-повреда права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава и права на имовину из члана 58. став 1. Устава
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Корхецз Там&аацуте;с), др Милан Шкулић, др Владан Петров, Татјана Ђуркић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставној жалби В. М. из Ниша, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. децембра 2024. године, донео је
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">
<п стyле="теxт-алигн: центер;">О Д Л У К У
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. Усваја се уставна жалба В. М. и утврђује да су подносиоцу уставне жалбе у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 39/15 повређена права на суђење у разумном року и на имовину, из члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> 2. Утврђује се право В. М. на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 39/15. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> 3. Утврђује се право В. М. на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 39/15, умањеног за износе који су по том основу већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> 4. Поништава се решење Привредног суда у Нишу Р4. Ст. 1494/23 од 2. новембра 2023. године.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">
<п стyле="теxт-алигн: центер;">О б р а з л о ж е њ е
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. В. М. из Ниша је, преко пуномоћника Д. Н, адвоката из Ниша, Привредном апелационом суду 3. новембра 2023. године, изјавио жалбу против решења Привредног суда у Нишу Р4. Ст. 1494/23 од 2. новембра 2023. године, којим је одбијен као неоснован његов приговор ради убрзавања стечајног поступка који се води пред наведеним судом у предмету Ст. 39/15 у коме је стечајни дужник МИН „Ц“ Ниш у стечају. Другостепени суд о жалби није одлучио.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући у виду да је одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, те да је одредбом члана 16. став 2. истог закона прописано да се жалба против решења којим је одбијен приговор из става 1. овог члана по којој није донета одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматра уставном жалбом, Привредни суд у Нишу је доставио овај предмет Уставном суду на даљи поступак и одлучивање.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подносилац је у приговору ради убрзавања поступка истакао да је у предметном стечајном поступку пријавио потраживање из радног односа, које му је признато закључком о утврђеним потраживањима још 2015. године, али да му потраживање није намирено у поступку који траје већ осам година.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Поступајући у складу са одредбом члана 16. став 6. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року, подносилац уставне жалбе је у поднеску од 11. децембра 2023. године истакао захтеве за накнаду нематеријалне штете у износу од 1.500 евра у динарској противвредности и захтев за накнаду материјалне штете у висини утврђених, а ненаплаћених новчаних потраживања у предметном стечајном поступку.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у достављену документацију, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Решењем Привредног суда у Нишу Ст. 39/15 од 10. јула 2015. године отворен је стечајни поступак над стечајним дужником МИН „Ц“ Ниш. Стечајни дужник је привредно друштво са већинским друштвеним, односно државним капиталом.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Закључком Привредног суда у Нишу Ст. 39/15 од 23. децембра 2015. године подносиоцу уставне жалбе је утврђено потраживања из радног односа, које је делом разврстано у први, а делом у трећи исплатни ред.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">На основу решења о делимичној деоби од 19. септембра 2017. године, стечајном повериоцу, овде подносиоцу уставне жалбе, исплаћено је у целости потраживање разврстано у први исплатни ред, а на основу решења о главној деоби од 27. априла 2021. године исплаћен му је износ који одговара 4,05% потраживања разврстаног у трећи исплатни ред.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подносилац уставне жалбе поднео је Привредном суду у Нишу 26. октобра 2023. године приговор ради убрзавања поступка који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 39/15.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> Решењем Привредног суда у Нишу Р4. Ст. 1494/23 од 2. новембра 2023. године приговор је одбијен, а предлагач, овде подносилац уставне жалбе, је против наведеног решења изјавио жалбу Привредном апелационом суду о којој није одлучено.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Предлагачу је 13. новембра 2023. године достављено обавештење о томе да ће његов предмет бити достављен Уставном суду на даљи поступак и одлучивање, као и да у року од 30 дана од дана пријема овог обавештења може доставити захтев за накнаду нематеријалне и материјалне штете због повреде права на суђење у разумном року.