Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), др Милан Шкулић, др Владан Петров, Татјана Ђуркић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. Ј.(1), Ж. Ј, Д. Ј. и М. Ј.(2), свих из Корените код Лознице, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. децембра 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба М. Ј.(1), Ж. Ј, Д. Ј. и М. Ј.(2) и утврђује да је подносиоцима уставне жалбе повређено право на имовину, из члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајним поступцима пред Привредним судом у Ваљеву у предметима Ст. 64/10 и Ст. 45/10.
2. Утврђује се право на накнаду материјалне штете М. Ј.(1) у висини од 2/5 дела, Д. Ј. и М. Ј.(2) сваком у висини од 1/5 дела износа потраживања утврђених њиховом правном претходнику пок. М. Ј.(3), на основу оставинског решења јавног бележника Милене Бајић из Лознице УПП: 354/2022 од 13. јуна 2023. године, у стечајним поступцима пред Привредним судом у Ваљеву у предметима Ст. 64/10 и Ст. 45/10, умањених за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Утврђује се право Ж. Ј. на накнаду материјалне штете у висини од 1/5 дела износа потраживања утврђених њеном правном претходнику пок. Р. Ј. (стечено оставинским решењем јавног бележника Милене Бајић из Лознице УПП: 354/2022 од 13. јуна 2023. године), на основу оставинског решења јавног бележника Горице Миленковић из Лознице УПП: 415-2023 од 20. новембра 2023. године, у стечајним поступцима пред Привредним судом у Ваљеву у предметима Ст. 64/10 и Ст. 45/10, умањених за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
4. Одбацује се захтев подносилаца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. Правни претходник М. Ј.(1), Ж. Ј, Д. Ј. и М. Ј.(2), сви из Корените код Лознице, пок. М. Ј.(3), поднео је 6. августа 2019. године, преко пуномоћника С. Г. П, адвоката из Лознице, на основу члана 31. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), Основном суду Лозници, тужбу против Републике Србије – Привредног суда у Ваљеву, ради накнаде материјалне штете изазване повредом права на суђење у разумном року у стечајним поступцима пред Привредним судом у Ваљеву у предметима Ст. 64/10 и Ст. 45/10, а у којима су стечајни дужници Х. „В.“ ад Лозница - у стечају и Х. „В.“ ад „С.“ доо Лозница у стечају.
Имајући у виду да је одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, те да је одредбом члана 16. став 4. истог закона прописано да се тужба за накнаду имовинске штете која је поднета у вези са повредом права на суђење у разумном року у стечајном или извршном поступку из члана 1. овог закона по којој није донета првостепена одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматра уставном жалбом, Основни суд у Лозници је доставио овај предмет Уставном суду на даљи поступак и одлучивање.
Правни претходник подносилаца је у предметној тужби, која се у смислу цитираних одредаба Закона има сматрати уставном жалбом (у даљем тексту: уставна жалба), истакао да је у спорним стечајним поступцима поднета пријава потраживања из радног односа, која су у тим поступцима призната, али која нису наплаћена. Из тог разлога поднет је приговор ради убрзавања поступка, који је усвојен решењем надлежног суда.
Правни претходник подносилаца је тужбом захтевао да му буде досуђена накнада материјалне штете у износу признатих, а ненаплаћених новчаних потраживања у предметним стечајним поступцима. Такође, захтевао је накнаду трошкова поступка.
По тужби правног претходника подносилаца уставне жалбе Основни суд у Лозници је формирао предмет Прр1. 639/19. Решењем Основног суда у Лозници Прр1. 639/19 од 10. фебруара 2023. године парнични поступак је прекинут због смрти тужиоца, а решењем истог суда од 16. октобра 2023. године, настављен је према тужиоцима, законским наследницима пок. М. Ј.(3) и то: М. Ј.(1), Р. Ј, Д. Ј. и М. Ј.(2), сви из Корените.
Дописима Прр1. 103/23 од 15. новембра 2023. године, Основни суд у Лозници је обавестио пуномоћника тужилаца и Државно правобранилаштво да је предмет тог суда Прр1. 103/23, у складу са Законом о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року, достављен Уставном суду на даљи поступак и одлучивање.
Након пријема обавештења Основног суда у Лозници, пуномоћник тужилаца је 28. новембра 2023. године Основном суду у Лозници доставила поднесак за Уставни суд, у коме обавештава да је у међувремену преминуо и Р. Ј, један од наследника покојног тужиоца и да је за његовог наследника одређена супруга Ж. Ј. из Корените.
Полазећи од претходно утврђеног, Уставни суд констатује да у овом уставносудском поступку својство подносилаца уставне жалбе имају М. Ј.(1), Д. Ј, М. Ј.(2) и Ж. Ј, сви из Корените код Лознице.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставних жалби у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносилаца уставних жалби повређено или ускраћено њихово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у уставну жалбу и списе предмета надлежног суда, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Решењем Привредног суда у Ваљеву усвојен је приговор предлагача М. Ј.(3), правног претходника овде подносилаца уставне жалбе и утврђено да му је у поступку стечаја над Х. „В.“ а.д. Лозница у стечају и Х. „В.“ а.д. „С.“ д.о.о. Лозница у стечају, који се воде пред Привредним судом у Ваљеву у предметима Ст. 64/10 и Ст. 45/10 повређено право на суђење у разумном року.
Стечајни поступак над стечајним дужником Х. „В.“ а.д. Лозница покренут је 12. новембра 2009. године, а над стечајним дужником Х. „В.“ а.д. „С.“ д.о.о. Лозница 11. јуна 2009. године, а за стечајног управника за оба стечајна дужника првобитно је одређена Агенција за приватизацију, а потом Агенција за лиценцирање стечајних управника.
