Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), др Милан Шкулић, др Владан Петров, Татјана Ђуркић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставним жалбама В. С. из Бечеја, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. децембра 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усвајају се уставне жалбе В. С. и утврђује да је подносиоцу повређено право на имовину, зајемчено одредбом члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Новом Саду у предмету Ст. 32/20 (раније број Ст. 32/10).
2. Утврђује се право В. С. на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђених у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Новом Саду у предмету Ст. 32/20 (раније број Ст. 32/10), умањених за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Утврђује се право В. С. на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за износе који су евентуално већ исплаћени по основу нематеријалне штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Новом Саду у предмету Ст. 32/20 (раније број Ст. 32/10). Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
4. Одбацује се захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. В. С. из Бечеја је 17. новембра 2022. године и 7. јуна 2023. године, преко пуномоћника М. Г, адвоката из Бечеја, на основу 26. став 1. и члана 31. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), Основном суду у Бечеју поднео две тужбе против Републике Србије, прву ради новчаног обештећења и другу ради накнаде имовинске штете, изазваних повредом права на суђење у разумном року у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Новом Саду у предмету Ст. 32/10, над стечајним дужником „Ф.“ АД Бечеј - у стечају, а сада се пред истим судом води над стечајном масом стечајног дужника у предмету Ст. 32/20. У парничним поступцима који су покренути поднетим тужбама није донета првостепена пресуда.
Имајући у виду да је одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, те да је одредбама члана 16. ст. 3. и 4. истог закона прописано да се тужбе за новчано обештећење, односно за накнаду имовинске штете, које су поднете у вези са повредом права на суђење у разумном року у стечајном или извршном поступку из члана 1. овог закона, по којима нису донете првостепене одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматрају уставним жалбама, Основни суд у Бечеју је доставио оба предмета Уставном суду, као надлежном на даљи поступак и одлучивање.
Подносилац је у предметним тужбама, сада уставним жалбама (у даљем тексту: уставне жалбе), навео да је због предугог трајања стечајног поступка изјавио приговор ради убрзавања поступка, који је усвојен решењем Привредног суда у Новом Саду и утврђена му је повреда права на суђење у разумном року. Подносилац је навео да су му у предметном стечајном поступку утврђена потраживања из радног односа која нису у целости исплаћена. Подносилац је истакао захтев за име новчано обештећење због повреде права на суђење у разумном року у износу од 2.000 евра и да му тужена Република Србија исплати накнаду имовинске штете.
Уставни суд је, у складу са одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), уставне жалбе спојио ради јединственог поступања.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у списе предмета Основног суда у Бечеју, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Стечајни поступак над стечајним дужником „Ф.“ АД Бечеј покренут је решењем Трговинског суда у Новом Саду Ст. 40/09 од 15. октобра 2009. године. Стечајни поступак је вођен пред Привредним судом у Новом Саду у предмету Ст. 32/10. Стечајни поступак је правоснажно закључен 2. септембра 2019. године, након чега је, пред истим судом, настављен поступак над стечајном масом стечајног дужника у предмету Ст. 32/20. Стечајни поступак над стечајном масом није окончан.
Стечајни дужник је предузеће са већинским државним капиталом.
Подносилац уставне жалбе је у предметном стечајном поступку пријавио своје потраживање по основу неисплаћених зарада, које му је признато у износу од 1.561.406, 61 динара. Из средстава Фонда солидарности подносиоцу је исплаћен износ од 138.920,00 динара, за који износ је Фонд солидарности ступио на место стечајног повериоца, овде подносиоца уставних жалби.
Правноснажним решењем Привредног суда у Новом Саду Р4. Ст. 97/2022 од 20. јуна 2022. године, поред осталог, је утврђено да је предлагачу, овде подносиоцу уставне жалбе, повређено право на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Новом Саду у предмету Ст. 32/20 (раније број Ст.32/10).
