Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), др Милан Шкулић, др Наташа Плавшић, Гордана Ајншпилер Поповић и Весна Илић Прелић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Л. В. П. и З . П, обоје из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 25. априла 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Л. В . П. и утврђује да је у управном поступку који се води пред Градском управом града Београда – Секретаријат за јавне приходе – Се ктор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац за утврђивање пореза на имовину за 2016 . годину, подноситељки уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Утврђује се право Л. В . П. на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Налаже се надлежним органима да предузму све мере како би се поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року.
4. Одбацује се уставна жалба Л. В . П. изјављена због повреде права на суђење у разумном року , из члана 32. став 1. Устава, у управним поступцима који су се водили пред Градском управом града Београда – Секретаријат за јавне приходе – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац за утврђивање пореза на имовину за 2014, 2015. и 2017. годину.
5. Одбацује се уставна жалба З . П . изјављена због повреде права на суђење у разумном року, из члана 32. став 1. Устава, у управним поступцима који су се водили пред Градском управом града Београда – Секретаријат за јавне приходе – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац за утврђивање пореза на имовину за 2014, 2015, 2016. и 2017. годину.
О б р а з л о ж е њ е
1. Л. В . П. и З . П, обоје из Београда , су 13 . јануара 2020. године, Уставном суду изјавили уставну жалбу , као и допуне уставне жалбе, због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, као и начела и права из чл. 21, 36. и 58. Устава и повреде чл. 86, 91 и 198. Устава, у управним поступцима који се воде, односно који су се водили пред Градском управом града Београда – Секретаријат за јавне приходе – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац за утврђивање пореза на имовину за 2014, 2015, 2016. и 2017. годину.
У уставној жалби је, поред осталог, наведено, да је првостепени орган у мају 2015. године донео тзв. заменска решења за утврђивање пореза на имовину – земљиште, за више година, јер је подносиоцима претходно већ утврђен порез на имовину – кућу, те да предметни поступци нису правноснажно окончани. Подносиоци су предложили да Уставни суд утврди повреду означених начела и права, наложи да се у најкраћем року окончају оспорени поступци, отклоне штетне последице настале њиховим вођењем и утврди право подносила ца на накнаду материјалне и нематеријалне штете.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку , извршио увид у целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, као и списе предмета Секретаријата за јавне приходе – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац, на основу чега је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
3.1. Чињенице које се односе на утврђивање пореза на имовину подноситељки Л . В . П.
3.1.1. Утврђивање пореза на имовину за 2014. годину
Решењем Секретаријата за јавне приходе – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број I-02-436-1-ПГ/974/2014-016 од 4. јуна 2015. године подноситељки је утврђен порез на имовину за 2014. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подноситељка је изјавила жалбу, која је одбијена као неоснована решењем Министарства финансија – Пореска управа – Сектор за порескоправне послове и координацију – Регионално одељење за другостепени поступак Београд број 300-436-05-01899/2015-I1000 од 21. јануара 2016. године.
Подноситељка уставне жалбе је 22. фебруара 2016. године поднела тужбу против наведеног коначног управног акта, која је пресудом Управног суда У. 2686/16 од 26. новембра 2018. године уважена, поништено је наведено другостепено решење и предмет враћен на поновно одлучивање.
Решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 300-436-05-04871/2018-39 од 26. марта 2019. године поништено је првостепено решење.
Решењем Секретаријата за јавне приходе – Одељење Савски венац број 436-1-ПГ/974-1/2014-016 од 22. априла 2019. године подноситељки је утврђен порез на имовину за 2014. годину на непокретности – грађевинском земљишту, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подноситељка је изјавила жалбу, па је решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 300-436-05-01499/2019-39 од 16. октобра 2019. године поништено првостепено решење и наложено поновно одлучивање.
Поступајући по наведеном решењу извршен је отпис утврђеног пореза и обрачунате камате.
