Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Владан Петров, др Драгана Коларић и Весна Илић Прелић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. С . из Суботице , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. јуна 2024. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба М. С . изјављена против „радње упућивања и боравка у затвор у – С пецијалној затворској болниц и у Б еограду уместо у здравственој установи, а како је то одређено решењем Основног суда у Суботици К. 132/21 од 25. фебруара 2021. године“ и „радње нечињења Основног суда у Суботици да након девет месеци испита да ли и даље постоји потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи“.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. С . из Суботице поднео је Уставном суду , 31. јануара 2022. године, преко пуномоћника В . Ј . Ђ, адвоката из Суботице, уставну жалбу допуњену поднеском од 9. марта 2022. године , против „радње упућивања и боравка у затвор у – С пецијалној затворској болниц и у Б еограду уместо у здравственој установи, а како је то одређено решењем Основног суда у Суботици К. 132/21 од 25. фебруара 2021. године“ и „радње нечињења Основног суда у Суботици да након девет месеци испита да ли и даље постоји потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи“, због повреде права на слободу и безбедност из члана 27. став 1. Устава Републике Србије, као и због повреде права из члана 5. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Како се право гарантовано означеном одредбом наведене Европске конвенције садржински не разликује од права зајемченог Уставом, то Уставни суд постојање његове повреде цени у односу на одговарајућу одредбу Устава.
У уставној жалби је, између осталог, наведено: да је „25. фебруара 2021. године Основни суд у Суботици донео решење К. 132/21 којим је изрекао меру безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, а која мера ће се извршити у специјалној психијатријској болници „С .“ Н. К. Дана 27. априла 2021. године Основни суд у Суботици је донео решење у ком је наведено да ће се мера извршити у одговарајућој здравственој установи. Актом Основног суда у Суботици Ик. 98/21 од 18. маја 2021. године наређено је подносиоцу да се 1. јуна 2021. године јави у Специјалну затворску болницу у Београду. Подносилац се налази у тој установи од 11. јуна 2021. године до тренутка изјављивања уставне жалбе“; да се „подносилац неосновано, односно противно решењу К. 132/21 налази у Специјалној затворској болници у Београду, где је режим као да је притвореник и као да је осуђен на казну затвора, иако није притворен, нити је осуђен на казну затвора“; да „мера безбедности није испитана у складу са чланом 531. Законика о кривичном поступку, јер је решење К. 132/21 постало правноснажно 25. фебруара 2021. године, а од тада рачунат рок од девет месеци је истекао 25. новембра 2021. године, а да суд није по службеној дужности испитао да ли је престала потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи“; да је подносилац „пуштен на слободу 7. марта 2022. године из Специјалне затворске болнице у Београду, а да је до тада трајала радња неоснованог боравка подносиоца у затвору уместо у здравственој установи“.
Предложено је да Уставни суд утврди повреду означеног уставног права, поништи првостепену и другостепену пресуду, те досуди подносиоцу трошкове заступања пред Уставним судом, као и накнаду штете у износу од 5.000 евра у динарској противвредности. Такође, подносилац је захтевао од Уставног суда да одмах буде пуштен на слободу или премештен у здравствену установу која није истовремено и затвор, односно у којој не би био подвргнут режиму истом као особе које су притворене/затворене.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, из достављене документације уз уставну жалбу и увидом у списе предмета Основног суда у Суботици К.132/21, између осталог, утврдио:
- да је решењем Основног суда у Суботици К. 132/21 од 25. фебруара 2021. године према подносиоцу уставне жалбе, због противправног дела које је у закону одређено као кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09) изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, а која ће се извршити у Специјалној психијатријској болници „С.“ у Н. К;
- да је наведено решење постало правноснажно 25. фебруара 2021. године, јер су се Основни јавни тужилац у Суботици, бранилац – адвокат И. С, оштећена В.С. и отац окривљеног Т.С. одрекли права жалбе. ;
- да је актом Специјалне болнице „С.“ из Н. К . бр. 02-363/2 од 22. априла 2021. године обавештен Основни суд у Суботици, а поводом решења којим је М . С . одређена мера безбедности, да су већ дужи временски период попуњени и да немају слободног места ни постеља за пријем нових лица, те да би се пријем пацијената преко лимитираног броја негативно одразило на рад Установе;
- да је решењем Основног суда у Суботици К. 132/21 од 27. априла 2021. године одређено да ће се мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, а која је изречена М. С, уместо у Специјалној психијатријској болници „С .“ извршити у одговарајућој здравственој установи;
- да је актом Основног суда у Суботици Ик. 98/21 наређено М. С . да се 1. јуна 2021. године јави у Специјалну затворску болницу у Београду;
- да је актом Основног суда у Суботици К. 132/21 од 19. новембра 2021. године позвана Специјална затворска болница у Београду да достави извештај о здравственом стању окривљеног М . С ; наведени акт је поновљен и 6. децембра 2021. године;
- да је актом Специјалне затворске болнице у Београду бр. 511-351/21-04 од 6. децембра 2021. године обавештен поступајући суд да се побољшала основна болест подносиоца, те да ће у наредном периоду болница упутити предлог за прекид психијатријске мере обавезног лечења и чувања у институцији затвореног типа и предлог за доношење психијатријске мере лечења на слободи;
- да је налаз и мишљење Комисије лекара Специјалне затворске болнице о лечењу М. С . бр. 24-351/21-04 од 24. јануара 2022. године достављен суду 27. јануара 2022. године са предлогом за прекид мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи;
- да је решењем Основног суда у Суботици Кв. 88/22 од 18. фебруара 2022. године обустављено извршење мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи; такође, истим решењем је према подносиоцу одређена мера безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи, а које ће се обављати у одговарајућој здравственој установи и која мера може трајати док постоји потреба лечења, али не дуже од три године; мера ће се извршити у Општој болници у С. – Одељење психијатрије.
- да је подносилац од 11. јуна 2021. године до 7. марта 2022. године боравио у Специјалној затворској болници у Београду .
4. Одредбом члана 27. став 1. Устава, на чију повреду се позива подносилац у уставној жалби, утврђено је да свако има право на личну слободу и безбедност, а да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом.
Одребама Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14) прописано је: да је у оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха мера безбедности да се отклоне стања или услови који могу бити од утицаја да учинилац убудуће не врши кривична дела (члан 78.); да се учиниоцу кривичног дела могу изрећи ове мере безбедности – обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи (члан 79. став 1. тачка 1.); да се под условима предвиђеним овим закоником одређене мере безбедности могу изрећи и неурачунљивом лицу које је учинило противправно дело у закону предвиђено као кривично дело (члан 79. став 2.); да учиниоцу који је кривично дело учинио у стању битно смањене урачунљивости суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење и чување у одговарајућој здравственој установи, ако, с обзиром на учињено кривично дело и стање душевне поремећености, утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац учини теже кривично дело и да је ради отклањања ове опасности потребно његово лечење у таквој установи (члан 81. став 1.); да ако су испуњени услови из става 1. овог члана, суд ће изрећи обавезно лечење и чување у здравственој установи учиниоцу који је у стању неурачунљивости учинио противправно дело предвиђено у закону као кривично дело (члан 81. став 2.); да меру из ст. 1. и 2. овог члана суд ће обуставити кад утврди да је престала потреба за лечењем и чувањем учиниоца у здравственој установи (члан 81. став 3.); да мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора може трајати и дуже од изречене казне (члан 81. став 4.); да ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице казниће се затвором од три месеца до три године (члан 194. став 1.).
Одредба члана 531. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14), између осталог, прописује да ће суд који је судио у првом степену у којем је изречена мера безбедности, испитати по предлогу здравствене установе, органа старатељства или окривљеног коме је изречена мера безбедности, односно по службеној дужности на сваких девет месеци да ли је престала потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи (став 1.), као и да ће суд, по узимању изјаве од јавног тужиоца, решењем ову меру обуставити и одредити отпуштање окривљеног из здравствене установе, ако на основу мишљења лекара утврди да је престала потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи, а може одредити и његово обавезно психијатријско лечење на слободи (став 2.).
5.1. Подносилац уставне жалбе сматра да му је „радњом упућивања и боравка у затвору – Специјалној затворској болници у Београду уместо у здравственој установи, а како је то одређено решењем Основног суда у Суботици К. 132/21 од 25. фебруара 2021. године“ и „радњом нечињења Основног суда у Суботици да након девет месеци испита да ли и даље постоји потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи, јер је решење К. 132/21 донето 25. фебруара 2021. године када је постало и правноснажно, те је рок од девет месеци истекао 25. новембра 2021. године, противно одредби члана 531. Законика о кривичном поступку“, повређено право на слободу и безбедност из члана 27. став 1. Устава.
Уставни суд је оценио ове наводе као неосноване.
5.2. Уставни суд, најпре, као и у својим ранијим одлукама, наглашава да је, са аспекта заштите људских права, право на личну слободу једно од основних људских права зајемчених Уставом, али да ово право није апсолутно и да лишење слободе представља посебно осетљиву меру његовог ограничења. Уставни суд констатује да је одредбом члана 27. став 1. Устава утврђено да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом, из чега произлази да је неопходно кумулативно постојање два услова да би лишење слободе било законито. Први, да лишење слободе мора бити засновано на разлозима предвиђеним законом и други, да се лице лишава слободе у складу са законом прописаним поступком. Основни циљ овакве уставне одредбе је да се спречи самовољно и незаконито лишење слободе неког лица.
