Преглед документа Уж-22082/2023

<п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Наташа Плавшић, др Тамаш Корхец (Корхецз Там&аацуте;с) и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Б. М. из Ниша, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 5. децембра 2024. године, донео је <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">О Д Л У К У <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. Усваја се уставна жалба Б. М. и утврђује се да су јој повређена права на суђење у разумном року и на имовину, из члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 40/15. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Утврђује се право Б. М. на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 40/15. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Утврђује се право Б. М. на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 40/15, умањеног за износе који су јој по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">4. Поништава се решење Привредног суда у Нишу Р4 Ст. 1374/23 од 18. октобра 2023. године. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">О б р а з л о ж е њ е <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">1. Б. М. из Ниша поднела је Привредном апелационом суду, 30. октобра 2023. године, преко пуномоћника Д. Н, адвоката из Ниша, жалбу против решења Привредног суда у Нишу Р4 Ст. 1374/23 од 18. октобра 2023. године, којим је одбијен као неоснован њен приговор ради убрзавања стечајног поступка пред наведеним судом у предмету Ст. 40/15. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући у виду да је одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, те да је одредбом члана 16. став 2. истог закона прописано да се жалба против решења којим је одбијен приговор из става 1. овог члана по којој није донета одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматра уставном жалбом, Привредни апелациони суд је предмет доставио Уставном суду на даљи поступак и одлучивање. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подноситељка је у жалби, која се, у смислу цитираних одредаба Закона, има сматрати уставном жалбом (у даљем тексту: уставна жалба), као и приговору ради убрзавања поступка, истакла да је у предметном стечајном поступку поднела пријаву потраживања из радног односа, које јој је у том поступку утврђено, али да исто није наплатила више од осам година. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Поступајући у складу са одредбом члана 16. став 6. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року, подноситељка уставне жалбе је у поднеску од 18. јануара 2024. године истакла захтев за накнаду нематеријалне штете у износу од 1.500 евра и захтев за накнаду материјалне штете у висини утврђених, а ненаплаћених новчаних потраживања у предметном стечајном поступку. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">3. Уставни суд је извршио увид у приложену документацију, те је утврдио следеће чињенице и околности које су од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари: <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Решењем Привредног суда у Нишу Ст. 40/15 од 6. јула 2015. године отворен је стечајни поступак над стечајним дужником „Е.“ д.о.о. Ниш, а за стечајног управника је именована Агенција за приватизацију. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Стечајни дужник никада није приватизован, тако да је у државној својини. Његов већински члан је ХК „Е.“ а.д. Ниш, која такође никада није приватизована. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подноситељка уставне жалбе је у предметном стечајном поступку пријавила своја потраживања из радног односа, која су јој и утврђена. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Подноситељка уставне жалбе поднела је 3. октобра 2023. године приговор ради убрзавања предметног стечајног поступка. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Привредни суд у Нишу је решењем Р4 Ст. 1374/23 од 18. октобра 2023. године одбио као неоснован овој приговор. Подноситељка је 30. октобра 2023. године изјавила жалбу Привредном апелационом суду, преко првостепеног суда. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">4. Одредбама члана 18. ст. 2. и 3. Устава је утврђено да се Уставом јемче, и као таква, непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима и да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење. Одредбом члана 32. став 1. Устава утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега. Одредбом члана 58. став 1. Устава јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одредбом члана 2. Закона о измени и допуни Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 92/23) прописано је да се у члану 82. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 и 10/23) додаје став 2. који гласи: „Изузетно од става 1. овог члана уставна жалба може се изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, ако је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року у стечајним и извршним поступцима који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом“. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано је да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом. Одредбама члана 16. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је: да се да се жалба против решења којим је одбијен приговор из става 1. овог члана по којој није донета одлука до дана ступања на снагу овог закона, сматра уставном жалбом (став 2.); да су судови дужни да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона све нерешене предмете из ст. 1 ‒ 4. овог члана доставе Уставном суду на даљи поступак и одлучивање и да о томе обавесте подносиоца приговора, жалбе, односно тужбе (став 5.); да подносилац приговора ради убрзавања поступка, односно жалбе против решења о одбијању приговора ради убрзавања поступка има право да у року од 30 дана од дана пријема обавештења од стране суда из става 5. овог члана, достави Уставном суду захтев за накнаду материјалне, односно нематеријалне штете (став 6.). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Одредбом члана 3. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15) је прописано да странка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року и да су они хитни и имају првенство у одлучивању. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">5. Уставни суд најпре констатује да је Закон о заштити права на суђење у разумном року ступио на снагу 1. јануара 2016. године и да је њиме предвиђено да заштиту права на суђење у разумном року у поступцима који су још увек у току пружа надлежни суд, а не Уставни суд. Међутим, цитираним одредбама Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року искључена је примена предметног закона у односу на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом, што значи да у овој врсти поступака судови више нису надлежни за заштиту права на суђење у разумном року и права на имовину, већ је то постала искључива надлежност Уставног суда, без обзира на то да ли је предметни поступак у току или је окончан. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Имајући наведено у виду, а посебно одредбу члана 16. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року, Уставни суд констатује да се жалба подноситељке, која је поднета надлежном другостепеном суду против решења о одбијању приговора ради убрзавања предметног стечајног поступка, сматра уставном жалбом којом се истиче повреда права на суђење у разумном року и права на имовину у предметном стечајном поступку. Такође, подноситељка уставне жалбе је, сагласно одредби члана 16. став 6. наведеног Закона, у остављеном року истакла захтеве за накнаду нематеријалне и материјалне штете изазване повредом наведених права. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">6. Одлучујући о истакнутој повреди права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 40/15, Уставни суд је пошао од праксе Европског суда за људска права у вези са питањем одговорности државе за неизвршење судских одлука када је дужник предузеће са већинским државним, односно друштвеним капиталом, која је, у њеном релевантном делу, приказана у Одлуци Уж-11320/2021 од 7. јуна 2023. године („Службени гласник РС“, број 61/23, доступно и на интернет страници Уставног суда <а хреф="хттп://www.уставни.суд.рс/">www.уставни.суд.рс.). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">У том смислу, Уставни суд посебно указује да је у предмету <ем>Лилић и други против Србије (представке бр. 16857/19 и 43001/19, пресуда од 14. јануара 2021. године, став 11.) Европски суд констатовао да је још раније истицао да је период неизвршења правноснажне домаће одлуке до годину дана у складу са захтевима Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те да је утврђивао повреду када год је тај период био дужи од годину дана, без обзира на то да ли се правноснажна домаћа одлука извршава кроз извршни или стечајни поступак. У предмету <ем>Лилић и други против Србије, Европски суд је указао и на своју праксу у предмету <ем>Бугарић против Србије (број представке 39694/10, одлука од 6. децембра 2016. године) у коме је одбачена представка подноситељке у ситуацији када је извршни поступак трајао краће од седам месеци. Европски суд је у предмету <ем>Лилић и други против Србије, такође, истакао да је у предмету <ем>Црнишанин и други против Србије (представке бр. 35835/05, 43548/05, 43569/05 и 36986/06, од 13. јануара 2009. године, ст. 110-111.) утврдио повреду Европске конвенције у ситуацији када је релевантан период неизвршења трајао између једне године и пет месеци и четири године и осам месеци. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Полазећи од наведених ставова Европског суда, које и сам прихвата, Уставни суд указује да сваки поступак који се води ради намирења правноснажно утврђеног потраживања (стечајни, извршни или неки други) према предузећу са већинским друштвеним, односно државним капиталом, а који траје дуже од периода који се у пракси Европског суда сматра прихватљивим, представља основ за утврђење повреде права на суђење у разумном року. При томе, Уставни суд наглашава да у том случају нису од искључивог или одлучујућег значаја околности од утицаја на трајање извршног, односно стечајног поступка, као што су сложеност поступка и поступање органа поступка и странака у поступку, већ је одлучујућа околност за утврђење повреде права на суђење у разумном року управо чињеница да потраживање није намирено у релевантном временском периоду, у складу са праксом Европског суда. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Полазећи од наведеног, а имајући у виду да је оспорени стечајни поступак који се води према предузећу са државним капиталом, у тренутку подношења приговора ради убрзавања поступка трајао преко осам година, Уставни суд је оценио да је подноситељки повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава, па је уставну жалбу у том делу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суд („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука Ус, 40/15-др.закон, 103/15, 10/23 и 82/23), одлучујући као у тачки 1. изреке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">7. Разматрајући да ли је подноситељки уставне жалбе у оспореном стечајном поступку повређено и право на имовину из члана 58. став 1. Устава, Уставни суд је пошао од свог става да је у предметима који се тичу неизвршења правноснажних судских одлука донетих према предузећима са већинским државним или друштвеним капиталом, утврђивање повреде права на суђење у разумном року предуслов за утврђивање повреде права на имовину и усвајање захтева за накнаду материјалне штете у висини ненаплаћеног, односно ненамиреног потраживања. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Полазећи од наведеног, а имајући у виду да је претходно утврдио да је подноситељки уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року у оспореном стечајном поступку, Уставни суд је оценио да пропуст Привредног суда у Нишу да обезбеди намирење потраживања подноситељке која потичу из радног односа, према стечајном дужнику са државним капиталом, представља и повреду права подноситељке на имовину из члана 58. став 1. Устава. Стога је Суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, усвојио уставну жалбу и у том делу, па је утврдио да је подноситељки у оспореном стечајном поступку повређено и право на имовину, одлучујући као у тачки 1. изреке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">8. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подноситељке уставне жалбе због утврђене повреде права на суђење у разумном року оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 40/15. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">Приликом одлучивања о висини износа накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је имао у виду ставове Европског суда који су изражени у одлуци у предмету <ем>Станковић против Србије (представка број 41285/19, одлука од 19. децембра 2019. године), а које је и Уставни суд прихватио у својој пракси (видети нпр. Одлуку Уж-7309/2018 од 17. децембра 2020. године и Одлуку Уж- 277/2017 од 4. јуна 2020. године). <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">9. Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права на имовину, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 3. изреке утврдио право подноситељке уставне жалбе на накнаду материјалне штете у висини износа потраживања утврђеног у стечајном поступку пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 40/15, умањеног за износе који су јој по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">С тим у вези, Уставни суд констатује да је Европски суд у пресуди <ем>Стевановић и други против Србије (број представке 43815/17 и 15 других, од 27. августа 2019. године, став 17.) прихватио становиште према коме приликом досуђивања материјалне штете због пропуста да потраживање подносилаца буде намирено, подносиоци немају право на законску затезну камату за период након покретања стечајног поступка. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">10. Имајући у виду да је претходно утврдио повреде уставних права подноситељке и одредио начин отклањања штетних последица, Уставни суд је поништио решење Привредног суда у Нишу Р4 Ст. 1374/23 од 18. октобра 2023. године, одлучујући као у тачки 4. изреке. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">11. На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци. <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: јустифy;">  <п стyле="теxт-алигн: центер;">ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА <п стyле="теxт-алигн: центер;">Снежана Марковић, с.р.