Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Наташа Плавшић, Мирослав Николић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Р. В, М. Д, П. С, В. К, А. К, Д. Б, З. Ј, М. Р, Б. М, М. М. и И. М, свих из Бајине Баште, И. С. и М. З, обоје из Перућца код Бајине Баште, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 5. децембра 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба М. Р, Б. М, М. М. и И. М. и утврђује да су подносиоцима уставне жалбе повређена права на суђење у разумном року и на имовину, зајемчена одредбама члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку вођеном пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 31/10.
2. Усваја се уставна жалба Р. В, М. Д, П. С, В. К, А. К, Д. Б, З. Ј, И. С. и М. З. и утврђује да је подносиоцима уставне жалбе повређено правo на имовину, зајемчено одредбом члана 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку вођеном пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 31/10.
3. Утврђује се право М. Р, Р. В, М. Д, П. С, В. К, А. К, Д. Б, З. Ј, И. С, М. З, Б. М, М. М. и И. М. на накнаду материјалне штете, сваком у висини износа потраживања утврђених у стечајном поступку вођеном пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 31/10, умањених за износе који су по том основу исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
4. Одбацује се захтев подносилаца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. Р. В, М. Д, П. С, В. К, А. К, Д. Б, З. Ј, М. Р, Б. М, М. М. и И. М. (наследници иза пок. З.М.), сви из Бајине Баште, И. С. и М. З, обоје из Перућца код Бајине Баште, поднели су Уставном суду 24. јануара 2019. године, преко пуномоћника В. Ј, адвоката из Ужица, уставну жалбу због повреде права на правично суђење и права на имовину, зајемчених чланом 32. став 1. и чланом 58. став 1. и 2. Устава Републике Србије у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 31/10.
Подносиоци су у уставној жалби, између осталог истакли: да су били запослени код стечајног дужника „С.“ ад Бајина Башта, те да су у стечајном поступку над наведеним стечајним дужником пријавили потраживања на име неисплаћених зарада која су им призната; да је решењем Привредног суда у Ужицу Ст. 31/10 од 7. августа 2018. године утврђено потраживање М. Р. ступањем на место повериоца Министарства финансија, Пореска управа филијала Ужице; да је закључком о листи потраживања Ст. 31/10 од 18. јуна 2018. године утврђено потраживање наследника иза смрти З.М. и то: Б. М, М. М. и И. М; да је стечајни поступак закључен али да подносиоци уставне жалбе нису успели да наплате своја потраживања; да се повреда уставних права састоји у пропуштању Привредног суда у Ужицу да намири потраживања стечајних поверилаца, овде подносилаца уставне жалбе, која представљају зараде и доприносе по основу рада; да у оспореном стечајном поступку није било сложених чињеничних и правних питања о којима би се суд изјашњавао, а да је дужем трајању поступка допринело неефикасно поступање Привредног суда у Ужицу. Предложили су да Уставни суд усвоји уставну жалбу и истакли су захтев за накнаду материјалне штете, као и трошкова на име састава уставне жалбе.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује се законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у уставну жалбу, допис Привредног суда у Ужицу Р. 7/24 од 29. фебруара 2024. године и дописе Основног суда у Ужицу – Судска јединица Бајина Башта I-3 Р3 660/24 од 2. јула 2024. године и I-3 Р3 660/24 од 8. јула 2024. године и других доказа приложених уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
3.1 Из садржине дописа Привредног суда у Ужицу Р. 7/24 од 29. фебруара 2024. године је утврђено: да је решењем Трговинског суда у Ужицу Ст. 6/09 од 6. маја 2009. године отворен стечајни поступак над стечајним дужником „С.“ ад Бајина Башта; да је у овом стечајном поступку било укупно 154 стечајна повериоца; да није извођен доказ вештачењем ради утврђења вредности имовине стечајног дужника; да стечајни дужник није имао непокретну имовину која би чинила стечајну масу, као и да није било продаје стечајног дужника као правног лица; да је стечајни поступак закључен решењем Привредног суда у Ужицу Ст. 31/10 од 27. децембра 2018. године које је објављено у Службеном гласнику РС број 1/19 од 11. јануара 2019. године, те да није вођен стечајни поступак над стечајном масом; да није било исплате утврђених потраживања у стечајном поступку јер није било средстава.
Из садржине дописа даље следи да су подносиоцима уставне жалбе Р. В, М. Д, П. С, В. К, А. К, Д. Б, З. Ј, И. С, М. З, Б. М, М. М. и И. М. утврђена потраживања у стечајном поступку по основу потраживања из радног односа, уз напомену да је наследницима пок. З.М. ово право утврђено по основу наслеђа иза умрлог, а истоме по основу потраживања из радног односа.
Даље произлази да је подносиоцима уставне жалбе и то: Д. Б, М. Д, Р. В, М. З, З. Ј, И. С, А. К, В. К. и П. С, решењем Привредног суда у Ужицу Р4. Ст. 12/17 од 12. децембра 2017. године, утврђена повреда права на суђење у разумном року у стечајном поступку пред Привредним судом у Ужицу Ст. 31/10 и наложено стечајном судији да у року од 60 дана предузме све законом прописане мере које делотворно убрзавају поступак стечаја у предмету Ст. 31/10, док су одбијени захтеви предлагача за исплату трошкова поступка. Наведено решење постало је правноснажно 21. децембра 2017. године.
