Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Наташа Плавшић , др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás) и др Владан Петров, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Н. П . из Сјеверина код Прибоја , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 27. јуна 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Н . П . и утврђује се да је решењем Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју Ктр. 147/23 од 16. јуна 2023. године и решењем Вишег јавног тужилаштва у Ужицу Ктпо. 65/23 од 5. септембра 2023. године повређено право подносиоца уставне жалбе на неповредивост физичког и психичког интегритета, из члана 25. став 1. Устава Републике Србије , док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Поништава се решење Вишег јавног тужилаштва у Ужицу Ктпо. 65/23 од 5. септембра 2023. године и одређује се да надлежно тужилаштво донесе нову одлуку о приговору пуномоћника подносиоца уставне жалбе – адвоката С. С . поднетом против решења Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју Ктр. 147/23 од 16. јуна 2023. године.
3. Утврђује се право Н. П . на накнаду нематеријалне штете у износу од 5.000 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
4. Одбацује се захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне штете , новчаних ренти и трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. Н. П . из Сјеверина код Прибоја поднео је Уставном суду, 10. новембра 2023. године, преко пуномоћника С. С, адвоката из Београда, уставну жалбу , допуњену поднеском од 29. децембра 2023. године, против решења Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју Ктр. 147/23 од 16. јуна 2023. године и решења Вишег јавног тужилаштва у Ужицу Ктпо. 65/23 од 5. септембра 2023. године, због повреде права из члана 24. став 1, члана 25. став 1, члана 32. став 1, као и због повреде права из чл. 2, 6. и 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Како се права гарантована означеним одредбама наведене Европске конвенције садржински не разликују од права зајемчених Уставом, то Уставни суд постојање њихове повреде цени у односу на одговарајуће одредбе Устава.
Уставни суд констатује да подносилац није изричито оспорио решење Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју Ктр. 147/23 од 16. јуна 2023. године, али из навода уставне жалбе неспорно произлази да подносилац оспорава и наведено решење.
Подносилац изјављује уставну жалбу као лице које је у поступку у коме су донет и оспорени акт и имало својство оштећеног.
У уставној жалби је, између осталог, наведено: да је „према стању у списима предмета Министарства унутрашњих послова Републике Српске – Полицијска управа Фоча – Полицијска станица Рудо залутали метак дошао из правца Прибоја, Република Србија, у ком граду се критичног дана одржало неколико прослава у ресторанима односно јавним местима, из чега произлази да је радња кривичних дела извршена на територији Републике Србије, а Основно јавно тужилаштво у Пријепољу – Одељење у Прибоју и Полицијска станица Прибој су предузели укупно једну радњу која се састојала од информативних разговора са власницима ресторана у којима су се одржавале прославе критичног дана 26. марта 2022. године и предмет су ставили ad acta , јер наводно нису стварно и месно надлежни за истрагу поводом кривичног дела извршеног пуцањем из ватреног оружја на јавном месту, што даље имплицира да је због неспровођења адекватне и ефикасне истраге оштећеном повређено право на живот и физички и психички интегритет са последицом нарушавања здравља односно вероватно трајне инвалидности“; да Основно јавно тужилаштво у Пријепољу – Одељење у Прибоју уопште није користило институт међународне правне помоћи супротно Закону о међународној правној помоћи у кривичним стварима, није покушало да предузме било какву истражну радњу, нити се интересовало за овај кривични поступак односно за коришћење и пуцање из ватреног оружја усред бела дана и изазивање опште опасности по неодређен број лица; да „из списа предмета Полицијске станице Рудо и Окружног јавног тужилаштва у Источном Сарајеву – подручна канцеларија Вишеград произлази да је учинилац кривичних дела извршених на штету подносиоца уставне жалбе деловао из Прибоја, те се самим тим Основно јавно тужилаштво у Пријепољу – Одељење у Прибоју погрешно и незаконито огласило стварно и месно ненадлежним за поступање, супротно члану 17. став 1. Кривичног законика и члану 23. став 1. Законика о кривичном поступку“; да су оспорена решења незаконита и неправилна.
