Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Снежана Марковић и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Владан Петров, др Драгана Коларић и Гордана Ајншпилер Поповић, у поступку по уставној жалби М. М . из Краљева , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 11. јула 2024. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба М. М . изјављена против решења Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције Кв. По4. 84/18 од 14. децембра 2018. године
О б р а з л о ж е њ е
1. М. М . из Краљева поднео је Уставном суду, 11. јануара 201 9. године, преко пуномоћника С. П . и Д . С, адвоката из Краљева , уставну жалбу против решења Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције Кв. По4. 84/18 од 14. децембра 2018. године, због повреде права на слободу и безбедност, права у вези са притвором и права на правично суђење, зајемчених одредбама члана 27. став 1 , члана 30. став 1. и члана 32 . став 1. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је, поред осталог, наведено:
- ни у предлогу за одређивање притвора, ни у решењу о одређивању притвора, нити Више јавно тужилаштво нити судија за претходни поступак нити ванпретресно веће Вишег суда у Краљеву не спомињу основану сумњу , нити исту образлажу на било који начин;
- да су на наведени начин сви наведени органи поступили супротно одредби члана 211. Законика о кривичном поступку и члана 30. Устава;
- да је притвор према подносиоцу одређен без постојања основног услова за одређивање притвора, те да је самим тим подносиоцу повређено и право на правично суђење, слободу и права која му Устав гарантује у погледу притвора;
- да, усвајајући предлог Вишег јавног тужилаштва у Краљеву, Виши суд поступа пристрасно, те фаворизује тужиоца, на уштрб права осумњиченог.
Подносилац уставне жалбе је предложио да Уставни суд поништи оспорено решење у целости и досуди му трошкове у опредељеном износу.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку , увид ом у оспорен о решењ е и другу документацију приложену уз уставну жалбу, као и у одговор Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције, који је достављен Уставном суду дописом тог суда Кпп-По4. 33/18 од 11. јануара 2023. године, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овом уставносудском предмету:
Окривљеном, овде подносиоцу уставне жалбе и још тројици окривљених је Наредбом о спровођењу истраге Вишег јавног тужилаштва у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције КТИКо. 39/18 од 11. децембра 201 8. године стављено на терет постојање основа сумње да су, као саизвршиоци, извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 2 27. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. у вези члан а 33. Кривичног законика.
Након што је саслушан на околности постојања разлога за одређивање притвора, првостепеним решењем Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције Кпп-По4. 33/18 од 11. децембра 2018. године према окривљеном је одређен притвор у трајању од 30 дана, који се има рачунати почев од 10. децембра 2018. године у 07,00, а на основу члана 212. став 1. у вези члана 211. став 1. тач. 2) и 3) Законика о кривичном поступку.
У образложењу овог првостепеног решења је, поред осталог, наведено: да је, увидом у списе предмета ВЈТ у Краљеву КТИ.Ко. 39/18, суд утврдио да се пред тим тужилаштвом води поступак истраге против осумњиченог М . М . из Краљева и др. због постојања основа сумње да су извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 227. став 3. у вези става 1. у вези чл. 61. и 33. КЗ, по наредби о спровођењу истраге КТИ.Ко. 39/18 од 11. децембра 2018. године; да је у даљем току поступка истраге потребно да се саслушају саосумњичени и да се испитају сведоци, сви на околности да ли су куповали од осумњичених предметну робу на црно; да је, како су осумњичени имали пословну сарадњу са сведоцима, те их самим тим и познају, закључак овог суда да су то особите околности које указују да би осумњичени М. М, уколико би се нашао на слободи, могао ометати поступак утицајем на саучеснике и предложене сведоке, због чега је потребно да му се одреди притвор по основу члана 211. став 1. тачка 2) ЗКП; да се осумњиченом М. М . и осталим саучесницима наредбом о спровођењу истраге ставља на тере т да су у периоду од 1. јануара 2018. године до 31. јула 2018. године предузели велики број радњи извршења овог кривичног дела, па имајући у виду да је осумњичени више пута осуђиван, произлази да су то особите околности које указују да би у кратком временском периоду поновио кривично дело уколико би се нашао на слободи, због чега је потребно да му се одреди притвор и на основу члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП; да је разлоге одбране да предлог тужиоца за одређивање притвора треба одбити, суд оценио као неосноване.
Браниоци окривљеног су против наведеног првостепеног решења о одређивању притвора изјавили жалбу која је одбијена као неоснована оспореним другостепеним решењем Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције Кв. По4. 84/18 од 14. децембра 2018. године.
