Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Владан Петров, Гордана Ајншпилер Поповић и др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), чланови Већа, у поступку по уставној жалби Д . М . из Смиловца код Ражња , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 16. маја 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Д. М . изјављена против решења Прекршајног апелационог суда Прж. 24682/19 од 28. новембра 2019. године и утврђује да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Прекршајног апелационог суда Прж. 24682/19 од 28. новембра 2019. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о жалби браниоца подносиоца уставне жалбе изјављеној против решења Прекршајног суда у Београду – Одељење у Гроцкој Пр. 8736/19 од 25. септембра 2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Д. М . из Смиловца код Ражња поднео је Уставном суду, 27. јануара 2020. године, преко пуномоћника Н. С, адвоката из Параћина, уставну жалбу против решења Прекршајног апелационог суда Прж. 24682/19 од 28. новембра 2019. године, због повреде права из чл. 32. и 36. Устава Републике Србије.
Подносилац у уставној жалби истиче: да су против њега као окривљеног издата два прекршајна налога, а која су издата због прекршаја из Закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима; да је подносилац доставио надлежном прекршајном суду копиране прекршајне налоге које је потписао, а уз које је доставио и захтев за судско одлучивање; да је Прекршајни апелациони суд донео две различите одлуке, засноване на истом чињеничном стању. Оспореним решењем је правноснажно одбацио потписани прекршајни налог, јер је суду достављена копија истог, док је у другом предмету утврдио да се захтев за судско одлучивање једино може одбацити ако је неблаговремен и непотписан, те да није од значаја чињеница да је суду достављена копија прекршајног налога; да је поступајући суд у конкретном случају погрешно применио одредбе Закона о прекршајима.
Подносилац је предложио да Уставни суд усвоји уставну жалбу, поништи оспорено решење и да предмет врати на поновно суђење и одлучивање.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у списе предмета Прекршајног суда у Београду – Одељење у Гроцкој Пр. 8736/19, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Против подносиоца уставне жалбе је 12. септембра 2019. године издат прекршајни налог бр. 195010419004, због прекршаја из члана 59. став 1. тачка 16. Закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима („Службени гласник РС“, бр. 96/15 и 95/18).
Подносилац је потписао прекршајни налог, а 24. септембра 2019. године је поднео Прекршајном суду у Београду – Одељење у Гроцкој захтев за судско одлучивање уз који је доставио копију потписаног прекршајног налога, пуномоћје за браниоца и доказ одбране.
Решењем Прекршајног суда у Београду – Одељење у Гроцкој Пр. 8736/19 од 25. септембра 2019. године одбачен је захтев за судско одлучивање на основу члана 176. став 1. Закона о прекршајима, јер је прекршајни налог неуредан и копија налога не може представљати доказ у судском поступку.
Оспореним решењем Прекршајног апелационог суда Прж. 24682/19 од 28. новембра 2019. године одбијена је као неоснована жалба браниоца подносиоца уставне жалбе, а решење Прекршајног суда у Београду – Одељење у Гроцкој Пр. 8736/19 од 25. септембра 2019. године је потврђено.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију се повреду позива подносилац, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Чланом 36. Устава јемчи се једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе (члан 1.), и да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 2.).
5. Уставни суд констатује да подносилац сматра да је оспореним решењем његов захтев са судско одлучивање о прекршајном налогу одбачен на основу произвољне и претерано формалне примене Закона о прекршајима, а чиме му је повређено право на приступ суду, као елемент права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава. Подносилац сматра да то што је суду уз захтев за судско одлучивање доставио копију потписаног прекршајног налога не сме да буде разлог за одбацивање захтева. Такође, подносилац указује и на различито поступање истог другостепеног прекршајног суда поводом исте чињеничне и правне ситуације.
Уставни суд указује да је Одлука Уж-12922/20 од 6. априла 2023. године, којом је Суд усвојио уставну жалбу Д. З . и утврдио да је решењем Прекршајног апелационог суда – Одељења у Нишу Прж. 23173/20 од 19. новембра 2020. године подносиоцу Д. З . повређено право на приступ суду , гарантовано чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, донета у битно сличној чињеничној и правној ситуацији. Стога је, Уставни суд, приликом оцене навода подносиоца имао у виду ставове изражене у напред наведеној Одлуци.
Примењујући ставове и критеријуме из Одлуке Уж-12922/20 од 6. априла 2020. године на конкретан случај, Уставни суд констатује да је подносилац уставне жалбе, 24. септембра 2019. године , Прекршајном суду у Београду – Одељење у Гроцкој доставио захтев за судско одлучивање, копију потписаног прекршајног налога, пуномоћје за браниоца, као и доказ одбране. Подносилац је предложио да поступајући прекршајни суд донесе решење о покретању поступка и да закаже претрес. Такође, у самом захтеву је подносилац изнео и одбрану.
Међутим, с обзиром на то да је подносилац уставне жалбе доставио копију потписаног прекршајног налога уз осталу документацију, првостепени прекршајни суд је одбацио захтев за судско одлучивање о издатом прекршајном налогу бр. 195010419004 од 12. септембра 2019. године, а на основу члана 176. став 1. Закона о прекршајима.
Уставни суд је оценио да је оспореним решењем, којим је правноснажно одбачен потписани захтев за судско одлучивање o издатом прекршајном налогу број 195010419004 од 12. септембра 2019. године, са образложењем да је прекршајни налог неуредан и да копија потписаног прекршајног налоге не може представљати доказ у судском поступку, меродавно право примењено претерано формалистички, а што је довело до нарушавања саме суштине права подносиоца на приступ суду. Стога је Уставни суд утврдио да је оспореним решењем подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. Устава, и то у погледу права на приступ суду као елемента права на правично суђење, па је уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23 ), одлучујући као у тачки 1. изреке.
Уставни суд није посебно разматрао наводе подносиоца о различитом одлучивању Прекршајног апелациног суда у истоветној чињеничној и правној ситуацији, јер је претходно утврдио повреду права на приступ суду из члана 32. став 1. Устава. Такође, Суд није посебно ценио ни истакнуту повреду права на правно средство из члана 36. став 2. Устава.
6. Суд је оценио да се штетне последице утврђене повреде права могу отклонити поништајем оспореног решења Прекршајног апелационог суда Прж. 24682/19 од 28. новембра 2019. године и одређивањем да Прекршајни апелациони суд поново одлучи о жалби браниоца окривљеног Д. М, овде подносиоца уставне жалбе, изјављеној против решења Прекршајног суда у Београду – Одељење у Гроцкој Пр. 8736/19 од 25. септембра 2019. године, па је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона, одлучио као у тачки 2. изреке.
8. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1 ) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.