Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Наташа Плавшић, др Владан Петров и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставнима жалбама „E.“ a.d. Београд, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. децембра 2024. године, донео је,
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба „E.“ a.d. Београд и утврђује да је решењем Другог основног суда у Београду Р4и. 100/21 од 14. јуна 2021. године повређено право подносиоцу уставне жалбе на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Другог основног суда у Београду Р4и. 100/21 од 14. јуна 2021. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносиоца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка у предмету Другог основног суда у Београду Ив. 98134 /12.
3. Усваја се уставна жалба „E.“ a.d. Београд и утврђује да је решењем Другог основног суда у Београду Р4и. 124/21 од 16. јула 2021. године повређено право подносиоцу уставне жалбе на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
4. Поништава се решење Другог основног суда у Београду Р4и. 124/21 од 16. јула 2021. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносиоца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка у предмету Другог основног суда у Београду Ив.138771/11.
5. Усваја се уставна жалба „E.“ a.d. Београд и утврђује да је решењем Другог основног суда у Београду Р4и. 130/21 од 20. јула 2021. године повређено право подносиоцу уставне жалбе на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
6. Поништава се решење Другог основног суда у Београду Р4и. 130/21 од 20. јула 2021. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносиоца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка у предмету Другог основног суда у Београду Ив. 11397/14.
7. Усваја се уставна жалба „E.“ a.d. Београд и утврђује да је решењем Другог основног суда у Београду Р4и. 115/21 од 23. августа 2021. године повређено право подносиоца уставне жалбе на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
8. Поништава се решење Другог основног суда у Београду Р4и. 115/21 од 23. августа 2021. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносиоца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка у предмету Другог основног суда у Београду Ив. 56473/12.
9. Одбацују се захтеви подносиоца уставних жалби за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. „E.“ a.d. Београд поднела је Уставном суду, у периоду од 15. јула па до 24. септембра 2021. године, преко пуномоћника С. А. - М, адвоката из Београда, уставне жалбе против аката наведених у изреци, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
Уставни суд је, сагласно одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13) све предмете спојио, ради јединственог поступања и решавања.
Уставним жалбама се оспоравају решења којима су одбачени приговори подносиоца ради убрзавања извршних поступака.
Подносилац уставних жалби је предложио Уставном суду да усвоји уставне жалбе, утврди повреду означеног уставног права и поништи оспорена решења. Тражио је накнаду трошкова поступка пред Уставноим судом.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подноситељки уставне жалбе повређено или ускраћено њено Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у документацију приложену уз уставне жалбе, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Други основни суд у Београду је оспореним решењима одбацио приговоре подносиоца ради убрзавања извршних поступака, са образложењем да су извршни постуци пред судом окончани и да су предмети достављени јавном извршитељу ради наставка спровођења извршења, због чега је искључена могућност суда да поступа по приговору и спроводи испитни поступак.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15) прописано је: да право на суђење у разумном року има свака странка у судском поступку, што укључује и извршни поступак, сваки учесник по закону којим се уређује ванпарнични поступак, а оштећени у кривичном поступку, приватни тужилац и оштећени као тужилац само ако су истакли имовинско-правни захтев (у даљем тексту: странка) (члан 2. став 1.); да су правна средства којима се штити право на суђење у разумном року приговор ради убрзавања поступка (у даљем тексту: приговор), жалба и захтев за правично задовољење (члан 3. став 1.); да се приговор и жалба могу поднети док се поступак не оконча (члан 5. став 1.); да странка подноси приговор суду који води поступак или суду пред којим се води поступак ако сматра да је јавни тужилац повредио њено право (члан 7. став 1.); да председник суда решењем одбацује или одбија приговор без испитног поступка, или води испитни поступак (члан 8. став 1.).
5. Разматрајући наводе уставних жалби са становишта истакнуте повреде права на правично суђење, Уставни суд подсећа да у поступку по уставној жалби није надлежан да оцењује правилност чињеничних закључака редовних судова, јер би у том случају, поступајући као инстанциони суд, изашао из граница својих овлашћења. Једини изузетак од наведеног правила постоји у ситуацији када су закључци редовних судова очигледно произвољни и арбитрерни у тој мери да за последицу имају повреду уставних права и слобода. С тим у вези, Уставни суд указује и на став Европског суда за људска права према којем грешка у примени права или утврђивању чињеница учињена од стране суда, која је тако приметна да се може окарaктерисати као „очигледна грешка“, може нарушити правичност поступка (видети пресуду Европског суда за људска права у предмету Bochan против Украјине, од 5. фебруара 2015. године, број представке 22251/08, став 62.).
Уставни суд, најпре, констатује да се уставним жалбама оспоравају акти суда којима су одбачени приговори подносиоца ради убрзавања извршних поступака, са образложењем да су извршни поступци пред судом окончани јер су предмети достављени јавном извршитељу ради наставка спровођења извршења, због чега је искључена могућност суда да поступа по приговору и спроводи испитни поступак.
У вeзи са наведеним, Уставни суд указује да је одредбом члана 75. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, број 31/11, 99/11, 109/13-Одлука УС, 55/14, 139/14 и 106/15), који се примењивао у конкретном случају, било прописано да се извршни поступак окончава обуставом или закључењем. Уставни суд још једном указује да се фаза спровођења извршења пред јавним извршитељем сматра саставним делом извршног поступка и да трајање поступка пред јавним извршитељем може бити обухваћено правним средствима из Закона о заштити права на суђење у разумном року (видети о томе Одлуку Уставног суда Уж-7451/2016 од 25. октобра 2018 године, доступна на интернет страници Уставног суда: www.ustavni.sud.rs).
Имајући у виду наведено, Уставни суд је оценио да је правно становиште које је заузето у оспореним решењима да је приговор ради убрзавања поступка недопуштен, јер Закон о заштити права на суђење у разумном року штити право на суђење у разумном року у поступку пред судом, уставноправно неприхватљиво.
Полазећи од изложеног, сагласно одредби члана 89. став. 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), Уставни суд је уставне жалбе усвојио, те је утврдио да је оспореним решењима подносиоцу уставних жалби повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, одлучујући као у тач. 1, 3, 5. и 7. изреке.
Уставни суд је оценио да се штетне последице утврђене повреде наведеног уставног права, у конкретном случају, могу отклонити поништајем оспорених решења и одређењем да исти суд донесе нове одлуке о приговору подносиоца уставних жалби ради убрзавања извршних поступака из тач. 2, 4, 6. и 8. изреке, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, одлучујући као у тач. 2, 4, 6. и 8. изреке.
6. У погледу захтева за накнаду трошкова поступка на име састава уставних жалби, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. Како у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету Европског суда Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.), Суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 13. изреке.
7. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.