Подносилац је на основу претходно наведеног решења 17. новембра 2022. године Основном суду у Бечеју поднео тужбу за новчано обештећење због утврђене повреде права на суђење у разумном року, а, на основу истог решења, 7. јуна 2023. године, тужбу за накнаду имовинске штете.
4. Из утврђених чињеница и околности следи да је подносилац уставних жалби стечајни поверилац који није у разумном року наплатио у целини своје потраживање из радног односа према стечајном дужнику који је предузеће са већинским државним, односно друштвеним капиталом. С обзиром на измене и допуне Закона о заштити права на суђење у разумном року, Уставни суд у овом уставносудском поступку одлучује о повреди права подносиоца на имовину из члана 58. став 1. Устава и, последично, о праву на накнаду имовинске штете, као и о праву на накнаду неимовинске штете изазване утврђеном повредом права на суђење у разумном року.
5. Полазећи од ставова и праксе Европског суда за људска права (у даљем тексту: Европски суд) о одговорности државе за неизвршење судских одлука у којима је дужник предузеће са већинским државним, односно друштвеним капиталом, а које у својој пракси примењује и Уставни суд, Уставни суд је оценио да, у ситуацији када је подносиоцу правоснажном судском одлуком утврђена повреда права на суђење у разумном року у стечајном поступку у коме има својство стечајног повериоца, пропуст Привредног суда у Новом Саду да обезбеди намирење потраживања подносиоца из радног односа у стечајном поступку у предмету Ст. 32/20 (раније број Ст. 32/10), према стечајном дужнику са претежним државним, односно друштвеним капиталом, представља повреду права на имовину из члана 58. став 1. Устава.
Стога је Уставни суд усвојио уставну жалбу подносиоца, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), одлучујући као у тачки 1. изреке.
Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права на имовину, а узимајући у обзир да Уставни суд приликом одлучивања у поступку по уставној жалби уважава и праксу међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 2. изреке, утврдио право подносиоца на накнаду материјалне штете у висини потраживања утврђених у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Новом Саду у предмету Ст. 32/20 (раније број Ст. 32/10), умањених за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
6. Што се тиче захтева подносиоца којим је тражена исплата новчаног обештећења због утврђене повреде права на суђење у разумном року у предметном стечајном поступку, а о ком захтеву Уставни суд поступа као по захтеву за накнаду нематеријалне штете, Уставни суд је, сагласно ставу Европског суда који је изражен у одлуци у предмету Станковић против Србије (представка број 41285/19, одлука од 19. децембра 2019. године), на основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 3. изреке, утврдио право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности, по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за износе који су евентуално већ исплаћени по основу утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку пред Привредним судом у Новом Саду у предмету Ст. 32/20 (раније број Ст. 32/10). Накнада нематеријалне штете се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
7. У погледу захтева подносиоца за накнаду трошкова парничних поступака који су пред надлежним судом вођени до ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року (а који су након тога уступљени на надлежност Уставном суду), Уставни суд најпре указује да је чланом 3. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано да странка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року, због чега свакако нема основа за накнаду трошкова по наведеном основу, тј. судске таксе. Даље, имајући у виду да се тужбе подносиоца у смислу цитираних измена Закона сматрају уставним жалбама, Уставни суд је захтев подносиоца за накнаду трошкова парничних поступака, разматрао у смислу одредаба о трошковима поступка пред Уставним судом из члана 6. Закона о Уставном суду.
Уставни суд указује да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, при чему у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона (видети пресуду у предмету Европског суда Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.). Ово из разлога што је Одлуком Уставног суда подносиоцу обезбеђена целовита, делотворна заштита његових права, коју ће, у складу са поштовањем принципа супсидијарности, као и праксом Европског суда, брже остварити у оквирима националног правног система. Уставни суд је, при томе имао у виду да подношењем две тужбе, једне за новчано обештећење, а друге за накнаду имовинске штете, по основу исте утврђене повреде права на суђење у разумном року, подносилац није допринео економичности и ефикасности поступка заштите сопствених права.
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 4. изреке.
8. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.