Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, Мирослав Николић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставној жалби И. М . из Новог Сада, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. јуна 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба И. М . и утврђује да је решењем Прекршајног апелационог суда – Одељење у Новом Саду Прж. 5042/21 од 25. маја 20 21. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Прекршајног апелационог суда – Одељење у Новом Саду Прж. 5042/21 од 25. маја 2021. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о жалби браниоца подносиоца уставне жалбе изјављеној против решења Прекршајног суда у Сремској Митровици Пр. 2434/20 од 7. септембра 20 20. године.
3. Одбија се као неоснован захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду нематеријалне штете.
4. Одбацује се захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне штете и трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. И. М . из Новог Сада подне о је Уставном суду, 6. јула 202 1. године, преко пуномоћника М. М , адвоката из Новог Сада, уставну жалбу против решења означених у изреци, због повреде права на правично суђење и права на једнаку заштиту права и на правно средство , зајемчених одредб ама чл ана 32. став 1. и члана 36. Устава Републике Србије
2. Уставни суд је, на седници одржаној 6. априла 20 23. године, донео одлуке Уж- 7921/2019 и Уж-12922/20 кој има је усвојио уставн е жалб е И.Н. и Д. З . и утврдио да је решењем Прекршајног апелационог суда Прж. 14423/19 од 4. јула 2019. године подносиоцу И.Н, а решењем Прекршајног апелационог суда – Одељења у Нишу Прж. 23173/20 од 19. новембра 2020. године подносиоцу Д.З. повређено право на приступ суду, гарантовано чланом 32. став 1. Устава Републике Србије. Ист им одлук ама Уставни суд је наложио Прекршајном апелационом суду да донесе нове одлуке о жалбама подносилаца уставних жалб и изјављеним против првостепених решења .
3. Уставни суд је, из садржине уставне жалбе и на основу увида у приложене доказе, утврдио следеће:
- да су наводи уставне жалбе којима се указује на повреду права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава у основи истоветни наводима који су изнети у уставним жалб ама поводом којих је Уставни суд одлучивао у предмет има Уж- 7921/2019 и Уж-12922/2020;
- да су разлози на којима се заснива оспорено решењ е садржани и у образложењима судских одлука које су оспорене у предмет има Уж-7921/2019 и Уж-12922/2020;
- да је подносилац уставне жалбе у прекршајном поступку који је претходио уставносудском, био у битно истоветној чињеничној и правној ситуацији као и подносиоци уставн их жалб и у предмет има Уж-7921/2019 и Уж-12922/2020;
- да је браниоцу подносиоца уставне жалбе, адвокату Н. Р . оспорено др угостепено решење достављено 1. јула 2020. године, што је Уставни суд утврдио из одговора Прекршајног суда у Сомбору – Одељење у Кули Пр. 4702/19 од 24. јануара 2024. године.
4. Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да је оспореним решењем Прекршајног апелационог суда – Одељење у Новом Саду Прж. 5042/21 од 25. маја 2021. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, гарантовано чланом 32. став 1. Устава. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу о длука Уставног суда Уж-7921/2019 и Уж-12922/20 од 6. априла 20 23. године, које су објављен е на сајту Уставног суда ( www.ustavni.sud.rs).
На основу изложеног и одредаба члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15 и 10/23) , Уставни суд је уставну жалбу усвојио, поништио решење Прекршајног апелационог суда – Одељење у Новом Саду Прж. 5042/21 од 25. маја 2021. године и одредио да се донесе нова одлука по жалби коју је подносилац уставне жалбе изјави о против решења Прекршајног суда у Сремској Митровици Пр. 2434/20 од 7. септембра 2020. године.
Имајући у виду да је Уставни суд утврдио повреду права из члана 32. став 1. Устава и одлучио о поништају оспореног другостепеног решења, ради поновног одлучивања о жалби браниоца подносиоца уставне жалбе, као окривљеног, то није посебно разматрао наводе уставне жалбе о истакнутој повреди права из члана 36. Устава.
5. Одлучујући о захтеву за накнаду нематеријалне штете, Уставни суд је оценио да је, у конкретном случају, утврђивање повреде права на правично суђење довољно правично задовољење за подносиоца уставне жалбе. Полазећи од наведеног, Уставни суд је, сагласно одредбама члана 89. ст. 2. и 3. Закона о Уставном суду, одбио овај захтев као неоснован, одлучујући као у тачки 3. изреке.
6. Одлучујући о захтеву за накнаду материјалне штете, Уставни суд је имао у виду да је претходно одредио да ће се штетне последице због учињене повреде права отклонити поништајем оспореног акта, те да ће Прекршајни апелациони суд – Одељење у Новом Саду поново одлучивати о изјављеној жалби браниоца подносиоца. Стога нема основа да се одреди накнада материјалне штете, због чега је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, у тачки 4. изреке, одбацио поднети захтев за накнаду материјалне штете.
7. У погледу захтева подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова на име састава уставне жалбе, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. Како у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету Европског суда за људска права Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.), Суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, ре шавајући као у тачки 4. изреке.
8. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) , члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.