Стечајни дужник Х. „В.“ а.д. Лозница у стечају и Х. „В.“ а.д. „С.“ д.о.о. Лозница у стечају су привредна друштва са већинским друштвеним капиталом.
Решењем јавног бележника Милене Бајић из Лознице УПП: 354/2022 од 13. јуна 2023. године за наследнике пок. М. Ј.(3), на имовини коју између осталог чине и потраживање повериоца по Решењу о накнадној деоби Привредног суда у Ваљеву Ст. 36/10 од 1. децембра 2010. године, оглашени су М. Ј.(1) са уделом од 2/5 дела, Р. Ј, Д. Ј. и М. Ј.(2) са уделом од 1/5 дела.
Решењем јавног бележника Горице Миленковић из Лознице УПП: 415-2023 од 20. новембра 2023. године за наследника пок. Р. Ј. на имовини коју чине између осталог чине и права и обавезе по основу решења јавног бележника Милене Бајић из Лознице УПП: 354/2022 од 13. јуна 2023. године, оглашена је Ж. Ј.
4. Одредбом члана 58. став 1. Устава јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
Полазећи од наведеног уставног јемства, те од става Европског суда за људска права о одговорности државе за неизвршење судских одлука у којима је дужник предузеће са искључивим или већинским државним или друштвеним капиталом, а који став Уставни суд примењује и у својој пракси, те чињенице да је правном претходнику подносилаца уставне жалбе усвајањем приговора утврђена повреда права на суђење у разумном року у предметним стечајним поступцима, из чега следи да своја потраживања из радног односа која су му призната у стечајним поступцима који се воде против привредних друштава са већинским друштвеним капиталом, није успео да намири због неделотворног вођења тих поступака, Уставни суд констатује да су потраживања правног претходника подносилаца уставне жалбе представљала његову имовину, а немогућност намирења тих потраживања повреду права из члана 58. став 1. Устава, која за последицу има одговорност државе да из сопствених средстава исплати износе ненамирених потраживања. Уставни суд даље констатује да се, како је правни претходник подносилаца уставне жалбе преминуо у току парничног поступка који је покренуо у складу са одредбом члана 31. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), подношењем тужбе против Републике Србије за накнаду имовинске (материјалне) штете, његови законски наследници који су као тужиоци наставили парнични поступак, као и законски наследник једног од у међувремену преминулог наследника, имају сматрати жртвама повреде права на имовину у висини удела који су наследили.
Будући да, у конкретном случају, у парничном поступку није донета првостепена пресуда по тужби за накнаду материјалне штете, а да се, с обзиром на наведене измене и допуне Закона о заштити права на суђење у разумном року, тужба сматра уставном жалбом о којој одлучује Уставни суд, Уставни суд је оценио да из свега претходно изложеног следи да је подносиоцима уставне жалбе у стечајним поступцима пред Привредним судом у Ваљеву у предметима Ст. 64/10 и Ст. 45/10, према стечајним дужницима са претежним друштвеним капиталом, повређено право на имовину из члана 58. став 1. Устава. Стога је Уставни суд усвојио уставну жалбу подносилаца, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), одлучујући као у тачки 1. изреке.
5. Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права, а узимајући у обзир да Уставни суд приликом одлучивања у поступку по уставној жалби уважава и праксу међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тач. 2. и 3. изреке утврдио право подносилаца уставне жалбе на накнаду материјалне штете и то подноситељки М. Ј.(1) у висини од 2/5, а подносиоцима Д. Ј, М. Ј.(2) и Ж. Ј. сваком у висини од 1/5, од износа потраживања утврђеног њиховом правном претходнику пок. М. Ј.(3), у стечајним поступцима пред Привредним судом у Ваљеву у предметима Ст. 64/10 и Ст. 45/10, умањених за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
6. У погледу захтева подносилаца за накнаду трошкова парничног поступка који је пред надлежним судом вођен до ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року (а који је након тога уступљен на надлежност Уставном суду), Уставни суд најпре указује да је чланом 3. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано да странка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року, због чега свакако нема основа за накнаду трошкова по наведеном основу, тј. судске таксе. Даље, имајући у виду да се тужба подносилаца сагласно изменама и допунама Закона сматра уставном жалбом, Уставни суд је захтев подносилаца за накнаду трошкова парничног поступка, разматрао у смислу одредаба о трошковима поступка пред Уставним судом из члана 6. Закона о Уставном суду.
Уставни суд указује да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, при чему у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона (видети пресуду у предмету Европског суда Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.).
Уставни суд указује да је пред овим судом у току велики број поступака по уступљеним предметима – уставним жалбама подносилаца са захтевима за заштиту права на суђење у разумном року и права на имовину због кашњења у наплати потраживања према предузећима са већинским државним/друштвеним власништвом, а који се налазе у истој чињеничној и правној ситуацији, а о којима Уставни суд приоритетно одлучује. Стога Уставни суд наглашава да је усвојеним изменама Закона о заштити права на суђење у разумном року и овом одлуком Уставног суда обезбеђена делотворна заштита права подносилаца уставне жалбе, који ће у складу са поштовањем принципа супсидијарности, као и праксом Европског суда за људска права, тражену заштиту права брже остварити у оквирима националног правног система.
Имајући наведено у виду, Уставни суд оцењује да нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом на име заступања од стране адвоката, будући да ти трошкови нису били оправдани, нити нужни. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 4. изреке.
7. С обзиром на све напред изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.