Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров , др Милан Шкулић и Татјана Ђуркић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби С . М . из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 11. априла 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба С. М . и утврђује да је пресудом Управног суда У. 5484/17 од 4. новембра 2021. године повређено право подноситељке уставне жалбе на правично суђење, зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се пресуда Управног суда У. 5484/17 од 4. новембра 2021. године и одређује се да исти суд донесе нову одлуку о тужби подноситељке уставне жалбе поднетој против решења Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-2 3-4025/2016 од 7. фебруара 2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. С. М . из Београда, преко пуномоћника Д. К , адвоката из Београда, поднела је Уставном суду, 28. децембра 2021. године, уставну жалбу против појединачног акта наведеног у тачки 1. изреке, због повреде начела владавине права из члана 3. Устава Републике Србије и повреде права на правично суђење, права на једнаку заштиту права и права на имовину, зајемчених одредбама члана 32. став 1, члана 36. став 1. и члана 58. Устава.
У уставној жалби је наведено: да је пок. Б. Н. био уписан у земљишној књизи као корисник 258/1560 идеалн их дел ова раније постојеће катастарске парцеле број … КО Београд 2 ;
- да је 25. августа 2009. године између подноситељке и законског наследника Б.Н. закључен уговор о преносу права коришћења 258/1560 идеалних делова к.п. број …;
- да је у поступку излагања Републички геодетски завод констатовао да је предметна парцела ушла у састав новоформиране парцеле број … КО Звездара, да се не могу тачно одредити удели уписаних корисника и да они морају бити уписани „са заједничким уделом“;
- да Управни суд само „преписао наведену реченицу Републичког геодетског завода“, не износећи разлоге због којих је тај став прихватио ;
- да је Републички геодетски завод у појединим случајевима прихватао да изврши исправку незаконитог уписа“, а у конкретном случају није.
Уставном жалбом се предлаже да Уставни суд утврди повреду означених права и поништи оспорену пресуду Управног суда.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у оспорени акт и целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
3.1. Решењем Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Звездара број 952-02-21123/2012 о д 15. јуна 2016. године одбијен је као неоснован захтев подноситељке уставне жалбе за исправку грешке о уписаним стварним правима на к.п. број …/1 КО Звездара. У образложењу решења је наведено да је захтевом тражено да се на предметној парцели упишу идеални удели сразмерно површини к.п. број … КО Београд 2, на којој су били уписани; да je на основу ревизије премера из 1963. године утврђено да је земљиште на к.п. број … КО Београд 2 делом ушло у к.п. бр. …/1, 2 и 3 КО Звездара; да се „не могу тачно одредити удели уписаних корисника, посебно идеални удели уписани на парцелама“, јер су неке парцеле ушле у целини, а неке делом у к.п. бр. …/1; да је Комисија за излагање применом одредаба чл. 99. и 100. Закона о државном премеру и катастру и члана 42. Правилника о изради и одржавању катастра непокретности извршила упис на предметној парцели са заједничким уделом за све кориснике; да нису испуњени услови за исправку грешке, јер је извршени упис законит.
Решењем Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-2 3-4025/2016 од 7. фебруара 2017. године одбијена је жалба подноситељке уставне жалбе изјављена против предме тног решења првостепеног органа. Другостепени орган је констатовао да је подноситељка у жалби навела да је грешка учињена тиме што је она као носилац права коришћења 258/1560 идеалних делова к.п. број … приликом уписа новоформиране к.п. број …/1 уписана са заједничким уделом на тој парцели и да је нејасно због чега се првостепени орган позвао на одредбе чл. 99. и 100. Закона о државном премеру и катастру, јер није споран упис подноситељке. У решењу је даље наведено: да Комисија приликом излагања података користи површину катастарске парцеле из катастра земљишта, а упис преузима из земљишне књиге; да „како су у састав предметне парцеле ушле многе катастарске парцеле, које су уписане на различите кориснике у различитим уделима и које су имале различите површине, није било могуће срачунати адекватне уделе, те је извршен упис у заједничкој својини“. Другостепени орган се позвао на одредбе члана 66, члана 76. ст. 1, 3. и 4. и члана 77. став 1. Закон а о државном премеру и катастру и оценио неоснованим жалбене наводе, „из разлога што би упис носилаца права са сувласничким уделима који нису тачно и прецизно одређени према целини права био у супротности са одредбом члана 76. став 3. т ог закона“.
