Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), др Милан Шкулић, др Владан Петров, Татјана Ђуркић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Е. Ш, Л. Ф, Е. Ф, Ц. Ш, Е. Б. и И. Б, свих из Старе Моравице код Бачке Тополе, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. децембра 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Е. Ш, Л. Ф, Е. Ф, Ц. Ш, Е. Б. и И. Б. и утврђује да је решењем Основног суда у Суботици Р4И. 13/21 од 7. децембра 2021. године подносиоцима уставне жалбе повређено право на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Основног суда у Суботици Р4И. 13/21 од 7. децембра 2021. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о приговору подносилаца уставне жалбе ради убрзавања поступка у предмету Основног суда у Суботици - Судска јединица у Бачкој Тополи у предмету И. 2871/12.
О б р а з л о ж е њ е
1. Е. Ш, Л. Ф, Е. Ф, Ц. Ш, Е. Б. и И. Б, сви из Старе Моравице код Бачке Тополе поднели су 5. јануара 2022. године, преко пуномоћника А. Х, адвоката из Бачке Тополе, уставну жалбу Уставном суду против решења Основног суда у Суботици Р4И. 13/21 од 7. децембра 2021. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспорава решење којим је одбачен приговор предлагача, овде подносилаца уставне жалбе, ради убрзавања поступка, којим је тражено да суд подносиоцима утврди повреду права на суђење у разумном року у извршном поступку пред Основним судом у Суботици - Судска јединица у Бачкој Тополи у предмету И. 2871/12.
Подносиоци су у уставној жалби истакли да је оспореним решењем незаконито одбачен њихов приговор ради убрзавања поступка, да је подносиоцима повређено право на суђење у разумном року у предметном извршном поступку и да они услед пропуста државних органа не могу да наплате своја потраживања из радног односа дуже од девет година.
Подносиоци су захтевали да њихова уставна жалба буде усвојена и да се утврди да им је оспореним решењем повређено право на правично суђење.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, на основу документације достављене уз уставну жалбу, дописа Министарства привреде број 002791317202410810005010000001 од 9. октобра 2024. године и увида у списе предмета Основног суда у Суботици - Судска јединица у Бачкој Тополи И. 2871/12, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Министарство за економску и власничку трансформацију - Дирекција за процену вредности капитала је решењем број 1538-1/98-23 од 12. децембра 2000. године верификовало процењену вредност основног капитала АД „М.“ Стара Моравица после завршеног првог круга својинске трансформације, тако што је констатовано да преостали друштвени капитал за продају акција у другом кругу својинске трансформације чини 19.308 акција – 30,10%, а да акцијски капитал чини 69,90% акција.
Решењем о извршењу И. 2871/12 од 19. децембра 2012. године усвојен је предлог за извршење извршних поверилаца, овде подносилаца уставне жалбе, те је обавезан извршни дужник АД „М.“ Стара Моравица да им на основу пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 356/12 од 29. августа 2012. године исплати одређене новчане износе на име неисплаћених зарада.
Оспореним решењем Основног суда у Суботици Р4И. 13/21 од 7. децембра 2021. године одбачен је приговор ради убрзавања поступка извршних поверилаца (у том поступку предлагача) од 12. октобра 2021. године, којим је тражено да суд утврди повреду права на суђење у разумном року у извршном поступку пред Основним судом у Суботици, Судска јединица Бачка Топола у предмету И. 2871/12.
У образложењу оспореног решења је наведено да је решење о извршењу достављено Народној банци Србије на принудну наплату, али да је Народна банка Србије обавестила суд да решење о извршењу није спроведено, те да су се извршни повериоци изјаснили да остају при том средству и предмету извршења. У оспореном решењу је, затим, наведено да се приговор подносилаца одбацује у складу са чланом 5. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, јер је предмет окончан, односно архивиран 30. јануара 2014. године.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Законом о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15) прописано је: да су правна средства којима се штити право на суђење у разумном року приговор ради убрзавања поступка (у даљем тексту: приговор), жалба и захтев за правично задовољење (члан 3. став 1.); да се приговор и жалба могу поднети док се поступак не оконча (члан 5. став 1.).
Одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), који је ступио на снагу 4. новембра 2023. године, прописано je да се Закон о заштити права на суђење у разумном року не примењује на стечајне и извршне поступке који се воде ради намирења признатих или утврђених потраживања у којима је стечајни, односно извршни дужник предузеће са већинским друштвеним или државним капиталом.
Одредбом члана 75. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, број 31/11), који се примењује у конкретном случају, прописано је да се извршни поступак окончава обуставом или закључењем.
5. Разматрајући наводе уставне жалбе којима се оспорава наведено решење са становишта истакнуте повреде права на правично суђење, Уставни суд подсећа да у поступку по уставној жалби није надлежан да оцењује правилност чињеничних закључака редовних судова, јер би у том случају, поступајући као инстанциони суд, изашао из граница својих овлашћења. Једини изузетак од наведеног правила постоји у ситуацији када су закључци редовних судова очигледно произвољни и арбитрерни у тој мери да за последицу имају повреду уставних права и слобода. С тим у вези, Уставни суд указује и на став Европског суда за људска права према којем грешка у примени права или утврђивању чињеница учињена од стране суда, која је тако приметна да се може окарaктерисати као „очигледна грешка“, може нарушити правичност поступка (видети пресуду Великог већа Европског суда за људска права у предмету Bochan против Украјине, од 5. фебруара 2015. године, број представке 22251/08, став 62.).
Уставни суд, пре свега, констатује да је оспореним решењем Основног суда у Суботици Р4И. 13/21 од 7. децембра 2021. године одбачен приговор подносилаца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка у предмету Основног суда у Суботици - Судска јединица у Бачкој Тополи И. 2871/12, јер је утврђено да је предмет архивиран још 30. јануара 2014. године, те да је на тај начин поступак окончан (пре подношења приговора). Полазећи од наведеног, приговор је одбачен с позивом на одредбу члана 5. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, којом је прописано да приговор може бити поднет док се поступак не оконча.
Уставни суд указује да је одредбом члана 75. Закона о извршењу и обезбеђењу из 2011. године, који се примењује у конкретном случају, било прописано да се извршни поступак окончава обуставом или закључењем. Уставни суд констатује да у оспореном решењу није утврђено да је предметни извршни поступак окончан закључењем или обуставом, нити је утврђено да су подносиоци уставне жалбе у том поступку намирили своја потраживања, већ је на основу чињенице да је предмет архивиран 2014. године изведен закључак да је на тај начин поступак окончан. Према оцени Уставног суда, чињеница да су списи предмета архивирани, сама по себи, не значи да је извршни поступак окончан у складу са законом (видети Одлуке Уставног суда Уж-668/2018 од 17. децембра 2020. године и Уж-3811/2018 од 16. септембра 2021. године).
Имајући наведено у виду, Уставни суд налази да је оспорено решење, којим је приговор подносилаца одбачен, засновано на уставноправно неприхватљивој примени одредаба Закона о извршењу и обезбеђењу и Закона о заштити права на суђење у разумном року.
Стога је Суд оценио да је оспореним решењем подносиоцима уставне жалбе повређено право на правично суђење, те је уставну жалбу у овом делу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), одлучујући као у тачки 1. изреке.
6. Уставни суд сматра да се штетне последице настале повредом права на правично суђење могу отклонити једино поништајем оспореног решења Основног суда у Суботици Р4И. 13/21 од 7. децембра 2021. године и одређивањем да тај суд донесе нову одлуку о приговору подносилаца уставне жалбе ради убрзавања извршног поступка у предмету Основног суда у Суботици - Судска јединица у Бачкој Тополи И. 2871/12, па је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, одлучено као у тачки 2. изреке.
Полазећи од одредаба члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 92/23), а имајући у виду да је у предметном извршном поступку као дужник означено правно лице које у тренутку правноснажног утврђења потраживања није имало статус предузећа са већинским државним или друштвеним капиталом, Уставни суд, након поништаја оспореног решења, није самостално одлучивао о наводима подносилаца о повреди права на суђење у разумном року, већ је предмет вратио на поновно одлучивање.
7. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.