Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Наташа Плавшић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás) и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставним жалбама Љ. М. из Джановца, код Житорађе, С. Р, М. С, Р. М, Н. Р. и П. Р, свих из Ниша, Б. С. из Лалинца код Ниша, В. Б. из Трупала код Ниша, М. М. из Горњег Међурова код Ниша, и С. М. из Биљега код Мерошине, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 5. децембра 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Љ. М, С. Р, М. С, Р. М, Н. Р, П. Р, Б. С, В. Б, М. М. и С. М. и утврђује да су у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 464/11 повређена права подносилаца уставних жалби на суђење у разумном року и на имовину, из члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије.
2. Утврђује се право Љ. М, С. Р, М. С, Р. М, Н. Р, П. Р, Б. С, В. Б, М. М. и С. М. на накнаду нематеријалне штете, сваком у износу од по 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 464/11. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Утврђује се право Љ. М, С. Р, М. С, Р. М, Н. Р, П. Р, Б. С, В. Б, М. М. и С. М. на накнаду материјалне штете, сваком у висини износа потраживања утврђених у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 464/11, умањених за износе који су им по том основу евентуално већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
О б р а з л о ж е њ е
1. Љ. М. из Джановца, код Житорађе, С. Р, М. С, Р. М, Н. Р. и П. Р, сви из Ниша, Б. С. из Лалинца код Ниша, В. Б. из Трупала код Ниша, М. М. из Горњег Међурова, код Ниша и С. М. из Биљега код Мерошине, поднели су 23. и 24. јануара 2020. године, преко пуномоћника О. С, адвоката из Ниша, Уставном суду уставне жалбе због повреде начела забране дискриминације, права на једнаку заштиту права и правно средство, права на имовину и права на рад из чл. 21, 36, 58. и 60. Устава Републике Србије у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 464/11. Подносиоци уставних жалби су истакли повреду права из члана 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
Подносиоци уставних жалби наводе да због неделотворног поступања стечајног суда нису намирили потраживања из радног односа.
Имајући у виду суштину навода уставне жалбе, Уставни суд је закључио да се подносиоци притужују и на дужину трајања стечајног поступка, па је ову уставну жалбу разматрао и са становишта одредбе члана 32. став 1. Устава.
Подносиоци уставних жалби предлажу да Уставни суд усвоји уставне жалбе и утврди им право на накнаду материјалне и нематеријалне штете.
Како се одредбе наведених међународних уговора по својој садржини не разликују од одредаба чл. 21. и чл. 58. Устава на чију се повреду позивају подносиоци уставних жалби, то је Уставни суд евентуално постојање повреде начела забране дискриминације и права на имовину ценио у односу на одредбе највишег правног акта у Републици Србији.
Уставни суд је, у складу са одредбама чл. 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), спојио поступак по овим уставним жалбама.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносилаца уставних жалби повређено или ускраћено њихово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је извршио увид у документацију приложену уз уставнe жалбe, па је утврдио следеће чињенице и околности које су од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Решењем Привредног суда у Нишу Ст. 464/11 од 19. маја 2011. године је отворен стечајни поступак над стечајним дужником „М.“ д.п. Ниш, а за стечајног управника је именована Агенција за приватизацију. Подносиоци уставних жалби су у предметном стечајном поступку пријавили своја потраживања из радног односа која су им призната.
Привредни суд у Нишу је 24. децембра 2019. године донео решење Ст. 464/11, којим је закључен поступак стечаја над стечајним дужником.
4. Испитујући наводе подносилаца уставне жалбе о повреди права на суђење у разумном року у предметном стечајном поступку, Уставни суд је утврдио да су подносиоци пријавили потраживања из радног односа у овом предмету која су им утврђена, те да је стечајни поступак покренут доношењем решења Привредног суда у Нишу Ст. 464/11 од 19. маја 2011. године, којим је отворен поступак над стечајним дужником „М.“ д.п. Ниш, а поступак окончан након што је постало правноснажно решење истог суда Ст. 464/11 од 24. децембра 2019. године, којим је закључен поступак над стечајним дужником. Из наведеног произлази да је овај поступак колективног намирења стечајних поверилаца трајао осам година и седам месеци, што би могло да укаже на чињеницу да поступак није окончан у разумном року.
