-повреда права на имовину из члана 58. став 1. Устава
<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, Гордана Ајншпилер Поповић др Наташа Плавшић, др Тамаш Корхец (Корхецз Там&аацуте;с) и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Д. Љ. из Ниша, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 5. децембра 2024. године, донео је <п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> <п стyле="теxт-алигн: центер;">О Д Л У К У <п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. Усваја се уставна жалба Д. Љ. и утврђује да је подноситељки уставне жалбе повређено право на имовину, зајемчено одредбом члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Зајечару у предмету Ст. 255/11. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Утврђује се право Д. Љ. на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Зајечару у предмету Ст. 255/11, умањеног за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Одбацује се захтев подноситељке уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> <п стyле="теxт-алигн: центер;">О б р а з л о ж е њ е <п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. Д. Љ. из Ниша је 9. августа 2023. године, преко пуномоћника Д. А, адвоката из Ниша, на основу члана 31. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), поднела Основном суду у Нишу тужбу против Републике Србије, Високог савета судства, Привредног суда у Зајечару, ради накнаде материјалне штете изазване повредом права на суђење у разумном року. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући у виду да је одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, те да је одредбом члана 16. став 4. истог закона прописано да се тужба за накнаду имовинске штете која је поднета у вези са повредом права на суђење у разумном року у стечајном или извршном поступку из члана 1. овог закона по којој није донета првостепена одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматра уставном жалбом, Основни суд у Нишу је доставио овај предмет Уставном суду на даљи поступак и одлучивање. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подноситељка је у предметној тужби, која се у смислу цитираних одредаба Закона сматра уставном жалбом (у даљем тексту: уставна жалба), истакла да је у спорном стечајном поступку поднела пријаву потраживања из радног односа, које јој је у том поступку признато, али које није наплатила, иако поступак траје више година. Из тог разлога је поднела приговор ради убрзавања поступка, који је усвојен решењем надлежног привредног суда. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подноситељка је у тужби захтевала да јој буде досуђена накнада материјалне штете у износу признатог, а ненаплаћеног новчаног потраживања у предметном стечајном поступку, са законском затезном каматом. Такође, подноситељка је захтевала накнаду трошкова поступка. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносилаца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у уставну жалбу и списе предмета надлежног суда и поднесак пуномоћника подноситељке од 8. октобра 2024. године, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање: <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Решењем Привредног суда у Зајечару Ст. 255/11 од 28. децембра 2011. године отворен је стечајни поступак над стечајним дужником „И.“ АД Бор. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Стечајни дужник „И.“ АД Бор-у стечају је предузеће са већинским друштвеним, односно државним капиталом, а стечајни поступак је и даље у току. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Решењем Привредног суда у Зајечару усвојен је приговор овде подноситељке уставне жалбе и утврђено је да јој је повређено право на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води над стечајним дужником „И.“ АД, Бор у стечају, пред тим судом у предмету Ст. 255/11, наложено је поступајућем судији да у року од четири месеца од дана пријема овог решења предузме неопходне мере и радње у циљу окончања стечајног поступка и досуђени су јој трошкови поступка у износу од 9.000,00 динара. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Увидом у коначну листу признатих и оспорених потраживања разлучних и стечајних поверилаца на дан 13. маја 2021. године, утврђено је да је Д. Н. из Ниша признато потраживање у укупном износу од 163.157,11 динара на основу неисплаћених зарада. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Из садржине дописа пуномоћника подноситељке од 8. октобра 2024. године, а на основу достављеног извода из матичне књиге венчаних општине Сврљиг број 202-55/2018 од 13. фебруара 2018. године, утврђено је да подноситељка уставне жалбе наведеног датума, закључењем брака, променила презиме Н. у Љ. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">4. Одредбом члана 58. став 1. Устава јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одредбом члана 2. Закона о измени и допуни Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 92/23) прописано је да се у члану 82. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 и 10/23) додаје став 2. који гласи: „Изузетно од става 1. овог члана уставна жалба може се изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, ако је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року у стечајним и извршним поступцима који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом.” <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом. Одредбом члана 16. став 4. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да се тужба за накнаду имовинске штете која је поднета у вези са повредом права на суђење у разумном року у стечајном или извршном поступку из члана 1. овог закона по којој није донета првостепена одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматра уставном жалбом. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одредбом члана 3. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15) је прописано да странка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року и да су они хитни и имају првенство у одлучивању. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">5. Полазећи од наведеног, Уставни суд констатује да је Закон о заштити права на суђење у разумном року ступио на снагу 1. јануара 2016. године и да је њиме предвиђено да заштиту права на суђење у разумном року у поступцима који су још увек у току пружа надлежни суд, а не Уставни суд. Такође, из одредбе члана 31. став 1. овог закона произлази да се заштита права на имовину у случају утврђене повреде права на суђење у разумном року, остварује пред надлежним судовима, и то подношењем тужбе против Републике Србије, са захтевом за накнаду материјалне штете. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Међутим, цитираним одредбама Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року искључена је примена предметног закона у односу на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, што значи да у овој врсти поступака судови више нису надлежни за заштиту права на суђење у разумном року и права на имовину, већ је то постала искључива надлежност Уставног суда, без обзира на то да ли је предметни поступак у току или је окончан. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући наведено у виду, а посебно одредбу члана 16. став 4. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року, Уставни суд констатује да се тужба подноситељке, поднета надлежном суду ради накнаде материјалне штете изазване повредом права на суђење у разумном року, сматра уставном жалбом. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Сагласно томе, Уставни суд је у овој уставносудској ствари одлучивао о томе да ли је подноситељки повређено право на имовину из члана 58. став 1. Устава, због кашњења у намирењу и исплати правноснажно утврђеног потраживања из радног односа према предузећу са већинским друштвеним, односно државним капиталом, као и о захтеву подноситељке за накнаду материјалне штете у висини ненаплаћеног потраживања у стечајном поступку. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">С тим у вези, Уставни суд је имао у виду праксу Европског суда за људска права (у даљем тексту: Европски суд) у вези са питањем одговорности државе за неизвршење судских одлука у којима је дужник предузеће са већинским државним/друштвеним капиталом, а коју прихвата и Уставни суд. У више пресуда које су у овој врсти предмета донете против Републике Србије, Европски суд је заузео став да је тужена држава одговорна <ем>ратионе персонае за неизвршење одлука донетих против предузећа са већинским државним, односно друштвеним капиталом, при чему се од тужене државе захтева да из сопствених средстава исплати износе досуђене правноснажним судским одлукама (видети пресуде у предметима: <ем>Качапор и други против Србије, представке бр. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 и 3046/06, од 15. јануара 2008. године, ст. 96-99. и <ем>Црнишанин и други против Србије, представке бр. 35835/05, 43548/05, 43569/05 и 36986/06, од 13. јануара 2009. године, ст. 110. и 111.). Наведено становиште прихватио је и Уставни суд у својој пракси (видети, поред других, одлуке Уж-1712/2010 од 21. марта 2013. године и Уж-7134/2017 од 8. новембра 2018. године - доступно на интернет страници Уставног суда: <ем>www.уставни.суд.рс). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Поред тога, Уставни суд је имао у виду свој став да је утврђивање повреде права на суђење у разумном року предуслов истицања повреде права на имовину и захтева за накнаду материјалне штете у висини ненаплаћеног потраживања, те да је правноснажним решењем надлежног привредног суда усвојен приговор подноситељке и утврђено да јој је повређено право на суђење у разумном року у спорном стечајном поступку, у коме је подноситељка пријавила своје потраживање из радног односа према стечајном дужнику, а које јој је у том поступку признато, али није намирено. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући у виду наведено, Уставни суд је оценио да пропуст Привредног суда у Зајечару да обезбеди намирење потраживања подноситељке које потиче из радног односа у стечајном поступку у предмету тог суда Ст. 255/11, према стечајном дужнику са претежним друштвеним, односно државним капиталом, представља повреду права подноситељке на имовину из члана 58. Устава (видети Одлуку Уж-14718/2023 од 8. фебруара 2024. године). Стога је Уставни суд усвојио уставну жалбу подноситељке, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), одлучујући као у тачки 1. изреке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">6. Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права, а узимајући у обзир да Уставни суд приликом одлучивања у поступку по уставној жалби уважава и праксу међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 2. изреке утврдио право подноситељке уставне жалбе на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања које јој је утврђено у стечајном поступку пред Привредним судом у Зајечару у предмету Ст. 255/11, умањеног за износе који су јој по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Како је подноситељка истакла и захтев за исплату законске затезне камате, Уставни суд с тим у вези указује на ставове Европског суда изражене у пресуди <ем>Стевановић и други против Србије (број представке 43815/17 и 15 других, од 27. августа 2019. године, став 17.) који се тичу захтева за обрачунавање и исплату законске затезне камате за период трајања стечајног поступка. Наиме, у наведеној пресуди је констатовано да су подносиоци представки имали право на главни дуг и законску затезну камату до покретања стечајног поступка, што им је и исплаћено, а да им након тог датума камата није исплаћена, јер на то нису имали право, те је стога закључено да су оспорене домаће одлуке у потпуности извршене. У том контексту, Европски суд је даље изнео да се, иако је тужена држава одговорна за дугове друштвених, односно државних предузећа, који су утврђени правноснажним пресудама, општа правила домаћег права и даље примењују на било који извршни, односно стечајни поступак против таквог предузећа. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> 7. У погледу захтева подноситељке за накнаду трошкова парничног поступка који је пред надлежним судом вођен до ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року (а који је након тога уступљен на надлежност Уставном суду), Уставни суд најпре указује да је чланом 3. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано да странка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року, због чега свакако нема основа за накнаду трошкова по наведеном основу, тј. судске таксе. Даље, имајући у виду да се тужба подноситељке у смислу цитираних измена закона сматра уставном жалбом, Уставни суд је захтев подноситељке за накнаду трошкова парничних поступака, разматрао у смислу одредаба о трошковима поступка пред Уставним судом из члана 6. Закона о Уставном суду. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд указује да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, при чему у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона (видети пресуду у предмету Европског суда <ем>Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд, такође, указује да је пред овим судом у току велики број поступака по уступљеним предметима - уставним жалбама подносилаца са захтевима за заштиту права на суђење у разумном року и права на имовину због кашњења у наплати потраживања према предузећима са већинским државним/друштвеним власништвом, а који се налазе у истој чињеничној и правној ситуацији и који су подносили посебне, појединачне уставне жалбе преко истих адвоката, при чему су и ове уставне жалбе додатно вештачки фрагментисане тако што су подношене посебне уставне жалбе (раније тужбе) са захтевом за накнаду нематеријалне штете, а посебне уставне жалбе (раније тужбе) са захтевом за накнаду материјалне штете. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд сматра да овакав начин фрагментисања поступака не може допринети економичности, нити ефикасности одлучивања у предметима у којима странка већ дужи временски период чека намирење свог потраживања из радног односа, а што је примарни циљ делотворне заштите права. Истовремено, овакво поступање доводи до раста укупног броја судских предмета и може негативно да утиче на организацију и оптерећеност у раду судова, а што даље може довести до дужег трајања судских поступака уопште и успорити процес одлучивања (видети одлуку Европског суда у предмету <ем>Алессандро Феррара против Италије <ем>и 18 других представки, представке бр. 2394/22 и др, од 16. маја 2023. године, ст. 45-68.) . <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Поред тога, Уставни суд наглашава да је усвојеним изменама Закона о заштити права на суђење у разумном року и овом одлуком Уставног суда обезбеђена делотворна заштита права подноситељке уставне жалбе, која ће у складу са поштовањем принципа супсидијарности, као и праксом Европског суда, тражену заштиту права брже остварити у оквирима националног правног система. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући наведено у виду, Уставни суд оцењује да нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом на име заступања од стране адвоката у сваком појединачном предмету, будући да ти трошкови нису били оправдани, нити нужни. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 3. изреке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">8. С обзиром на све напред изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> <п стyле="теxт-алигн: јустифy;"> <п стyле="теxт-алигн: центер;">ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА <п стyле="теxт-алигн: центер;">Снежана Марковић, с.р. <п стyле="теxт-алигн: центер;">