Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), др Милан Шкулић, др Владан Петров, Татјана Ђуркић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставној жалби С. Т. из Новог Пазара, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. децембра 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба С. Т. и утврђује да је у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Краљеву у предмету Ст. 17/13 подноситељки уставне жалбе повређено право на имовину, зајемчено чланом 58. став 1. Устава Републике Србије.
2. Утврђује се право С. Т. на накнаду материјалне штете у висини износа утврђеног у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Краљеву у предмету Ст. 17/13, умањеног за износ који јој је по том основу већ исплаћен или на други начин намирен. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
О б р а з л о ж е њ е
1. С. Т. из Новог Пазара поднела је 16. јануара 2014. године, преко пуномоћника Р. Г, адвоката из Новог Пазара, Уставном суду уставну жалбу, допуњену поднеском од 17. августа 2017. године због повреде права на суђење у разумном року и права на имовину зајемчених чланом 32. става 1. и чланом 58. став 1. Устава Републике Србије у извршном поступку који се водио пред Општинским судом у Новом Пазару у предмету И. 1548/06. Подноситељка је истакла захтев за накнаду нематеријалне штете и за накнаду материјалне штете у висини износа опредељеног решењем о извршењу Општинског суда у Новом Пазару И 1548/06 од 28. новембра 2006. године. По уставној жалби формиран је предмет Уж-542/2014.
Након почетка примене одредаба члана 2. Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 101/13) којима је за заштиту права на суђење у разумном року у поступку који још увек није окончан предвиђено посебно, ново правно средство, према коме о учињеној повреди права, пре Уставног суда, одлучује надлежни редовни суд, Уставни суд је уставну жалбу уступио надлежном редовном суду.
Решењем Привредног апелационог суда Р4 Ст. 545/14 од 19. фебруара 2016. године усвојен је захтев предлагача, овде подноситељке уставне жалбе и утврђено да је у поступку који се сада води пред Привредним судом у Краљеву у предмету Ст. 17/13, повређено право предлагача на суђење у разумном року.
Решењем Привредног апелационог суда Р4 Ст. 545/14 од 8. марта 2017. године је укинуто решење истог суда у ставу петом изреке, тако што се по правноснажности решења списи Р4 Ст. 545/14 достављају Уставном суду, ради одлучивања о повреди права на имовину и права на накнаду материјалне штете.
По правноснажности овог решења, списи предмета по уставној жалби су достављени Уставном суду, где је предмет добио нови број Уж-3477/2017.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
- да је пре подношења уставне жалбе, решењем Привредног суда у Краљеву Ст. 17/13 од 25. октобра 2013. године, отворен стечајни поступак над стечајним дужником „Р.“ АД Нови Пазар;
- да је за стечајног управника именована Агенција за приватизацију;
- да је подноситељка стечајни поверилац који је према стечајном дужнику, свом послодавцу, имала потраживања из радног односа, која су јој призната закључком Привредног суда у Краљеву Ст. 17/13 од 20. фебруара 2014. године у укупном износу од 851.831,44 динара, а по основу пресуда Основног суда у Новом Пазару и решења о извршењу истог суда;
- да је потраживање подноситељке сврстано у трећи исплатни ред;
- да је подноситељка 17. августа 2017. године обавестила Уставни суд да јој је по решењу о главној деоби исплаћен део потраживања у износу од 458.500,00 динара;
- да је решењем Привредног апелационог суда Р4 Ст. 545/14 од 19. фебруара 2016. године подноситељки утврђена повреда права на суђење у разумном року у предметном стечајном поступку, наложено Привредном суду да предузме све мере како би се стечајни поступак што пре окончао и делимично је усвојен њен предлог за досуђивање примерене накнаде због утврђене повреде права, док је захтев за накнаду материјалне штете одбачен;
- да је решењем Привредног апелационог суда Р4 Ст. 545/14 од 8. марта 2017. године је укинуто решење истог суда у делу којим је одбачен захтев за накнаду материјалне штете, тако што је решено да се по правноснажности решења списи Р4 Ст. 545/14 достављају Уставном суду, ради одлучивања о повреди права на имовину и права на накнаду материјалне штете.
4. Имајући у виду све претходно утврђено, Уставни суд оцењује да немогућност подноситељке да у разумном року намири своје потраживање из радног односа од дужника који је био предузеће са претежним друштвеним, односно државним капиталом, представља повреду права на мирно уживање имовине зајемченог одредбом члана 58. Устава. Стога је Уставни суд уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), одлучујући као у тачки 1. изреке.
Уставни суд напомиње да је имао у виду да је уставна жалба иницијално поднета због повреда уставних права у извршном поступку, али како је током уставносудског поступка утврђено да је и пре подношења уставне жалбе над дужником отворен стечајни поступак, што значи да је поступак намирења подноситељке настављен у стечајном поступку, у односу на који је и утврђена повреда права на суђење у разумном року, то је и Уставни суд повреду права на имовину утврдио у односу на предметни стечајни поступак.
5. Уставни суд је на основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 2. изреке утврдио право подноситељке уставне жалбе на накнаду материјалне штете у висини износа утврђеног у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Краљеву у предмету Ст. 17/13, умањеног за износ који јој је по том основу већ исплаћен или на други начин намирен. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
6. С обзиром на изнето, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.