда у Нишу, накнаду нематеријалне штете за сваку годину кашњења у извршењу пресуда и трошкове поступка по уставној жалби у износу од по 90.000,00 динара.
Поднесцима од 8. маја 2017. године и 17. октобра 2017. године, пуномоћник подносилаца уставних жалби је доставио Уставном суду решења Привредног апелационог суда, донета у периоду децембар 2016. године – март 2017. године, којима су потврђена првостепена решења о одбијању приговора подносилаца уставних жалби поднетих ради убрзавања стечајног поступка који је вођен пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13. У поднесцима се наводи да су подносиоци исцрпели сва правна средства предвиђена у позитивноправном систему Републике Србије, те су стекли право да Уставни суд одлучи о уставним жалбама; износи се став да Привредни апелациони суд, одбијајући приговоре, није правилно применио критеријуме за оцену повреде права на суђење у разумном року; да је наведеним схватањем Привредни апелациони суд повредио одредбу члана 21. Устава којом је предвиђено да свако има право на једнаку законску заштиту, а у вези с чим је достављено решење Привредног суда у Лесковцу Р4 ст. 1133/16 од 16. августа 2016. године, којим је утврђена повреда права предлагача на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Лесковцу у предмету Ст. 11/10 и указано на Одлуку Уставног суда Уж-2097/16 (Уж-5016/2013) од 30. јуна 2016. године. Правоснажна решења о одбијању приговора ради убрзавања стечајног поступка формално нису оспорена.
М. Ђ. из Ниша је поред уставне жалбе коју је поднео преко пуномоћника Ј. Ш, адвоката из Ниша, поднео још једну уставну жалбу 6. марта 2018. године, преко пуномоћника С. А, адвоката из Ниша, због повреде права на правично суђење и права на имовину из члана 32. став 1. и члана 58. Устава у стечајном поступку пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13, која је такође заведена под бројем Уж-5951/2015, а затим Уж-8799/2018.
Љ. Г. из села Вран Дол, Бела Паланка, је поред уставне жалбе коју је поднео преко пуномоћника Ј. Ш, адвоката из Ниша, поднео још једну уставну жалбу 9. августа 2018. године, преко пуномоћника Ђ. Ђ, адвоката из Ниша, због повреде права на имовину из члана 58. Устава у стечајном поступку пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13, која је такође заведена под бројем Уж-8799/2018.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
Одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано je да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом.
Одредбом члана 2. Закона о измени и допуни Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 92/23) прописано је да се у члану 82. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 и 10/23) додаје став 2. који гласи: „Изузетно од става 1. овог члана уставна жалба може се изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, ако је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року у стечајним и извршним поступцима који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом.”
3. Уставни суд је у спроведеном поступку, увидом у целокупну достављену документацију и узимајући у обзир чињенице које су већ утврђене у уставносудским поступцима који се односе на истог стечајног дужника, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Решењем Привредног суда у Нишу Ст. 24/13 од 24. септембра 2013. године отворен је стечајни поступак над стечајним дужником ГП „Г.“ АД Ниш, а за стечајног управника је именована Агенција за приватизацију, а касније Агенција за лиценцирање стечајних управника.
Стечајни дужник је приватизован на основу Уговора о продаји друштвеног капитала од 4. јуна 2008. године, али је уговор раскинут одлуком Агенције за приватизацију од 3. јула 2009. године и капитал стечајног дужника пренет Акцијском фонду.
Решењем Привредног суда у Нишу од 14. јула 2023. године обустављен је поступак над стечајним дужником и настављен над стечајном масом у предмету тог суда Ст. 14/23. Поступак над стечајном масом стечајног дужника и даље је у току.
Подносиоци уставних жалби су у предметном стечајном поступку пријавили своја потраживања из радног односа која су им призната, али нису намирена.
Потраживања подносилаца утврђена су пресудама које су постале правоснажне након раскида уговора о приватизацији.
Правоснажним решењима Привредног апелационог суда, донетим током 2017. године, одбијени су приговори предлагача, овде подносилаца уставних жалби, поднетих ради убрзавања стечајног поступка који се водио пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13.
4. Одлучујући о истакнутој повреди права из члана 32. став 1. Устава, Уставни суд најпре констатује да из навода подносилаца, те чињенице да формално нису ни оспорили судске одлуке којима су одбијени њихови приговори поднети ради убрзавања предметног стечајног поступка, следи да се уставним жалбама истиче само повреда права на суђење у разумном року, као елемент права на правично суђење. Такође, Уставни суд констатује да, сагласно наведеним изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року и Закона о Уставном суду, подносиоци немају више могућност да заштиту овог права остварују у редовном поступку, без обзира на то што предметни стечајни поступак није окончан, те је о повреди овог права надлежан да одлучи Уставни суд. Тиме је Уставни суд надлежан да одлучи и о повреди права на имовину из члана 58. Устава, као и о постављеним захтевима за накнаду нематеријалне и материјалне штете.
