Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Наташа Плавшић, др Владан Петров и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставним жалбама В. С. из Сурдулице и С. А. и Д. А, обоје из Дугојнице код Сурдулице, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. децембра 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба В. С. и утврђује да је у извршном поступку који се води пред Основним судом у Врању у предмету И. 604/14 (ранији број предмета И. 345/05) подноситељки уставне жалбе повређено право на имовину, зајемчено чланом 58. став 1. Устава Републике Србије.
2. Утврђује се право В. С. на накнаду материјалне штете у висини износа утврђених решењем о извршењу Општинског суда у Врању И. 345/05 од 7. марта 2005. године, умањених за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Усваја се уставна жалба С. А. и Д. А. и утврђује да је у извршном поступку који се води пред Основним судом у Врању у предмету И. 604/14 (ранији број предмета И. 344/05) подносиоцима уставне жалбе повређено право на имовину, зајемчено чланом 58. став 1. Устава Републике Србије.
4. Утврђује се право С. А. и Д. А. на накнаду материјалне штете у висини износа од 2/3 односно 1/3 потраживања утврђеног решењем о извршењу Општинског суда у Врању И. 344/05 од 7. марта 2005. године њиховом правном претходнику пок. Јовици Анђелковићу, а на основу решења Основног суда у Сурдулици О. 740/15 од 3. августа 2017. године, умањених за износе који су по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
О б р а з л о ж е њ е
1. В. С. из Сурдулице и С. А. и Д. А, обоје из Дугојнице код Сурдулице, поднели су Уставном суду, 24. августа 2020. године, преко пуномоћника Ј. Ц, адвоката из Владичиног Хана, уставне жалбе због повреде права на имовину, зајемченог чланом 58. став 1. Устава Републике Србије у извршним поступцима који се воде пред Основним судом у Врању у предмету И. 604/14 (раније предмети И. 345/05 и И. 344/05).
Уставни суд је, сагласно одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), наведене уставне жалбе спојио, ради вођења јединственог поступка и доношења једне одлуке.
Подносиоци су у уставној жалби, поред осталог, навели да им је повређено право на имовину јер им у предметним извршним поступцима нису исплаћена потраживања из радног односа. Уз уставне жалбе су доставили решење Вишег суда у Врању Р4 И. 1589/15 од 20. маја 2016. године, којим је њиховим правним претходницима утврђена повреда права на суђење у разумном року у оспореним извршним поступцима. Од Уставног суда су тражили да им утврди повреду означеног права, као и право на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђених решењима о извршењу.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку, из садржине приложене документације утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
3.1 Чињенице и околности које се односе на подноситељку уставне жалбе В. С:
Извршни поверилац С. С. (правни претходник подноситељке уставне жалбе В. С.) поднео је, 2. марта 2005. године, Општинском суду у Врању предлог за извршење против извршног дужника Х. „Ј.“ АД Врање, ради наплате потраживања из радног односа, утврђеног правноснажном и извршном пресудом Општинског суда у Владичином Хану П. 485/03 од 15. новембра 2004. године.
Решењем Општинског суда у Врању И. 345/05 од 7. марта 2005. године дозвољено је предложено извршење.
Виши суд у Врању је решењем Р4 И. 1589/15 од 20. маја 2016. године, у ставу првом изреке, утврдио да је предлагачу С. С. повређено право на суђење у разумном року у извршном поступку пред Основним судом у Врању у предмету И. 345/05. Истим решењем, у ставу трећем изреке, предлагачу је одређена примерена накнада због повреде права на суђење у разумном року у износу од 30.000,00 динара.
Уставни суд је из садржине решења Општинског суда у Сурдулици О. 245/05 од 6. децембра 2005. године утврдио да је на заоставштини пок. С. С. (преминулог 26. августа 2005. године) која се, поред осталог, састоји од неисплаћених новчаних средства на име заостале зараде од дана последње исплате до дана смрти, за једину законску наследницу оглашена овде подноситељка уставне жалбе В. С.