Секретаријат за јавне приходе – Одељење Савски венац је 5. децембра 2019. године сачинио записник број XXVI-1-436-1-ПГ/974-2/2014-016-3 о поступању и предузетим радњама по налогу датом у решењу Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-01499/2019-39 од 16. октобра 2019. године. У записнику је, поред осталог, наведено: да је првостепени орган спровео потребне радње – извршио књижења на аналитичким картицама пореског обвезника које се воде у пореском рачуноводству и то на рачуну пореза на имовину, чиме је у потпуности поступио у складу са чланом 187. Закона о општем управном поступку; да је одлучио о истакнутом захтеву за накнаду трошкова; да је на претходни начин у свему поступио по налозима другостепеног органа , из ког разлога се у поновном поступку неће доносити решење о утвр ђивању пореза на имовину за 2014. годину. Подноситељка није изјавила примедбе на записник. Решењем од 6. децембра 2019. године усвојен је захтев подноситељке за накнаду трошкова поступка.
3.1.2. Утврђивање пореза на имовину за 2015. годину
Решењем Секретаријата за финансије – Управа јавних прихода града Београда – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број I-02-436-1-ПГ/258/2015/2016-016 од 7. марта 2016. године подноситељки је утврђен порез на имовину за 2015. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подноситељка је изјавила жалбу, која је одбијена као неоснована решењем Министарства финансија – Пореска управа – Сектор за порескоправне послове и координацију – Регионално одељење за другостепени поступак Београд број 300-436-05-00480/2016-I1000 од 23. јуна 2016. године.
Подноситељка уставне жалбе је 12. августа 2016. године поднела тужбу против наведеног коначног управног акта, која је пресудом Управног суда У. 11454/16 од 28. децембра 2018. године уважена, поништено је наведено другостепено решење и предмет враћен на поновно одлучивање.
Решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 300-436-05-00347/2019-39 од 27. фебруара 2019. године поништено је првостепено решење.
Решењем Секретаријата за јавне приходе – Одељење Савски венац број 436-1-ПГ/258-1/2015-016 од 18. априла 2019. године подноситељки је утврђен порез на имовину за 2015. годину на непокретности – грађевинском земљишту, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подноситељка је изјавила жалбу, па је решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 300-436-05-01500/2019-39 од 16. октобра 2019. године поништено првостепено решење и наложено поновно одлучивање.
Поступајући по наведеном решењу извршен је отпис утврђеног пореза и обрачунате камате.
Секретаријат за јавне приходе – Одељење Савски венац је 28. новембра 2019. године сачинио записник број XXVI-1-436-1-ПГ/258-2/2015-016-3 о поступању и предузетим радњама по налогу датом у решењу Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-01500/2019-39 од 16. октобра 2019. године. У записнику је, поред осталог, наведено: да је првостепени орган спровео потребне радње – извршио књижења на аналитичким картицама пореског обвезника које се воде у пореском рачуноводству и то на рачуну пореза на имовину, чиме је у потпуности поступио у складу са чланом 187. Закона о општем управном поступку; да је одлучио о истакнутом захтеву за накнаду трошкова ; да је на претходни начин у свему поступио по налозима другостепеног органа , из ког разлога се у поновном поступку неће доносити решење о утврђивању пореза на имовину за 2015. годину. Подноситељка није изјавила примедбе на записник. Решењем од 28. новембра 2019. године усвојен је захтев подноситељке за накнаду трошкова поступка.
3.1.3. Утврђивање пореза на имовину за 2016. годину
Решењем Секретаријата за финансије – Управа јавних прихода града Београда – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број I -02-436-1/2931/2016-016 од 18. априла 2016. године подноситељки је утврђен порез на имовину за 2016. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подноситељка је изјавила жалбу, која је одбијена као неоснована решењем Министарства финансија – Пореска управа – Сектор за порескоправне послове и координацију – Регионално одељење за другостепени поступ ак Београд број 300-436-05-00698/2016-I1000 од 13. септембра 2016. године.
Подноситељка уставне жалбе је поднела тужбу против наведеног коначног управног акта, која је пресудом Управног суда У. 14522/16 од 4. априла 2019. године уважена, поништено је наведено другостепено решење и предмет враћен на поновно одлучивање.
Решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-01068/2019-39 од 22. маја 2019. године поништено је првостепено решење.
