Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Наташа Плавшић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás) и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставнoj жалби М. М. из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 5. децембра 2024. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се уставна жалба М. М. изјављена против решења Вишег јавног тужилаштва у Београду Ктпо. 687/22 од 14. октобра 2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. М. из Београда поднела је Уставном суду, 18. новембра 2022. године, преко пуномоћника Н. К, адвоката из Београда, уставну жалбу против решења Вишег јавног тужилаштва у Београду Ктпо. 687/22 од 14. октобра 2022. године, због повреде начела и права из члана 22, члана 32. став 1. и члана 36. став 2. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспорава решење којим је одбачен као недозвољен приговор пуномоћника подноситељке уставне жалбе.
У уставној жалби наведено је да је у образложењу оспореног другостпеног решења наведено да је оштећена обавештење о одбачају њене кривичне пријаве примила 19. септембра 2022. године, па је приговор који је поднет 29. септембра 2022. године изјављен по истеку законског рока од осам дана од дана пријема, на који начин је подноситељки уставне жалбе ускраћено право на судску заштиту, право на правично суђење и право на правно средство, јер је приговор изјављен преко поште препорученом пошиљком 26. септембра 2022. године, односно у року од осам дана од дана пријема обавештења о одбачају кривичне пријаве.
Подноситељка је уз уставну жалбу доставила копију повратнице о пријему пошиљке RЕ005922372RS, из које се види да је пошиљка која је примљена у Основном јавном тужилаштву у Младеновцу 29. септембра 2022. године упућена 26. септембра 2022. године.
Предложeно је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених права, поништи оспорено другостепено решење и наложи надлежном јавном тужилаштву да донесе нову одлуку о благовремено поднетом приговору.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, из навода уставне жалбе и приложене документације, из одговора Основног јавног тужилаштва у Младеновцу Кт. 1023/21 од 27. августа 2024. године, те увидом у списе предмета Основног јавног тужилаштва у Младеновцу Кт. 1023/21, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Решењем Основног јавног тужилаштва у Младеновцу Кт. 1023/21 од 15. септембра 2022. године одбачена је кривична пријава поднета у форми извештаја ПУ за град Београд ПС Сопот број 230-918/21 од 30. септембра 2021. године против Д.Т. због кривичног дела напад на адвокате из члана 336в. став 4. у вези става 1. Кривичног законика јер нема основа сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности.
Подноситељки уставне жалбе је дана 19. септембра 2022. године уредно уручено обавештење Основног јавног тужилаштва у Младеновцу Кт. 1023/21 од 16. септембра 2022. године о одбачају њене кривичне пријаве решењем тог јавног тужилаштва Кт. 1023/21 од 15. септембра 2022. године, са поуком о правном леку да може у року од осам дана од дана пријема поднети приговор.
Решењем Вишег јавног тужилаштва у Београду Ктпо. 687/22 од 14. октобра 2022. године одбачен је као недозвољен приговор М. М. поднет 29. септембра 2022. године преко пуномоћника Н. К, адвоката из Београда против решења о одбачају њене кривичне пријаве Основног јавног тужилаштва у Младеновцу Кт. 1023/21 од 15. септембра 2022. године.
У образложењу оспореног другостепеног решења наведено је да је увидом у списе предмета Основног јавног тужилаштва у Младеновцу Кт. 1023/21 утврђено да је оштећена обавештење о одбачају њене кривичне пријаве примила 19. септембра 2022. године, а да је приговор поднела 29. септембра 2022. године, односно по протеку рока од 8 дана прописаног одредбом члана 51. став 2. Законика о кривичном поступку. У образложењу је даље наведено да мимо напред наведеног, сагледавањем чињеничног стања и анализом поступања утврђено је да су правилно оцењени и прецизно образложени прикупљени докази, да је утврђено чињенично стање у мери која је потребна и оправдана за доношење мериторне одлуке, као и да је на основу утврђеног чињеничног стања донета законита и правилна одлука; да је Основно јавно тужилаштво у Младеновцу правилно оценило да се чињеница да је са другог путничког моторног возила, које се налазило на паркингу поред оштећеног возила подноситељке кривичне пријаве, изоловао траг, за који је биолошким вештачењем утврђено да припада осумњиченом не може сматрати доказом да је осумњичени оштетио подноситељкин аутомобил, нарочито имајући у виду да оштећена није видела да је осумњичени оштетио њен аутомобил, нити је то видео предложени сведок Б.Ћ. а на возилу подноситељке пријаве није пронађен ниједан траг који је могао бити предмет вештачења.
Из Потврде о пријему пошиљке и повратнице, које су достављене уз уставну жалбу, произлази да је дана 26. септембра 2022. године, преко поште ПТТ 11072 Београд, Вишем јавном тужилаштву у Београду упућена препоручена пошиљка број RE005922372RS, као и да је та пошиљка примљена у Основном јавном тужилаштву у Младеновцу дана 29. септембра 2022. године.
У одговору Основног јавног тужилаштва у Младеновцу Кт. 1023/21 од 27. августа 2024. године наведено је да је увидом у КТ уписник из 2021. године утврђено да је приговор подноситељке уставне жалбе у Основном јавном тужилаштву у Младеновцу примљен 29. септембра 2022. године, а да је послат препорученом поштом 26. септембра 2022. године, и заведен у Кт уписник 29. септембра 2022. године.
4. Одредбама Устава, чију повреду подносилац уставне жалбе истиче, утврђено је да свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале, као и да грађани имају право да се обрате међународним институцијама ради заштите својих слобода и права зајемчених Уставом (члан 22.); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36. став 2.)
