Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Наташа Плавшић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tam ás) и др Владан Петров , чланови Већа, у поступку по уставној жалби привредног друштва „П.“ д.о.о. Сремска Митровица, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 27. јуна 202 4. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба привредног друштва „П.“ д.о.о. Сремска Митровица и утврђује да је пресудом Управног суда – Одељење у Новом Саду У. 1 1118/17 од 15. новембра 2019. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на имовину, из члана 58. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се пресуда Управног суда – Одељење у Новом Саду У. 11118/17 од 15. новембра 2019. године и одређује се да исти суд донесе нову одлуку о тужби подносиоца уставне жалбе поднетој против решења Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-23-2443/2016 од 30. маја 2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Привредно друштво „П.“ д.о.о. Сремска Митровица, преко пуномоћника М. П , адвоката из Сремске Митровице, поднело је Уставном суду, 22. јануара 2020. године, уставну жалбу против појединачног ак та наведеног у тачки 1. изреке, због повреде права на једнаку заштиту права и права на имовину, зајемчених одредбама члана 3 6. став 1. и члана 58. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је наведено: да је ТП „В.“ из Сремск е Митровиц е 1970. године , у складу са раније важећим прописима, закључило уговор са Завод ом за урбанизам и комуналну изградњу у Сремској Митровици на основу одредбе члана 9. став 2. тада важећег Закона о уређивању и давању на коришћење грађевинског земљишта; да је закључком општине Сремска Митровица из 2000. године, поред осталих, признат као пуноважан наведени уговор и дата клаузула интабуланди; да је решењем Општинског суда у Сремској Митровици Дн. 1878/97 од 5. августа 1997. године на парцели која је предмет захтева уписана државна својина, корисник општина Сремска Митровица, на основу одредаба Закона о средствима у својини Републике Србије, а потом град Сремска Митровица, на основу Закона о јавној својини.
У уставној жалби је, такође, наведено да се Управни суд у оспореној пресуди позвао на одредбе Закона о државном премеру и катастру које нису меродавне за одлучивање , да је подносилац приложио све доказе за упис права на објекту изграђеном на спорној парцели и да је на основу приложених исправа омогућена поуздана идентификација тог објекта.
Уставном жалбом се предлаже да Уставни суд утврди повреду означених права и поништи оспорену пресуду Управног суда , као и да утврди право подносиоцу на накнаду нематеријалне штете у опредељеном износу.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, на основу увида у оспорен и акт , списе предмета Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Сремска Митровица број 952-02-5-418/2014 и целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
3.1. Подносилац уставне жалбе је 26. маја 2014. године поднео Републичком геодетском заводу – Служба за катастар непокретности Сремска Митровица захтев да се упише као носилац права коришћења на к.п. број … КО Сремска Митровица у државној својини, носилац права општина Сремска Митровица, као и захтев да се упише као власник објекта - самопослуге изграђене на наведеној парцели.
Решењем првостепеног органа од 23. августа 2016. године одбијен је као неоснован захтев подносиоца уставне жалбе за упис права коришћења на к.п. број … КО Сремска Митровица и за упис права својине на згради број …, за коју није позната намена, изграђеној на тој парцели. У образложењу решења је констатовано: да је тај орган, након увида у приложене исправе, утврдио да нису подобне да се изврши упис тражених промена, због чега је наложено подносиоцу да отклони недостатке; да је подносилац доставио потврду о извршеној регистрацији, уговор о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције од 12. децембра 2007. године и осталу документацију која је била прилагана Привредном суду у Сремској Митровици у погледу правног следбеништва привредног друштва „П.“ д.о.о. Сремска Митровица. Образлажући одлуку о делу захтева који се односи на упис права на к .