Подносилац је предложио да Уставни суд усвоји уставну жалбу и утврди да су означена уставна права повређена оспореним решењима. Такође, подносилац је захтевао од Суда да утврди право подносиоца на накнаду материјалне и нематеријалне штете, као и на накнаду новчаних ренти и трошкова поступка пред Уставним судом.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, из навода уставне жалбе и увидом у списе предмета Ктр. 147/23 Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју , утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Оштећени, овде подносилац уставне жалбе, је 16. маја 2023. године поднео кривичну пријаву Врховном јавном тужилаштву против НН лица због кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 4. у вези става 1. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09) и кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. став 2. Кривичног законика . Уз кривичну пријаву је доставио фото-документацију Министарства унутрашњих послова – Полицијска управа у Фочи – Полицијска станица Рудо бр. 22-3/01-22/22 од 27. марта 2022. године, медицинску документацију и више службених белешки и записник а Полицијске управе Фоча – Полицијске станице Рудо , као и осталу документацију.
У службеној белешци Полицијске управе Фоча – Полицијска станица Рудо бр. 22-3/01-267/22 од 27. марта 2022. године, а формираној на основу разговора са У.П, између осталог, је наведено да „Н . П, с обзиром на то да није било довољно мјеста за столом, сједио је на једном дрвеном пању у непосредној близини стола, окренут лицем ка столу, а леђима окренут ка Прибоју, тачније старом дијелу насеља. У непосредној близини су била присутна и двојица малољетних синова К.П. – Д.П. и М.П. Негдје око 14,15 часова, Н . П . је кренуо да устане са пања на којем је сједио и док је устајао зачуо се нејасан туп звук, након чега је Н . пао, вичући да га боли у предјелу стомака и да не осјећа ноге “.
Из службене белешке исте полицијске станице бр. 22-3/01-269/22 произлази да „у обављеном разговору са Д.Г, дошло се до сазнања да је њена ћерка малолетна З.Г. из мјеста М, општина Рудо, дана 26. марта 2022. године, упознала да је у вријеме овог догађаја тачније негдје око 14,00 часова, док се налазила на горњој тераси куће у мјесту М, општина Рудо чула неколико пуцњева, а који су долазили из правца Прибоја, Република Србија. Малољетна З.Г, како наводи њена мајка Д.Г, није се могла тачно изјаснити колико је пуцњева чула, али да је то негдје од 3-5 пуцњева и то појединачних, а који су долазили из правца Прибоја, Република Србија. Такође, извршеним провјерама на терену, дошло се до сазнања да је дана 26. марта 2022. године на територији општине Прибој, одржано више приватних весеља и то двије свадбе и један рођендан, гдје је највероватније од стране нама непознатих лица, на тим весељима кориштено ватрено оружје“.
Полицијска управа Фоча – Полицијска станица Рудо је саставила више записника о прикупљању изјава од лица у својству свједока Р. Ј, Д.Ћ, Р.Ћ, Б.Р, Н.Н, М.Ј, У.П. и К.П , а који су достављени уз кривичну пријаву оштећеног. Из тих записника п роизлази да је Н. П . критичном приликом био окренут леђима према Прибоју .