Решењем Привредног суда у Ужицу Р4 Ст. 174/18 од 27. августа 2018. године су подносиоцима уставне жалбе: М. Д, Д. Б, Р. В, И. С, З. Ј, М. З, А. К, В. К. и П. С. одбијени приговори ради убрзавања поступка у предмету тог суда Ст. 31/10.
Из садржине дописа Основног суда у Ужицу – Судска јединица Бајина Башта I-3 Р3 660/24 од 2. јула 2024. године произлази да су подносиоцима уставне жалбе Р. В, М. Д, П. С, В. К, А. К, Д. Б, З. Ј, И. С. и М. З. правноснажним пресудама Основног суда у Ужицу – Судска јединица Бајина Башта досуђени износи на име накнаде неимовинске штете у износу од по 600 евра у динарској противвредности према средњем курсу НБС на дан исплате, са законском затезном каматом почев од извршности пресуде до коначне исплате, због утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку пред Привредним судом у Ужицу Ст. 31/10.
Такође, из садржине дописа Основног суда у Ужицу – Судска јединица Бајина Башта I-3 Р3 660/24 од 8. јула 2024. године, произлази да је провером кроз уписник „Прр1“ утврђено да пред тим судом нема поднетих тужби за накнаду имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку пред Привредним судом у Ужицу Ст. 31/10 следећих подносилаца: Р. В, М. Д, П. С, В. К, А. К, Д. Б, З. Ј, И. С. и М. З.
3.2 Чињенице и околности које се односе на подносиоце уставне жалбе односно Б. М, М. М. и И. М. (наследнике иза пок. З.М.) и М. Р.
Из документације приложене уз уставну жалбу, Уставни суд је утврдио да су Закључком о листи потраживања Привредног суда у Ужицу Ст. 31/10 од 18. јуна 2018. године призната потраживања стечајних поверилаца стечајног дужника у четвртом исплатном реду као наследницима пок. З.М. по основу потраживања из радног односа и то: Б. М, М. М. и И. М, свима по основу главног дуга износ од 12.836,00 динара, по основу камате од доспелости до подношења предлога за покретање стечајног поступка у износу од 8.603,38 динара, као и по основу трошкова у износу до 2.704,00 динара.
Из садржине дописа Привредног суда у Ужицу Р. 7/24 од 29. фебруара 2004. године произлази да је подносиоцу уставне жалбе М. Р. закључком о листи признатих и оспорених потраживања Ст. 31/10 од 7. јуна 2013. године оспорено потраживање и да је упућен на парницу ради утврђења оспореног потраживања коју у остављеном року није покренуо.
Увидом у документацију приложену уз уставну жалбу, Уставни суд је утврдио да је решењем Привредног суда у Ужицу Ст. 31/10 од 7. августа 2018. године на место Министарства финансија, Пореска управа филијала Ужице између осталих ступио стечајни поверилац М. Р. из Бајине Баште за износ од 141.306,00 динара. Из образложења наведеног решења произлази да је наведени стечајни поверилац поднео допунску пријаву потраживања са захтевом да за износ уплаћен ПИО фонду ступи на место стечајног повериоца Министарства финансија, Пореска управа филијала Ужице, на име лично уплаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, јер је уместо послодавца због одласка у пензију морао да уплати неуплаћене доприносе за ПИО.
3.3 Стечајни дужник „С.“ ад Бајина Башта је предузеће са већинским друштвеним и државним капиталом.
Уставни суд увидом у податке објављене на сајту Агенције за привредне регистре утврдио да је наведени стечајни дужник брисан из регистра 25. јануара 2019. године.
4. Уставни суд пре свега констатује да су подносиоци М. Р, Б. М, М. М. и И. М. истакли повреду права на суђење у разумном року које је гарантовано чланом 32. став 1. Устава због неажурног поступања Привредног суда у Ужицу у предмету Ст. 31/10.
У том смислу је за одлучивање у конкретном случају од значаја и досадашња пракса Уставног суда у предметима у којима је уставна жалба изјављена због ненамирења потраживања из радног односа у извршном и/или стечајном поступку према дужнику који је привредно друштво са већинским друштвеним, односно државним капиталом. Уставни суд је у тим предметима, уважавајући праксу Европског суда за људска права, усвајао уставне жалбе и утврђивао повреду права на имовину, као и право на накнаду материјалне штете у висини износа утврђених у извршном, односно стечајном поступку, умањених за износе који су по том основу већ исплаћени. Услов за утврђење повреде права на имовину и последично права на накнаду материјалне штете је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року у оспореном судском поступку, било да је Уставни суд сам утврдио, или да је то учинио надлежни суд својом одлуком у поступку за заштиту права на суђење у разумном року, сагласно Закону о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15), којим је уређена заштита права на суђење у разумном року у поступцима који су још увек у току.