п. број … КО Сремска Митровица, првостепени орган је навео да приложене исправе „уговор и закључак којим се признаје као пуноважан уговор Г655/1 од 21. децембра 1970. године“ нису подобне исправе на основу којих се може извршити пренос права коришћења из разлога што је на наведеној парцели уписана јавна својина Града Сремска Митровица. У вези са делом захтева који се односи на објекат, утврђено је да подносилац захтева, поступајући по налогу тог органа, није откло нио „недостатке у решењу надлежног општинског органа од 5. априла 1983. године “, будући да је тим решењем одобрена употреба самопослуге „Н .“ у улици С. у Сремској Митровици, под условом да се отклоне у року од 15 дана од дана када је извршен технички преглед недостаци констатовани у записнику од 1. априла 1983. године. Даље је наведено да наведена исправа не садржи податке које свака исправа да би била подобна за упис мора да садржи, а то су подаци из листа непокретности, који се односе на број парцеле, површину и податке о зградама и другим објектима, „у складу са чланом 86. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09…96/15) , као ни податке који су били важећи у време доношења решења, а то су подаци земљишне књиг е Општинског суда у Сремској Митровици.“
Решењем Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-23-2443/2016 од 30. маја 2017. године одбијена је жалба подносиоца уставне жалбе изјављена против предмет ног решења првостепеног органа. У образложењу решења другостепеног органа је констатовано : да је првостепени орган дописом од 2. августа 2016. године наложио подносиоцу уставне жалбе да уреди захтев тако што ће доставити уговор о куповини привредног друштва „П .“ а.д. Сремска Миторвица и друге исправе из којих се може утврдити које непокретности чине предмет куповине, као и употребну дозволу издату у складу са важећим стањем у бази података катастра непокрености ; да се на к.п. број …/1 налази зграда за коју није позната намена, означена бројем …, у правном статусу - објекат изграђен без одобрења за градњу, у државној својини и да је град Сремска Митровица уписан као држалац објекта, са уделом 1/1. Другостепени орган је оценио да је побијано решење законито и правилно, позивајући се на пдредбе члана 85. ст. 1. и 2. и члана 86. став 2. тачка 2) Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09…47/17).
Оспореном пресудом Управног суда – Одељење у Новом Саду У. 11118/17 од 15. новембра 2019. године одбијена је као неоснована тужба подносиоца уставне жалбе поднета против коначног решења Републичког геодетског завода. Управни суд је прихватио у свему разлоге другостепеног органа за одбијање жалбе подносиоца уставне жалбе, а одлуку о тужби засновао је на одредбама Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09 и 18/10), важећим на дан подношења предметног захтева.
3.2. Уговором између Завода за урбанизам и комуналну изградњу у Сремској Митровици и ТП „В .“ из Сремске Митровице број Г 655/1 од 21. децембра 1970. године, закључен им на основу одредаба члана 9. став 2. Закона о уређивању и давању на коришћење грађевинског земљишта („Службени гласник СРС“, број 32/68), члана 1. Одлуке о овлашћењу Завода за урбанизам и комуналну изградњу у Сремској Митровици за давање грађевинског земљишта у друштвеној својини („Сремске новине-службени део“, број 21/69) и члана 2. став 1. и чл. 13. и 30. Одлуке о уређивању и давању на коришћење грађевинског земљишта („Сремске новине-сл ужбени део“, број 21/69) утврђена је обавеза инвеститора о учешћу за уређивање и комунално опремање грађевинског земљишта за изградњу самопослуге у насељу „С .“ у Сремској Митровици (члан 1.). Завод се обавезао да ће инвеститору земљиште способно за градњу (уређено и опремљено) предати најкасније до 30. јуна 1973. године (члан 5.).
Решењем Секретаријата за урбанизам и стамбено-комуналне послове општине Сремска Митровица од 29. марта 1982. године одобрена је ТРО „В.“ ООУР „М.“ ужа локација за изградњу самопослуге у улици С. … у Сремској Митровици, на к.п. број … КО Сремска Митровица, а правноснажним решењем истог органа од 14. маја исте године одобрена је том правном лицу изградња самопослуге на наведеној парцели.
Правноснажним решењем Комитета за урбанизам и стамбено-комуналне послове општине Сремска Митровица од 5. априла 1983. године одобрена је ТРО „В.“ ООУР „М.“ употреба самопослуге „Н.“ у улици С. у Сремској Митровици, под условима да се пре почетка коришћења објекта отклоне недостаци констатовани записником МСУП Сремска Митровица и записником од 1. априла 1983. године. У образложењу решења је наведено да утврђени недостаци не утичу битно на почетак рада објекта, па је комисија предложила да се дозвола може издати.