Решењем Секретаријата за јавне приходе – Одељење Савски венац број 436-1-ПГ/2931-1/2016-016 од 6. јуна 2019. године подноситељки је утврђен порез на имовину за 2016. годину на непокретности – грађевинском земљишту, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подноситељка је изјавила жалбу, која је решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-02066 /2019-39 од 12. децембра 2019. године одбијена.
Подноситељка је против наведеног другостепеног решења 6. јануара 2020. године поднела тужбу Управном суду.
Пресудом Управног суда У. 282/20 од 20. јуна 2023. године уважена је тужба подноситељке, поништено другостепено решење и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање.
3.1.4. Утврђивање пореза на имовину за 2017. годину
Решењем Секретаријата за јавне приходе – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број XXVI-01-436-1-2955/2017-016 од 6. априла 2017. године подноситељки је утврђен порез на имовину за 2017. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подноситељка је изјавила жалбу, која је одбијена као неоснована решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-02139/2017-39 од 9. марта 2018. године.
Подноситељка уставне жалбе је 16. априла 2018. године поднела тужбу против наведеног коначног управног акта, која је пресудом Управног суда У. 6324/18 од 4. августа 2020. године уважена, поништено је наведено другостепено решење и предмет враћен на поновно одлучивање.
Решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 300-436-05-02139/2017-39 од 23. септембра 2020. године поништено је првостепено решење.
Решењем Секретаријата за јавне приходе – Одељење Савски венац број 436-1-ПГ/673/2020-016 од 20. новембра 2020 . године подноситељки је утврђен порез на имовину за 2017. годину на непокретности – грађевинском земљишту, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подноситељка је изјавила жалбу, па је решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 300-436-05-00195/2021-39 од 5. јула 2021. године поништено првостепено решење и наложено поновно одлучивање.
Поступајући по наведеном решењу извршен је отпис утврђеног пореза и обрачунате камате.
Секретаријат за јавне приходе – Одељење Савски венац је 27. августа 2021. године сачинио записник број XXVI-1-436-107-1/2020-016-3ПП о поступању и предузетим радњама по налогу датом у решењу Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-00195/2021-39 од 5. јула 2021. године. У записнику је, поред осталог, наведено да је првостепени орган спровео потребне радње – извршио књижења на аналитичким картицама пореског обвезника које се воде у пореском рачуноводству и то на рачуну пореза на имовину, чиме је у потпуности поступио у складу са чланом 187. Закона о општем управном поступку, одлучио о истакнутом захтеву за накнаду трошкова, те је на претходни начин у свему поступио по налозима другостепеног органа и у поновном поступку се неће доносити решење о утврђивању пореза на имовину за 2017. годину. Подноситељка је изјавила примедбе на записник. Решењем од 27. августа 2021. године усвојен је захтев подноситељке за накнаду трошкова поступка.
3.2. Чињенице које се односе на утврђивање пореза на имовину подносиоцу З. П.
3.2.1. Утврђивање пореза на имовину за 2014. годину
Решењем Секретаријата за јавне приходе – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број I-02-436-1-ПГ/970/2014-016 од 4. јуна 2015. године подносиоцу је утврђен порез на имовину за 2014. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подносилац је изјавио жалбу, која је одбијена као неоснована решењем Министарства финансија – Пореска управа – Сектор за порескоправне послове и координацију – Регионално одељење за другостепени поступ ак Београд број 300-436-05-01898/2015-I1000 од 21. јануара 2016. године.
Подносилац уставне жалбе је поднео тужбу против наведеног коначног управног акта, која ј е пресудом Управног суда У. 2687/16 од 21. фебруара 2018. године одбијена.
3.2.2. Утврђивање пореза на имовину за 2015. годину
Решењем Секретаријата за финансије – Управа јавних прихода града Београда – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број I-02-436-1-ПГ /257/2015/2016-016 од 7. марта 2016. године подносиоцу је утврђен порез на имовину за 2015. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подносилац је изјавио жалбу, која је одбијена као неоснована решењем Министарства финансија – Пореска управа – Сектор за порескоправне послове и координацију – Регионално одељење за другостепени поступак Б еоград број 300-436-05-00479/2016-I1000 од 7. јула 2016. године.