Уставни суд, даље констатује да су подносилац М. Р. и правни претходник подносилаца Б. М, М. М. и И. М. пријавили потраживања у стечајном поступку по основу неисплаћених зарада у коме су им ова потраживања призната, као и по основу неплаћених доприноса на зараде запослених, те да је стечајни поступак отворен решењем Трговинског суда у Ужицу Ст. 6/09 од 6. маја 2009. године, а закључен решењем истог суда Ст. 31/10 од 27. децембра 2018. године које је објављено у „Службеном гласнику РС“ број 1/19 до 11. јануара 2019. године из чега произлази да је исти трајао девет година и седам месеци.
У вези с тим, Уставни суд наглашава да у овој врсти предмета где је стечајни дужник предузеће са већинским државним или друштвеним капиталом, сложеност поступка и други критеријуми из члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, не могу бити искључиво релевантни, чак ни одлучујући за оцену повреде права на суђење у разумном року. Наиме, Уставни суд указује да Европски суд за људска права у предметима који се тичу неизвршења правноснажних судских одлука донетих према предузећима са већинским државним или друштвеним капиталом не разматра околности, нити критеријуме од утицаја на трајање извршног, односно стечајног поступка, већ утврђује повреду Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода самим тим што потраживање није намирено у одређеном временском периоду, независно од тога у ком поступку је подносилац покушао да намири своја потраживања. У складу са праксом Европског суда, Република Србија (а не стечајни дужник) непосредно одговара за дугове предузећа са већинским друштвеним, односно државним капиталом, те се у том смислу од државе првенствено очекује да своја дуговања, која су већ утврђена правноснажном судском одлуком, исплати у одређеном року директно из буџета, без обзира на природу и сложеност поступка у коме се намирење спроводи (чак и ако је у питању стечајни поступак).
Стога Уставни суд сматра да сваки поступак који се води ради намирења правноснажно утврђеног потраживања из радног односа (стечајни, извршни или неки други) према предузећу са већинским друштвеним, односно државним капиталом, а који траје дуже од периода који се у пракси Европског суда сматра прихватљивим, представља основ за утврђење повреде права на суђење у разумном року. У предмету Лилић и други против Србије (представке бр. 16857/19 и 43001/19, од 14. јануара 2021. године, став 11.), Европски суд је констатовао да је још раније истицао да је период неизвршења правноснажне домаће одлуке до годину дана у складу са захтевима Конвенције, те да је утврђивао повреду када год је тај период био дужи од годину дана, без обзира на то да ли се правноснажна домаћа одлука извршава кроз извршни или стечајни поступак. Уставни суд наглашава да у том случају нису од искључивог или одлучујућег значаја околности од утицаја на трајање стечајног поступка, као што су сложеност поступка и поступање органа поступка и странака у поступку, већ је одлучујућа околност за утврђење повреде права на суђење у разумном року управо чињеница да потраживање није намирено у релевантном временском периоду, у складу са праксом Европског суда.
У погледу детаљнијег образложења изнетог става, Уставни суд упућује на образложење Одлуке Уж-11320/2021 од 7. јуна 2023. године, која је објављеној на интернет страници Уставног суда: www.ustavni.sud.rs.
Полазећи од напред изнетог, Уставни суд је оценио да је подносиоцима уставне жалбе из тачке 1. изреке у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 31/10 повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, па је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), уставну жалбу усвојио, одлучујући као у тачки 1. изреке.
5. Анализирајући наводе уставне жалбе којима су подносиоци уставне жалбе из тач. 1. и 2. изреке (којима је претходно решењем Привредног суда у Ужицу Р4 Ст. 12/17 од 12. децембра 2017. године утврђена повреда права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред истим судом у предмету Ст. 31/10), истакали повреду права на имовину из члана 58. став 1. Устава и тражили накнаду материјалне штете, Уставни суд је оценио да, пропуст надлежног суда да у стечајном поступку обезбеди намирење потраживања подносилаца уставне жалбе из радног односа, а против стечајног дужника „С.“ ад Бајина Башта, као правног лица са претежним државним односно друштвеним капиталом, представља и повреду њиховог права на мирно уживање имовине из члана 58. став 1. Устава, коју чине потраживања утврђена судским одлукама. Овакав став изражен је у Одлуци Уставног суда Уж-1712/2010 од 21. марта 2013. године, као и одлукама Европског суда за људска права. Стога је Уставни суд уставну жалбу усвојио и у овом делу, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, одлучујући као у тачки 1. и 2. изреке.
6. Полазећи од изнетог, а узимајући у обзир да Уставни суд приликом одлучивања у поступку по уставној жалби уважава и праксу Европског суда за људска права, Суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 3. изреке утврдио право подносилаца уставне жалбе на накнаду материјалне штете сваком у висини износа потраживања утврђених у стечајном поступку који је вођен пред Привредним судом у Ужицу у предмету Ст. 31/10 умањеним за износе који су им по том основу исплаћени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
7. У погледу захтева подносилаца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, а да у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету Европског суда за људска права Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.). Стога је Суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 4. изреке.
8. Уставни суд је, на основу свега изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2 Закона о Уставном суду и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.