Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Наташа Плавшић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás) и др Владан Петров, чланови Већа, у поступку по уставној жалби И . Х . из Суботице , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 26. септембра 2024. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба И. Х . изјављена против радње припадника Полицијске управе у Суботици – довођења/хапшења без правног основа подносиоца уставне жалбе 17. децембра 2020. године око 15:00 часова и радње лишења слободе подносиоца 17. децембра 2020. године од 15:30 до 19:45 часова у станици полиције у Суботици.
О б р а з л о ж е њ е
1. И. Х . из Суботице поднео је Уставном суду, 19. децембра 2020. године, преко пуномоћника В . Ј . Ђ, адвоката из Суботице, уставну жалбу против радње припадника Полицијске управе у Суботици – довођења/хапшења без правног основа подносиоца уставне жалбе 17. децембра 2020. године око 15:00 часова и радње лишења слободе подносиоца 17. децембра 2020. године од 15:30 до 19:45 часова у станици полиције у Суботици, због повреде права из члана 27. ст. 1. и 3. Устава Републике Србије, као и због повреде права из члана 5. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Како се наведено право из Европске конвенције садржински не разликује од права из члана 27. Устава Републике Србије, то је Уставни суд тврдње о наводној повреди ценио у односу на ову одредбу Устава.
У уставној жалби је, између осталог, наведено да „подносилац истиче да је 17. децембра 2020. године од 15:00 часова до 19:45 часова био лишен слободе у станици полиције у Суботици, без разлога прописаних законом и без поступка прописаног законом:
1) подносиоца је полиција довела, иако ни суд ни јавни тужилац нису издали наредбу за довођење. Дакле, подносилац је доведен противно одредби члана 195. ЗКП;
2) подносилац је ухапшен у 15:00 часова (када је стављен у возило полиције). Након што је доведен у станицу полиције у 15:30 часова, противно одредби члана 294. став 2. ЗКП, није му уручено решење о задржавању у року ’најкасније два часа’ (уопште му није уручено). Ово значи да подносилац није могао да изјави жалбу против тога што је био лишен слободе (жалба није могућа ако не постоји решење о задржавању). На основу овога подносилац истиче и повреду права на правно средство којим би било одлучено о основаности његовог лишавања слободе (…) и права да хитно покрене поступак у коме би суд одлучио о законитости лишавања слободе, које јемчи члан 5-4 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода“.
Подносилац је предложио да Уставни суд утврди повреду означених уставних права, као и да досуди подносиоцу накнаду нематеријалне штете у износу од 500 евра, као и трошкове заступања пред Уставним судом.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, којом је установљена уставна жалба, Уставни суд у поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку, из достављене документације уз уставну жалбу, и одговора Полицијске управе у Суботици бр. 230-16058/24-1 од 16. априла 2021. године утврдио:
- да су 17. децембра 2020. године у 14:00 часова припадници полиције ушли у стан и друге просторије у Суботици у ул. Д…, те да су затекли већу количину предмета, а који евентуално потичу из кривичног дела тешке крађе из члана 204. став 1. Кривичног законика. На адреси Д…, полиција је затекла и лица која су у том моменту вршила растављање отуђених делова односно одвајање гвожђа и бакра – предмети који потичу од извршења кривичног дела тешке крађе у то: И. Х, Ј.Х, Е.Б, М.Б, С.Л. и Е.К. Од стране полицијских службеника Полицијске испоставе Суботица -1, извршено је довођење свих пунолетних лица специјалним возилом „марица“ до службених просторија Полицијске управе у Суботици. Сва доведена лица упозната су са правима доведених лица што је и заведено у електронској апликацији ЈИС МУП-а;
- да су полицијски службеници у 15:30 часова довели у станицу полиције више лица, укључујући и подносиоца уставне жалбе. Подносилац је изјавио да не жели никога да обавести. Такође, подносиоцу је уручен и акт Полицијске управе у Суботици – Полицијска испостава Суботица 1 – Обавештење о правима доведеног лица у 15:30 часова;
-да је након прикупљања обавештења од грађанина И. Х . у 19:34 часова у службеним просторијама ОКП ПУ Суботица саопштена права И . Х . као осумњиченом лицу и уручен му је примерак обрасца „Права осумњиченог лица“;
- да из записника о саслушању осумњиченог И. Х . произлази да је подносиоцу саопштено да се сумњичи да је извршио кривично дело прикривања из члана 221. став 1. Кривичног законика, а након тога му је омогућен поверљив разговор са браниоцем. Подносилац је изјавио да разуме своја права, а која су му саопштена, те да не жели ништа да изјави. Саслушање је завршено истог дана у 19:45 часова;
- да је подносилац у 19:45 часова напустио службене просторије Полицијске управе у Суботици.