Подносилац уставне жалбе је 12. августа 201 6. године поднео тужбу против наведеног коначног управног акта, која је пресудом Управног суда У. 1145 3/16 од 10. јануара 2019. године уважена, поништено је наведено другостепено решење и предмет враћен на поновно одлучивање.
Решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 300-436-05-00564/2019-39 од 21. марта 2019. године поништено је првостепено решење.
Решењем Секретаријата за јавне приходе – Одељење Савски венац број XXVI-01-436-1-ПГ/257-1/2015-016 од 8. маја 2019 . године подносиоцу је утврђен порез на имовину за 2015. годину на непокретности – грађевинском земљишту, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подносилац је изјавио жалбу, па је решењем Министарства финансија –Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-01526/2019-39 од 25 . октобра 2019. године поништено првостепено решење и наложено поновно одлучивање.
Поступајући по наведеном решењу извршен је отпис утврђеног пореза и обрачунате камате.
Секретаријат за јавне приходе – Одељење Савски венац је 13. децембра 2019. године сачинио записник број XXVI-1-436-1-ПГ/257-2/2015-016-3 о поступању и предузетим радњама по налогу датом у решењу Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-01526/2019-39 од 25. октобра 2019. године. У записнику је, поред осталог, наведено: да је првостепени орган спровео потребне радње – извршио књижења на аналитичким картицама пореског обвезника које се воде у пореском рачуноводству и то на рачуну пореза на имовину, чиме је у потпуности поступио у складу са чланом 187. Закона о општем управном поступку; да је одлучио о истакнутом захтеву за накнаду трошкова ; да је на претходни начин у свему поступио по налозима другостепеног органа , из ког разлога се у поновном поступку неће доносити решење о утврђивању пореза на имовину за 2015. годину. Решењем од 13. децембра 2019. године усвојен је захтев подносиоца за накнаду трошкова поступка.
3.2.3. Утврђивање пореза на имовину за 2016. годину
Решењем Секретаријата за финансије – Управа јавних прихода града Београда – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број I -02-436-1/9237/2016-016 од 18. априла 2016. године, подносиоцу је утврђен порез на имовину за 2016. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подносилац је изјавио жалбу, која је одбијена као неоснована решењем Министарства финансија – Пореска управа – Сектор за порескоправне послове и координацију – Регионално одељење за другостепени поступак Б еоград број 300-436-05-00697/2016-I1000 од 29. августа 2016. године.
Подносилац уставне жалбе је 18. октобра 201 6. године поднео тужбу против наведеног коначног управног акта, која је пресудом Управног суда У. 1452/16 од 9. маја 2019. године уважена, поништено је наведено другостепено решење и предмет враћен на поновно одлучивање.
Решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-01624/2019-39 од 24. јуна 2019. године поништено је првостепено решење.
Решењем Секретаријата за јавне приходе – Одељење Савски венац број XXVI-01-436-1-ПГ/9237-1/2016-016 од 21. августа 2019 . године подносиоцу је утврђен порез на имовину за 2016. годину на непокретности – грађевинском земљишту, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подносилац је изјавио жалбу, па је решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-02752/2019-39 од 25. октобра 2019. године поништено првостепено решење и наложено поновно одлучивање.
Поступајући по наведеном решењу извршен је отпис утврђеног пореза и обрачунате камате.
Секретаријат за јавне приходе – Одељење Савски венац је 13. децембра 2019. године сачинио записник број XXVI-1-436-1-ПГ/9237-2/2016-016-3 о поступању и предузетим радњама по налогу датом у решењу Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-02752/2019-39 од 25. октобра 2019. године. У записнику је, поред осталог, наведено: да је првостепени орган спровео потребне радње – извршио књижења на аналитичким картицама пореског обвезника које се воде у пореском рачуноводству и то на рачуну пореза на имовину, чиме је у потпуности поступио у складу са чланом 187. Закона о општем управном поступку; да је одлучио о истакнутом захтеву за накнаду трошкова ; да је на претходни начин у свему поступио по налозима другостепеног органа , и з ког разлога се у поновном поступку неће доносити решење о утвр ђивању пореза на имовину за 2016. годину. Решењем од 13. децембра 2019. године усвојен је захтев подносиоца за накнаду трошкова поступка.
