Уставни суд у саставу: председник Снежана Марковић и судије Гордана Ајншпилер Поповић, Татјана Ђуркић, Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), Мирослав Николић, др Владан Петров, др Наташа Плавшић и др Милан Шкулић, у поступку по уставној жалби привредног друштва „C.“ д.о.о. Београд, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 31. октобра 2024. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба „C.“ д.о.о. Београд изјављена против пресуде Управног суда У. 10881/18 од 30. јуна 2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Привредно друштво „C.“ д.о.о. Београд, преко пуномоћника С. В, адвоката из Београда, поднело је Уставном суду 8. августа 2022. године уставну жалбу, допуњену поднеском од 28. јуна 2023. године, против појединачног акта означеног у изреци, због повреде права на правично суђење, зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је, поред осталог, наведено:
- да подносилац обавља делатност обухваћену сектором Ф Класификације делатности, те има право на рефакцију акцизе на EVRO DIZEL искоришћен у индустријске сврхе; да се раније важећа Листа гасних уља позивала на члан 6. став 1. тачка 2) Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, број 111/15), који се не односи на EVRO DIZEL, него на млазно гориво;
- да је изостала оцена жалбеног навода да EVRO DIZEL, који је подносилац искористио у индустријске сврхе, није изузет од права на рефакцију плаћене акцизе;
- да се Управни суд позвао на Правилник о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности из члана 9. став 1. тач. 3), 4), 5), 6) и 7) Закона о акцизама, који се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе („Службени гласник РС“, бр. 38/13, 93/13, 111/15 и 101/16) који још није ни био донет, па се није могао примењивати у периоду на који се односи захтев подносиоца;
- да се Управни суд „бавио оним што је неспорно и погрешно утврдио“ да подносилац није набавио EVRO DIZEL од увозника, при чему није одржао јавну расправу, а утврђивао је чињеницу која није била утврђена у управном поступку;
- да је Управни суд другачије одлучивао у истој чињеничној и правној ситуацији, што потврђују достављене пресуде тог суда.
Уставном жалбом се, поред осталог, предлаже да Уставни суд утврди повреду означеног права и поништи оспорену пресуду Управног суда.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку, на основу увида у оспорени акт и целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Решењем Министарства финансија – Пореска управа – Филијала Нови Београд 1 број 433/1103920181 од 10. марта 2017. године одбијен је као неоснован захтев подносиоца уставне жалбе за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте из члана 9. став 1. тач. 3), 4), 5) и 6) Закона о акцизама, који се односи на период од 1. априла до 30. јуна 2016. године. Позивајући се на одредбу члана 7. Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, број 111/15) и Листу гасних уља из члана 9. став 1. тачка 3) Закона о акцизама, која се користе у индустријске сврхе, првостепени орган је оценио да подносилац нема право на рефакцију плаћене акцизе за набављено гасно уље EVRO DIZEL, с обзиром на то да су из Листе гасних уља изузета од остваривања тог права гасна уља која се користе за погон моторних возила и пловила са дизел мотором и погон радних машина.
Решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 433-19-02774/2017-39 од 15. маја 2018. године одбијена је жалба подносиоца уставне жалбе изјављена против предметног решења првостепеног органа. Одлука другостепеног органа је заснована на одредбама члана 39б ст. 1. и 3. Закона о акцизама, члана 2. став 2. тачка 2) и чл. 9. и 13. Правилника о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности из члана 9. став 1. тач. 3), 4), 5), 6) и 7) Закона о акцизама, који се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе („Службени гласник РС“, бр. 38/13 и 93/13) и члана 6. став 2. тач. 1) и 2) Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, бр. 123/12, 63/13, 75/13 и 144/14). Другостепени орган је оценио неоснованим наводе жалбе да EVRO DIZEL није изузет од права на рефакцију плаћене акцизе, јер Правилник о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности из члана 9. став 1. тач. 3), 4), 5), 6) и 7) Закона о акцизама, који се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе („Службени гласник РС“, број 111/15) упућује на примену Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, бр. 123/12, 63/13, 75/13 и 144/14), којим су у члану 6. став 1. тач. 1) и 2) класификовани EVRO DIZEL и дизел гориво гасно уље 0,1, а не на примену Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, број 111/15). По налажењу тог органа, основани су наводи жалбе да нису јасни разлози због којих се првостепени орган позвао на одредбе члана 7. Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, број 111/15), али они не могу утицати на другачије одлучивање, будући да је неспорно да су наведена гасна уља из члана 6. „старог, односно члана 7. новог правилника“ изузета од права на рефакцију плаћене акцизе.