Полазећи од изнетог, Уставни суд је приликом одлучивања у овој уставноправној ствари пре свега имао у виду меродавну праксу Европског суда за људска права која се тиче неизвршења правноснажних судских одлука донетих према предузећима са већинским државним или друштвеним капиталом. У том смислу, Уставни суд посебно указује је у предмету Лилић и други против Србије Европски суд констатовао да је још раније истицао да је период неизвршења правноснажне домаће одлуке до годину дана у складу са захтевима Европске конвенције, те да је утврђивао повреду када год је тај период био дужи од годину дана, без обзира на то да ли се правноснажна домаћа одлука извршава кроз извршни или стечајни поступак. У предмету Лилић и други против Србије, Европски суд је указао и на своју праксу у предмету Бугарић против Србије (број представке 39694/10, одлука од 6. децембра 2016. године) у коме је одбачена представка подноситељке у ситуацији када је извршни поступак трајао краће од седам месеци. Европски суд је у предмету Лилић и други против Србије, такође, истакао да је у предмету Црнишанин и други против Србије утврдио повреду Европске конвенције у ситуацији када је релевантан период неизвршења трајао између једне године и пет месеци и четири године и осам месеци.
Имајући у виду наведене ставове Европског суда, које прихвата и овај суд, Уставни суд указује да сваки поступак који се води ради намирења правноснажно утврђеног потраживања (стечајни, извршни или неки други) према предузећу са већинским друштвеним, односно државним капиталом, а који траје дуже од периода који се у пракси Европског суда сматра прихватљивим, представља основ за утврђење повреде права на суђење у разумном року. При томе, Уставни суд наглашава да у том случају нису од искључивог или одлучујућег значаја околности од утицаја на трајање извршног, односно стечајног поступка, као што су сложеност поступка и поступање органа поступка и странака у поступку, већ је одлучујућа околност за утврђење повреде права на суђење у разумном року управо чињеница да потраживање није намирено у релевантном временском периоду, у складу са праксом Европског суда.
Полазећи од изнетог, а узимајући у обзир да је предметни стечајни поступак који је вођен према предузећу са друштвеним капиталом трајао дуже од осам година, Уставни суд је оценио да је у конкретном случају повређено право подносилаца уставних жалби на суђење у разумном року, па је уставне жалбе у овим деловима усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), одлучујући као у тачки 1. изреке.
5. Разматрајући тврдње подносилаца уставних жалби да им је у оспореном стечајном поступку повређено право на имовину из члана 58. став 1. Устава, Уставни суд је пошао од свог става да је у предметима који се тичу неизвршења правноснажних судских одлука донетих према предузећима са већинским државним или друштвеним капиталом, утврђивање повреде права на суђење у разумном року предуслов за утврђивање повреде права на имовину и усвајање захтева за накнаду материјалне штете у висини ненаплаћеног, односно ненамиреног потраживања.
С обзиром на наведено, а имајући у виду да је претходно утврдио да је подносиоцима уставних жалби повређено право на суђење у разумном року у оспореном стечајном поступку, Уставни суд је оценио да пропуст Привредног суда у Нишу да обезбеди намирење потраживања подносилаца која потичу из радног односа, према стечајном дужнику са друштвеним капиталом, представља истовремено и повреду права подносилаца на имовину из члана 58. став 1. Устава. Стога је Суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, усвојио уставне жалбе и у овим деловима и утврдио да је подносиоцима у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 464/11 повређено право на имовину, одлучујући као у тачки 1. изреке.
6. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подносилаца уставне жалбе због утврђене повреде права нa суђење у разумном року оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете, сваком у износу од по 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, умањеном за евентуално већ исплаћене износе по основу евентуално утврђене повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 464/11. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
Приликом одлучивања о висини износа накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је имао у виду ставове Европског суда који су изражени у одлуци у предмету Станковић против Србије (представка број 41285/19, одлука од 19. децембра 2019. године), а које је и Уставни суд прихватио у својој пракси (видети нпр. Одлуку Уж-7309/2018 од 17. децембра 2020. године и Одлуку Уж- 277/2017 од 4. јуна 2020. године).
7. Одлучујући о начину отклањања штетних последица утврђене повреде права на имовину, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 3. изреке утврдио право подносилаца уставних жалби на накнаду материјалне штете, сваком у висини износа потраживања утврђених у стечајном поступку пред Привредним судом у Нишу у предмету Ст. 464/11, умањених за износе који су им евентуално по том основу већ исплаћени или на други начин намирени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
С тим у вези, Уставни суд констатује да је Европски суд у пресуди Стевановић и други против Србије (број представке 43815/17 и 15 других, од 27. августа 2019. године, став 17.) прихватио становиште према коме приликом досуђивања материјалне штете због пропуста да потраживање подносилаца буде намирено, подносиоци немају право на законску затезну камату за период након покретања стечајног поступка.
Будући да је у овој уставноправној ствари утврдио повреду права подносилаца уставне жалбе на суђење у разумном року и права на имовину и последично томе утврдио право на накнаду нематеријалне и материјалне штете, Уставни суд налази да је беспредметно разматрање уставних жалби у деловима у којима се истиче повреда других уставних права и начела.
8. На основу изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић