Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), др Милан Шкулић, др Наташа Плавшић, Гордана Ајншпилер Поповић и Весна Илић Прелић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби И. Ј . из Јагодине, на основу члана 1 67. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седни ци Већа одржаној 25. априла 2024 . године, донео је
О Д Л У К У
Усваја се уставна жалба И. Ј . и утврђује се да је подносиоцу уставне жалбе пресудом Основног суда у Јагодини К. 219/18 од 10. августа 2018. године и пре судом А пелационог суда у Крагујевцу Кж.1. 991/18 од 6. новембра 2018. године повређено право на одбрану, из члана 33. став 2. Устава Републике С рбије.
О б р а з л о ж е њ е
1. И. Ј . из Кончарева код Јагодине поднео је Уставном суду, 3. децембра 2018. године, преко пуномоћника З. В, адвоката из Јагодине, уставну жалбу против пресуде Основног суда у Јагодини К. 219/18 од 10. августа 2018. године и пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж.1. 991/18 од 6. новембра 2018. године, због повреде права из члана 33. став 2. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је наведено да окривљеном, овде подносиоцу уставне жалбе, противно одредби члана 504. Законика о кривичном поступку, није омогућено примерено време за припрему одбране, да оптужни предлог није достављен браниоцу и окривљеном у току првостепеног поступка, већ је достављен само браниоцу, и то 13. августа 2018. године, након доношења првостепене пресуде, као и да су постојале околности за изрицање блаже кривичне санкције које нису узете у обзир због недостатка примереног времена за припремање одбране.
Подносилац је предложио да Уставни суд утврди повреду означеног у ставног права и поништи оспорене пресуде.
2. Према одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, на основу увида у списе предмета Основног суда у Јагодини К. 219/18, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:
Решењем Основног суда у Јагодини К. 219/18 од 10. јула 2018. године осумњиченом И. Ј, овде подносиоцу уставне жалбе , одређен је притвор у трајању од 30 дана. Притвор је окривљеном, овде подносиоцу, продужен решењима истог суда К. 219/18 - Кв. 250/18 од 30. јула 2018. године и К. 219/18 од 10. августа 2018. године.
Основно јавно тужилаштво у Јагодини је 27. јула 2018. године поднело оптужни предлог Кт. 412/18 против окривљеног због продуженог кривичног дела крађе из члана 203. став 1. Кривичног законика (у даљем тексту КЗ) у вези са чланом 61. КЗ и продужено г кривично г дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 243. став 4. КЗ у вези са чланом 61. КЗ (скраћени кривични поступак) .
Оптужни предлог у току првостепеног поступка није достављен окривљеном и његовом браниоцу, адвокату Златану Вулићу из Јагодине.
На главном претресу који је одржан 10. августа 2018. године прочитан је оптужни предлог у присуству окривљеног и његовог браниоца, а окривљени је поучен о својим правима, након чега је изјавио да је поуку разумео и да ће одбрану изнети, те потом признао извршење кривичних дела која су му стављена на терет оптужним актом. Окривљени је том приликом изјавио: „Тачни су наводи из оптужног предлога везано за дела која ми се стављају на терет у селу К. и због дугог боравка у затвору мени је била искључена струја и вода и то и данас исто тако стоји. Родитељи ми нису живи. Ја једноставно у тој ситуацији сам прибегао овоме што сам радио, да бих дошао до новца, да би могао да преживим и купим бар основне ствари. Свестан сам да то није оправдање, али нисам имао куд. Када сам изашао ја сам користио одређене таблете и алкохол, а нисам знао да мешавина тога проузрокује сужење свести. Алкохол је био јефтин, за 10 динара сам могао да купим 0,5 литара“.
Оспореном пресудом Основног суда у Јагодини К. 219/18 од 10. августа 2018. године подносилац је оглашен кривим због извршења кривичних дела из оптужног акта, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од четири године.
Оптужни предлог од 27. јула 2018. године достављен је браниоцу и окривљеном након доношења првостепене пресуде, и то браниоцу 13. августа 2018. године, а окривљеном 14. августа 2018. године.
Окривљени је 28. августа 2018. године , преко браниоца, изјавио жалбу против о спорене првостепене пресуде у којој је, између осталог, истакао да сматра да је казна затвора у трајању од четири године престрого одмерена и да првостепени суд није у довољној мери ценио олакшавајуће околности, јер да је то урадио могао је да изрекне казну затвора у мањем трајању, а имајући у виду да је окривљени у стању социјалне потребе, да нема основне услове за живот, да му је потребан медицински третман и друга помоћ, па је у том светлу требало ценити околности које утичу да казна буде мања или већа.
Окривљени је 28. августа 2018. године изјавио жалбу против оспорене првостепене пресуде и лично, а у којој је, између осталог, наведено да суд није имао у виду да је он кривична дела извршио под утицајем активних супстанци, те да је одмах након што је почео са лечењем престао са вршењем кривичних дела.
