Преглед документа Уж-5669/2021

<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Наташа Плавшић, др Тамаш Корхец (Корхецз Там&аацуте;с) и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби А. М. из Пожеге, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 5. децембра 2024. године, донео је <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">О Д Л У К У <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. Усваја се уставна жалба А. М. и утврђује да су у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 16/17 повређена права подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року и на имовину, из члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Утврђује се право А. М. на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 16/17. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Утврђује се право А. М. на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 16/17, умањеног за износе који су му по том основу већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">4. Одбацује се захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">О б р а з л о ж е њ е <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. А. М. из Пожеге је 26. априла 2021. године, преко пуномоћника М. В, адвоката из Чачка, поднео Уставном суду уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року и права на имовину, из члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 16/17. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подносилац уставне жалбе наводи да је оспорени стечајни поступак дуго трајао, а да у том предмету није успео да наплати у целини потраживање из радног односа. Предлаже да Уставни суд усвоји уставну жалбу и утврди подносиоцу право на накнаду материјалне и нематеријалне штете, као и трошкова поступка за састављање уставне жалбе. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Уставни суд је извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу и одговор Привредног суда у Ужицу од 31. јула 2024. године, па је утврдио следеће чињенице и околности које су од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари: <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Решењем Привредног суда у Ужицу Ст. 16/17 од 16. октобра 2017. године је отворен стечајни поступак над стечајним дужником „Н.“ а.д. Пожега, а за стечајног управника је именована Агенција за лиценцирање стечајних управника. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подносилац уставне жалбе је у предметном стечајном поступку пријавио потраживања из радног односа, која су му делимично исплаћена. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Привредни суд у Ужицу је 26. марта 2021. године донео решење Ст. 16/17, којим је закључио стечајни поступак. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">4. Испитујући наводе подносиоца уставне жалбе о повреди права на суђење у разумном року у предметном стечајном поступку, Уставни суд је утврдио да је подносилац пријавио потраживање из радног односа у овом предмету које му је и утврђено, те да је стечајни поступак покренут доношењем решења Привредног суда у Ужицу Ст. 16/17 од 16. октобра 2017. године, којим је отворен поступак над стечајним дужником „Н.“ а.д. Пожега, а поступак окончан након што је постало правноснажно решење истог суда о закључењу поступка Ст. 16/17 од 26. марта 2021. године. Из наведеног произлази да је овај поступак колективног намирења стечајних поверилаца трајао скоро три године и шест месеци, што би могло да укаже на чињеницу да поступак није окончан у разумном року. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Полазећи од изнетог, Уставни суд је приликом одлучивања у овој уставноправној ствари пре свега имао у виду меродавну праксу Европског суда за људска права која се тиче неизвршења правноснажних судских одлука донетих према предузећима са већинским државним или друштвеним капиталом. У том смислу, Уставни суд посебно указује је у предмету <ем>Лилић и други против Србије Европски суд констатовао да је још раније истицао да је период неизвршења правноснажне домаће одлуке до годину дана у складу са захтевима Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те да је утврђивао повреду када год је тај период био дужи од годину дана, без обзира на то да ли се правноснажна домаћа одлука извршава кроз извршни или стечајни поступак. У предмету <ем>Лилић и други против Србије, Европски суд је указао и на своју праксу у предмету <ем>Бугарић против Србије (број представке 39694/10, одлука од 6. децембра 2016. године) у коме је одбачена представка подноситељке у ситуацији када је извршни поступак трајао краће од седам месеци. Европски суд је у предмету <ем>Лилић и други против Србије, такође, истакао да је у предмету <ем>Црнишанин и други против Србије утврдио повреду Европске конвенције у ситуацији када је релевантан период неизвршења трајао између једне године и пет месеци и четири године и осам месеци. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Полазећи од наведених ставова Европског суда, које прихвата и овај суд, Уставни суд указује да сваки поступак који се води ради намирења правноснажно утврђеног потраживања (стечајни, извршни или неки други) према предузећу са већинским друштвеним, односно државним капиталом, а који траје дуже од периода који се у пракси Европског суда сматра прихватљивим, представља основ за утврђење повреде права на суђење у разумном року. При томе, Уставни суд наглашава да у том случају нису од искључивог или одлучујућег значаја околности од утицаја на трајање извршног, односно стечајног поступка, као што су сложеност поступка и поступање органа поступка и странака у поступку, већ је одлучујућа околност за утврђење повреде права на суђење у разумном року управо чињеница да потраживање није намирено у релевантном временском периоду, у складу са праксом Европског суда. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Полазећи од изнетог, а узимајући у обзир да је предметни стечајни поступак који је вођен према предузећу са већинским државним, односно друштвеним капиталом трајао скоро три године и шест месеци, Уставни суд је оценио да је у конкретном случају повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року, па је уставну жалбу у овом делу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), одлучујући као у тачки 1. изреке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">5. Разматрајући тврдње подносиоца уставне жалбе да му је у оспореном стечајном поступку повређено право на имовину из члана 58. став 1. Устава, Уставни суд је пошао од свог става да је у предметима који се тичу неизвршења правноснажних судских одлука донетих према предузећима са већинским државним или друштвеним капиталом, утврђивање повреде права на суђење у разумном року предуслов за утврђивање повреде права на имовину и усвајање захтева за накнаду материјалне штете у висини ненаплаћеног, односно ненамиреног потраживања. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">С обзиром на наведено, а имајући у виду да је претходно утврдио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року у оспореном стечајном поступку, Уставни суд је оценио да пропуст Привредног суда у Ужицу да обезбеди намирење потраживања подносиоца које потиче из радног односа, према стечајном дужнику са државним, односно друштвеним капиталом, представља истовремено и повреду права подносиоца на имовину из члана 58. став 1. Устава. Стога је Суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, усвојио уставну жалбу и у овом делу и утврдио да је у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 16/17 повређено право подносиоца на имовину, одлучујући као у тачки 1. изреке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">6. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због утврђене повреде права на суђење у разумном року оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 16/17. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Приликом одлучивања о висини износа накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је имао у виду ставове Европског суда који су изражени у одлуци у предмету <ем>Станковић против Србије (представка број 41285/19, одлука од 19. децембра 2019. године), а које је и Уставни суд прихватио у својој пракси (видети нпр. Одлуку Уж-7309/2018 од 17. децембра 2020. године и Одлуку Уж- 277/2017 од 4. јуна 2020. године). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">7. Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права на имовину, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 3. изреке утврдио право подносиоца уставне жалбе на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 16/17, умањеног за износе који су му по том основу већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">С тим у вези, Уставни суд констатује да је Европски суд у пресуди <ем>Стевановић и други против Србије (број представке 43815/17 и 15 других, од 27. августа 2019. године, став 17.) прихватио становиште према коме приликом досуђивања материјалне штете због пропуста да потраживање подносилаца буде намирено, подносиоци немају право на законску затезну камату за период након покретања стечајног поступка. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">8. У погледу захтева подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, а да у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету Европског суда за људска права <ем>Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15 од 12. маја 2022. године, став 83.). Стога је Суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 4. изреке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">9. На основу изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), Суд је донео Одлуку као у изреци. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА <п стyле="теxт-алигн: центер;">Снежана Марковић, с.р. <п стyле="теxт-алигн: центер;">