Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Владан Петров, др Драгана Коларић и Весна Илић Прелић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби В. Б . и С . М, обојице из Ниша , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. јуна 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба В. Б . и утврђује се да је у поступку који је вођен пред Основним судом у Нишу у предмету К. 148/16 (раније у предмету К. 1465/07 Општинског суда у Нишу односно у предмету К. 3912/10 Основног суда у Нишу) повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року , зајемчено чланом 32. Устава Републике Србије.
2. Утврђује се право В. Б . на накнаду нематеријалне штете у износу од 1.100 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Одбацује се уставна жалба С. М . изјављена због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог чланом 32. став 1. Устава, у поступку који је вођен у предмету К. 148/16 (раније у предмету К. 1465/07 Општинског суда у Нишу односно у предмету К. 3912/10 Основног суда у Нишу).
4. Одбацује се захтев подносилаца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. В. Б . и С . М, обојица из Ниша, поднели су Уставном суду, 3. априла 2017. године, преко пуномоћника М. К, адвоката из Ниша, уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог чланом 32. став 1. Устава Републике Србије , у поступку који је вођен у предмету К. 148/16 (раније у предмету К. 1465/07 Општинског суда у Нишу , односно у предмету К. 3912/10 Основног суда у Нишу) .
Уставни суд констатује да је у уставној жалби наведено да подносиоци оспоравају пресуду Основног суда у Нишу К. 148/16 од 11. јануара 2017. године, али из навода уставне жалбе и захтева неспорно произлази да се оспорава трајања кривичног поступка који се водио у предмету у коме је донета наведена пресуда.
Подносиоци у уставној жалби наводе да је оспорени кривични поступак трајао дуже од десет година, да су поступајући судови били неефикасни, као и да су подносиоцима уставне жалбе повређени углед и част, те су им нарушени породични односи.
Предложено је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, да утврди пов реду означеног уставног права подносиоцима уставне жалбе, као и да им утврди право на правичну накнаду у износу од по 750.000 динара услед повреде права.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
Одредбом члана 84. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Oдлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), којим је уређен поступак по уставној жалби, прописано је да се уставна жалба може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, из списа предмета К. 148/16 Основног суда у Нишу, између осталог, утврдио:
3.1. Чињенице и околности које се односе на кривични поступак у предмету К. 8355/10 Основног суда у Нишу
Решењем Општинског суда у Нишу Ки. 112/09 од 19. марта 2009. године одређено да се спроведе истрага против С. М . (овде подносиоца уставне жалбе) због кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359. став 4. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика и кривичног дела фалсификовање службене исправе из члана 357. став 3. у вези ст. 1. и 2. у вези чл. 33. и 61. истог законика.
У току истраге саслушани су окривљени, испитани су сведоци, прибављена је неопходна документација, те обављени економско -финансијско вештачење и графолошко вештачење.
Основно јавно тужилаштво у Нишу је 17. новембра 2010. године поднело оптужни предлог Кт. 3244/08 против окривљених Љ.М, И.М. и С. М .
Актом Кт. 3244/08 од 14. јуна 2011. године Основног јавног тужилаштва у Нишу измењен је оптужни предлог.
Поступак против окривљених водио се у предмету К. 8355/10 Основног суда у Нишу, у коме је два пута главни претрес одложен.
3.2. Чињенице и околности које се односе на кривични поступак
Решењем Ки. 173/07 Општинског суда у Нишу од 10. фебруара 2007. године одређено је да се спроведе истрага против Љ.М и С . М. и В . Б . (овде подноси лаца уставне жалбе).
Истрага се водила у предмету Ки. 173/07 Општинског суда у Нишу. У току истраге саслушани су окривљени, испитани су сведоци, прибављена је неопходна документација, обављено је финансијско вештачење, те је више пута одлучивано о продужењу притвора окривљеном Љ.М. и подносиоцима уставне жалбе. Такође, истрага је проширена, те се водила против више окривљених.
Општинско јавно тужилаштво у Нишу је 26. јула 2007. године подигло оптужницу Кт. 344/07 од 26. јула 2007. године против окривљених Љ.М, К.М, Б.М, М.М, Д.А, И.М, М.С, Б.Ј, Д.М, П.З. и С . М . и В. Б . (подноси лаца).
Решењем Општинског суда у Нишу Кв. 881/07 од 16. октобра 2007. године одбијени су као неосновани приговори окривљених поднети против оптужнице Кт. 344/07 од 26. јула 2007. године.
Кривични поступак се водио у предмету К. 1465/07 Општинског суда у Нишу.
Кривични поступак К. 8355/10 спојен је са К. 1465/07 .
