Преглед документа Уж-15466/2023

<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Наташа Плавшић, др Владан Петров и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставним жалбама Б. В, Г. А, Б. Т, З. В. и С. П, свих из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. децембра 2024. године, донео је <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">О Д Л У К У <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. Усвајају се уставне жалбе Б. В, Г. А, Б. Т, З. В. и С. П. и утврђује да је подносиоцима уставних жалби повређено право на имовину, зајемчено одредбом члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 112/10. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Утврђује се право Б. В, Г. А, Б. Т, З. В. и С. П. на накнаду материјалне штете, сваком у висини износа потраживања утврђених у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 112/10, умањених за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Одбацују се захтеви подносилаца уставних жалби за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">О б р а з л о ж е њ е <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1 Б. В, Г. А, Б. Т, З. В. и С. П, сви из Београда, су 19. јула 2021. године, преко пуномоћника Р. К, адвоката из Београда, на основу члана 31. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), поднели тужбе Првом основном суду у Београду против Републике Србије, ради накнаде имовинске штете, због утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 112/10. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подносиоци су у предметним тужбама, које се у смислу цитираних одредаба Закона имају сматрати уставним жалбама (у даљем тексту: уставне жалбе), истакли да су због предугог трајања стечајног поступка изјавили приговоре ради убрзавања поступка, који су усвојени решењем Привредног суда у Београду Р4 Ст. 159/21 од 9. марта 2021. године и утврђена им је повреда права на суђење у разумном року. Навели су да су у предметном стечајном поступку утврђена њихова потраживања из радног односа, а која нису намирена. Подносиоци су истакли захтеве за накнаду материјалне штете због повреде права на суђење у разумном року и захтеве за накнаду парничних трошкова. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући у виду да је одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, те да је одредбом члана 16. став 4. истог закона прописано да се тужба за накнаду имовинске штете која је поднета у вези са повредом права на суђење у разумном року у стечајном или извршном поступку из члана 1. овог закона по којој није донета првостепена одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматра уставном жалбом, надлежни суд је доставио ове предмете Уставном суду на даљи поступак и одлучивање. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд је, у складу са одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), уставне жалбе спојио ради јединственог поступања. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у уставне жалбе и списе предмета, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање: <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Стечајни поступак над стечајним дужником ДП „Д.“ Београд отворен је решењем Трговинског суда у Београду Ст. 75/07 од 26. септембра 2007. године (сада предмет Привредног суда у Београду Ст. 112/10) и још увек није окончан. Подносиоци уставних жалби су у наведеном стечајном поступку пријавили своја потраживања из радног односа, која су им призната, али нису намирена. Стечајни дужник је предузеће са потпуним друштвеним капиталом. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Правноснажним решењем Привредног суда у Београду Р4 Ст. 159/21 од 9. марта 2021. године, поред осталог, усвојени су приговори предлагача, овде подносилаца уставних жалби, и утврђено је да им је повређено право на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 112/10. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">4. Одредбом члана 2. Закона о измени и допуни Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 92/23) прописано је да се у члану 82. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 и 10/23) додаје став 2. који гласи: „Изузетно од става 1. овог члана уставна жалба може се изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, ако је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року у стечајним и извршним поступцима који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом.” <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано је да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одредбом члана 16. став 4. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да се тужба за накнаду имовинске штете која је поднета у вези са повредом права на суђење у разумном року у стечајном или извршном поступку из члана 1. овог закона по којој није донета првостепена одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматра уставном жалбом. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одредбом члана 3. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15) је прописано да странка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року и да су они хитни и имају првенство у одлучивању. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">5. Полазећи од наведеног, Уставни суд констатује да је Закон о заштити права на суђење у разумном року ступио на снагу 1. јануара 2016. године и да је њиме предвиђено да заштиту права на суђење у разумном року у поступцима који су још увек у току пружа надлежни суд, а не Уставни суд. Такође, из одредбе члана 31. став 1. овог закона произлази да се право на накнаду имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року остварује пред надлежним судовима, и то подношењем тужбе против Републике Србије. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Међутим, цитираним одредбама Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року искључена је примена предметног закона у односу на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, што значи да у овој врсти поступака судови више нису надлежни за заштиту права на суђење у разумном року, већ је то постала искључива надлежност Уставног суда, без обзира на то да ли је предметни поступак у току или је окончан. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући наведено у виду, а посебно одредбе члана 16. став и 4. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року, Уставни суд констатује да се тужбе подносилаца у којима су истакнути захтеви за накнаду имовинске штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року, сматрају уставним жалбама. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">6. Полазећи од наведеног, Уставни суд је најпре одлучивао о томе да ли је дошло до повреде права на имовину зајемченог одредбама члана 58. став 1. Устава, због кашњења у намирењу и исплати правноснажно утврђених потраживања из радног односа према предузећу са потпуним друштвеним капиталом, као и о захтеву подносилаца за накнаду имовинске (материјалне) штете у висини ненаплаћених потраживања у предметном стечајном поступку. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">С тим у вези, Уставни суд је имао у виду праксу Европског суда за људска права (у даљем тексту: Европски суд) у вези са питањем одговорности државе за неизвршење судских одлука у којима је дужник предузеће са већинским државним, односно друштвеним капиталом, а коју прихвата и Уставни суд. У више пресуда које су у овој врсти предмета донете против Републике Србије, Европски суд је заузео став да је тужена држава одговорна <ем>ратионе персоне за неизвршење одлука донетих против предузећа са већинским државним, односно друштвеним капиталом, при чему се од тужене државе захтева да из сопствених средстава исплати износе досуђене правноснажним судским одлукама (видети пресуде у предметима: <ем>Качапор и други против Србије, представке бр. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 и 3046/06, од 15. јануара 2008. године, ст. 96-99. и <ем>Црнишанин и други против Србије, представке бр. 35835/05, 43548/05, 43569/05 и 36986/06, од 13. јануара 2009. године, ст. 110-111.). Наведено становиште прихватио је и Уставни суд у својој пракси (видети, поред других, одлуке Уж-1712/2010 од 21. марта 2013. године и Уж-7134/2017 од 8. новембра 2018. године, доступно на интернет страници Уставног суда: <ем>www.уставни.суд.рс). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Поред тога, Уставни суд је имао у виду свој став да је утврђивање повреде права на суђење у разумном року услов истицања повреде права на имовину и захтева за накнаду материјалне штете у висини ненаплаћеног потраживања. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући у виду наведено, Уставни суд је оценио да пропуст Привредног суда у Београду да обезбеди намирење потраживања подносилаца уставних жалби која потичу из радног односа у стечајном поступку, према стечајном дужнику са потпуним друштвеним капиталом, представља повреду права на имовину зајемченог одредбом члана 58. Устава (видети Одлуку Уж-14718/2023 од 8. фебруара 2024. године). Стога је Уставни суд усвојио уставне жалбе, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), одлучујући као у тачки 1. изреке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права на имовину, а узимајући у обзир да Уставни суд приликом одлучивања у поступку по уставној жалби уважава и праксу међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 2. изреке, утврдио право подносиоцима на накнаду материјалне штете, сваком у висини износа потраживања утврђених у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 112/10, умањених за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Како су подносиоци истакли и захтеве за исплату законске затезне камате, Уставни суд с тим у вези указује на ставове Европског суда изражене у пресуди <ем>Стевановић и други против Србије (број представке 43815/17 и 15 других, од 27. августа 2019. године, став 17.) који се тичу захтева за обрачунавање и исплату законске затезне камате за период трајања стечајног поступка. Наиме, у наведеној пресуди је констатовано да су подносиоци представки имали право на главни дуг и законску затезну камату до покретања стечајног поступка, што им је и исплаћено, а да им након тог датума камата није исплаћена, јер на то нису имали право, те је стога закључено да су оспорене домаће одлуке у потпуности извршене. У том контексту, Европски суд је даље изнео да се, иако је тужена држава одговорна за дугове друштвених, односно државних предузећа, који су утврђени правноснажним пресудама, општа правила домаћег права и даље примењују на било који извршни, односно стечајни поступак против таквог предузећа. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">7. У погледу захтева за накнаду трошкова парничних поступака који су пред надлежним судом вођени до ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року (а који су након тога уступљени на надлежност Уставном суду), Уставни суд најпре указује да је чланом 3. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано да странка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року, због чега свакако нема основа за накнаду трошкова по наведеном основу, тј. судске таксе. Даље, имајући у виду да се тужбе подносилаца у смислу цитираних измена Закона сматрају уставним жалбама, Уставни суд је захтеве за накнаду трошкова парничног поступка, разматрао у смислу одредаба о трошковима поступка пред Уставним судом из члана 6. Закона о Уставном суду. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд указује да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, при чему у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона (видети пресуду у предмету Европског суда <ем>Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд примећује да је пуномоћник подносилаца уставних жалби изјавио већи број појединачних уставних жалби које садрже истоврсне захтеве и које се тичу истог стечајног поступка и истог чињеничног стања, подносећи посебне захтеве за сваког подносиоца при чему су и ови захтеви додатно фрагментисани тако што су подношени посебни захтеви (тужбе) за накнаду нематеријалне штете и посебни захтеви (тужбе) за накнаду материјалне штете. Уставни суд даље примећује да овакво поступање пуномоћника не може допринети економичности, нити ефикасности одлучивања у предметима у којима странка већ дужи временски период чека намирење свог потраживања из радног односа, а што је примарни циљ делотворне заштите права. Истовремено, овакво поступање доводи до раста укупног броја судских предмета и може негативно да утиче на организацију и оптерећеност у раду судова, а што даље може довести до дужег трајања судских поступака уопште и успорити процес одлучивања (видети одлуку Европског суда у предмету <ем>Алессандро Феррара против Италије и 18 других представки, представке<ем> бр. 2394/22 и др, од 16. маја 2023. године, ст. 45-68.). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд, такође, наглашава да је усвојеним изменама Закона о заштити права на суђење у разумном року и овом одлуком Уставног суда обезбеђена делотворна заштита права подносилаца, који ће, у складу са поштовањем принципа супсидијарности, као и праксом Европског суда, тражену заштиту права брже остварити у оквирима националног правног система. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући наведено у виду, Уставни суд оцењује да нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом на име заступања од стране адвоката у сваком појединачном предмету, будући да ти трошкови нису оправдани, нити нужни. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио ове захтеве, решавајући као у тачки 3. изреке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">8. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда, донео Одлуку као у изреци. <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА <п стyле="теxт-алигн: центер;">Снежана Марковић, с.р.