Оспореном пресудом Управног суда У. 5484/17 од 4. новембра 2021. године одбијена је као неоснована тужба подноситељке уставне жалбе поднета против предметног решења Републичког геодетског завода. Управни суд је прихватио у свему разлоге туженог органа за одбијање жалбе, налазећи да су наводи тужбе поновљени жалбени наводи које је другостепени орган оценио.
3.2. Решењем Одељења за имовинско-правне и стамбене послове градске општине Звездара број 463-322/2008 од 18. априла 2008. године, донетим на основу члана 84. став 3. раније важећег Закона о планирању и изградњи, утврђено је право коришћења на осталом неизграђеном грађевинском земљишту земљишно-књижном кориснику Б.Н. на 258/1560 идеалних дел ова к.п. број … КО Београд 2. У образложењу решења је констатовано да по новом премеру к.п. број … КО Београд 2 чини део к.п. број … .
Уговором о преносу права трајног коришћења неизграђеног грађевинског земљишта, закљученим 25. августа 2009. године, С.Н, као правни следбеник Б.Н, пренео је на подноситељку уставне жалбе , уз накнаду право коришћења 258/1560 идеалн их дел ова к.п. број … КО Београд 2, која представља део к.п. …/1.
Према подацима на интернет страници Републичког геодетског завода за к.п. број …/1 КО Звездара, наведена парцела је у време подношења захтева подноситељке уставне жалбе и до окончања предметног управног поступка била означена као градско грађевинско земљиште – њива 3. класе, а на дан 20. фебруар 2024. године као земљиште под зградом и другим објектом, чији власник, односно држалац није утврђен, са напоменом да је објекат изграђен без грађевинске дозволе.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду се, поред осталог, указује у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
За одлучивање Уставног суда о предметној уставној жалби од значаја су и следеће одредбе закона:
Одредбама Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09…96/15), у тексту који је био на снази на дан доношења предметног решења првостепеног органа, било је прописано: да се право својине на непокретности уписује као својина, сусвојина или заједничка својина (члан 76. став 1.); да се сусвојина уписује у корист сувласника са одређеним уделима у односу на целину непокретности или у складу са законом којим се уређује стицање права на грађевинском земљишту (став 3.); да се заједничка својина на непокретности уписује на име свих заједничара (став 4.); да се у катастарским општинама у којима, поред катастра земљишта, постоји и земљишна књига, књига тапија, односно интабулациона књига за имаоца права својине на парцели, објекту и посебном делу објекта уписује лице које је последње уписано у земљишној књизи, односно књизи тапија (члан 99. став 1.) ; да ће се у случају несагласних података катастра земљишта, земљишне књиге, књиге тапија односно интабулационе књиге, упис права својине извршити у складу са одредбама члана 99. овог закона, а остали подаци о непокретности сходно подацима катастра земљишта (члан 100. став 1.) .
Сагласно одредби члана 84. став 1. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр.47/03 и 34/06), н а неизграђеном осталом грађевинском земљишту у државној својини право коришћења има ранији сопственик, законски наследник, као и лица на која је ранији сопственик пренео право коришћења, у складу са законом.
Одредбама Закона о основама својинскоправних односа („Службени лист СФРЈ“, бр. 6/80 и 36/90, „Службени лист СРЈ“, број 29/96 и „Службени гласник РС“, број 115/05) прописано је: да више лица имају право сусвојине на неподељеној ствари када је део сваког од њих одређен сразмерно према целини - идеални део (члан 13. став 1.); да случајевима и под условима одређеним законом може постојати право заједничке својине (члан 18. став 1.); да заједничка својина јесте својина више лица на неподељеној ствари када су њихови удели одредиви али нису унапред одређени (члан 18. став 2.). .