Решењем Секретаријата за финансије – Одељење за разрез и наплату прихода општине Сремска Митровица од 23. октобра 1986. године утврђена је ТРО „В .“ – ООУР „М.“, Сремска Митровица накнада за коришћење грађевинског земљишта за пословни простор и простор у помоћним и привременим објектима који служе пословној делатности од 740 динара месечно. У образложењу решења је наведено да је ТРО „В.“ – ООУР „М.“, Сремска Митровица известио тај орган да је самопослуга „Н.“ у улици С. … у Сремској Митровици почела са радом у децембру 1985. године.
Поступајући по предлогу ТП „В.“– „П.“ од 15. јуна 2000. године, Извршн и одбор Скупштине општине Сремска Митровица донео је закључак од 7. децембра 2000. године, којим су призна ти као пуноважн и уговор и наведен и у закључку, међу којима и уговор број Г-655/3 од 7. децембра 1970. године , закључен између Завода за урбанизам и комуналну изградњу Сремска Митров ица и ТП „В.“ из Сремске Митровице. У закључку је наведено да општина Сремска Митровица дозвољава укњижбу права коришћења ТП „В.“ холдинг Сремска Митровица, поред осталог, на к.п. број … КО Сремска Митровица у површини од 0.09.12 ха. Такође је наведено да ће тај закључак, заједно са уговорима и осталом потребном документацијом служити као правни основ за провођење кроз земљишне књиге.
Према изводу из земљишне књиге од 22. септембра 2008. године , на предметној парцели је била уписана државна својина Републике Србије , корисник општина Сремска Митровица , а у изводу из привременог листа непокретности број 20330 од 3. јуна 2010. године као корисник је означен град Сремска Митровица.
4. Одредбама члана 58. Устава, на чију повреду се , поред осталог, указује у уставној жалби, утврђено је: да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона , да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне, да се законом може ограничити начин коришћења имовине, да је одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено само у складу са законом.
За одлучивање Уставног суда о предметној уставној жалби од значаја су и следеће одредбе закона:
Одредбама Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09…96/15), који је био на снази на дан доношења предметног решења првостепеног органа, било је прописано: да су уписи у катастар непокретности дозвољени само против лица које је у тренутку пријема захтева за упис већ уписано у катастар непокретности као ималац права у погледу којег се упис захтева или је предбележено као ималац тог права - уписани претходник (члан 85. став 1.); да се у пис дозвољава и против лица које није уписани претходник, ако се уз захтев приложе исправе којима се доказује правни континуитет између лица против којег се тражи упис и уписаног претходника(члан 85. став 2.); да кад се врши упис стварних права на новоизграђеном објекту или на стану стеченом уговором о откупу стана у друштвеној, односно државној својини, не захтева се постојање уписаног претходника (члан 85. став 3.); да се уп ис у катастар непокретности врши на основу приватне или јавне исправе, која је по садржини и форми подобна за упис (члан 86. став 1.) ; да се за имаоца права својине на објекту уписује, поред осталих, градитељ коме је издата грађевинска и употребна дозвола (члан 97. став 1. тачка 3)).
Сагласно одредбама члана 86. став 2. наведеног закона, исправа за упис мора нарочито да садржи – место и датум састављања, односно овере (тачка 1)), означење непокретности на коју се исправа односи према подацима катастра непокретности - катастарска општина, број и површину парцеле, број и површину објекта, број и површину посебног дела објекта (тачка 2)), презиме, име и име једног родитеља, односно назив, пребивалиште, односно боравиште, или седиште и јединствени матични број грађана, односно матични број уписаног претходника и лица у чију корист се упис захтева (тачка 3)).
Одредбом члана 86. став 6. тачка 1) Закона је предвиђено да, изузетно од става 2. овог члана, исправа за упис настала пре ступања на снагу катастра непокретности у катастарској општини на коју се исправа односи, мора садржати означење непокретности која је предмет уписа и податке о уписаном претходнику и лицу у чију корист се захтева упис, на н ачин који омогућава њихову поуздану идентификацију.
Сагласно одредби члана 78. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, број 96/15) , првостепени поступци који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона завршиће се по одредбама овог закона.