5.3. Имајући у виду све напред наведено, а крећући се у границама навода уставне жалбе и истакнутог захтева, Уставни суд указује да је решењем Основног суда у Суботици К. 132/21 од 25. фебруара 2021. године подносиоцу изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, а која је требало да се изврши у Специјалној психијатријској болници „С.“ у Н. К. Наведено решење је постало правноснажно 25. фебруара 2021. године, јер су се Основни јавни тужилац у Суботици, бранилац подносиоца – адвокат И . С, оштећена, као и отац подносиоца одрекли права на жалбу. Због немогућности смештаја подносиоца у Специјалну психијатријску болницу „С .“ у Н. К, из разлога попуњености и непостојања слободних места и постеља за пријем подносиоца, а како то произлази из акта болнице бр. 02-363/2 од 22. априла 2021. године, поступајући суд је одредио да се мера изврши у одговарајућој здравственој установи. Уставни суд констатује да је из разлога обезбеђивања адекватних услова за чување и лечења подносиоца, а у његовом најбољем интересу, одређено извршење мере у другој здравственој установи. Актом Ик. 98/21 наређено је М. С . да се 1. јуна 2021. године јави у Специјалну затворску болницу у Београду. Уставни суд је оцењујући да ли је Специјална затворска болница адекватно место за лечење подносиоца, извршио увид на интернет страницу https://www.mpravde.gov.rs/tekst/35845/specijalna-zatvorska-bolnica-u-beogradu-.php , а где је наведено да је „специјална затворска болница установа затвореног типа у коју се упућују лица према којима су изречене мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног психијатријског лечења и чувања алкохоличара и наркомана, лица према којима је у прекршајном поступку изречена иста заштитна мера, лица упућена ради психијатријског испитивања према којима је одређен притвор или се налазе на издржавању казне затвора и оболела лица којима је одређен притвор,…, Болница је намењена за лечење свих лица која су тако оболела да им је потребно болничко стационарно лечење, односно сва лица чије лечење превазилази могућности лечења у амбулантама затвора или казнено – поправних завода. То подразумева болничко лечење у току истражног поступка, издржавање казне у казнено-поправним заводима, као и лечење лица којима је од стране суда изречена мера обавезног чувања и лечења. У ову последњу категорију спадају лица којима је од стране суда изречена мера обавезног лечења и чувања, због психијатријског обољења, алкохолизма или наркоманије. Поред ових основних делатности у овој установи постоји и одељење за тимско судско медицинско – психијатријско вештачење,…“.
Стога је Уставни суд оценио да је подносилац неспорно био смештен и лечен у здравственој установи, а не у затвору. Штавише, здравствено стање се након пар месеци боравка у тој установи побољшало подносиоцу те није било места продужавању мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, већ је мера замењена за блажу меру – обавезног психијатр ијског лечења на слободи. Блажа мера се уредно спроводи уз опис стања подносиоца „радно ангажован, понашање неконфликтно, уредне комуникације, расположење компензовано“.
5.4. Уставни суд је оценио да су неосновани и наводи да је мера безбедности која се примењивала према подносиоцу преиспитана након истека периода од девет месеци. Одредбом члана 531. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да суд који је судио у првом степену у којем је изречена мера безбедности, испитаће по предлогу здравствене установе, органа старатељства или окривљеног коме је изречена мера безбедности, односно по службеној дужности на сваких девет месеци да ли је престала потреба за лечењем и чувањем у здравственој установи. Мера безбедности је одређена подносиоцу решењем Основног суда у Суботици К. 132/21 од 25. фебруара 2021. године, а које решење је постало правноснажно истог дана. Подносилац се лечио у болници почев од 11. јуна 2021. године. Специјална затворска болница у Београду је 24. јануара 2022. године актом бр. 24-351/21-04 дала предлог за прекид мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи. Уставни суд је оценио да се период од девет месеци рачуна од тренутка почетка примене мере према подносиоцу, односно од последњег преиспитивања мере, без обзира на то да ли је оно било по службеној дужности или на иницијативу странака. Како је мера почела да се примењује 11. јуна 2021. године, а решењем Кв. 88/22 од 18. фебруара 2022. године је обустављено извршење мере и изречена је блажа мера – обавезног психијатријског лечења на слободи, те је подносилац 7. марта 2022. године пуштен са лечења у Специјалној затворској болници у Београду, то у конкретном случају није повређена одредба члана 531. став 1. Законика о кривичном поступку. Мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у психијатријској установи у конкретном случају није трајала дуже од девет месеци подносиоцу уставне жалбе, а имајући у виду да је почела да се примењује 11. јуна 2021. године.
5.5. Имајући у виду све напред наведено, Уставни суд је утврдио да оспореним радњама није повређено право подносиоца уставне жалбе из члана 27. став 1. Устава, па је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), уставну жалбу у целини одбио као неосновану.
6. У погледу захтева подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео став да у смислу члана 6. Закона о Уставном суду нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. С тим у вези, Уставни суд се позива на образложење које је дато , поред многих других, у Одлуци Уж-633/2011 од 8. маја 2013. године (видети интернет страницу Уставног суда на : www.ustavni.sud.rs).
7. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.