3.2.4. Утврђивање пореза на имовину за 2017. годину
Решењем Секретаријата за финансије – Управа јавних прихода града Београда – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број XXVI-1-436-1/9258/2017-016 од 6. априла 2017. године, подносиоцу је утврђен порез на имовину за 2017. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подносилац је изјавио жалбу, која је одбијена као неоснована решењем Министарства финансија – Пореска управа – Сектор за порескоправне послове и координацију – Регионално одељење за другостепени поступак Београд број 436-05-02138/2017-39 од 8. марта 2018 . године.
Подносилац уставне жалбе је 16. априла 2018. године поднео тужбу против наведеног коначног управног акта, која је пресудом Управног суда У. 6323/18 од 29. августа 2019. године уважена, поништено је наведено другостепено решење и предмет враћен на поновно одлучивање.
Решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-02138/2019-39 од 27. септембра 2019. године поништено је првостепено решење.
Решењем Секретаријата за јавне приходе – Одељење Савски венац број XXVI-01-436-1-ПГ/30/2017-016 од 10. новембра 2019. године подносиоцу је утврђен порез на имовину за 2017. годину на непокретности – грађевинском земљишту, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу.
Против наведеног решења подносилац је изјавио жалбу, па је решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-00233/2020-39 од 15. маја 2020 . године поништено првостепено решење и наложено поновно одлучивање.
Поступајући по наведеном решењу извршен је отпис утврђеног пореза и обрачунате камате.
Секретаријат за јавне приходе – Одељење Савски венац је 13. јула 2020. године сачинио записник број XXVI-1-436-124-1/2019-016-3ПП о поступању и предузетим радњама по налогу датом у решењу Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број XXVI-01-436-1-ПГ/30/2017-016 од 10. новембра 2019. године. У записнику је, поред осталог, наведено: да је првостепени орган спровео потребне радње – извршио књижења на аналитичким картицама пореског обвезника које се воде у пореском рачуноводству и то на рачуну пореза на имовину, чиме је у потпуности поступио у складу са чланом 187. Закона о општем управном поступку; да је одлучио о истакнутом захтеву за накнаду трошкова ; да је на претходни начин у свему поступио по налозима другостепеног органа, из кога разлога се у поновном поступку неће доносити решење о утвр ђивању пореза на имовину за 2017. годину. Решењем од 13. јула 2020. године усвојен је захтев подносиоца за накнаду трошкова поступка.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду подносиоци указују у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Законом о општем управном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 33/97 и 31/01 и „Службени гласник РС“, број 30/10), било је прописано: да се поступак мора водити без одуговлачења и са што мање трошкова за странку и друге учеснике у поступку, али тако да се прибаве сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања и за доношење законитог и правилног решења (члан 14.); да кад се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности ако је то у интересу странке, а пре доношења решења није потребно спроводити посебан испитни поступак, нити постоје други разлози због којих се не може донети решење без одлагања (решавање претходног питања и др.), орган је дужан да донесе решење и достави га странци што пре, а најдоцније у року од једног месеца од дана предаје уредног захтева, односно од дана покретања поступка по службеној дужности, ако посебним законом није одређен краћи рок; да у осталим случајевима, кад се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности, ако је то у интересу странке, орган је дужан да донесе решење и достави га странци најдоцније у року од два месеца, ако посебним законом није одређен краћи рок (члан 208. став 1.); да се решење по жалби мора донети и доставити странци што пре, а најдоцније у року од два месеца од дана предаје жалбе, ако посебним законом није одређен краћи рок (члан 237. став 1.).
Одредбама сада важећег Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/16 и 95/18), прописано је: да кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 30 дана од покретања поступка; да кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари не одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 60 дана од покретања поступка (члан 145. ст. 2. и 3.); да се решење којим се одлучује о жалби издаје без одлагања, а најкасније у року од 60 дана од када је предата уредна жалба, изузев ако законом није прописан краћи рок (члан 174.).