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">4. Сагласно наведеним изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року, те чињеници да о жалби подносиоца изјављеној против одлуке којом је одбијен његов приговор ради убрзавања стечајног поступка који је у току, а који се води против стечајног дужника који је привредно друштво са већинским друштвеним, односно државним капиталом, а у ком поступку подносилац има својство стечајног повериоца коме је признато потраживање из радног односа, које је током досадашњег трајања поступка делимично намирено, као и да је подносилац благовремено истакао захтев за накнаду материјалне и нематеријалне штете, Уставни суд констатује да су испуњене претпоставке да се изјављена жалба подносиоца сматра уставном жалбом којом се истиче повреда права на суђење у разумном року и права имовину у предметном стечајном поступку.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> 5. Одредбама члана 18. ст. 2. и 3. Устава је утврђено да се Уставом јемче, и као таква, непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима и да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење. Одредбом члана 32. став 1. Устава утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега. Одредбом члана 58. став 1. Устава јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> 6. Полазећи од претходно наведених уставних одредаба, као и ставова и праксе Европског суда за људска права, а које у својој пракси примењује и Уставни суд, а имајући у виду да је у тренутку подношења приговора стечајни поступак чије убрзавање је тражио подносилац уставне жалбе трајао осам година, Уставни суд је утврдио да је подносиоцу уставне жалбе у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 39/15, повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Разматрајући да ли је подносиоцу уставне жалбе у оспореном стечајном поступку повређено и право на имовину из члана 58. став 1. Устава, Уставни суд је пошао од свог става да је у предметима који се тичу неизвршења правноснажних судских одлука донетих према предузећима са већинским државним или друштвеним капиталом, утврђивање повреде права на суђење у разумном року предуслов за утврђивање повреде права на имовину и усвајање захтева за накнаду материјалне штете у висини ненаплаћеног, односно ненамиреног потраживања. Будући да је Суд претходно утврдио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, Уставни суд је оценио да пропуст Привредног суда у Нишу да обезбеди у целости намирење потраживања подносиоца које потиче из радног односа, према стечајном дужнику са већинским државним, односно друштвеним капиталом, представља и повреду права подносиоца на имовину из члана 58. став 1. Устава.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), усвојио уставну жалбу и утврдио да је подносиоцу у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 39/15 повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и право на имовину из члана 58. став 1. Устава, одлучујући као у тачки 1. изреке.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">7. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због утврђене повреде права на суђење у разумном року оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 39/15. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Приликом одлучивања о висини износа накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је имао у виду ставове Европског суда који су изражени у одлуци у предмету <ем>Станковић против Србије (представка број 41285/19, одлука од 19. децембра 2019. године), а које је и Уставни суд прихватио у својој пракси (видети нпр. Одлуку Уж-7309/2018 од 17. децембра 2020. године и Одлуку Уж- 277/2017 од 4. јуна 2020. године).
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">8. Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права на имовину, Уставни суд је, сагласно члану 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 3. изреке утврдио право подносиоца уставне жалбе на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 39/15, умањеног за износе који су му по том основу већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">С тим у вези, Уставни суд констатује да је Европски суд у пресуди <ем>Стевановић и други против Србије (број представке 43815/17 и 15 других, од 27. августа 2019. године, став 17.) прихватио становиште према коме приликом досуђивања материјалне штете због пропуста да потраживање подносиоца буде намирено, подносилац нема право на законску затезну камату за период након покретања стечајног поступка.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> 9. Имајући у виду да је претходно већ утврдио повреде уставних права подносиоца и одредио начин отклањања штетних последица утврђених повреда, Уставни суд је поништио решење Привредног суда у Нишу Р4. Ст. 1494/23 од 2. новембра 2023. године, те је одлучио као у тачки 4. изреке.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> 10. На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци.
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">
<п стyле="теxт-алигн: центер;">ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
<п стyле="теxт-алигн: центер;">Снежана Марковић, с.р.