Главни претрес одложен је 11 пута до 20. маја 2014. године, када је актом Основног јавног тужилаштва Кт. 344/07 измењен оптужни акт. Кривични поступак се водио у предмету К. 3912/10, а касније у предмету К. 148/16;
Решењем Основног суда у Нишу К. 3912/10 од 26. јануара 2016. године, ставом првим изреке, одбијен је оптужни предлог против окривљених А.С, М.К. и А.С, јер је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења; ставом другим изреке одбијен је оптужни предлог против окривљених П.М. и Д.С, јер дело које је предмет оптужбе није кривично дело, као и због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења. До доношења напред наведеног решења, главни претрес је одложен 12 пута;
До доношења пресуде Основног суда у Нишу К. 148/16 од 11. јануара 2017. године главни претрес је одложен седам пута, док је једном одржан. Наведеном пресудом, према окривљенима Љ.М, К.М, И,.М, Д.А, М.М, Б.Ј, М.С, Б.М, Д.М, П.З. и С. М . и В . Б . (подносиоци уставне жалбе) је одбијена оптужба да су учинили кривична дела која су им оптужним актом стављена на терет.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава зајемчено је право на правично суђење тако што је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
5. Уставни суд је , из списа предмета К. 148/16 Основног суда у Нишу, утврдио да је пресуду истог суда К. 148/16 од 11. јануара 2017. године, а којом је оспорени кривични поступак правноснажно окончан, бранилац окривљеног С. М , овде подносиоца уставне жалбе - адвокат М . К . примио 7. фебруара 2017 . године. Подносилац С. М . примио је наведену пресуду 13. фебруара 2017 . године.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 2) Закона о Уставном суду, одбацио уставну жалбу подносиоца С . М . као неблаговремену, јер је изјављена после истека р ока из члана 84. став 1. Закона, одлучујући као у тачки 3. изреке.
6. Испитујући основаност навода о повреди права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава подносиоцу В . Б , Уставни суд је утврдио да је кривични поступак према подносиоцу уставне жалбе покренут 10. фебруара 2007. године решењ ем о спровођењу истраге Ки. 173/07, а да је правноснажно окончан пресудом Основног суда у Нишу , из чега следи да је оспорени кривични поступак према подносиоцу трајао девет година и 11 месеци.
Наведено трајање кривичног поступка, само по себи, може указивати на то да предметни поступак није окончан у оквиру разумног рока. При том, појам разумне дужине трајања једног судског поступка је релативна категорија која зависи од низа чинилаца - сложености чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашања подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, поступања надлежних судова који воде поступак и значаја права о коме се у поступку расправља за подносиоце. Међутим, Уставни суд сматра да и поред тога што је појам разумне дужине трајања судског поступка релативна категорија која зависи од наведених чиналаца, трајање предметног кривичног поступка девет година и 11 месеци не може се оправдати било којим од претходно наведених чинилаца.
При томе, Уставни суд напомиње да је од 31 зака заног претреса одржан само један , при чему је Уставни суд имао у виду динамику заказивања претреса и чињеницу штрајка адвоката, а која чињеница се не може ставити на терет поступајућем суду, али ни самом подносиоцу. Суд констатује да је један претрес одложен из разлога што је пријављена експлозивна направа у просторијама суда. Уставни суд је имао у виду и чињеничну и правну сложеност кривичног поступка који се водио против више окривљених, као и чињеницу да је кривични поступак у предмету К. 8355/10 Основног суда у Нишу спојен са оспореним кривичним поступком, а што је довело до усложњавања поступка. Уставни суд нарочито напомиње да подносилац и његов бранилац нису допринели трајању поступка, будући да су претреси првенствено одлагани због недоласка једног односно више саокривљених и њихових бранилаца.
Следом наведеног, Уставни суд је оценио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено чланом 32. став 1. Устава, у поступку који се в одио у предмету К. 148/16 Основног суда у Нишу ( раније у предмету К. 1465/07 Општинског суда у Нишу односно у предмету К. 3912/10 Основног суда у Нишу).
Полазећи од изнетог, Уставни суд је уставну жалбу подносиоца В. Б . усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, одлучујући као у тачки 1. изреке.
7. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе В . Б . због констатоване повреде права на суђење у разумном року оствари утврђењем права на накнаду н ематеријалне штете у износу од 1.100 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, на терет буџетских средстава – раздео Министарство правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству, сагласно одредбама члана 1. Закона о допуни Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 103/15).
Приликом одлучивања о висини накнаде нематеријалне штете коју је подносилац уставне жалбе претрпео због утврђене повреде права, Уставни суд је ценио све околности од значаја за њено утврђење у конкретном случају. Уставни суд је посебно ценио дужину трајања кривичног поступка и чињеницу да нема доприноса подносиоца и његовог браниоца трајању оспореног поступка, те животни стандард државе, као и чињеницу да ће досуђена накнада бити много брже исплаћена на националном нивоу, него што је то случај ако о предмету одлучује Европски суд за љуска права.
Усклађујући своју досадашњу праксу са ставовима Европског суда, Уставни суд је одлучио као у тачки 2. изреке (видети О длуку Уставног суда Уж-2936/2016 од 24. маја 2018. године).
8. У погледу захтева подносилаца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео став да у смислу члана 6. Закона о Уставном суду нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. С тим у вези, Уставни суд се позива на образложење које је дато, поред многих других, у Одлуци Уж-633/2011 од 8. маја 2013. године (видети инт ернет страницу Уставног суда на: www.ustavni.sud.rs). Полазећи од изнетог, Суд је одбацио захтев за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, решавајући као у тачки 4. изреке.
9. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) , члана 46. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13) , донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.