У записнику бр. 22-3/01-363/22 од 3. маја 2022. године је наведено:
- да су 26. марта 2022. године, када се критични догађај одиграо, одржане две свадбе и једна прослава пунолетства;
- да је подносилац уставне жалбе, преко пуномоћника – адвоката С. С, 24. маја 2023. године поднео Врховном јавном тужилаштву допуну кривичне пријаве;
- да је Више јавно тужилаштво у Ужицу упутило акт Ктр. 579/23 од 24. маја 2023. године Основном јавном тужилаштву у Пријепољу у ком је наведено да се том тужилаштву, на основу члана 281. став 3. Законика о кривичном поступку доставља на надлежност кривична пријава подносиоца уставне жалбе, те да је за пријављена кривична дела стварно и месно надлежан Основни суд у Пријепољу, а пред којим поступка Основно јавно тужилаштво у Пријепољу;
- да је Основно јавно тужилаштво у Пријепољу – Одељење у Прибоју 14. јуна 2023. године упутило захтев за пружање потребних обавештења Ктр. 147/23 Полицијској станици у Прибоју у ком је наведено да „ради доношења коначне и законите одлуке у овој кривичноправној ствари, неопходно је да извршите провере и обавестите ово тужилаштво да ли је дана 26. марта 2022. године било пуцњаве из ватреног оружја на територији општине Прибој“;
- да је Полицијска станица у Прибоју 14. јуна 2023. године актом 03.33.11.1. бр. ЕИ - 41/22 обавестила Основно јавно тужилаштво у Пријепољу – Одељење у Прибоју да су полицијски службеници извршили тражене провере у електронским евиденцијама ЈИС МУП РС, апликација „Дневник догађаја“, ком приликом је утврђено да дана 26. марта 2022. године није било пријављених догађаја пуцњаве из ватреног оружја на територији општине Прибој;
- да је оспореним решењем Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју Ктр. 147/23 од 16. јуна 2023. године одбачена кривична пријава поднета против НН лица због кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 4. у вези става 1. Кривичног законика и кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 2. Кривичног законика, јер постоје друге околности које трајно искључују гоњење ; у образложењу оспореног решења је, између осталог, наведено да је „дана 14. јуна 2023. године од стране Полицијске станице Прибој, овом тужилаштву достављен извештај ЕИ бр. 41/23 из којег произлази да су полицијски службеници ПС Прибој извршили тражене провере у електронским евиденцијама ЈИС МУП Републике Србије „Дневник догађаја“, којом приликом је утврђено да дана 26. марта 2022. године није било пријављених догађаја пуцњаве из ватреног оружја на територији општине Прибој. Место М. је насељено место у општини Рудо, Република Српска, Босна и Херцеговина, административно припада Босни и Херцеговини, до којег места се може доћи из Републике Србије ако се пређе чак 12 међудржавних рампи. М . су највеће насеље у општини Рудо, налази се на њеном крајњем југоистоку, изнад се уздиже планина Бић, која је уједно и природна граница између Републике Српске и Републике Србије и место М . се граничи са селима Миоче и Увац, у Републици Српској и селина Црнузи, Касидоли и Састав ци у Републици Србији, те стога наводи пуномоћника да подносилац кривичне пријаве сумња да је метак испаљен од стране НН лица током неколико прослава које су тог дана одржане у Прибоју, те да је оштећени седео у дворишту и био окренут леђима према Прибоју, Република Србија, представљају само инсинуације и нагађања пуномоћника и исте немају утемељење у чињеницама и доказима. Са напред изнетог овај тужилац, као поступајући тужилац је одбацио кривичну пријаву као и допуну кривичне пријаве поднету против НН лица, због постојања основа сумње да је НН лице извршило кривично дело изазивање опште опасности из члана 278. став 4. у вези става 1. Кривичног законика и кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 2. Кривичног законика на штету П . Н . из Прибоја, с обзиром да ово тужилаштво није стварно ни месно надлежно за поступање у конкретном случају, јер се цео догађај одиграо на територији Босне и Херцеговине – друге државе, да је Окружно ја вно тужилаштво Источно Сарајево формирало предмет Кта. 4521/22 у вези повређивања П . Н . из Прибоја, с обзиром на то и предузело све неопходне м ере и радње ради идентификације, проналажења и процесуирања извршиоца евентуалних кривичних дела учињених на штету оштећеног, а у складу са законом државе где се повређивање догодило“;