Оспореном пресудом Управног суда У. 10881/18 од 30. јуна 2022. године одбијена је као неоснована тужба подносиоца уставне жалбе поднета против наведеног решења Министарства финансија. Управни суд је решио предметни управни спор без одржавања усмене јавне расправе, позивајући се на одредбу члана 33. став 2. Закона о управним споровима. У оспореној пресуди је оцењено да је тужени орган правилно одбио жалбу, налазећи да је првостепени орган правилно утврдио да тужилац не испуњава прописане услове за рефакцију плаћене акцизе, јер је гасно уље EVRO DIZEL изузето од остваривања права на рефакцију плаћене акцизе у индустријске сврхе, „при чему је тужилац гасно уље набављао од лица које није произвођач нити увозник, а што је један од услова за остваривање тог права“. Управни суд је, с тим у вези, утврдио да се из копије рачуна у списима предмета види да је тужилац EVRO DIZEL набављао од П.Д. „N.“ д.о.о. Сремска Каменица, које има шифру делатности 4671 – трговина на велико чврстим, течним и гасовитим горивима и сличним производима, према подацима Агенције за привредне регистре. Тај суд је стога закључио да подносилац уставне жалбе EVRO DIZEL није набавио од увозника, односно произвођача, те не испуњава услов из члана 39б Закона о акцизама. Управни суд је одлуку засновао на одредбама Правилника о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности из члана 9. став 1. тач. 3), 4), 5), 6) и 7) Закона о акцизама, који се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе („Службени гласник РС“, бр. 38/13, 93/13, 111/15 и 101/16) и Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, број 111/15). Оцењујући наводе тужбе да подносилац користи EVRO DIZEL у индустријске сврхе, Управни суд је нашао да су без утицаја на другачије одлучивање, с обзиром на то да нису испуњени кумулативно прописани услови за рефакцију плаћене акцизе.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду се указује у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
За одлучивање Уставног суда о предметној уставној жалби од значаја су и следеће одредбе закона:
Одредбама Закона о акцизама („Службени гласник РС“, бр. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - др. закон, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 6/12 - усклађени дин. изн., 43/12 - одлука, 76/12 - одлука, 93/12, 119/12, 8/2013 - усклађени дин. изн., 47/13, 4/14 - усклађени дин. изн., 68/14 - др. закон, 142/14, 4/2015 - усклађени дин. изн., 5/15 - усклађени дин. изн. и 55/15) прописано је: да се на деривате нафте, биогорива и биотечности акциза плаћа у износима одређеним тим законом, поред осталог, на гасна уља тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2710 19 43 00 и 2710 19 46 00 (члан 9. став 1. тачка 3)); да купац - крајњи корисник који деривате нафте и биотечности из члана 9. став 1. тач. 3), 4), 5), 6) и 7) овог закона, користи као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе, може остварити рефакцију плаћене акцизе на те деривате нафте и биотечности, под условом да те деривате нафте и биотечности набавља од увозника, односно произвођача, да је на те деривате нафте и биотечности увозник, односно произвођач платио прописани износ акцизе и да је купац - крајњи корисник платио рачун у коме је исказан обрачунати износ акцизе (члан 39б став 1.); да право на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте из члана 9. став 1. тачка 3) овог закона, који се користе као енергетска горива за индустријске сврхе, односно на деривате нафте из члана 9. став 1. тач. 4), 5) и 6) овог закона за индустријске сврхе, остварује лице које те деривате нафте користи за индустријске сврхе (члан 39б став 3.); да министар надлежан за послове финансија ближе прописује услове, начин и поступак за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе из овог члана и утврђује листу гасних уља која се користе у индустријске сврхе у смислу става 1. овог члана (члан 39б став 4.).
Одредбама Правилника о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности из члана 9. став 1. тач. 3), 4), 5), 6) и 7) Закона о акцизама, који се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе – даље у тексту: Правилник („Службени гласник РС“, бр. 38/13, 93/13 и 111/15), било је прописано: да је листа гасних уља из члана 9. став 1. тачка 3) Закона која се користе у индустријске сврхе на које се може остварити рефакција плаћене акцизе одштампана уз овај правилник и чини његов саставни део (члан 13. став 1.); да су гасна уља из члана 9. став 1. тачка 3) Закона која се користе као енергетска горива у индустријске сврхе на које се може остварити рефакција плаћене акцизе садржана у Листи гасних уља која се користе у индустријске сврхе из става 1. овог члана (члан 13. став 2.); да су гасна уља из става 1. овог члана која се користе у индустријске сврхе класификована у складу са Правилником о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла, „Службени гласник РС“, бр. 123/12, 63/13, 75/13 и 144/14, који је даље у тексту означен као Правилник о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла (члан 13. став 3.).