4. Одредбама Устава на чију повреду подносилац уставне жалбе указује утврђено је да свако има право на личну слободу и безбедност, а да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом (члан 27. став 1.), као и да свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу ако је лишење слободе било незаконито (члан 27. став 3.).
Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 и 45/13) (у даљем тексту ЗКП) прописано је: да јавни тужилац или суд може издати наредбу да се окривљени доведе: ако уредно позвани окривљени не дође, а свој изостанак не оправда; ако се није могло извршити уредно достављање позива, а из околности очигледно произлази да окривљени избегава пријем позива; ако је донето решење о притвору (члан 195. став 1.); да се наредба из става 1. овог члана издаје писмено. Наредба садржи: име и презиме окривљеног који се има довести, место и годину рођења, законски назив кривичног дела које му се ставља на терет уз навођење одредбе кривичног закона, разлог због кога се наређује довођење, службени печат и потпис јавног тужиоца или судије који наређује довођење (члан 195. став 2.); да полиција може позивати грађане ради прикупљања обавештења. У позиву се мора назначити разлог позивања и својство у коме се грађанин позива. Принудно се може довести лице које се није одазвало позиву само ако је у позиву било на то упозорено (члан 288. став 1.); да приликом поступања по одредбама овог члана, полиција не може грађане саслушавати у својству окривљеног, односно испитивати у својству сведока или вештака, осим у случају из члана 289. овог законика (члан 288. став 2.); да прикупљање обавештења од истог лица може трајати онолико колико је неопходно да се добије потребно обавештење, а најдуже четири часа, а по пристанку лица које даје обавештење и дуже (члан 288. став 3.); да ако полиција у току прикупљања обавештења оцени да позвани грађанин може бити сматран осумњиченим, дужна је да га одмах поучи о правима из члана 68. став 1. тач. 1) и 2) овог законика и о праву да узме браниоца који ће присуствовати његовом саслушању (члан 289. став 2.); да лице ухапшено у складу са чланом 291. став 1. и чланом 292. став 1. овог законика, као и осумњиченог из члана 289. ст. 1. и 2. овог законика, јавни тужилац може изузетно задржати ради саслушања најдуже 48 часова од часа хапшења, односно одазивања на позив (члан 294. став 1.); да о задржавању, јавни тужилац, или по његовом одобрењу, полиција одмах, а најкасније у року од два часа од када је осумњиченом саопштено да је3 задржан доноси и уручује решење. У решењу морају бити наведени дело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе или одазивања позиву, као и време почетка задржавања (члан 294. став 2.); да против решења о задржавању осумњичени и његов бранилац имају право жалбе у року од шест часова од достављања решења. О жалби одлучује судија за претходни поступак у року од четири часа од пријема жалбе. Жалба не задржава извршење решења (члан 294. став 3.).
Правилником о полицијским овлашћењима („Службени гласник РС“, бр. 43/19 и 93/22) прописано је: да лице које се доводи упознаје се, односно обавештава на језику који разуме и својим правима усмено и уручивањем писаног обавештења и то да има право да буде обавештено о разлозима довођења (члан 19. став 1. тачка 1); да ће полицијски службеник доведеном лицу уручити писано обавештење о правима из става 1. овог члана и позвати га да потпише примерак писаног обавештења (члан 19. став 2.); да се довођење, по правилу, врши службеним возилом, односно пловилом полиције (члан 23. став 1.).
5. Подносилац сматра да му је радњом припадника Полицијске управе у Суботици – довођења/хапшења без правног основа 17. децембра 2020. године око 15:00 часова и радњом лишења слободе 17. децембра 2020. године од 15:30 до 19:45 часова у станици полиције у Суботици, повређено право на слободу и безбедност. При томе наводи да је био лишен слободе у станици полиције у Суботици, без разлога прописаних законом и без поступка прописаног законом:
1) да је подносиоца полиција довела, иако ни суд ни јавни тужилац нису издали наредбу за довођење. Дакле, подносилац је доведен противно одредби члана 195. Законика о кривичном поступку;
2) да је подносилац ухапшен у 15:00 часова (када је стављен у возило полиције). Након што је доведен у станицу полиције у 15:30 часова, противно одредби члана 294. став 2. ЗКП, није му уручено решење о задржавању у року „најкасније два часа“, односно уопште му није уручено, што значи да подносилац није могао да изјави жалбу против тога што је био лишен слободе јер жалба није могућа ако не постоји решење о задржавању. На основу овога подносилац истиче и повреду права на правно средство којим би било одлучено о основаности његовог лишавања слободе и права да хитно покрене поступак у коме би суд одлучио о законитости лишавања слободе, које јемчи члан 5-4 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода“.