- да је пуномоћник подносиоца уставне жалбе – адвокат С. С . 25. јула 2023. године поднела приговор надлежном тужилаштву, а против решења Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју Ктр. 147/23 од 16. јуна 2023. године; у приговору је, између осталог, наведено да „ из доказа приложених уз кривичну пријаву и допуну кривичне пријаве произлази да је учинилац радио на територији општине Прибој одакле је хитац дошао, које чињенице првостепени орган уопште није узео у обзир, због чега је побијано обавештење супротно члану 17. став 1. Кривичног законика и члану 23. став 1. Законика о кривичном поступку и не може се испитати. Првостепени орган у свом обавештењу није навео које су то друге околности које трајно искључују гоњење, због чега се обавештење не може испитати. На страни 1. обавештења, поступајуће тужилаштво наводи да је 14. јуна 2023. године достављен извештај Полицијске станице Прибој ЕИ. бр. 41/23 из којег произлази да дана 26. марта 2022. године није било пријављених догађаја пуцњаве из ватреног оружја на територији општине Прибој. Истиче се да овај извештај Полицијске станице Прибој није достављен оштећеном уз побијано обавештење, али и то да не значи да није било пуцњаве из ватреног оружја на територији општине Прибој само ако иста није пријављена надлежном МУП-у. Напротив, поступајуће тужилаштво је пропустило да изведе приложене и предложене доказе, који докази јасно показују (искази сведока и др.) да је хитац из ватреног оружја дана 26. марта 2022. године дошао са територије општине Прибој. Због тога су разлози обавештења противречни изреци, а изрека обавештења је неразумљива и супротна доказима који су у списима предмета,…, На страни 2. обавештења се наводи да је Окружно јавно тужилаштво Источно Сарајево формирало предмет КТА. 4521/22 у вези са повређивањем оштећеног Н. П . из Прибоја и предузело све неопходне мере и радње ради идентификације, проналажења и процесуирања извршиоца евентуалних кривичних дела учињених на штету оштећеног. Да је првостепени орган извршио увид у списе поменутог предмета или да је путем института међународне правне помоћи учествовао у истрази поводом овог догађаја, знао би да је Окружно јавно тужилаштво у Источном Сарајеву, подручна канцеларија Вишеград, утврдило да је пуцањ дошао са територије општине Прибој и да је за поступање надлежно Основно јавно тужилаштво у П ријепољу – Одељење у Прибоју…“;
- да је оспореним решењем Вишег јавног тужилаштва у Ужицу Ктпо. 65/23 од 5. септембра 2023. године одбијен као неоснован приговор пуномоћника оштећеног Н. П . – адвоката С . С . из Београда поднет против решења Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју Ктр. 147/23 од 16. јуна 2023. године ; у образложењу оспореног решења је, између осталог, наведено да је правилно поступајући тужилац, а након извршеног увида у кривичну пријаву односно њену допуну поднео захтев за пружање потребних обавештења Полицијској станици у Прибоју, као и извршио увид у предмет истог тужилаштва Ктр. 140/22, те нашао да у конкретном случају тужилаштво у Пријепољу, односно одељење у Прибоју није ни стварно ни месно надлежно за поступање у конкретном случају, с обзиром да се цео догађај десио на територији друге државе односно Босне и Херцеговине. Из извештаја ПС Прибој од 14. јуна 2023. године утврђује се да у критичном периоду односно 26. марта 2022. године није било пријављених догађаја пуцања из ватреног оружја на територији општине Прибој односно да нема доказа из којих произлази основи сумње да је било које лице на територији Републике Србије предузело било коју радњу кривичних дела изазивање опште опасности из члана 278. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, односно кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 2. Кривичног законика, а на штету оштећеног П . Н . из Прибоја“.
4. Одредбама Устава, на чије повреде се подносилац позива у уставној жалби, утврђено је: да је људски живот неприкосновен (члан 24. став 1.); да је физички и психички интегритет неповредив (члан 25. став 1.); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да је стан неповредив (члан 40. став 1.); да је тајност писама и других средстава комуницирања неповредива (члан 41. став 1.).