На листи гасних уља из члана 9. став 1. тачка 3) закона која се користе у индустријске сврхе, под тарифном ознаком 2710 19 43 00 налазе се: остала тешка уља, гасна уља, за остале сврхе, са садржајем сумпора не преко 0,001% по маси, осим гасних уља наведених у члану 6. став 2. тачка 1) Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла, а под тарифном ознаком 2710 19 46 00: остала тешка уља, гасна уља, за остале сврхе, са садржајем сумпора преко 0,001% по маси, али не преко 0,002% по маси, осим гасних уља наведених у члану 6. став 2. тачка 2) Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла.
Чланом 1. Правилника о изменама Правилника („Службени гласник РС“, број 101/16), који је ступио на снагу 24. децембра 2016. године, у Правилнику („Службени гласник РС“, бр. 38/13, 93/13 и 111/15), у члану 13. став 3. речи: „бр. 123/12, 63/13, 75/13 и 144/14“ замењене су речима: „број 111/15“, а чланом 2. у Листи гасних уља из члана 9. став 1. тачка 3) Закона која се користе у индустријске сврхе, која је одштампана уз Правилник („Службени гласник РС“, бр. 38/13, 93/13 и 111/15), речи: „члану 6. став 2.“ на свим местима замењене су речима: „члану 7. став 1.“
Одредбама члана 6. Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, бр. 123/12, 63/13, 75/13 и 144/14) било је предвиђено: да су гасна уља у смислу овог правилника сва течна горива нафтног порекла код којих се мање од 65% запремине (укључујући губитке) дестилује на 250°C и код којих се најмање 85% запремине (укључујући губитке) дестилује на 350°C у складу са SRPS EN ISO 3405 (став 1.); да су гасна уља из става 1. овог члана, поред осталих, EVRO DIZEL (став 2. тачка 1)) и дизел гориво гасно уље 0,1 (став 2. тачка 1)); да се гасно уље из става 2. тачка 1) овог члана користи за погон моторних возила и пловила са дизел мотором (став 3.); да се гасно уље из става 2. тачка 2) овог члана користи за погон трактора, радних машина, војних возила (у складу са прописом којим се уређује безбедност саобраћаја на путевима) и железничких возила, као и пловила са дизел мотором (став 4.).
Одредбама Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, бр. 111/15) било је одређено да су млазна горива смеше течних угљоводоника, намењена за погон турбинских мотора у ваздухопловима (члан 6. став 1.), те да су млазна горива из става 1. овог члана млазно гориво ГМ-1 (тачка 1)) и млазно гориво ЈЕТ А-1 (тачка 2)). Према одредбама члана 7. став 1, гасна уља у смислу тог правилника била су, поред осталих, EVRO DIZEL (тачка 1)) и дизел гориво гасно уље 0,1 (тачка 2)).
5. Оцењујући наводе уставне жалбе са становишта права на правично суђење зајемченог чланом 32. став 1. Устава, Уставни суд, пре свега, наглашава да је његова надлежност у поступку по уставној жалби ограничена на утврђивање да ли је појединачним актом или радњом државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења повређено или ускраћено уставно право подносиоца. Уставни суд није надлежан да врши проверу утврђених чињеница и начина на који су судови и други државни органи и организације којима су поверена јавна овлашћења тумачили позитивноправне прописе. Суд указује на то да је изван његове надлежности да процењује правилност закључака судова или других органа у погледу оцене доказа – осим у случају њене очигледне произвољности, односно ако је примена закона била очигледно неправична, арбитрарна или дискриминаторска.
Уставни суд, такође, наглашава да јемства права на правично суђење морају бити поштована и у поступку судске контроле законитости појединачних аката органа управе, укључујући и право на усмену јавну расправу. Према становишту Европског суда за људска права, у поступку пред судом првог и јединог степена право на јавну расправу подразумева право на „усмену расправу” осим ако не постоје изузетне околности које оправдавају одустајање од такве расправе. Тај суд је истакао да се изузетан карактер околности које могу оправдати одустајање од усмене расправе у суштини своди на природу питања о којима одлучује надлежни национални суд, а не на учесталост таквих ситуација, што не значи да одбијање одржавања усмене расправе може бити оправдано само у ретким случајевима (видети, поред осталих, пресуду Миткова против Бивше Југословенске Републике Македоније, представка број 48386/09, од 15. јануара 2016. године, ст. 56. и 57).