5. Подносиоци уставне жалбе сматра ју да им је неделотворним поступањем органа управе повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава у управним поступцима који су се водили пред Градском управом града Београда – Секретаријат за јавне приходе – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац за утврђивање пореза на имовину за 2014, 2015, 2016. и 2017. годину, док се на повреду осталих начела и права само формално позивају у уставној жалби.
Уставни суд најпре констатује да је разумна дужина трајања једног поступка релативна категорија, која зависи од низа чинилаца, као што су сложеност чињеничних и правних питања у конкретном предмету, пон ашање подносилаца уставне жалбе као странака у поступку, поступање органа управе, односно судова који воде поступак , број донетих одлука у тим поступцима, и природа захтева, односно значај права о којима се у поступку одлучује за подносиоце .
5.1. Управни поступи који су се водили за утврђивање пореза на имовину за 2014, 2015, 2016. и 2017. годину подноситељки уставне жалбе :
На основу утврђеног чињеничног стања Уставни суд констатује да је подноситељка уставне жалбе 4. јуна 2015. године поднела првостепеном органу управе пореску пријаву за земљиште у улици Пушкинова број 25 у Београду.
Првостепени орган управе је најпре решењем број I-02-436-1-ПГ/974/2014-016 од 4. јуна 2015. године подноситељки утврдио порез на имовину за 2014. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу. Међутим, након спроведеног поступка донет је записник првостепеног органа број XXVI-1-436-1-ПГ/974-2/2014-016-3 од 5. децембра 2019. године којим је окончан предметни поступак по поднетој пореској пријави и констатовано да нема основа за доношење решења о утврђивању пореза на имовину за 2014. годину.
Решењем Секретаријата за финансије – Управа јавних прихода града Београда – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број I-02-436-1-ПГ/258/2015/2016-016 од 7. марта 2016. године подноситељки је утврђен порез на имовину за 2015. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу. Међутим, након спроведеног поступка донет је записник првостепеног органа број XXVI-1-436-1-ПГ/258-2/2015-016-3 од 28. новембра 2019. године којим је окончан предметни поступак по поднетој пореској пријави и констатовано да нема основа за доношење решења о утврђивању пореза на имовину за 2015. годину.
Решењем Секретаријата за јавне приходе – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број XXVI-01-436-1-2955/2017-016 од 6. априла 2017. године подноситељки је утврђен порез на имовину за 2017. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу. Међутим, након спроведеног поступка донет је записник првостепеног органа број XXVI-1-436-107-1/2020-016-3ПП од 27. августа 2021. године којим је окончан предметни поступак по поднетој пореској пријави и констатовано да нема основа за доношење решења о утврђивању пореза на имовину за 2017. годину.
По оцени Уставног суда, укупно трајање поступака пред првостепеним и другостепеним органом управе и Управним судом од нешто више од четири године не може се сматрати неразумним роком за одлучивање. На основу наведеног, Уставни суд је у овом делу (утврђивање пореза на имовину подноситељки за 2014, 2015. и 2017. годину) одбацио уставну жалбу као очигледно неосновану, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 5) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), решавајући као у тачки 4. изреке.
Везано за утврђивање пореза на имовину подноситељки за 2016. годину, Уставни суд констатује да је решење м првостепеног органа управе број I-02-436-1/2931/2016-016 од 18. априла 2016. године подноситељки утврђен порез на имовину за 2016. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу. Против наведеног решења подноситељка је изјавила жалбу, која је одбијена као неоснована решењем Министарства финансија – Пореска управа – Сектор за порескоправне послове и координацију – Регионално одељење за другостепени поступак Београд број 300-436-05-00698/2016-I1000 од 13. септембра 2016. године. Подноситељка уставне жалбе је поднела тужбу против наведеног коначног управног акта, која је пресудом Управног суда У. 14522/16 од 4. априла 2019. године уважена, поништено је наведено другостепено решење и предмет враћен на поновно одлучивање. Решењем Министарства финансија –Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-01068/2019-39 од 22. маја 2019. године поништено је првостепено решење. Решењем Секретаријата за јавне приходе –Одељење Савски венац број 436-1-ПГ/2931-1/2016-016 од 6. јуна 2019. године подноситељки је утврђен порез на имовину за 2016. годину на непокретности – грађевинском земљишту, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу. Против наведеног решења подноситељка је изјавила жалбу, која је решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Београд број 436-05-02066/2019-39 од 12. децембра 2019. године одбијена. Подноситељка је против наведеног другостепеног решења 6. јануара 2020. године поднела тужбу Управном суду, која је пресудом Управног суда У. 282/20 од 20. јуна 2023. године уважена, поништено је другостепено решење и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање.