Одредбама Закона о уређивању и давању на коришћење грађевинског земљишта („Службени гласник СРС“, број 32/68) било је предвиђено: да се грађевинско земљиште даје на коришћење на основу конкурса и да се у ређено грађевинско земљиште може дати на коришћење без конкурса изузетно за изградњу објеката и уређаја које одреди општинска скупштина (члан 9.); да о пштинска скупштина својом одлуком прописује услове за давање на коришћење грађевинског земљишта (члан 10.) .
Одредбама Закона о средствима у својини Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 53/95…101/05) било је предвиђено: да су средства у државној својини, поред осталог средства која су, у складу са законом, стечена односно која стекну органи т ериторијалних јединица (члан 1. став 2. тачка 2)); да ће се укњижба непокретности у јавној књизи о евиденцији непокретности и права на њима извршити на следећи начин - на непокретности на којој је на дан ступања на снагу овог закона као носилац права у погледу располагања уписана Република Србија, општина, град, односно град Београд, или аутономна покрајина, суд, односно други орган извршиће, по службеној дужности, упис државне својине, као власник непокретности уписаће се Република Србија, а као корисник уписаће се Република Србија, општина, град, односно град Београд или аутономна покрајина, који су у тој књизи били уписани као носилац права у погледу располагања, односно коришћења предметне непокретности (члан 47. став 6. тачка 1)).
Одредбама Закона о територијалној организацији Републике Србије („ Службени гласник РС“, бр. 129/07…16) предвиђено је: да територију општине, града и града Београда чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе (члан 3. став 1.); да т ериторија града може бити подељена на градске општине (члан 19. став 1.); да се п одела града на градске општине утврђује статутом града, у складу са законом (члан 19. став 2.); да је Сремска Митровица један од г радова у Републици Србији (члан 20.).
Чланом 3. Статута града Сремске Митровице („ Службени лист града Сремска Митровица“, број 1/ 08) одређено је да т ериторију Града, утврђену законом, чине насељена места, односно подручја катастарских општина које улазе у њен састав, међу којима je и Сремска Митровица (20).
Прелазним одредбама Закона о јавној својини („Службени гласник РС“, бр.72/11...153/20) предвиђено је: да непокретности, покретне ствари и друга средства која су на дан ступања на снагу тог з акона у државној својини, постају средства у јавној својини Републике Србије ако законом није другачије одређено (члан 72. став 1. ); да се н а средствима из става 1. овог члана, која користи јединица локалне самоуправе успоставља право јавне својине јединице локалне самоуправе, под условима и на начин прописан овим законом (члан 72. став 3.) ; да се конституисање права јавне својине на грађевинском земљишту у државној својини уређује посебним законом (чл ан 75.) .
Сагласно одредби члана 100. став 1. Закона о планирању и изградњи („ Службени гласник РС“, број 72/09 ), јединици локалне самоуправе, која је уписана као носилац права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, даном ступања на снагу овог закона престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине у корист јединице локалне самоуправе, без накнаде.
5. Подносилац уставне жалбе сматра да су исправе које је приложио у току предметно г управно г поступка подобне за упис права коришћења на к.п. број … КО Сремска Митровица (даље у тексту: предметна парцела) , као и упис права својине на спорном објекту у његову корист , јер је омогућена поуздана идентификација тог објекта . Подносилац, такође, истиче да је оспорена пресуда заснована на одредбама Закона о државном премеру и катастру које нису меродавне за одлучивање.
Оцењујући ове наводе са становишта права на имовину , Уставни суд најпре указује да се гаранције означеног права из члана 58. Устава односе на заштиту постојеће имовине, односно потраживања у вези са којима подносилац има барем легитимна очекивања да ће стећи делотворно уживање имовинског права (пресуда Kopecký против Словачке број 44912/98 од 28. септембра 2004. године, ст. 45. до 52.).