Одредбама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Одлука УС и 62/21 – Одлука УС) је, између осталог, прописано је : да је оштећени лице чије је лично или имовинско право кривичним делом повређено или угрожено (члан 2. став 1. тачка 11)); да је месно надлежан, по правилу, суд на чијем подручју је кривично дело извршено или покушано (члан 23. став 1.); да оштећени има право да буде обавештен о одбацивању кривичне пријаве или о одустанку јавног тужиоца од кривичног гоњења (члан 50. став 1. тачка 5)); да оштећени има право да поднесе приговор против одлуке јавног тужиоца да не предузме или да одустане од кривичног гоњења (члан 50. став 1. тачка 6)); да ако јавни тужилац, за кривично дело за које се гони по службеној дужности, одбаци кривичну пријаву, обустави истрагу или одустане од кривичног гоњења до потврђивања оптужнице, дужан је да у року од осам дана о томе обавести оштећеног и да га поучи да може да поднесе приговор непосредно вишем јавном тужиоцу (члан 51. став 1.); да оштећени има право да поднесе приговор у року од осам дана од дана када је примио обавештење и поуку из става 1. овог члана. Ако оштећени није обавештен, може да поднесе приговор у року од три месеца од дана када је јавни тужилац одбацио пријаву, обуставио истрагу или одустао од кривичног гоњења (члан 51. став 2.); да ће непосредно виши јавни тужилац у року од 15 данас од дана пријема приговора из става 2. овог члана одбити или усвојити приговор решењем против којег није дозвољена жалба ни приговор. Решењем којим усваја приговор јавни тужилац ће издати обавезно упутство надлежном јавном тужиоцу да предузме односно настави кривично гоњење (члан 51. став 3.).
Кривичним закоником („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09), између осталог, је прописано: да је кривично дело извршено како у месту где је извршилац радио или био дужан да ради, тако и у месту где је у целини или делимично наступила последица дела (члан 17. став 1.); да ко другог тешко телесно повреди или му здравље тешко наруши, казниће се затвором од шест месеци до пет година (члан 121. став 1.); да ко другог тешко телесно повреди или му здравље наруши тако тешко да је услед тога доведен у опасност живот повређеног или је уништен или трајно и у знатној мери оштећен или ослабљен неки важан део његовог тела или важан орган или је проузрокована трајна неспособност за рад повређеног или трајно и тешко нарушење његовог здравља или унакаженост, казниће се затвором од једне до осам година (члан 121. став 2.); да ко пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, радиоактивним или другим јонизујућим зрачењем, електричном енергијом, моторном силом или каквом другом општеопасном радњом или општеопасним средством изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном (члан 278. став 1.), да ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом ватреног оружја, учинилац ће се казнити затвором до две до десет година (члан 278. став 4.).
5. Подносилац уставне жалбе сматра да му је оспореним решењима Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју Ктр. 147/23 од 16. јуна 2023. године и Вишег јавног тужилаштва у Ужицу Ктпо. 65/23 од 5. септембра 2023. године повређено право из члана 25. став 1. Устава. При томе, подносилац наводи да је у конкретном случају изостала адекватна и ефикасна истрага критичног догађаја, да није предузета ниједна радња ради проналажења учиниоца кривичних дела која су кривичном пријавом стављена на терет НН лицу, те да су оспорена решења незаконита и неправилна, супротна члану 17. став 1. КЗ и члану 23. став 1. ЗКП, јер није било основа да се поступајућа тужилаштва огласе стварно и месно ненадлежним.
Подносилац у суштини сматра да тужилаштво није спровело делотворну истрагу у вези његове повреде до које је дошло јер га је залутали метак погодио у врат 26. марта 2022. године , са акцентом на то да није било основа да се надлежна, поступајућа тужилаштва о гласе стварно и месно ненадлежним, јер из достављене документације уз кривичну пријаву, произлази да је радња извршења кривичног дела предузета на територији Републике Србије, односно на територији општине Прибој .