5. Одредбама члана 18. ст. 2. и 3. Устава је утврђено да се Уставом јемче, и као таква, непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима и да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандaрдима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција којe надзиру њихово спровођење. Одредбом члана 32. став 1. Устава утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега. Одредбом члана 58. став 1. Устава јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
6. Полазећи од претходно наведених уставних одредаба, као и ставова и праксе Европског суда за људска права, а које у својој пракси примењује и Уставни суд, а имајући у виду да је стечајни поступак у коме подносиоци уставне жалбе покушавају да намире своја потраживања из радног односа покренут септембра 2013. године и да још увек, дакле након 11 година, није окончан, те да су потраживања подносилаца утврђена судским одлукама које су постале правоснажне након раскида уговора о приватизацији, Уставни суд је утврдио да је подносиоцима уставних жалби у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13, а сада се води над стечајном масом стечајног дужника у предмету Привредног суда у Нишу Ст. 14/23, повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава.
Разматрајући да ли је подносиоцима уставних жалби у оспореном стечајном поступку повређено и право на имовину из члана 58. став 1. Устава, Уставни суд је пошао од свог става да је у предметима који се тичу неизвршења правноснажних судских одлука донетих према предузећима са већинским државним или друштвеним капиталом, утврђивање повреде права на суђење у разумном року предуслов за утврђивање повреде права на имовину и усвајање захтева за накнаду материјалне штете у висини ненаплаћеног, односно ненамиреног потраживања. Будући да је Суд претходно утврдио да је подносиоцима уставних жалби повређено право на суђење у разумном року, Уставни суд је оценио да пропуст Привредног суда у Нишу да обезбеди намирење потраживања подносилаца која потичу из радног односа, према стечајном дужнику са државним капиталом, представља и повреду права подносилаца на имовину из члана 58. став 1. Устава.
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), усвојио уставне жалбе и утврдио да је подносиоцима у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13, а сада се води над стечајном масом стечајног дужника у предмету Привредног суда у Нишу Ст. 14/23, повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и право на имовину из члана 58. став 1. Устава, одлучујући као у првом делу тачке 1. изреке.
7. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подносилаца уставних жалби због утврђене повреде права нa суђење у разумном року оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете, у износу од по 800 евра сваком, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13, а сада се води над стечајном масом стечајног дужника пред наведеним судом у предмету Ст. 14/23. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
Приликом одлучивања о висини износа накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је имао у виду ставове Европског суда за људска права који су изражени у одлуци у предмету Станковић против Србије (представка број 41285/19, одлука од 19. децембра 2019. године), а које је и Уставни суд прихватио у својој пракси (видети нпр. Одлуку Уж-7309/2018 од 17. децембра 2020. године и Одлуку Уж- 277/2017 од 4. јуна 2020. године).
8. Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права на имовину, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 3. изреке, утврдио право подносилаца уставних жалби на накнаду материјалне штете, сваком у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 24/13, а сада се води над стечајном масом стечајног дужника пред наведеним судом у предмету Ст. 14/23, умањеног за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
С тим у вези, Уставни суд указује да је Европски суд за људска права у пресуди Стевановић и други против Србије (број представке 43815/17 и 15 других, од 27. августа 2019. године, став 17.) прихватио становиште према коме приликом досуђивања материјалне штете због пропуста да потраживање подносилаца буде намирено, подносиоци немају право на законску затезну камату за период након покретања стечајног поступка.
9. Будући да је подносиоцима утврдио повреду уставних права из чл. 32. и 58. Устава и утврдио право на накнаду нематеријалне и материјалне штете, Уставни суд је нашао да је беспредметно разматрање уставних жалби у односу на истакнуту повреду права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, у овом делу уставне жалбе одбацио, решавајући као у другом делу тачке 1. изреке.
10. У погледу захтева подносилаца за накнаду трошкова поступка на име састава уставних жалби, Уставни суд указује да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, при чему у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона (видети пресуду у предмету Европског суда Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.).
С обзиром на то да је овом одлуком Уставног суда обезбеђена свеобухватна заштита права подносилаца уставних жалби, који ће у складу са поштовањем принципа супсидијарности, као и праксом Европског суда за људска права, тражену заштиту права брже остварити у оквирима националног правног система, Уставни суд оцењује да нема основа за досуђивање трошкова за састав уставних жалби које су идентичне садржине, будући да ти трошкови нису били оправдани, нити нужни. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 4. изреке.
11. Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9), члана 46 тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.