Одредбама члана 42. Правилника о изради и одржавању катастра непокретности („Службени гласник РС“, бр. 46/99) било је прописано да се у катастарским општинама у којима је на основу података премера или обнове премера устројена или обновљена земљишна књига, за носиоца права одређује једно од следећих лица - лице које је последње уписано у земљишној књизи (тачка 1)) ; власник зграде која је изграђена у складу са законом, за земљиште под зградом које је означено посебним бројем парцеле (тачка 3)) ; власници зграде уписани у V лист непокретности, без одређивања удела (ЗС - заједничко право коришћења), за земљиште под зградом за колективно становање (тачка 4)).
5. Подноситељка уставне жалбе сматра да је Републички геодетски завод био дужан да исправи грешку учињену у поступку оснивања катастра и упише је као сувласника са опредељеним уделом на спорној непокретности . Подноситељка истиче да у оспореној пресуди нису дати разлози за прихватање становишта Републичког геодетског завода да се након формирања нове катастарске парцеле није могао извршити упис идеалних делова ранијих сукорисника сразмерно површини нове парцеле, већ су они морали бити уписани са заједничким уделом.
Оцењујући уставну жалбу са становишта права на правично суђење гарантованог чланом 32. став 1. Устава, Суд је констатовао да се уставна гаранција права на правично суђење, поред осталог, састоји у томе да судска одлука о нечијем праву или обавези мора бити донета у поступку који је спроведен у складу са важећим процесним законом, применом меродавног материјалног права и образложена на уставноправно прихватљив начин, јер би се у супротном могла сматрати резултатом арбитрерног поступања и одлучивања надлежног суда.
Уставни суд подсећа да обавеза образложења судске одлуке не значи да се у одлуци морају дати детаљни одговори на све изнете аргументе (у том смислу је и став Европског суда за људска права у предмету Van der Hurk против Холандије , представка број 16034/90, пресуда од 19. априла 1994. године, § 61 .). То нарочито важи за образложења одлука судова правног лека у којема су прихваћени аргументи изнети у одлукама нижих судова, односно органа управе. Међутим, за оцену да ли су у тим случајевима испуњени стандарди права на правично суђење неопходно је сагледати да ли је суд правног лека испитао одлучна питања која су пред њега изнета или се задовољио пуким потврђивањем одлуке нижег суда. Овај захтев је утолико значајнији уколико странка није била у могућности да усмено изнесе своју ствар у току поступка (реч је о ставу израженом у одлуци Европског суда за људска права Helle против Финске , број 157/1996/776/977, од децембра 1997. године, § 60 .).
Уставни суд даље указује на то да се контрола законитости аката државне управе у управном спору не исцрпљује у праву странака на подношење тужбе надлежном суду, већ се остварује кроз потпуну оцену тужбених навода у циљу елиминисања из правног поретка незаконитих аката управних органа. Суд, такође, наглашава да процесна правила садржана у Закону о општем управном поступку представљају неодвојиви део процесних јемстава правичног суђења, заштићених Уставом. Наведено становиште Уставни суд је изразио, поред осталих, у одлукама Уж-7059/2012 од 9. јула 2015. године и Уж – 3676/2015 од 17. новембра 2016. године, које су објављене на интернет страници: www.ustavni.sud.rs.
Уставни суд је, полазећи од чињеница утврђених у овом уставносудском поступку, констатовао да је првостепени орган одбијање предметно г захтева образложио тиме да је земљиште на катастарској парцели на којој је подноситељка уставне жалбе стекла право сукоришћења „делом ушло у к.п. бр. …/1, 2 и 3 КО Звездара и…да се не могу тачно одредити идеални удели уписани на парцелама, јер су неке парцеле ушле у целини, а неке делом у к.п. бр. …/1“. Одлука првостепеног орган а је заснована на одредбама чл. 99. и 100 Закона о државном премеру и катастру и члана 42. Правилника о изради и одржавању катастра непокретности извршила упис на предметној парцели са заје дничким уделом за све кориснике. Другостепени орган се позвао на одредбе члана 66, члана 76. ст. 1, 3. и 4. и члана 77. став 1. Закона о државном премеру и катастру, а Управни суд је у оспореној пресуди решење другостепеног органа оценио правилним и законитим из разлога који су наведени у том решењу .
По оцени Уставног суда, у овом уставносудском спору као спорно се поставља питањ е да ли се након обнове премера у катастру непокретности може уписати право заједничке својине на грађевинском земљишту у корист лица које је пре обнове премера било уписано као носилац права сукоришћења у опредељеном уделу на земљишту које је ушло у састав новоформиране парцеле .