Уставни суд истиче да се одредбом члана 25. Устава јемчи неповредивост физичког и психичког интегритета, те да је иста гаранција, као што је поменуто, садржана и у члану 3. Европске конвенције. Иако то није изричито наведено у Уставу, нити у Европској конвенцији, Уставни суд указује да наведене одредбе у себи садрже гаранцију поштовања и заштите материјалног и процесног аспекта овог права.
Процесни аспект права из члана 25. Устава подразумева обавезу надлежних државних органа да, у случају постојања јасних индиција да је једно лице оштећено кривичним делом, спроведе делотворну истрагу подобну да доведе до откривања и кажњавања починилаца.
Уставни суд даље указује на то да је позитивна обавеза државе да спроведе истрагу обавеза средства, а не обавеза циља, те да су надлежни државни органи обавезни да предузму све разумне кораке које су имали на располагању да обезбеде доказе у вези са критичним догађајем (видети пресуду Европског суда у предмету Милановић против Србије, представка бр. 44614/07, пресуда од 14. децембра 2010. године, став 86.). Такође, надлежни државни органи морају истрагу спровести темељно, односно морају увек озбиљно да покушају да открију шта се десило и не би требало да се ослањају на исхитрене или неосноване закључке да би истрагу окончали, нити би такве закључке требало да користе као основ за своје одлуке (видети пресуду Европског суда у предмету Мађер против Хрватске, број представке 56185/07, пресуда од 21. јуна 2011. године, став 112.).
Имајући у виду наведену праксу Европског суда, Уставни суд је даље испитао да ли je оспореним решењима подносиоцу повређено Уставом зајемчено право из члана 25. став 1. Устава, односно да ли је у конкретном случају спроведена делотворна истраг а у погледу предметног рањавања подносиоца .
С тим у вези, Уставни суд истиче да је против НН лица вођен предистражни поступак који, иако не представља формалну истрагу суштински има истражни карактер, јер за разјашњење околности кривичног дела и прикупљање доказа потребних за евентуално оптужење, није увек неопходно и формално вођење истраге (видети Одлуку Уставног суда Уж-9956/2016 од 29. децембра 2020. године). Наи ме, у предистражном поступку је предузета само радња прибављања извештаја од Полицијске станице Прибој, а која станица је актом 03.33.11.1. бр. ЕИ - 41/22 обавестила Основно јавно тужилаштво у Пријепољу – Одељење у Прибоју да су полицијски службеници извршили тражене провере у електронским евиденцијама ЈИС МУП РС, апликација „Дневник догађаја“, ком приликом је утврђено да дана 26. марта 2022. године није било пријављених догађаја пуцњаве из ватреног оружја на територији општине Прибој. На основу тог акта Полицијске станице Прибој, поступајућа тужилаштва су утврдила да нису ни стварно ни месно надлежна, будући да се цео догађај десио на терито рији друге државе, односно да су се и радња извршења и последица дела догодиле на територији Босне и Херцеговине. Дакле, како је у конкретном случају у погледу рањавања подносиоца суштински спроведен поступак који има истражни карактер, Уставни суд констатује да је потребно размотрити да ли је тај поступак/истрага спроведена на адекватан начин, односно да ли су надлежни државни органи предузели све разумне кораке које су имали на располагању да обезбеде доказе у вези са критичним догађајем, а посебно да открију место предузимања радње извршења и евентуалног окривљеног.