Примењујући наведене ставове на конкретан случај, Уставни суд је испитивао да ли је Управни суд испунио своју Уставом утврђену улогу у поступку судске контроле законитости појединачних аката управних органа и може ли се образложење оспореног акта сматрати арбитрерним.
Уставни суд је најпре констатовао да је првостепени орган одбио захтев подносиоца уставне жалбе за рефакцију плаћене акцизе на гасна уља из члана 9. став 2. тачка 3) Закона о акцизама, са образложењем да су из Листе гасних уља изузета од остваривања тог права гасна уља која се користе за погон моторних возила и пловила са дизел мотором и погон радних машина. Другостепени орган је отклонио пропуст првостепеног органа у вези са применом материјалног права и позвао се на одредбе Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, бр. 123/12, 63/13, 75/13 и 144/14), на које је упућивао Правилник. Управни суд је у оспореној пресуди прихватио разлог туженог органа за одбијање жалбе, али је, поред тога, утврдио да је подносилац гасно уље набављао од лица које није произвођач нити увозник и оценио да нису испуњени кумулативно прописани услови за рефакцију плаћене акцизе.
Уставни суд је констатовао да из наведених одредаба закона и других прописа произлази да се акциза плаћа на гасна уља тарифне ознаке 2710 19 43 00, али да купац - крајњи корисник који та уља користи у индустријске сврхе, може остварити рефакцију плаћене акцизе, под условима прописаним законом, те да су услови, начин и поступак за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе из овог члана прописани правилником, чији је саставни део листа гасних уља која се користе у индустријске сврхе. На Листи гасних уља, садржаној у Правилнику („Службени гласник РС“, бр. 38/13, 93/13 и 111/15), који је меродаван за одлучивање, гасна уља која се користе у индустријске сврхе била су класификована у складу са Правилником о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, бр. 123/12, 63/13, 75/13 и 144/14), који више није био на снази. На тој листи, под тарифном ознаком 2710 19 43 00, била су гасна уља, за остале сврхе, осим гасних уља из члана 6. став 2. Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла – EVRO DIZEL, који се, према том правилнику, користи за погон моторних возила и пловила са дизел мотором. Правилником о изменама Правилника („Службени гласник РС“, број 101/16) усклађена је класификација гасних уља која се користе у индустријске сврхе са тада важећим Правилником о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла.
Полазећи од наведених одредаба закона и правилника, Уставни суд је оценио уставноправно прихваљивим закључак другостепеног органа да је из Листе гасних уља садржане у Правилнику („Службени гласник РС“, бр. 38/13, 93/13 и 111/15) изостављено гасно уље EVRO DIZEL, а не млазна горива из члана 6. став 2. Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, број 111/15). По налажењу Уставног суда, нема уставноправног утемељења тврдња подносиоца уставне жалбе да се листа гасних уља „важећа у периоду рефакције“ позива на Правилник о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, бр. 111/15), нити је са становишта примене материјалног права од значаја чињеница да Правилник о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, бр. 123/12, 63/13, 75/13 и 144/14), више није био на снази у периоду на који се односи захтев за рефакцију. Наиме, о испуњености услова за рефакцију плаћене акцизе одлучује се на основу Закона о акцизама и Правилника, а не на основу правилника којим се прописују технички и други захтеви за течна горива нафтног порекла. Будући да је о праву подносиоца уставне жалбе на рефакцију плаћене акцизе решавано применом Правилника („Службени гласник РС“, бр. 38/13, 93/13 и 111/15), који је важио у периоду на који се односи захтев за рефакцију, чињеница да је Правилник о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Службени гласник РС“, бр. 123/12, 63/13, 75/13 и 144/14) престао да важи 29. децембра 2015. године, не утиче на оцену да је гасно уље EVRO DIZEL било изузето из Листе гасних уља која се користе у индустријске сврхе.
Уставни суд је оценио да се уставној жалби основано указује на то да се доносилац оспореног акта позвао на Правилник („Службени гласник РС“, бр. 38/13, 93/13, 111/15 и 101/16), који није био донет у периоду на који се односи предметни захтев, па се није ни могао примењивати. Уставни суд је, међутим, нашао да тиме није доведена у питање правичност одлучивања о предметном захтеву подносиоца, имајући у виду наведено становиште Суда у вези са примењеном класификацијом гасних уља у Правилнику, као и чињеницу да је Управни суд оценио правилним и законитим побијано решење туженог органа, засновано на одредбама тада важећег правилника.