3.2 Чињенице и околности које се односе на подносиоце уставне жалбе С. А. и Д. А:
Извршни поверилац Ј. А. (правни претходник подносилаца уставне жалбе С. А. и Д. А.), поднео је, 2. марта 2005. године, Општинском суду у Врању предлог за извршење против извршног дужника Х. „Ј.“ АД Врање, ради наплате потраживања из радног односа утврђеног правноснажном и извршном пресудом Општинског суда у Владичином Хану П1. 485/03 од 15. новембра 2004. године.
Решењем Општинског суда у Врању И. 344/05 од 7. марта 2005. године дозвољено је предложено извршење.
Виши суд у Врању је решењем Р4 И. 1589/15 од 20. маја 2016. године, у ставу првом изреке, утврдио да је предлагачу Ј. А. повређено право на суђење у разумном року у извршном поступку пред Основним судом у Врању у предмету И. 344/05. Истим решењем, у ставу трећем изреке, предлагачу је одређена примерена накнада због повреде права на суђење у разумном року у износу од 30.000,00 динара.
Уставни суд је из садржине решења Основног суда у Сурдулици О. 740/15 од 3. августа 2017. године утврдио да су на заоставштини пок. Ј. А. (преминулог 27. септембра 2015. године) која се састоји од новчаног потраживања признатог оставиоцу као тужиоцу правноснажном пресудом Општинског суда у Владичином Хану П. 485/03 од 15. новембра 2004. године за једине законске наследнике оглашени овде подносиоци уставне жалбе, и то С. А. на 2/3 и Д. А. на 1/3 идеалних делова од наведене заоставштине оставиоца.
3.3. Увидом у решење Основног суда у Врању И. 604/14 од 9. јуна 2014. године утврђено је да је на основу извршне исправе – пресуде Општинског суда у Владичином Хану П. 485/03 од 15. новембра 2004. године, ради наплате новчаних потраживања извршних поверилаца, између осталих и правних претходника овде подносилаца уставних жалби С. С. и Ј. А, на име доприноса за ПИО за период од 1. новембра 2002. до 31. маја 2004. године, на име неисплаћених зарада, регреса за годишњи одмор, накнаде за топли оброк, трошкова превоза, трошкова парничног поступка и трошкова извршења, одређено извршење на рачуну извршног дужника Х. „Ј.“ АД Врање - у реструктурирању и наложено НБС Служби принудне наплате у Крагујевцу да са рачуна извршног дужника уплати опредељене новчане износе за извршне повериоце.
4. Имајући у виду наведено, по оцени Уставног суда, пропуст суда да намири потраживања подносилаца уставних жалби у извршним поступцима, а против дужника који претежано има државни, односно друштвени капитал, у конкретном случају, представља и повреду права на имовину, зајемченог чланом 58. став 1. Устава, коју чине потраживања утврђена судском одлуком (сличан став изражен је и у Одлуци Уставног суда Уж-1712/2010 од 21. марта 2013. године, доступно на интернет страници: www.ustavni.sud.rs). Стога је Суд уставне жалбе усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15, 10/23 и 92/23), одлучујући као у првом делу тач. 1. и 3. изреке.
5. Узимајући у обзир праксу међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд сматра да подносиоци уставних жалби имају право на накнаду материјалне штете у висини износа утврђених у извршним поступцима, а која им до сада нису исплаћена (видети, поред многих других, Одлуку Уставног суда Уж-5551/2011 од 20. јуна 2013. године). С тим у вези, Суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тач. 2. и 4. изреке утврдио право подносилаца уставних жалби на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђених решењима о извршењу Општинског суда у Врању И. 345/05 и И. 344/05, оба од 7. марта 2005. године, умањених за евентуално већ исплаћене износе по том основу. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
Имајући у виду да је Уставни суд у великом броју предмета подносилаца уставних жалби радника Х. „Ј.“ АД Врање утврдио повреду права на имовину и право на накнаду материјалне штете у висини износа утврђених решењима о извршењу, Уставни суд је то учинио и у овом предмету због потребе да се сви подносиоци уставних жалби који се налазе у битно сличној чињеничној и правној ситуацији доведу у исти правни положај.
6. На основу изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.