5.1. Оцењујући основаност уставне жалбе у делу који се однос и на упис права на предметној парцел и, Уставни суд је констатовао да је одлука о одбијању тог дела захтева образложена тиме да уговор број Г 655/1 од 21. децембра 1970. године и закључак Извршног одбора Скупштине општине Сремска Митровица од 7. децембра 2000. године нису исправе подобне за упис права коришћења у смислу одредаба члана 85. ст. 1. и 2. и члана 86. став 2. тачка 2) Закона о државном премеру и катастру , будући да је у бази података катастра непокретности уписана јавна својина града Сремска Митровица.
Уставни суд је, полазећи од чињеница утврђених у овом уставносудском поступку, констатовао да је корисник предметне парцел е била општина Сремска Митровица , која је закључком од 7. децембра 2000. године признала као пуноважан уговор закључен између Завода за урбанизам и комуналну изградњу Сремска Митровица и правног претходника подносиоца уставне жалбе и дозволила укњижбу права коришћења на предметној парцели у корист тог правног лица. Суд је, такође, констатовао да из оспореног акта не произлази да је остало неразјашњено питање правног следбеништва подносиоца уставне жалбе са правним лицем коме је дата на коришћење предметна парцела.
Из наведених одредаба закона, по оцени Уставног суда, произлази да је скупштина општине својом одлуком могла да овласти друго правно лице за давање грађевинског земљишта у друштвеној својини и да је прописивала услове за давање тог земљишта на коришћење. Ступањем на снагу Закона о средствима у својини Републике Србије успостављена је државна својина на средствима којима су располагале једнинице локалне самоуправе, које су задржале право коришћења. На грађевинско земљиште у јавној својини примењује се режим прописан Законом о планирању и изградњи, према коме јединица локалне самоуправе на дан ступања на снагу тог з акона (11. септембар 2009. године) стиче право јавне својине на неизграђеном и изграђеном грађевинском земљишту на којем је у том тренутку била носилац права коришћења. Овакав приступ законодавца значи да упис права јавне својине на грађевинском земљишту нема конститутивно дејство, већ је декларативног карактера.
Уставни суд је констатовао да је Сремска Митровица ступањем на снагу Закона о територијалној организацији Републике Србије из 2007. године добила статус града, те је у катастру непокретности на предметној парцели уписано право коришћења града Сремска Митровица. Суд је имао у виду да, сагласно одредбама Закона о јавној својини, на стварима које прибави градска општина, право својине стиче град у чијем је саставу градска општина, а градска општина има право коришћења (члан 18. став 3.). Међутим, будући да град Сремска Митровица није подељен на градске општине, у катастру непокретности је уписана јавна својина града Сремска Митровица на предметној парцели, коју је до тада користила општина Сремска Митровица.
Полазећи од изложеног, а имајући у виду да је наведени упис промене извршен на основу Закона о јавној својини и Закона о планирању и изградњи, У ставни суд је оценио произвољним становиште управних органа и Управног суда да приложене исправе нису подобне за упис права на предметној парцели у корист подносиоца, јер је у бази података катастра непокретности уписана јавна својина града Сремска Митровица.
5.2. Уставном жалбом се , такође, указује на повреду права на имовину у вези са одлучивањем о делу захтева за упис права својине на објекту који се налази на предметној парцели . Из предметног решења првостепеног органа произлази да сметњу за упис представљају недостаци утврђени у решењу надлежног органа од 5. априла 1983. године, којим је одобрена употреба самопослуге „Н.“ у улици С. у Сремској Митровици . Поред тога, првостепени орган је оцену да т о решење није исправа подобна за упис „у складу са чланом 86. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09…96/15)“, засновао на одредби става 2. тачка 2) тог закона, наводећи, такође, да не садржи „податке земљишне књиге Општинског суда у Сремској Митровици.“ Другостепени орган је прециз ирао да наведена исправа не испуњава услове из става 2. тачка 2) члана 86. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09…47/17), а Управни суд се и у погледу овог дела захтева позвао на наведену одредбу Закона о државном премеру и катастру који је био на снази на дан подношења предметног захтева .