У образложењу оспореног решења, другостепени суд је, поред осталог навео и следеће: да је пред Вишим јавним тужилаштвом у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције у току поступак истраге под ознаком КТИКо. 39/18 против осумњиченог М. М . из Краљева , због постојања основане сумње да је учинио продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 227. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. Кривичног законика; да је , након што је размотрило списе ове кривичне ствари, ожалбено решење и жалбене наводе браниоца осумњиченог, веће Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције из члана 21. став 4. ЗКП оценило да је жалба бранилаца осумњиченог, адвоката Д . С . и адвоката С . П . неоснована ; да је правилно поступио судија за претходни поступак када је против осумњиченог М. М . одредио притвор по законском основу прописаном у члану 211. став 1. тачка 2. ЗКП, о чему је у образложењу решења дао јасне и прихватљиве разлоге; да је, у даљем току поступка истраге потребно да се саслушају саосумњичени и испитају сведоци, сви на околности да ли су куповали од осумњичених предметну робу на црно; да, како су осумњичени имали пословну сарадњу са сведоцима, самим тим их и познају; да због свега наведеног, и по оцени већа постоје особите околности које указују да би осумњичени, уколико би се у овој фази поступка нашао на слободи, могао ометати поступак утицањем на саучеснике и предложене сведоке, због чега је, супротно жалбеним наводима, одређивање притвора по законском основу из члана 211. став 1. тачка 2) ЗКП у овом моменту нужно и оправдано; да је, такође, правилно поступио судија за претходни поступак када је против осумњиченог М . М . одредио притвор и по законском основу прописаном у члану 211. став 1. тачка 3) ЗКП о чему је у образложењу решења дао јасне и прихватљиве разлоге; да, имајући у виду да је осумњичени више пута осуђиван (пресуда Општинског суда у Новом Саду К. 51/02 од 3. марта 2009. године због кривичног дела из члана 243. став 3. КЗ, пресуда Вишег суда у Краљеву Кж1. 4275/11 од 20. октобра 2011. године због кривичног дела из члана 20. став 1. Закона о насиљу у спорту, пресуда Основног суда у Краљеву 5К. 917/10 од 9. маја 2012. године, пресуда Основног суда у Краљеву 11К. 2131/10 од 7. фебруара 2014. године због кривичног дела из члана 357. став 1. КЗ, пресуда Вишег суда у Краљеву 2К. 2/14 од 12. маја 2014. године због кривичног дела из члана 344а став 1. КЗ, пресуда Основног суда у Краљеву 26К. 1347/13 од 9. децембра 2015. године због кривичног дела из члана 229. став 2 К3), између осталог и за истоврсно кривично дело, наведене чињенице и по оцени већа, указују да ће осумњичени, уколико остане на слободи, у кратком временском периоду поновити кривично дело, те су према осумњиченом испуњени и услови за одређивање притвора прописани чланом 211. став 1. тачка 3) ЗКП; да, имајући у виду наведено, веће овог суда налази да су неосновани жалбени наводи бранилаца осумњиченог да се побијано решење преиначи и осумњичени пусти на слободу, а како су у образложењу решења наведени јасни и довољни разлози, то се неосновано жалбом бранилаца осумњиченог решење судије за претходни поступак побија због битне повреде одредаба кривичног поступка и непотпуно утврђено чињеничног стања, па је наведена жалба оцењена као неоснована.
Оспорено решење је окривљеном достављено 14. децембра 2018. године, а његовим браниоцима 17. децембра 2018. године.
Након подношења уставне жалбе, притвор према подносиоцу је правноснажно продужен још једном, по истим основима и за још 30 дана, наредним решењем Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције Кпп-По4. 33/18 од 8. јануара 2019. године , које је потврђено другостепеним решењем Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције Кв. По4. 6/19 од 11. јануара 2019. године.
Последњим првостепеним решењем Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције Кпп-По4. 33/18 од 5. фебруара 2019. године продужен је притвор према подносиоцу, по истим основима и за још 30 дана. Међутим, уважавањем жалбе браниоца окривљеног, адвоката Ј . П . из Краљева, то решење је преиначено другостепеним решењем Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције Кв. По4. 20/19 од 8. фебруара 2019. године и укинут је притвор према окривљеном одређен решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције Кпп-По4. 33/18 од 11. децембра 2018. године и наложено је да се окривљени има одмах пустити на слободу.
