Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Наташа Плавшић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás) и др Владан Петров, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Друштва са ограниченом одговорношћу Метална индустрија „A.“ Врање, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. септембра 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Друштва са ограниченом одговорношћу Метална индустрија „A.“ Врање и утврђује да је решењем Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду Ктпо. 25/21 од 8. фебруара 2021. године повређено право подносиоца уставне жалбе на правно средство из члана 36. став 2. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду Ктпо. 25/21 од 8. фебруара 2021. године и одређује да исто тужилаштво поново одлучи о приговору пуномоћника подносиоца уставне жалбе – Д. Ј. изјављеном против решења Основног јавног тужилаштва у Новом Саду Кт. 2448/20 од 10. децембра 2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Друштво са ограниченом одговорношћу Метална индустрија „A.“ Врање из Врања поднело је Уставном суду, 9. марта 2021. године, преко пуномоћника А. А, адвоката из Београда, уставну жалбу против решења Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду Ктпо. 25/21 од 8. фебруара 2021. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. и права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. Устава Републике Србије.
Подносилац изјављује уставну жалбу као лице које је у поступку у коме је донет оспорени акт имало својство оштећеног.
У уставној жалби је, између осталог, наведено да је решење Основног јавног тужилаштва у Новом Саду Кт. 2448/10 од 10. децембра 2020. године, а којим је одбачена кривична пријава, достављено адвокату А. А. 13. јануара 2021. године са обавештењем да има право на подношење приговора Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду у року од осам дана; да је подносилац уставне жалбе 15. јануара 2021. године поднео приговор; да је оспореним решењем „одбачен као неблаговремен приговор са образложењем да је увидом у списе предмета Основног јавног тужилаштва у Новом Саду, утврђено да је наведено решење о одбачају кривичне пријаве пуномоћник оштећеног правног лица адвокат А. А. из Београда, запримила 25.12.2020. године, што произлази из повратнице коју је иста потписала, а која је послата препорученом поштом (доказ - образложење из решења Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду Ктпо. 25/21 од 8.02.2021. године). Међутим, управо ови наводи из решења су дубоко неистинити, будући да адвокат А. А. у том периоду није радила и није била у канцеларији, јер је иста била на годишњем одмору и то у периоду од 25.11.2020. до 31.12.2020. године, о чему је обавестила Адвокатску комору у Београду која је и издала потврду о наведеном. Дакле, адвокат А. А. никако није могла да потпише повратницу и пошаље је препорученом поштом, јер је у том периоду била ван канцеларије, на годишњем одмору“; да се Више јавно тужилаштво у Новом Саду позива на очигледно неистините чињенице.
Подносилац је предложио да Уставни суд усвоји уставну жалбу и поништи оспорено решење, те да предмет врати на поновно одлучивање.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Пре свега, Уставни суд напомиње да списи предмета Кт. 2448/20 Основног јавног тужилаштва у Новом Саду нису сређени и хронолошки сложени.
Уставни суд је у спроведеном поступку, из списа предмета Кт. 2448/20, између осталог, утврдио:
- да је решењем Основног јавног тужилаштва у Новом Саду Кт. 2448/20 од 10. децембра 2020. године одбачена кривична пријава оштећеног правног лица, овде подносиоца уставне жалбе, поднета против Р.Т. и непознатих лица због кривичног дела противправно усељење из члана 219. став 1. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09), јер не постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности;
- да је актом Основног јавног тужилаштва у Новом Саду Кт. 2448/20 од 10. децембра 2020. године обавештен адвокат А. А. да је одбачена кривична пријава, те да има право на подношење приговора Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду у року од осам дана, а сходно члану 51. став 2. Законика о кривичном поступку;
- да је достава напред наведеног решења покушана на адресу адвоката А. А. 21. децембра 2020. године и да се на коверти налази напомена „21. децембар отпутовао“. На повратници која је залепљена уз коверту стоји напомена „поновити“ и печат са датумом 25. децембар 2020. године, као и потпис за који се не може утврдити коме припада;
- да из потврде Адвокатске коморе Београда бр. 5875-1/2020 од 25. новембра 2020. године произлази да је адвокат А. А. у временском периоду од 25. новембра 2020. године до 31. децембра 2020. године била на годишњем одмору;
- да из друге повратнице произлази да је допис и решење Основног јавног тужилаштва у Новом Саду Кт. 2448/20 од 10. децембра 2020. године достављено адвокату А. А. 13. јануара 2021. године;
- да је подносилац уставне жалбе 15. јануара 2021. године изјавио приговор преко пуномоћника Д. Ј;
- да је оспореним решењем Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду Ктпо. 25/21 од 8. фебруара 2021. године одбачен као неблаговремен приговор поднет од стране оштећеног правног лица, путем пуномоћника Д. Ј. од 15. јануара 2021. године, против решења о одбачају кривичне пријаве Основног јавног тужилаштва у Новом Саду Кт. 2448/20 од 10. децембра 2020. године.