Дакле, Уставни суд указује да предметни поступак није правноснажно окончан, те да траје више од седам година.
Наведено трајање поступка очигледно указује да поступак није окончан у року који се може сматрати разумним за одлучивање. Међутим, имајући у виду да је појам разумног трајања поступка релативна категорија која зависи од низа чинилаца, а, пре свега, од сложености правних питања и чињеничног стања у конкретном поступку, понашања подноситељке уставне жалбе, поступања органа управе који воде поступак, односно суда, броја донетих одлука у том поступку, као и значај а истакнутог права за подноситељку, Уставни суд при одлучивању о повреди права на суђење у разумном року испитује да ли су и у којој мери наведени критеријуми утицали на дуго трајање поступка.
Уставни суд је оценио да у овом управном поступку чињенично стање није било сложено, нити су се поставила сложена правна питања.
Уставни суд констатује да је подноситељка имала легитиман интерес да се о њеној пореској обавези одлучи у разумном року.
Оцењујући понашање подноситељке у предметном поступку, Уставни суд констатује да подноситељка није допринела дугом трајању предметног поступка, имајући у виду да није било периода неактивности у поступању органа управе, те да није било места коришћењу процесноправних средстава против „ћутања управе“.
Испитујући поступање органа управе и Управног суда у овој правној ствари, Уставни суд је оценио да је поступање другостепеног органа управе и Управног суда превасходно довело до дугог трајања поступка. Уставни суд је из списа предмета утврдио да су за више од седам година у предметном поступку донета два решења првостепеног органа управе, три решења другостепеног органа и да су вођена два управна спора. Према становишту које је изразио и Европски суд за људска права, чињеница да се више пута налаже понављање разматрања једног предмета пред нижом инстанцом може, сама по себи, открити озбиљан недостатак у правном систему државе (видети пресуду Pavlyulynets против Украјине , број 70763/01, став 51, од 6. септембра 2005. године, и пресуду Цветковић против Србије , број 17271/04, став 51, од 10. јуна 2008. године). Поред тога, Уставни суд указује да је Управни суд одлуку о тужби поднетој 6. јануара 2020. године донео 20. јуна 2023. године, односно тек након три и по године.
Уставноправна оцена поступка у овој управноправној ствари, заснована на досадашњој пракси Уставног суда, потврђује да је у конкретном случ ају повређено право подноситељке уставне жалбе на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава, посебно имајући у виду да предметни поступак ни након више од седам година није правноснажно окончан. Имајући у виду наведено, Уставни суд је утврдио повреду наведеног уставног права и усвојио уставну жалбу, одлучујући као тачки 1. изреке, док је у тачки 3. изреке наложио надлежним органима да предузму све мере како би се поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року, сагласно одредбама члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду .
На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подноситељке уставне жалбе због констатоване повреде права оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 800 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, а да се накнада исплати на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
Приликом одлучивања о висини нематеријалне штете, Уставни суд је ценио све околности од значаја за утврђивање висине ове штете, посебно дужину трајања предметног поступка. Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља правичну и адекватну накнаду за повреду права коју је подноситељка уставне жалбе претрпела због наведеног поступања другостепеног органа управе и Управног суда. Одлучујући о висини накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је, такође, имао у виду праксу овог суда, економске и социјалне прилике у Републици Србији, као и саму суштину накнаде нематеријалне штете којом се оштећеном лицу пружа одговарајуће задовољење.