У образложењу овог решења је, између осталог, наведено и следеће: да је пред Вишим јавним тужилаштвом у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције у току поступак истраге под ознаком КТИКо. 39/18 против осумњиченог М. М . из Краљева, због постојања основане сумње да је учинио продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 227. став 3. у вези става 1. у вези чл. 33. и 61. Кривичног законика; да је, након што је размотрило списе ове кривичне ствари, ожалбено решење и жалбене наводе браниоца осумњиченог, веће Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције из члана 21. став 4. ЗКП оценило да је жалба браниоца осумњиченог, адвоката Ј. П . основана и да је против осумњиченог М . М . оправдано укинути притвор одређен решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Краљеву, Посебног одељења за сузбијање корупције Кпп-По4 33/18 од 11. децембра 2018. године; да разлози за притвор против М. М, на основу члана 211. став 1. тачка 2) ЗКП , у конкретном случају , више не стоје; да је, као разлог за продужење притвора сходно члану 211. став 1. тачка 2) ЗКП у образложењу решења судије за претходни поступак Кпп-По4 33/18 од 5. фебруара 2019. године наведено да су у досадашњем току истраге испитани предложени сведоци, осим С.Н. из Чачка, Љ.Б. из Чачка, Д.С. и О.Ш, представника ДОО „Ч.П.” из Малог Иђоша; да суштина основа за притвор по законском основу прописаном у члану 211. став 1. тачка 2) ЗКП представља опасност по доказе, односно да закон трајање овако одређеног притвора ограничава моментом обезбеђења доказа због којих је одређен; да, по оцени већа овог суда, бојазан од тога да би осумњичени могао утицати на вођење кривичног поступка, тако што би утицао на сведоке, свакако јесте легитиман разлог за одређивање и продужење притвора по законском основу из члана 211. став 1. тачка 2) ЗКП; да, међутим, иако је М. М . притвор одређен н продужен управо из разлога јер је у својству сведока неопходно испитати већи број лица, и по оцени већа овог суда, задржавање осумњиченог у притвору по наведеном законском основу, због потребе да се саслушају још четири сведока није оправдан, јер је по оцени већа, могућност утицаја на ток поступка (утицај на сведоке С.Н. из Чачка, Љ.Б. из Чачка, Д.С. и О.Ш, представника ДОО „Ч.П.” из Малог Иђоша) након 60 дана проведених у притвору престала, а околности да је осумњичени био у пословној вези са сведоцима које треба саслушати за веће не представљају особите околности , јер је ове околности могуће презентовати и другим доказним средствима; да је побијаним решењем судија за претходни поступак осумњиченом продужио притвор из законских разлога из члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП, а као особиту околност која указује да би осумњичени у кратком временском периоду поновио кривично дело судија за претходни поступак је навео чињеницу да је осумњичени раније више пута осуђиван; да, по оцени већа, ранија осуђиваност осумњиченог М . М . и то последња од 2015. године због кривичног дела из члана 229. став 2. КЗ (у трајању од годину дана, условно) нема више такав значај да би у одсуству неких других околности представљала особиту околност која указује да би осумњичени пуштањем на слободу у кратком временском периоду поновио кривично дело, па више не стоји законски основ из члана 211. став 1) тачка 3) ЗКП за продужење притвора; да, имајући у виду напред наведено , као и чињеницу да је притвор крајња и најстрожа мера којом се обезбеђује присуство осумњиченог и несметано вођење кривичног поступка, то притвор према осумњиченом мора бити оправдан и заснован на стварним и правним разлозима; да, како такви разлози везани за постојање законског основа из члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП више не постоје, то је престала и потреба за даљим задржавањем осумњиченог М . М . у притвору; да је веће овог суда уважило жалбу браниоца осумњиченог и побиј ано решење преиначило на начин ближе описан изреком, јер је дужност суда да трајање притвора сведе на најкраће неопходно време и да поступа са нарочитом хитношћу ако се осумњичени налази у притвору, а у току целог поступка притвор ће се укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен (члан 210. ст. 2. и 3. ЗКП).
4. Одредбама Устава, чију повреду истиче подносилац уставне жалбе, утврђено је: да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом (члан 27. став 1.); да лице за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело може бити притворено само на основу одлуке суда, ако је притварање неопходно ради вођења кривичног поступка. (члан 30. став 1.); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.).
Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 и 35/19) (у д аљем тексту: ЗКП) прописано је: да је „основ сумње" скуп чињеница које посредно указују да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинилац кривичног дела (члан 2. став 1. тачка 17)); да је „основана сумња" скуп чињеница које непосредно указују да је одређено лице учинилац кривичног дела (члан 2. став 1. тачка 18)); да је „оправдана сумња" скуп чињеница које непосредно поткрепљују основану сумњу и оправдавају подизање оптужбе (члан 2. став 1. тачка 19); да пре доношења правноснажне одлуке о изрицању кривичне санкције, окривљеном могу бити ограничене слободе и права само у мери неопходној за остварење циља поступка, под условима прописаним овим закоником (члан 10. став 1.); да се притвор може одредити само под условима предвиђеним у овом законику и само ако се иста сврха не може остварити другом мером, да је дужност свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору и да ће се у току целог поступка притвор укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен (члан 210. ст. 1. до 3.); да се притвор се може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче, као и ако особите околности указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дели или довршити покушано кривично дело или учинии кривично дело којим прети ( члан 211. став 1. тач. 2) и 3)); да се притвор у истрази може одредити, продужити или укинути решењем судије за претходни поступ ак или већа (члан 21. став 4.), да се решење о продужењу или укидању притвора доноси по службеној дужности или на предлог странака и браниоца, да против решења о притвору странке и бранилац могу изјавити жалбу већу (члан 21. став 4.), да се жалба, решење и остали списи достављају одмах већу и да жалба не зад ржава извршење решења (члан 214. ст.1. до 3.) .
5. Уставни суд, разматрајући изнете тврдње подносиоца, констатује да се суштина навода уставне жалбе о повреди права на слободу и безбедност, права у вези са притвором и права на правично суђење, зајемчених одредбама члана 27. став 1, члана 30. став 1. и члана 32. став 1. Устава, у односу на оспорено решење , заснива на тврдњама да у решењу о одређивању притвора нити судија за претходни поступак нити ванпретресно веће Вишег суда у Краљеву не спомињу основану сумњу, нити исту образлажу на било који начин, те да је тиме притвор према подносиоцу одређен без постојања основног услова за одређивање притвора . Уставни суд констатује да ће основаност свих ових навода, које подносилац јединствено аргументује и заснива на праву на слободу, ценити у оквиру истакнуте повреде права из члана 27. став 1. Устава.
Уставни суд и у овом уставносудском поступку указује да је Уставом утврђено да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом, из чега произлази да је неопходно кумулативно постојање два услова да би лишење слободе било законито. Први, да лишење слободе мора бити засновано на разлозима предвиђеним законом, а други, да се лице лишава слободе у складу са законом прописаним поступком. Сагласно одредбама члана 30. став 1. Устава и члана 211. став 1. ЗКП, притвор се према неком лицу може одредити само одлуком суда уколико су кумулативно испуњена д ва услова: да постоји основана сумња да је лице учинило кривично дело и да је притварање неопходно ради вођења кривичног поступка. Разлози који притварање могу чинити неопходним ради вођења кривичног поступка, прописани су у тач. 1) до 4) члана 211. став 1. ЗКП.
Из наведеног, по оцени Уставног суда, недвосмислено произлази да суд може одредити (и продужити) притвор према неком лицу само уколико истовремено оцени да постоји основана сумња да је оно извршило кривично дело и да је његово притварање неопходно ради вођења кривичног поступка, те да потом, у решењу о одређивању (и продужењу) притвора, детаљно образложи који су то разлози који притварање чине неопходним ради несметаног вођења кривичног поступка. Управо на тај начин, навођењем разлога за одређивање притвора, надлежни суд образлаже зашто је притвор неопходан ради вођења кривичног поступка.
Уставни суд је утврдио да је, у конкретном предмету, Наредбом о спровођењу истраге Вишег јавног тужилаштва у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције КТИКо. 39/18 од 11. децембра 2018. године, окривљенима, међу којима и подносиоцу уставне жалбе, стављено на терет постојање основа сумње да су, као саизвршиоци, извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. у вези члана 33. Кривичног законика. Притвор је према подносиоцу уставне жалбе одређен и продужен на основу одредбе члана 212. став 1. у вези члана 211. став 1. тач. 2) и 3) Законика о кривичном поступку.