Одредбама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 и 35/19) (у даљем тексту: ЗКП), које су од значаја за одлучивање о овој уставноправној ствари, прописано је: да се рокови рачунају на часове, дане, месеце и године (члан 224. став 2.); да час или дан кад је достављање или саопштење извршено, односно у који пада догађај од када треба рачунати трајање рока, не урачунава се у рок, већ се за почетак рока узима први наредни час, односно дан, да се у један дан рачуна 24 часа, а месец се рачуна по календарском времену (члан 224. став 3.); да кад је поднесак упућен преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра се као дан предаје ономе коме је упућен, а да се предаја војној пошти у местима где не постоји редовна пошта сматра као предаја пошти препорученом пошиљком (члан 225. став 2.); да ако се достављање писмена окривљеном не може извршити на адресу о којој је окривљени обавестио орган поступка, достављач ће оставити обавештење да ће се писмено истаћи на огласној табли и по могућству, на интернет страници органа поступка. По протеку рока од осам дана од дана истицања писмена сматра се да је достављање извршено (члан 246. став 1.).
5. Уставни суд је, из навода уставне жалбе, утврдио да подноситељка повреду означених права заснива на тврдњи да је Више јавно тужилаштво у Београду погрешно утврдило рок за изјављивање приговора против решења о одбачају њене кривичне пријаве од стране пуномоћника подноситељке кривичне пријаве, па је одбацивањем тог правног лека, подноситељки ускраћено право да се оцени основаност њених навода изнетих у приговору. Подноситељка уставне жалбе сматра да је приговор поднет благовремено, с обзиром на то да је првостепено решење достављено оштећеној 19. септембра 2022. године, а да је њен пуномоћник приговор упутио надлежном јавном тужилаштву преко поште препорученом пошиљком 26. септембра 2022. године, дакле у року од 8 дана од дана пријема првостепеног решења.
Аналогном применом става Уставног суда израженог у Одлуци Уж-2416/2010 од 5. децембра 2012. године да се право на приступ суду, као саставни део права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, по правилу везује за првостепене судове, док је право на приступ жалбеном суду или суду који одлучује о ванредним правним лековима обезбеђено гарантовањем права на правни лек из члана 36. став 2. Устава, Уставни суд је у конкретном случају наводе уставне жалбе ценио са аспекта садржине права на правно средство из члана 36. став 2. Устава.
Разматрајући наводе уставне жалбе, Уставни суд је утврдио: да је обавештење о одбачају кривичне пријаве подноситељке устане жалбе Основног јавног тужилаштва у Младеновцу Кт. 1023/21 од 16. септембра 2022. године, подноситељки уставне жалбе достављено 19. септембра 2022. године; да је последњи дан рока за изјављивање приговора против решења о одбачају кривичне пријаве Основног јавног тужилаштва у Младеновцу Кт. 1023/21 од 15. септембра 2022. године био 27. септембра 2022. године; да је пуномоћник подноситељке уставне жалбе препорученом пошиљком дана 26. септембра 2022. године упутио Основном јавном тужилаштву у Младеновцу приговор против решења Основног јавног тужилаштва у Младеновцу Кт. 1023/21 од 15. септембра 2022. године, који је Основно јавно тужилаштво у Младеновцу примило 29. септембра 2022. године.
Полазећи од тога да је Уставни суд несумњиво утврдио да је пуномоћник подноситељке уставне жалбе приговор упутио надлежном јавном тужилаштву преко поште препорученом пошиљком 26. септембра 2022. године, а не 29. септембра 2022. године, како је то констатовано у образложењу оспореног решења и имајући у виду да се, сагласно одредби члана 255. став 2. ЗКП, кад је поднесак упућен преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра као дан предаје ономе коме је упућен, Уставни суд је утврдио да је оспореним решењем Вишег јавног тужилаштва у Београду Ктпо. 687/22 од 14. октобра 2022. године погрешно констатовано да је приговор поднет по истеку законског рока од 8 дана, због погрешно утврђеног датума подношења предметног приговора, а што је од значаја за оцену благовремености истог.
Међутим, Уставни суд сматра да у околностима конкретног случаја, погрешна оцена благовремености поднетог приговора, није довела до повреде права на правно средство из члана 36. став 2. Устава, упркос чињеници да из изреке оспореног другостепеног решења произлази да се ради о процесном решењу. Наведено стога што из садржине образложења оспореног другостепеног решења јасно произлази да се Више јавно тужилапштво у Београду упустило у мериторну оцену навода поднетог правног лека против првостепеног решења Основног јавног тужилаштва у Младеновцу Кт. 1023/21 од 15. септембра 2022. године, те детаљно и уставноправно прихватљиво образложило неоснованост навода којима је подноситељка уставне жалбе оспоравала решење о одбачају њене кривичне пријаве. Стога нису основани наводи подноситељке уставне жалбе да је погрешним рачунањем рока за подношење редовног правног лека ускраћено право да се оцени основаност њених навода изнетих у приговору.
Уставни суд указује да се правом на правни лек из члана 36. став 2. Устава јемчи двостепеност у одлучивању, односно право да се у поступку по жалби или другом прописаном правном средству, пред органом више инстанце, испита законитост првостепене одлуке, што не подразумева и право на позитиван исход другостепеног поступка за лице које је изјавило правно средство, ако за то није било основа. Како из оспореног другостепеног решења несумњиво произлази да је о поднетом приговору подноситељке кривичне пријаве, овде подноситељке уставне жалбе, који је поднет у законом прописаном року за изјављивање приговора надлежно другостепено јавно тужилаштво мериторно преиспитало законитост првостепене одлуке, то је Уставни суд, оценио да се очигледна омашка приликом формулисања изреке и означавања врсте оспорене другостепене одлуке, у околностима конкретног случаја, не може сматрати повредом било ког Уставом гарантованог права, па је сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), одбио уставну жалбу, одлучујући као у изреци.
6. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.