Оспореном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж.1. 991/18 од 6. новембра 2018. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног и његовог браниоца, те је потврђена оспорена првостепена пресуда Основног суда у Јагодини К. 219/18 од 10. августа 2018. године.
У оспореној другостепеној пресуди је, између осталог, наведено да је тачна тврдња окривљеног да је његов бранилац оптужни предлог примио тек након три дана након одржаног главног претреса, али да ово не представља битну повреду одредаба из члана 438. став 2. тачка 3. Законика о кривичном поступку, јер окривљени није истицао наведено на главном претресу од 10. августа 2018. године, када је прочитан оптужни предлог, а окривљени изјавио да је оптужни акт и поуке судије разумео и да ће одбрану изнети, након чега је и изнео своју одбрану, због чега је закључено да наведена повреда није била од утицаја на доношење правилне и законите пресуде. Другостепени суд је у оспореној пресуди, такође, истакао да је приликом одмеравања казне првостепени суд као отежавајуће околности ценио да је окривљени раније четрнаест пута осуђиван за истоврсна и друга кривична дела, као и да је са вршењем кривичних дела наставио седам дана по изласку из затвора, док му је као олакшавајуће околности ценио да је у потпуности признао извршење кривичних дела, као и његове личне и породичне прилике. Другостепени суд је, затим, оценио да су одмерене појединачне казне и јединствена казна затвора адекватне тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљеног, те да су неосновани жалбени наводи окривљеног и његовог браниоца за изрицање блаже кривичне санкције, јер у жалбама нису наведене околности које првостепени суд није имао у виду, а које би оправдале овакав предлог.
4. Одредбом члана 33. став 2. Устава, на коју се подносилац уставне жалбе позива, утврђено је да свако ко је окривљен за кривично дело има право на одбрану и право да узме браниоца по свом избору, да с њим несметано општи и да добије примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране.
Одредбом члана 6. став 3. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода утврђено је да свако ко је оптужен за кривично дело има следећа минимална права: право да без одлагања, подробно и на језику који разуме, буде обавештен о природи и разлозима оптужбе против њега (тачка а)); да има довољно времена и могућности за припремање одбране (тачка б)).
Одредбом члана 335. став 1. Законика о кривичном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14) прописано је да о птужницу која је прописно састављена председник већа (члан 21. став 4.) доставља окривљеном који је на слободи без одлагања, а ако се налази у притвору - у року од 24 часа од пријема оптужнице, а у нарочито сложеним предметима у року од највише три дана од дана пријема оптужнице.
Одредбом члана 438. став 2. тачка 3) Законика о кривичном поступку прописано је да б итна повреда одредаба кривичног поступка постоји и ако суд у току главног претреса није применио или је неправилно применио неку одредбу овог законика, а то је било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне пресуде.
Одредбом члана 495. Законика о кривичном поступку прописано је да ће се у поступку за кривична дела за која је као главна казна прописана новчана казна или казна затвора до осам година, примењивати одредбе чл. 496. до 520. овог законика, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, сходно ће се примењивати остале одредбе овог законика (скраћени поступак).
Одредбом члана 499. Законика о кривичном поступку прописано је : да се скраћени поступак покреће на основу оптужног предлога јавног тужиоца или на основу приватне тужбе када постоји оправдана сумња да је одређено лице учинило кривично дело (став 1); да се оптужни предлог и приватна тужба подносе у потребном броју примерака за суд и окривљеног (став 4) .
Одредбом члана 504. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да ће судија , ако не донесе ниједно од решења из члана 501. ст. 2, 4. и 7. и чл. 502. и 503. овог законика, наредбом одредити дан, час и место одржавања главног претреса најкасније у року од 30 дана, а ако је одређен притвор, у року од 15 дана, рачунајући од дана достављања оптужног предлога, односно приватне тужбе окривљеном.
Одредбaма члана 506 . Законика о кривичном поступку прописано је: да судија позива на главни претрес оптуженог и његовог браниоца, тужиоца, оштећеног и њихове законске заступнике и пуномоћнике, сведоке, вештаке, стручног саветника, преводиоца и тумача (став 1); да се позив оптуженом мора доставити тако да између достављања позива и дана главног претреса остане довољно времена за припремање одбране, а најмање осам дана, а да се по пристанку оптуженог овај рок може скратити (став 5) .
5. Полазећи од наведеног, Уставни суд констатује да је тврдња подносиоца уставне жалбе о повреди права на одбрану из члана 33. став 2. Устава заснована на наводу да је његовом браниоцу оптужни предлог тужилаштва достављен тек након доношења првостепене пресуде, те да стога није имао адекватно време за припрему одбране, а све супротно одредби члана 504. став 1. Законика о кривичном поступку (у даљем тексту: ЗКП) .