У образложењу оспореног решења је, између осталог, наведено да је „увидом у списе предмета Основног јавног тужилаштва у Новом Саду утврђено је да је наведено обавештење о одбачају кривичне пријаве и дату поуку на могућност подношења приговора, пуномоћник оштећеног правног лица адвокат А. А. из Београда, запримила дана 25.12.2020. године, што произлази из повратнице коју је иста потписала, а која је послата препорученом поштом, (…) у конкретном случају рок за подношење приговора, с обзиром да је пуномоћник оштећеног наведено решење и обавештење према повратници запримио 25.12.2020. године, је истекао дана 4. јануара 2021. године, с обзиром да је задњи дан рока истицао за време државног празника и викенда, као задњи дан рока се рачуна први наредни радни дан, а то је 4.01.2021. године (…) Имајући у виду да је рок за подношење приговора истекао 4.01.2021. године, да је приговор поднет и предат пошти 15.01.2021. године, а запримљен у тужилаштву дана 18.01.2021. године, што све произлази из наведене писмене документације, указује да је приговор поднет неблаговремено, из којих разлога се исти одбацује, па је из тих разлога и донета одлука као у диспозитиву“.
4. Одредбама Устава, на чију се повреду подносилац позива у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.), да се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе (члан 36. став 1.), као и да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36. став 2.).
Одредбама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 45/13) прописано је да ако јавни тужилац, за кривично дело за које се гони по службеној дужности, одбаци кривичну пријаву, обустави истрагу или одустане од кривичног гоњења до потврђивања оптужнице, дужан је да у року од осам дана о томе обавести оштећеног и да га поучи да може да поднесе приговор непосредно вишем јавном тужиоцу (члан 51. став 1.), као и да оштећени има право да поднесе приговор у року од осам дана од дана када је примио обавештење и поуку из става 1. овог члана. Ако оштећени није обавештен, може да поднесе приговор у року од три месеца од дана када је јавни тужилац одбацио кривичну пријаву, обуставио истрагу или одустао од кривичног гоњења (члан 51. став 2.).
5. Подносилац уставне жалбе сматра да му је оспореним решењем Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду Ктпо. 25/21 од 8. фебруара 2021. године повређено право на правно средство из члана 36. став 2. Устава. При томе, наводи да пошто је првостепено решење достављено пуномоћнику подносиоца 13. јануара 2021. године, а да је приговор изјављен 15. јануара 2021. године у законом предвиђеном року од осам дана, то није било законског основа да суд одбаци као неблаговремен приговор подносиоца.
Уставни суд је оценио да су ови наводи подносиоца о повреди права на правно средство основани. Наиме, Уставни суд је из списа предмета утврдио да је првостепено решење Основног јавног тужилаштва у Новом Саду Кт. 2448/20 од 10. децембра 2020. године достављено адвокату А. А. 13. јануара 2021. године, а да је подносилац 15. јануара 2021. године преко поште, препоручено, изјавио приговор. Уставни суд је утврдио да је приговор подносиоца благовремено поднет у року од осам дана, а који рок је прописан чланом 51. став 2. Законика о кривичном поступку. Самим тим није било основа да Више јавно тужилаштво у Новом Саду одбаци као неблаговремен приговор подносиоца поднет против првостепеног решења Кт. 2448/20 од 10. децембра 2020. године. Уставни суд је имао у виду и чињеницу да је адвокат А. А. била на годишњем одмору у временском периоду од 25. новембра 2020. године до 31. децембра 2020. године, а која такође указује о основаности ове уставне жалбе.
Полазећи од свега напред наведеног, Уставни суд је оценио да су основане тврдње подносиоца уставне жалбе да му је оспореним решењем повређено право на правно средство из члана 36. став 2. Устава, па је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), усвојио уставну жалбу, одлучујући као у тачки 1. изреке.
Имајући у виду природу учињене повреде уставног права у конкретном случају, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, поништио оспорено решење и одредио да Више јавно тужилаштво у Новом Саду поново одлучи о приговору пуномоћника подносиоца уставне жалбе – Д. Ј. изјављеном против решења Основног јавног тужилаштва у Новом Саду Кт. 2448/20 од 10. децембра 2020. године, одлучујући као у тачки 2. изреке.
6. С обзиром на то да подносилац истакнуту повреду права из члана 32. став 1. и члана 36. став 1. Устава заснива на истим разлозима којима образлаже и повреду права на правно средство, а коју повреду је Уставни суд утврдио, Суд налази да није нужно посебно испитивати основаност навода уставне жалбе у односу на истакнуте повреде тих уставних права.
7. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК СУДА
Снежана Марковић, с.р.