Уставни суд је констатовао да из наведених одредаба Закона о државном премеру и катастру произлази да се у катастарским општинама у којима, поред катастра земљишта, постоји и земљишна књига, за имаоца права својине на парцели, упис ивало лице које је последње уписано у земљишној књизи, а у случају несагласних података катастра земљишта и земљишне књиге, упис права својине врш ио се према подацима из земљишне књиге, а остали подаци о непокретности уписивани су према подацима катастра земљишта . Полазећи од тога да се пр аво својине на непокретности уписује као својина, сусвојина или заједничка својина, а имајући у виду неспорну чињеницу да је подноситељка уставне жалбе била уписана у земљишној књизи са опредељеним уделом на непокретности на којој је стекла право коришћења, Уставни суд је оценио да из предметног решења првостепеног органа не произлази да су у поступку излагања примењене одредбе чл. 99. и 100. Закона о државном премеру и катастру, на које се позвао првостепени орган . Такође, сагласно наведеним одредбама Правилника о изради и одржавању катастра непокретности, за носиоца права одређивани су власници зграде, без одређивања удела – заједничко право коришћења, за земљиште под зградом за колективно становање. Уставни суд је, с тим у вези, констатовао да је подноситељка уставне жалбе на основу уговора о преносу права коришћења стекла то право у опредељеном уделу на неизграђеном грађевинском земљишту , да на новоформираној парцели није уписана зград а за колективно становање и да је подноситељка уписана само као носилац права на грађевинском земљишту. Стога, по налажењу Уставног суда, у поступку излагања нису могле бити примењене одредбе члана 42. Правилника на које се позвао првостепени орган.
Из наведених одредаба закона, такође, произлази да се сусвојина уписује у корист сувласника са одређеним уделима у односу на целину непокретности или у складу са законом којим се уређује стицање права на грађевинском земљишту. Уставни суд је, с тим у вези, утврдио да је правни претходник подноситељке уставне жалбе на основу Закона о планирању и изградњи стекао право коришћења на 258/1560 идеалних дел ова к.п. број … КО Београд 2 и то право пренео на подноситељку уговором закљученим 25. августа 2009. године. С друге стране, заједничка својина подразумева да више лица имају својину на неподељеној ствари када њихови удели нису унапред одређени и то право може постојати у случајевима и под условима одређеним законом. То даље значи да странке не могу својим правним послом да одреде успостављање заједничке својине, нити то може суд или други орган својом одлуком. Полазећи од наведеног, а имајући у виду садржину одредаба Закона о државном премеру и катастру на које се позвао другостепени орган, Уставни суд је нашао да у поступку по жалби није на уставноправно прихватљив начин одговорен о на спорно правно питање. Оспорена пресуда, такође, не садржи јасне и разумљиве разлоге због којих је оцењено да подноситељка уставне жалбе не мо же бити уписана као носилац права са опредељеним уделом, иако је парцела на којој је стекла право сукоришћења ушла у састав новоформиране парцеле.
С обзиром на то да пропусти учињени у поступку пред првостепеним органом нису отклоњени у поступку по жалби, нити у предметном управном спору, Уставни суд налази да је у оспореном акту произвољном применом материјалног права, на штету подноситељке уставне жалбе, оцењено да нису испуњени услови за исправку грешке у упису права на непокретностима. Уставни суд је стога утврдио повреду права на правично суђење, зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава и, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15 , 10/23 и 92/23), усвојио уставну жалбу, одлучујући као у тачки 1. изреке.
6. Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, оценио да се штетне последице утврђене повреде права у конкретном случају могу отклонити једино поништавањем оспорене пресуде Управног суда У. 5484/17 од 4. новембра 2021. године и одређивањем да исти суд донесе нов у одлук у о тужби подноситељке уставне жалбе поднетој против решења Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-23-4025/2016 од 7. фебруара 2017. године, па је одлучио као у тачки 2. изреке.
Будући да је утврдио повреду права на правично суђење и поништио оспорени акт, Уставни суд није посебно разматрао уставну жалбу са становишта начела и осталих права истакнутих у уставној жалби.
7. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду , донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.