У вези са наводима уставне жалбе да је Управни суд утврдио чињеницу која није утврђена у управном поступку, Уставни суд је констатовао да је у предметном управном спору утврђено да је подносилац уставне жалбе гасно уље набављао од лица које није произвођач нити увозник, при чему је оспорена пресуда донета у нејавној седници већа, сагласно одредби члана 33. став 2. Закона о управним споровима. Наведеном одредбом закона прописани су изузеци од обавезе одржавања усмене расправе, поред осталог, ако је предмет такав да не изискује посебно утврђивање чињеничног стања. С обзиром на то да се утврђивање чињеница у управном спору врши, поред осталог, ако су чињенице спорне, односно ако је чињенично стање ради утврђивања законитости побијаног акта остало нејасно, Уставни суд сматра да се у тим случајевима пре доношења одлуке мора одржати јавна расправа, сагласно одредби члана 33. став 1. Закона о управним споровима.
Испитујући да ли је утврђивање чињеничног стања без одржавања јавне расправе утицало на правичност предметног управног поступка, Уставни суд је констатовао да, супротно наводима оспорене пресуде, побијано решење другостепеног органа не садржи оцену тог органа да је првостепени орган правилно утврдио да је подносилац гасно уље набављао од лица које није произвођач нити увозник. Наиме, у предметном управном поступку није била спорно од кога је подносилац захтева за рефакцију плаћене акцизе набавио EVRO DIZEL, нити је одбијање предметног захтева образложено тиме да није испуњен услов прописан законом у погледу лица од кога су набављени деривати нафте. Из одредбе члана 39б став 1. Закона о акцизама произлази да се право на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности из члана 9. став 1. тач. 3), 4), 5), 6) и 7) тог закона може остварити само ако се ти деривати нафте и биотечности користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе, а да се након тога испитује да ли су испуњени услови прописани законом, међу којима је и услов да су ти деривати нафте и биотечности набављени од увозника, односно произвођача. Из тога даље следи да није потребно утврђивати испуњеност наведеног услова, уколико је претходно утврђено да се гасно уље не користи у индустријске сврхе. У предметном управном поступку је оцењено да подносилац уставне жалбе нема право на рефакцију плаћене акцизе за набављено гасно уље EVRO DIZEL, будући да су из Листе гасних уља која се користе за индустријске сврхе изузета гасна уља која се користе за погон моторних возила и радних машина. Полазећи од наведеног, а имајући у виду да је Управни суд прихватио наведени разлог туженог органа за одбијање жалбе, Уставни суд је нашао да чињеница од кога је подносилац набавио наведено гасно уље није могла утицати на одлуку о предметном захтеву подносиоца уставне жалбе, па ни утврђивање те чињенице противно одредбама меродавног процесног права није довело до повреде права на јавну расправу, као саставног дела права на правично суђење.
Подносилац уставне жалбе, такође, сматра да му је различитим одлучивањем Управног суда о његовим тужбама, у истој чињеничној и правној ситуацији, повређено право на правну сигурност, као саставни део права на правично суђење. Уставни суд напомиње да постојање различитих одлука суда последње инстанце у истоветним случајевима може довести до повреде поменутог начела у одсуству механизма који би осигурао једнообразност у одлучивању (видети пресуду Европског суда за људска права Beian против Румуније, представка број 30658/05 од 6. децембра 2007. године, ст. 36. до 39.).
Уставни суд је констатовао да је подносилац уставне жалбе доставио три пресуде Управног суда којима су уважене његове тужбе, поништена побијана решења Министарства финансија и предмет враћен том органу на поновно одлучивање, јер је у управном спору оцењено да је о праву подносиоца на рефакцију плаћене акцизе решавано применом правилника Министарства енергетике који није био на снази у периоду на који се односи захтев за рефакцију. Један од услова за испитивање постојања повреде права на правну сигурност у поступку пред Уставним судом јесте да је актом који се оспорава уставном жалбом одлучено различито у односу на постојећу судску праксу. Полазећи од наведеног, а имајући у виду да су достављене пресуде Управног суда, на које се позива подносилац уставне жалбе, донете након оспорене пресуде, Уставни суд је оценио да у конкретном случају нису испуњени услови за испитивање истакнуте повреде права на правну сигурност.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је оценио да подносиоцу уставне жалбе оспореном пресудом није повређено право на правично суђење, те је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), уставну жалбу одбио као неосновану.
6. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42а став 1. тачка 5) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Снежана Марковић, с.р.