Уставни суд нарочито напомиње да је уз кривичну пријаву подносиоца достављена обимна документација са исказима сведока догађаја који су изричито наводили да је оштећени Н. П . критичном приликом био окренут леђима Прибоју, а што указује да је залутали метак могао да допре до подносиоца само из тог правца. Такође, ти наводи сведока су поткрепљени фотодокументацијом и добровољно предатим предметом – радничком блузом, а коју је носио оштећени критичном приликом. Такође, сведок догађаја малолетна З.Г. је навела да је 26. марта 2022. године око 14,00 часова, када је Н . П . повређен, чула пар пуцњева који су долазили из правца Прибоја. Уставни суд констатује да су сведоци Р.Ј, Д.Ћ, Р.Ћ, Б.Р, Н.Н, М.Ј, У.П, К.П. и Љ.П. држављани Републике Србије и/или имају пребивалиште у Републици Србији, а што указује да су лако доступни надлежним државним органима Републике Србије. Уставни суд је оценио да су све ове чињенице занемарене од стране Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју и Вишег јавног тужилаштва у Ужицу, те да су тужилаштва олако и произвољно утврдила да нису стварно и месно надлежна, јер се цео догађај одиграо на територији друге државе – Босне и Херцеговине. Место извршења кривичног дела је, према члану 17. КЗ, како место где је извршилац кривичног дела радио или био дужан да ради, тако и у месту где је у целини или делимично наступила последица дела. Дакле, у конкретном случају је било потребно испитати да ли је радња предузета на територији Републике Србије – у Прибоју, а на шта су сведоци и положај тела оштећеног и природа његове повреде указивали. У том смислу, Уставни суд је оценио да је изостала делотворна истрага, јер су се поступајућа тужилаштва ослонила на извештај – акт Полицијске станице у Прибоју 03.33.11.1. бр. ЕИ - 41/22 од 14. јуна 2023. године, занемарујући друге чињенице, а које су им неспорно биле познате , јер је релевантна чињенична грађа достављена уз кривичну пријаву подносиоца.
Уставни суд налази да је закључивање првостепеног и другостепеног тужилаштва у оспореним решењима противно члану 17. став 1. КЗ, односно правилу које одређује шта се сматра под местом извршења кривичног дела. Према том члану, кривично дело је извршено како у месту где је извршилац радио или био дужан да ради, тако и у месту где је у целини или делимично наступила последица. Чињеница је да је последица наступила на територији Босне и Херцеговине у месту М. Међутим, поступајућа тужилаштва су у конкретном случају требала детаљније да испитају чињеничну грађу достављену уз кривичну пријаву, а која оставља сумњу да је радња пре дузета на територији Републике Србије, а што би довело и до надлежности Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју. Имајући у виду све напред наведено, Уставни суд сматра да је у конкретном случају изостала адекватна истрага, јер су занемарени докази достављени уз кривичну пријаву , а који су могли евентуално да доведу до расветљавања критичног догађаја и откривања учиниоца кривичних дела, која су учињена на штету подносиоца уставне жалбе. Уставни суд је имајући у виду списе предмета Ктр. 147/23 Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју закључио да у конкретном случају поступајућа тужилаштва нису требала да искључе могућност да је пуцано из правца Прибоја, односно са територије Републике Србије.
Полазећи од свега наведеног, Уставни суд понавља да је обавеза надлежних државних органа у конкретном случају била да, пр иликом истраге предметног догађаја у смислу члана 25. став 1. Устава , предузму све разумне кораке како би евентуално утврдили тачно место извршења кривичног дела и евентуално открили учиниоца кривичних дела изазивање опште опасности и тешке телесне повреде из члана 278. став 4. у вези става 1. и члана 121. став 2. Кривичног законика , извршених на штету подносиоца . Обавеза државних органа да се спроведе делотворна истрага је обавеза средства, а не обавеза циља и подразумева предузимање свих разумних радњи усмерених на откривања околности конкретног случаја, а које обухватају тачно место извршења дела и потенцијалног учиниоца кривичног дела. Како, према оцени Уставног суда, надлежни органи нису адекватно истражили могућност да је испаљење метка евентуално предузето са територије Прибоја, нити су исказима сведока, фотодокументацији и медицинској документацији, придали неопходан значај приликом одбацивања кривичне пријаве, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15 , 10/23 и 92/23), утврдио да је подносиоцу уставне жалбе решењем Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју Ктр. 147/23 од 16. јуна 2023. године и решењем Вишег јавног тужилаштва у Ужицу Ктпо. 65/23 од 5. септембра 2023. године повређено право на неповредивост физичког и психичког интегритета из члана 25. став 1. Устава и одлучио као у првом делу тачке 1. изреке.