Испитујући основаност навода уставне жалбе да је оспореним решењем и у поступку у коме је према подносиоцу одређен притвор повређено право на слободу, Уставни суд, најпре, констатује да је тачан навод подносиоца да је Виши суд у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције у уводу и образложењу првостепеног решења о одређивању притвора навео „ да је увидом у списе предмета ВЈТ у Краљеву КТИ.Ко. 39/18 суд утврдио да се пред тим тужилаштвом води поступак истраге против осумњиченог М. М . из Краљева и др. због постојања основа сумње да су извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 227. став 3. у вези става 1. у вези чл. 61. и 33. КЗ, по наредби о спровођењу истраге КТИ.Ко. 39/18 од 11. децембра 2018. године“. Ова очигледна словна омашка првостепеног суда је исправљена већ у образложењу оспореног другостепеног решења, где је, између осталог наведено „ да је пред Вишим јавним тужилаштвом у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције у току поступак истраге под ознаком КТИКо. 39/18 против осумњиченог М. М . из Краљева , због постојања основане сумње да је учинио продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 227. став 3. у вези става 1. у вези чл. 33. и 61. Кривичног законика “.
Међутим, сагледавајући целину образложења спорних решења, по оцени Уставног суда, поступајући судови су, детаљно и веома индивидуализовано образложили постојање одговарајућег степена сумње, у односу на основ за одређивање притвора из члана 211. став 1. тачка 2) ЗКП, поред осталог, наводећи да „је у даљем току поступка истраге потребно да се саслушају саосумњичени и да се испитају сведоци, сви на околности да ли су куповали од осумњичених предметну робу на црно“, као и да „како су осумњичени имали пословну сарадњу са сведоцима, те их самим тим и познају, закључак је овог суда да су то особите околности које указују да би осумњичени М. М, уколико би се нашао на слободи, могао ометати поступак утицајем на саучеснике и предложене сведоке“. Додатно, поступајући судови су, како у првостепеном, тако и у оспореном другостепеном решењу, такође детаљно и индивидуализовано, образлажући постојање одговарајућег степена сумње, у односу на основу за одређивање притвора из члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП, поред осталог, навели и да „се осумњиченом М. М . и осталим саучесницима наредбом о спровођењу истраге ставља на терет да су у периоду од 1. јануара 2018. године до 31. јула 2018. године предузели велики број радњи извршења овог кривичног дела, па имајући у виду да је осумњичени више пута осуђиван, произлази да су то особите околности које указују да би у кратком временском периоду поновио кривично дело уколико би се нашао на слободи“.
С тим у вези, Уставни суд је мишљења да је Виши суд у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције, приликом доношења пре свега првостепеног решења о притвору, и поред коришћења неодговарајуће језичке формулације у одређеним деловима тог решења, конкретно навео и детаљно образложио разлоге за одређивање притвора према подносиоцу. Штавише, чињенице и околности које Виши суд у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције наводи како би поткрепио постојање одговарајућег степена сумње, а чије постојање не оспорава ни сам подносилац, према оцени Уставног суда и у конкретном случају, у потпуности представљају скуп чињеница које непосредно указују да је одређено лице учинилац кривичног дела, управо у складу са дефиницијм „основан е сумње" из одредбе члана 2. став 1. тачка 18) ЗКП, односно не би се могле ни подвести под дефиницију „основа сумње" из одредбе члана 2. став 1. тачка 17) ЗКП, као скупа чињеница које посредно указују да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинилац кривичног дела . Тиме су поступајући судови, и поред словне грешке, имплицитно и суштински оценили да постоји основана сумња да је подносилац извршио кривично дело, али истовремено и експлицитно образложили зашто је његово притварање неопходно ради вођења кривичног поступка .
Уставни суд посебно наглашава да је, крећући се у оквиру навода уставне жалбе, а након увида у решења о одређивању, а касније и решења о продужењу притвора, оценио да су она заснована на уставноправно прихватљивом тумачењу процесног права, те да су надлежни судови поступали у складу са ЗКП када су утврдили да постоје услови да се према подносиоцу уставне жалбе одреди притвор по означен им законским основима, те да су решења о одређивању притвора, односно и оспорено решење, донета из разлога и у поступку који су предвиђени законом, као и да су у њима наведени релевантни и довољни разлози због којих је надлежни суд сматрао да је мера притвора била неопходна ради несметаног вођења кривичног поступка.
Имајући у виду изложено, Уставни суд је оценио као неосноване наводе подносиоца да је притвор према њему неосновано одређен, те је нашао да оспореним решењем нису повређена зајемчена права подносиоца уставне жалбе из члана 27. став 1. Устава.
Имајући у виду све претходно изложено, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15, 103/15, 10/23 и 92/23), уставну жалбу одбио као неосновану и одлучио као у изреци.
6. У погледу захтева подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, при чему, у конкретном случају , не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду ни у овом уставносудском предмету (видети пресуду у предмету Европског суда за људска права Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.).
7. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.