По налажењу Уставног суда, одлука о предметном захтеву подносиоца није могла бити донета применом одредаба Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09 и 18/10), јер поступак по захтеву није био окончан до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, број 96/15), па је морао бити окончан по одредбама т ог закона. Наведеним законом је установљен изузетак од примене става 2. члана 86. Закона о државном премеру и катастру и уважене су специфичности исправа за упис насталих пре ступања на снагу катастра непокретности. У таквим исправама непокретност која је предмет уписа, подаци о уписаном претходнику и лицу у чију корист се захтева упис морају бити означени на начин који омогућава њихову поуздану идентификацију. Иако се другостепени орган позвао на одредбе Закона о државном премеру и катастру који је важио на дан доношења решења тог органа, одлука о жалби подносиоца заснована је на одредб ама члана 86. став 2. тачка 2), уместо члана 86. став 6. тачка 1) Закон а о државном премеру и катастру.
Имајући у виду изложено, Уставни суд је нашао да је одлука о овом делу захтева донета применом одредаба закона које нису биле меродавне за одлучивање, што је имало за последицу да се подобност исправа за упис цени по критеријумима који нису важили за предметне исправе. Испитујући да ли је таква примена материјалног права утицала на остваривање права подносиоца уставне жалбе, Уставни суд је констатовао: да је решењима надлежног органа од 29. марта и 14. маја 1982. године одобрена правном претходнику подносиоца ужа локација, односно изградња самопослуге на предметној парцели; да је решењем надлежног органа од 23. октобра 1986. године утврђена накнада за коришћење грађевинског земљишта за самопослугу „Н.“ у улици С. … у Сремској Митровици. Полазећи од наведеног, а имајући у виду да је у катастру непкретности на предметној парцели уписан само један објекат, Уставни суд не сматра да би примен а одредбе члана 86. став 6. тачка 1) Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09…96/15) довела до исте оцене Управног суда о подобности приложених исправа за упис права на спорном објекту.
Уставни суд је, такође, констатовао да је правноснажним решењем Комитета за урбанизам и стамбено-комуналне послове општине Сремска Митровица од 5. априла 1983. године дозвољена употреба употреба самопослуге „Н.“ на предметној парцели, јер је оцењено да утврђени недостаци не утич у битно на почетак рада објекта. Будући да је одредбом члана 97. став 1. тачка 3) Закона о државном премеру и катастру прописан да се за имаоца права својине на објекту уписује градитељ коме су издате грађевинска и употребна дозвола, Уставни суд је оценио произвољним закључак Управног суда да наведен а исправа није подобна за упис права својине подносиоца уставне жалбе на спорном објекту .
Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да одлука о одбијању предметног захтева за упис права на предметној парцели и објекту који је на тој парцели изграђен представља мешање у право подносиоца уставне жалбе на мирно уживање имовине, које није извршено у складу са законом. Уставни суд је у одлукама Уж – 6763/2011 од 30. јануара 2014. године и Уж – 5971/2012 од 5. новембра 2015. године оценио да такав закључак не ствара потребу да се утврди да ли је постигнута правична равнотежа између потреба од општег интереса заједнице, са једне стране и захтева за заштиту основних права појединца, са друге стране, прихватајући становиште Европског суда за људска права изражено у пресуди Iatridis против Грчке, број 31107/96 од 25. марта 1999. године, став 58.
Уставни суд је стога утврдио повреду права на мирно уживање имовине, зајемченог чланом 58. став 1. Устава и, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23 ), усвојио уставну жалбу, одлучујући као у тачки 1. изреке.
6. Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, оценио да се штетне последице утврђене повреде права у конкретном случају могу отклонити једино поништавањем пресуде Управног суда – Одељење у Новом Саду У. 11118/17 од 15. новембра 2019. године и одређивањем да исти суд донесе нову одлук у о тужби подносиоца уставне жалбе поднетој против решења Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-23-2443/2016 од 30. маја 2017. године, па је одлучио као у тачки 2. изреке.
Будући да је усвојио уставну жалбу и поништио оспорени акт, Уставни суд није разматрао наводе уставне жалбе којима подносилац указује на повреду права на једнаку заштиту права, гарантованог чланом 36. став 1. Устава.
У вези са захтевом подносиоца уставне жалбе за накнаду нематеријалне штете, Уставни суд налази да утврђивање повреде права на имовину и поништавање оспореног акта представљају адекватан вид правичног задовољења подносиоца уставне жалбе.
7. На основу свега изложеног и одредаба 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду , Уставни с уд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.