6. Уставни суд је оценио да се штетне последице утврђене повреде права, пре свега, могу отклонити поништајем оспореног решења Вишег јавног тужилаштва у Ужицу Ктпо. 65/23 од 5. септембра 2023. године и одређивањем да Више јавно тужилаштво у Ужицу донесе нову одлуку о приговору пуномоћника оштећеног Н. П . – адвоката С . С . поднетом против решења Основног јавног тужилаштва у Пријепољу – Одељење у Прибоју Ктр. 14/23 од 16. јуна 2023. године, па је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона, одлучио као у тачки 2. изреке.
Такође, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је одлучио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због констатоване повреде права на неповредивост физичког и психичког интегритета из члана 25. став 1. Устава, оствари и утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 5.000 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, на терет буџетских средстава – раздео Министарство правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству (тачка 3. изреке)
Приликом одлучивања о висини накнаде нематеријалне штете за уставно право чију је повреду подносилац уставне жалбе претрпео, Уставни суд је ценио све околности од значаја за њихово утврђење у конкретном случају. Уставни суд је посебно ценио, са једне стране, значај поступ ка за подносиоца уставне жалбе, те чињеницу да је подносилац имао својство оштећеног у поступку, као и наступеле последице кривичних дела која су учињена на штету подносиоца, а са друге стране, животни стандард грађана у Републици Србији, као и висину накнаде нематеријалне штете коју је у истоврсним предметима досуђивао Европски суд за људска права.
Уставни суд сматра да, у конкретном случају, ниједан новчани износ не може да буде компензација за повреду људског права које је претрпео подносилац уставне жалбе, али налази да досуђени износ нематеријалне штете уз поништај оспореног другостепеног решења и одређивање да се поново одлучи о приговору пуномоћника оштећеног, представља правично задовољење подносиоцу због утврђене повреде права из члана 25. став 1. Устава.
7. Уставни суд је оценио да се тврдње подносиоца уставне жалбе у вези истакнуте повреде права из члана 24. став 1. Устава искључиво заснивају на истакнутој повреди права на неповредивост физичког и психичког интегритета.
У односу на истакнуте повреде права из члана 32. став 1. и чл. 40. и 41. Устава, Уставни суд указује да формално позивање на повреду или ускраћивање појединих Уставом зајемчених права и слобода, а без навођења уставноправних разлога на којима се те тврдње заснивају, не чини уставну жалбу допуштеном.
Имајући у виду све напред наведено, Уставни суд је , сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио уставну жалбу у овом делу, одлучујући као у другом делу тачке 1. изреке.
8. Уставни суд је, у тачки 4. изреке, одбацио захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне штете и новчаних ренти , јер је оценио да у овом делу нису испуњене Уставом и законом утврђене претпоставке за вођење поступка, сагласно члану 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду.
Такође, у погледу захтева подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео став да у смислу члана 6. Закона о Уставном суду нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. С тим у вези, Уставни суд се позива на образложење које је дато, поред многих других, у Одлуци Уж-633/2011 од 8. маја 2013. године (видети интернет страницу Уставног суда на: www.ustavni.sud.rs). Уставни суд налази да у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету Европског суда за људска права Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15 од 12. маја 2022. године, став 83.).
Полазећи од изнетог, Суд је одбацио и захтев за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, одлучујући као у тачки 4 . изреке.
9. Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9), члана 46. став 1. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.