Поред тога, Уставни суд је имао у виду новију праксу Европског суда за људска права изражену у пресуди Хрустић и други против Србије, од 9. јануара 2018. године (представке бр. 8647/16, 12666/16 и 20851/16), и више других пресуда, а које се односе на питање висине накнаде нематеријалне штете досуђене због повреде права на суђење у разумном року. Усклађујући своју досадашњу праксу са наведеним ставовима Европског суда, Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља адекватну компензацију за повреду права коју је подноситељка уставне жалбе претрпела због неделотворног поступања другостепеног органа управе и Управног суда.
5.2. Управни поступи који су се водили за утврђивање пореза на имовину за 2014, 2015, 2016. и 2017. годину подносиоцу уставне жалбе:
На основу утврђеног чињеничног стања Уставни суд констатује да је подносилац уставне жалбе 4. јуна 2015. године поднео првостепеном органу управе пореску пријаву за земљиште у улици П. број … у Београду.
Решењем Секретаријата за јавне приходе – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број I-02-436-1-ПГ/970/2014-016 од 4. јуна 2015. године подносиоцу је утврђен порез на имовину за 2014. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу. Против наведеног решења подносилац је изјавио жалбу, која је одбијена као неоснована решењем другостепеног органа број 300-436-05-01898/2015-I1 000 од 21. јануара 2016. године. Подносилац уставне жалбе је поднео тужбу против наведеног коначног управног акта, која је пресудом Управног суда У. 2687/16 од 21. фебруара 2018. године одбијена.
Одредбом члана 84. став 1. Закона о Уставном суду прописано је да се уставна жалба може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.
Полазећи од наведеног, односно да је пресуда којом је предметни поступак за утврђивање пореза на имовину подносиоцу за 2014. годину правноснажно окончан достављена подносиоцу почетком марта 2018. године, имајући у виду да је платио таксу на пресуду 23. марта 2018. године, а да је уставна жалба изјављена 13. јануара 2020. године, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 2) Закона о Уставном суду, у овом делу, као неблаговремену, одбацио уставну жалбу , решавајујћи као у тачки 5. изреке.
Првостепени орган управе је решењем број I-02-436-1-ПГ/257/2015/2016-016 од 7. марта 2016. године подносиоцу утврдио порез на имовину за 2015. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу. Међутим, након спроведеног поступка донет је записник првостепеног органа број XXVI-1-436-1-ПГ/257-2/2015-016-3 од 13. децембра 2019. године којим је окончан предметни поступак по поднетој пореској пријави и констатовано да нема основа за доношење решења о утврђивању пореза на имовину за 2015. годину.
Решењем Секретаријата за финансије – Управа јавних прихода града Београда – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број I-02-436-1/9237/2016-016 од 18. априла 2016. године, подносиоцу је утврђен порез на имовину за 2016. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу. Међутим, након спроведеног поступка донет је записник првостепеног органа број XXVI-1-436-1-ПГ/9237-2/2016-016-3 од 13. децембра 2019. године којим је окончан предметни поступак по поднетој пореској пријави и констатовано да нема основа за доношење решења о утврђивању пореза на имовину за 2016. годину.
Решењем Секретаријата за финансије – Управа јавних прихода града Београда – Сектор јавних прихода за подручја градских општина – Одељење Савски венац број XXVI-1-436-1/9258/2017-016 од 6. априла 2017. године, подносиоцу је утврђен порез на имовину за 2017. годину, на начин и у износу ближе наведеним у том пореском решењу. Међутим, након спроведеног поступка донет је записник првостепеног органа број XXVI-1-436-124-1/2019-016-3ПП од 13. јула 2020. године којим је окончан предметни поступак по поднетој пореској пријави и констатовано да нема основа за доношење решења о утврђивању пореза на имовину за 2017. годину.
По оцени Уставног суда, укупно трајање поступака пред првостепеним и другостепеним органом управе и Управним судом од нешто више од четири године не може се сматрати неразумним роком за одлучивање. На основу наведеног, Уставни суд је у овом делу (утврђивање пореза на имовину подносиоцу за 2015, 2016. и 2017. годину) одбацио уставну жалбу као очигледно неосновану, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 5) Закона о Уставном суду, решавајући као у тачки 5. изреке.
6. На основу свега изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", број 103/13), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.