Преглед документа Уж-14957/2023

<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Корхецз Там&аацуте;с), др Милан Шкулић, др Владан Петров, Татјана Ђуркић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставним жалбама В. Д. из Ветерника код Новог Сада, М. Д. из Новог Сада, Р. Л. из Сремске Каменице код Новог Сада, Г. Б. из Лединаца код Новог Сада, Ђ. П. из Буковца код Новог Сада и Б. Т. из Футога код Новог Сада, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. децембра 2024. године, донео је <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">О Д Л У К У <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. Усвајају се уставне жалбе В. Д, М. Д, Р. Л, Г. Б, Ђ. П. и Б. Т. и утврђује да је подносиоцима уставних жалби повређено право на имовину, зајемчено одредбом члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 229/15. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Утврђује се право В. Д, М. Д, Р. Л, Г. Б, Ђ. П. и Б. Т. на накнаду материјалне штете, сваком у висини износа потраживања утврђених у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 229/15, умањених за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Утврђује се право М. Д, Р. Л. и Г. Б. на накнаду нематеријалне штете у износу од по 800 евра свакој, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за износе који су евентуално већ исплаћени по основу нематеријалне штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 229/15. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">4. Одбацују се захтеви подносилаца уставних жалби за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">О б р а з л о ж е њ е <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. В. Д. из Ветерника код Новог Сада и остала лица наведена у уводу и изреци ове одлуке су, у периоду од 10. фебруара до 2. августа 2023. године, преко пуномоћника В. Д, адвоката из Београда, на основу члана 26. став 1. и члана 31. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), поднели тужбе Основном суду у Новом Саду против Републике Србије, ради исплате новчаног обештећења и накнаде имовинске штете, због утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 229/15. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подносиоци су у предметним тужбама, које се у смислу цитираних одредаба Закона имају сматрати уставним жалбама (у даљем тексту: уставне жалбе), истакли да су због предугог трајања стечајног поступка изјавили приговоре ради убрзавања поступка, који су усвојени решењима Привредног суда у Београду и Привредног апелационог суда и утврђена им је повреда права на суђење у разумном року. Истакли су да су у предметном стечајном поступку утврђена њихова потраживања из радног односа, која нису намирена. Подносиоци су истакли захтеве за накнаду имовинске штете, док су подноситељке М. Д, Р. Л. и Г. Б, поред захтева за накнаду имовинске штете истакле и захтев за новчано обештећење због повреде права на суђење у разумном року. Захтевали су и законску затезну камату као и исплату трошкова поступака. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући у виду да је одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, те да је одредбама члана 16. ст. 3. и 4. истог закона прописано да се тужбе за новчано обештећење, односно за накнаду имовинске штете, које су поднете у вези са повредом права на суђење у разумном року у стечајном или извршном поступку из члана 1. овог закона, по којима нису донете првостепене одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматрају уставним жалбама, надлежни судови су доставили ове предмете Уставном суду на даљи поступак и одлучивање. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд је, у складу са одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), уставне жалбе спојио ради јединственог поступања. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносилаца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у списе предмета надлежног суда, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање: <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Решењем Привредног суда у Београду Ст. 229/15 од 25. августа 2015. године отворен је стечајни поступак над стечајним дужником „П.-у.“ д.о.о Београд. Стечајни дужник је предузеће са већинским државним капиталом. Стечајни управник је Агенција за лиценцирање стечајних управника. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подносиоци уставних жалби су у предметном стечајном поступку благовремено пријавили своја потраживања по основу неисплаћених зарада, која су им призната, али нису намирена, односно нису у целости намирена. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Решењима Привредног суда у Београду и решењима Привредног апелационог суда усвојени су приговори подносилаца ради убрзавања поступка и утврђено је да им је повређено право на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 229/15. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">4. Одредбом члана 2. Закона о измени и допуни Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 92/23) прописано је да се у члану 82. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 и 10/23) додаје став 2. који гласи: „Изузетно од става 1. овог члана уставна жалба може се изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, ако је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року у стечајним и извршним поступцима који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом.” <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано је да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одредбама члана 16. ст. 3. и 4. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да се тужбе за новчано обештећење и за накнаду имовинске штете које су поднете у вези са повредом права на суђење у разумном року у стечајном или извршном поступку из члана 1. овог закона по којима нису донете првостепене одлуке до дана ступања на снагу овог закона, сматрају уставним жалбама. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одредбом члана 3. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15) је прописано да странка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року и да су они хитни и имају првенство у одлучивању. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">5. Полазећи од наведеног, Уставни суд констатује да је Закон о заштити права на суђење у разумном року ступио на снагу 1. јануара 2016. године и да је њиме предвиђено да заштиту права на суђење у разумном року у поступцима који су још увек у току пружа надлежни суд, а не Уставни суд. Такође, из одредаба члана 26. став 1. и члана 31. став 1. овог закона произлази да се право на новчано обештећење (неимовинска штета), односно накнаду имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року остварује пред надлежним судовима, и то подношењем тужбе против Републике Србије. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Међутим, цитираним одредбама Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року искључена је примена предметног закона у односу на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, што значи да у овој врсти поступака судови више нису надлежни за заштиту права на суђење у разумном року, већ је то постала искључива надлежност Уставног суда, без обзира на то да ли је предметни поступак у току или је окончан. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући наведено у виду, а посебно одредбе члана 16. ст. 3. и 4.. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року, Уставни суд констатује да се тужбе подносилаца у којима су истакнути захтеви за новчано обештећење и накнаду имовинске штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року, сматрају уставним жалбама. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">6. Полазећи од наведеног, Уставни суд је одлучивао о томе да ли је дошло до повреде права на имовину зајемченог одредбама члана 58. став 1. Устава, због кашњења у намирењу и исплати правноснажно утврђених потраживања из радног односа према предузећу са већинским државним капиталом, као и о захтевима подносилаца за накнаду имовинске (материјалне) штете у висини ненаплаћених потраживања у спорном стечајном поступку. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">С тим у вези, Уставни суд је имао у виду праксу Европског суда за људска права (у даљем тексту: Европски суд) у вези са питањем одговорности државе за неизвршење судских одлука у којима је дужник предузеће са већинским државним, односно друштвеним капиталом, а коју прихвата и Уставни суд. У више пресуда које су у овој врсти предмета донете против Републике Србије, Европски суд је заузео став да је тужена држава одговорна <ем>ратионе персоне за неизвршење одлука донетих против предузећа са већинским државним, односно друштвеним капиталом, при чему се од тужене државе захтева да из сопствених средстава исплати износе досуђене правноснажним судским одлукама (видети пресуде у предметима: <ем>Качапор и други против Србије, представке бр. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 и 3046/06, од 15. јануара 2008. године, ст. 96-99. и <ем>Црнишанин и други против Србије, представке бр. 35835/05, 43548/05, 43569/05 и 36986/06, од 13. јануара 2009. године, ст. 110-111.). Наведено становиште прихватио је и Уставни суд у својој пракси (видети, поред других, одлуке Уж-1712/2010 од 21. марта 2013. године и Уж-7134/2017 од 8. новембра 2018. године, доступно на интернет страници Уставног суда: <ем>www.уставни.суд.рс). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Поред тога, Уставни суд је имао у виду свој став да је утврђивање повреде права на суђење у разумном року услов истицања повреде права на имовину и захтева за накнаду материјалне штете у висини ненаплаћеног потраживања, те да су правноснажним решењима надлежног привредног суда усвојени приговори подносилаца и утврђено да им је повређено право на суђење у разумном року у спорном стечајном поступку у коме су пријавили своја потраживања из радног односа према стечајном дужнику, а која су им у том поступку призната, али нису намирена. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући у виду наведено, Уставни суд је оценио да пропуст Привредног суда у Београду да обезбеди намирење потраживања подносилаца уставних жалби која потичу из радног односа у стечајном поступку, према стечајном дужнику са претежним државним капиталом, представља повреду права на имовину зајемченог одредбом члана 58. Устава (видети Одлуку Уж-14718/2023 од 8. фебруара 2024. године). Стога је Уставни суд усвојио уставне жалбе, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), одлучујући као у тачки 1. изреке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права на имовину, а узимајући у обзир да Уставни суд приликом одлучивања у поступку по уставној жалби уважава и праксу међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 2. изреке, утврдио право подносилаца на накнаду материјалне штете, сваком у висини износа потраживања утврђених у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 229/15, умањених за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Како су подносиоци истакли и захтеве за исплату законске затезне камате, Уставни суд с тим у вези указује на ставове Европског суда изражене у пресуди <ем>Стевановић и други против Србије (број представке 43815/17 и 15 других, од 27. августа 2019. године, став 17.) који се тичу захтева за обрачунавање и исплату законске затезне камате за период трајања стечајног поступка. Наиме, у наведеној пресуди је констатовано да су подносиоци представки имали право на главни дуг и законску затезну камату до покретања стечајног поступка, што им је и исплаћено, а да им након тог датума камата није исплаћена, јер на то нису имали право, те је стога закључено да су оспорене домаће одлуке у потпуности извршене. У том контексту, Европски суд је даље изнео да се, иако је тужена држава одговорна за дугове друштвених, односно државних предузећа, који су утврђени правноснажним пресудама, општа правила домаћег права и даље примењују на било који извршни, односно стечајни поступак против таквог предузећа. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">7. Разматрајући уставне жалбе подноситељки М. Д, Р. Л. и Г. Б. којима је тражена исплата новчаног обештећења због утврђене повреде права на суђење у разумном року у предметном стечајном поступку, Уставни суд је у овом делу предметне уставносудске ствари, у смислу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду одлучивао о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права, односно о захтеву за накнаду нематеријалне штете. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Приликом одлучивања о висини износа накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је имао у виду ставове Европског суда за људска права (у даљем тексту: Европски суд) који су изражени у одлуци у предмету <ем>Станковић против Србије (представка број 41285/19, одлука од 19. децембра 2019. године), а које је и Уставни суд прихватио у својој пракси (видети нпр. Одлуку Уж-7309/2018 од 17. децембра 2020. године и Одлуку Уж-277/2017 од 4. јуна 2020. године). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Европски суд се у одлуци у предмету <ем>Станковић против Србије изјашњавао о томе да ли је висина накнаде неимовинске штете која је, на основу Закона о заштити права на суђење у разумном року, досуђена од стране надлежних судова, због неизвршења/кашњења у извршењу судских одлука у којима је дужник предузеће са искључивим или већинским државним или друштвеним капиталом, довољна и адекватна. Разматрајући приговор губитка статуса „жртве“ Европски суд је приметио да је износ накнаде нематеријалне штете од 800 евра који су домаћи судови досудили подносилаца представке нижи од износа које Европски суд досуђује у сличним предметима, али је нагласио да се питање адекватности досуђеног износа накнаде мора ценити у светлу свих околности случаја, што укључује не само трајање конкретног поступка, већ и вредност накнаде која се оцењује у контексту животног стандарда у одређеној држави, као и чињеницу да ће у оквиру националног система ова накнада у принципу бити досуђена и исплаћена брже и раније него да о томе одлучује Европски суд (став 23.). Закључујући да се досуђени износ накнаде нематеријалне штете од 800 евра може сматрати довољним и адекватним за претрпљену повреду права на суђење у разумном року, те да је, последично, подноситељка представке изгубила статус „жртве“ у смислу члана 34. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Европски суд је одбацио представку. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Дакле, Уставни суд налази да се у ситуацији када је подносиоцу утврђена повреда права на суђење у разумном року због немогућности да у примереном року наплати своје правноснажно досуђено, односно утврђено потраживање из радног односа од послодавца – дужника који је предузеће са искључивим или већинским друштвеним или државним капиталом, о захтеву за накнаду нематеријалне штете мора се одлучивати применом ставова Европског суда изражених у одлуци <ем>Станковић против Србије, а коју прихвата и Уставни суд. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Примењујући изложено на конкретан случај, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, утврдио право подноситељки М. Д, Р. Л. и Г. Б. на накнаду нематеријалне штете у износу од по 800 евра свакој, у динарској противвредности, по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за износе који су евентуално већ исплаћени по основу утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку пред Привредним судом у Београду у предмету Ст. 229/15. Накнада нематеријалне штете исплаћује се на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству, те је одлучено као у тачки 3. изреке (Видети Одлуку Уж-12826/2023 од 8. фебруара 2024. године). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">8. У погледу захтева подносилаца уставних жалби за накнаду трошкова парничних поступака који су пред надлежним судом вођени до ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року (а који су након тога уступљени на надлежност Уставном суду), Уставни суд најпре указује да је чланом 3. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано да странка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року, због чега свакако нема основа за накнаду трошкова по наведеном основу, тј. судске таксе. Даље, имајући у виду да се тужбе подносилаца у смислу цитираних измена Закона сматрају уставним жалбама, Уставни суд је захтеве за накнаду трошкова парничног поступка, разматрао у смислу одредаба о трошковима поступка пред Уставним судом из члана 6. Закона о Уставном суду. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд указује да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, при чему у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона (видети пресуду у предмету Европског суда <ем>Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд примећује да је пуномоћник подносилаца уставних жалби изјавио већи број појединачних уставних жалби које садрже истоврсне захтеве и које се тичу истог стечајног поступка и истог чињеничног стања, подносећи посебне захтеве за сваког подносиоца, при чему су и ови захтеви додатно фрагментисани тако што су подношени посебни захтеви (тужбе) за накнаду нематеријалне штете и посебни захтеви (тужбе) за накнаду имовинске штете. Уставни суд даље примећује да овакво поступање пуномоћника не може допринети економичности, нити ефикасности одлучивања у предметима у којима странка већ дужи временски период чека намирење свог потраживања из радног односа, а што је примарни циљ делотворне заштите права. Истовремено, овакво поступање доводи до раста укупног броја судских предмета и може негативно да утиче на организацију и оптерећеност у раду судова, а што даље може довести до дужег трајања судских поступака уопште и успорити процес одлучивања (видети одлуку Европског суда у предмету <ем>Алессандро Феррара против Италије и 18 других представки, представке<ем> бр. 2394/22 и др, од 16. маја 2023. године, ст. 45-68.). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући наведено у виду, Уставни суд оцењује да нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом на име заступања од стране адвоката у сваком појединачном предмету, будући да ти трошкови нису оправдани, нити нужни. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио ове захтеве, решавајући као у тачки 4. изреке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">9. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда, донео Одлуку као у изреци. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА <п стyле="теxт-алигн: центер;">Снежана Марковић, с.р.