Пре свега, Уставни суд као и у својим ранијим одлукама, наглашава да је, са аспекта заштите људских права, право на личну слободу једно од основних људских права зајемчених Уставом, али да ово право није апсолутно и да притвор представља посебно осетљиву меру његовог ограничења.
Из цитиране одредбе члана 27. став 1. Устава произлази да је, како за лишење слободе, тако и за продужење притвора, неопходно кумулативно испуњење следећих услова: да лишење слободе, као и продужавање трајања те мере, мора бити засновано на разлозима предвиђеним законом; да је лишење слободе допуштено само у законито спроведеном поступку; да се притвор према неком лицу може одредити (и продужити) само уколико постоји основана сумња да је лице учинило кривично дело.
Имајући у виду све напред наведено, Уставни суд је наводе подносиоца о повреди права из члана 27. ст. 1. и 3. Устава оценио као неосноване.
Уставни суд констатује да подносилац није доведен у Полицијску управу у Суботици – Полицијску испоставу Суботица 1. на основу одредбе члана 195. ЗКП. Наведеном одредбом ЗКП прописана је једна од мера за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка – довођење. Према подносиоцу је примењена радња полиције – довођење, прописана чл. 19 – 28. Правилника о полицијским овлашћењима. Надаље, подносилац није доведен у надлежну полицијску испоставу као осумњичено лице, већ је доведен у својству грађанина, а ради прикупљања обавештења на основу члана 288. ЗКП. Уставни суд указује да је подносиоцу уручено обавештење о правима доведеног лица 17. децембра 2020. године у 15:30 часова. Одредба члана 288. став 3. прописује да прикупљање обавештења од једног лица може трајати онолико колико је неопходно да се добије потребно обавештење, а најдуже четири часа, а по пристанку лица које даје обавештење и дуже. Око 19:03, а како је то наведено у уставној жалби, адвокат В. Ј . Ђ . је обавештен од стране полиције да ће подносилац бити саслушан као окривљени, те је приступио у полицију у 19:30. Уставни суд напомиње да одредба члана 289. став 2. предвиђа да ако полиција у току прикупљања обавештења оцени да позвани грађанин може бити сматран осумњиченим, дужна је да га одмах поучи о правима из члана 68. став 1. тач 1) и 2) ЗКП и о праву да узме браниоца који ће присуствовати његовом саслушању. Из акта Полицијске управе у Суботици – Одељење криминалистичке полиције од 17. децембра 2020. године произлази да је након прикупљања обавештења грађанину И . Х . саопштено да се сматра осумњиченим, те је овлашћено службено лице у 19:34 саопштило права осумњиченог и уручило му је примерак обрасца „Права осумњиченог лица“. На тај начин, полиција је поступила у свему у складу са одредбом члана 289. став 2. ЗКП.
Такође, Уставни суд је оценио да је прикупљање обавештења у конкретном случају трајало од 15:30 до 19:03 часова када је адвокат В. Ј . Ђ . обавештен да ће подносилац бити саслушан као осумњичени, а на који начин је поступљено у складу са чланом 288. став 3. и чланом 289. став 2. ЗКП. Саслушање подносиоца је трајало од 19:35 до 19:45 часова, а подносилац није имао никаквих примедби које би истакао на записник о саслушању осумњиченог од 17. децембра 2020. године.
Полазећи од чињенице да су се од подносиоца 17. децембра 2020. године од 15:30 прикупљала обавештења у својству грађанина, као и чињенице да подносилац није ухапшен конкретном приликом, Уставни суд напомиње да није било основа да се донесе решење о задржавању на основу члана 294. ЗКП. Такође, Уставни суд је оценио и да није повређено право из члана 27. став 3. Устава, а које утврђује да свако има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу ако је лишење слободе било незаконито. Наиме, у конкретном случају нису били испуњени услови ЗКП прописани за доношење решења о задржавању, јер подносилац није задржан од стране полиције нити је у старту имао својство осумњиченог већ својство грађанина. Након испитивања подносиоца у својству осумњиченог, подносилац је пуштен да се брани са слободе у 19:45 часова.
Имајући у виду све напред наведено, Уставни суд је оценио да су неосновани наводи подносиоца о повреди права из члана 27. ст. 1. и 3. Устава. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, одбио као неосновану уставну жалбу одлучујући као у изреци.
6. У погледу захтева подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео став да у смислу члана 6. Закона о Уставном суду нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. С тим у вези, Уставни суд се позива на образложење које је дато у Одлуци Уж - 633/2011 од 8. маја 2013. године (видети интернет страницу Уставног суда на www.ustavni.sud.rs).
7. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.