С тим у вези, Уставни суд примећује да је подносилац притужбу о недостављању оптужног предлога истакао први пут у жалби. Међутим, у конкретном случају, због карактера истакнуте повреде, навод из оспорене другостепене пресуде да подносилац није у поступку пред првостепеним судом приговорио да му оптужни акт није достављен, није од утицаја на одлуку Уставног суда о допуштености уставне жалбе и испуњености услова правилног исцрпљивања правних средстава. Уставни суд је становишта да право подносиоца на подношење жалбе против првостепене пресуде (па и ове уставне жалбе) не може бити условљено истицањем предметне притужбе у пр востепеном поступку, а имајући у виду да је достављање оптужног акта окривљеном обавезно, сагласно одредби члана 335. став 1. ЗКП, при чему ова обавеза не може бити искључена, нити одложена сагласношћу окривљеног.
Уставни суд указује на став Европског суда за људска права (у даљем тексту: Европски суд) према коме оптужени мора бити „брзо” и „детаљно” упознат са разлогом оптужбе, односно материјалним чињеницама које му се стављају на терет и које су у основи оптужбе, као и са природом оптужбе, тј. правном квалификацијом ових материјалних чињеница. Наиме, Европски суд сматра да је у кривичним стварима давање потпуних и детаљних информација у вези са оптужбом против окривљеног суштински предуслов за обезбеђивање правичног поступка. Иако обим „детаљних“ информација о којима се говори варира у зависности од конкретних околности сваког случаја, оптуженом се у сваком случају мора пружити довољно информација колико је неопходно да би у потпуности разумео обим оптужби против њега са циљем припреме адекватне одбране (видети пресуду Европског суда у предмету Mattoccia против Италије, број представке 23969/94, од 25. јула 2000. године, став 59. ).
Уставни суд, затим, указује да је Европски суд у својој пракси истицао да оптужни акт има кључну улогу у кривичном поступку, јер се окривљени од тренутка достављања формално писано обавештава о чињеничном и правном основу оптужбе против њега (видети пресуду Европског суда у предмету Кamasinski против Аустрије, број представке 9783/82, од 19. децембра 1989. године, став 79.). Такође, приликом оцењивања да ли је оптужени имао довољно времена за припрему своје одбране, посебно се мора водити рачуна о природи поступка, као и о сложености предмета и фази поступка (видети пресуду Европског суда у предмету Грегачевић против Хрватске, број представке 58331/09, од 10. јула 2012. године, став 51.).
Уставни суд наглашава да право окривљеног да буде на адекватан начин обавештен о оптужбама које су му стављене на терет, осим из цитираних ставова Европског суда, које у својој пракси прихвата и Уставни суд, произлази и из релевантних одредаба ЗКП. Наиме, иако није изричито прописана одредбама чл. 496. до 520. ЗКП (скраћени кривични поступак), обавеза достављања оптужног акта окривљеном постоји на основу сходне примене члана 335. став 1. Законика о кривичном поступку. У прилог оваквог закључка иде и чињеница да је одредбом члана 499. став 4. ЗКП прописано да се оптужни предлог и приватна тужба подносе у потребном броју примерака за суд и окривљеног.
Примењујући наведено на конкретан случај, Уставни суд констатује да окривљеном, овде подносиоцу уставне жалб ,е и његовом браниоцу није достављен оптужни предлог Основног јавног тужилаштва у Јагодини Кт. 412/18 од 27. јула 2018. године у току првостепеног поступка , већ да им је овај акт достављен тек након одржавања главног претреса и доношења оспорене првостепене пресуде. Наиме, оптужни предлог је достављен браниоцу подносиоца уставне жалбе 13. августа 2018. године, а подносиоцу 14. августа 2018. године, док је оспорена првостепена пресуда донета 10. августа 2018. године. Шта више, и сам Апелациони суд у Крагујевцу је у оспореној другостепеној пресуди истакао да је тачна тврдња окривљеног, овде подносиоца, да је његов бранилац оптужни предлог примио тек три дана након одржаног главног претреса, с тим да је Апелациони суд у Крагујевцу ипак заузео став да ово не представља битну повреду одредаба из члана 438. став 2 . тачка 3), јер подносилац уставне жалбе ово није истицао на главном претресу од 10. августа 2018. године, када је прочитан оптужни предлог, већ је изјавио да је оптужни акт и поуке судије разумео и да ће одбрану изнети.
Уставни суд је, међутим, оценио да је на наведени начин подносиоцу уставне жалбе повређено право из члана 33. став 2. Устава, и то у делу у коме се јемчи да свако ко је окривљен за кривично дело има право на одбрану и право да добије примерено време за припрему одбране. Наиме, полазећи од општег става Европског суда према коме је неопходно да окривљени буде „детаљно” упознат са оптужбом, односно материјалним чињеницама које му се стављају на терет и правном квалификацијом ових материјалних чињеница , Уставни суд оцењује да се не може сматрати да је овде подносилац уставне жалбе на адекватан начин обавештен о оптужби која му се ставља на терет, тиме што је на главном претресу од 10. августа 2018. године прочитан оптужни предлог пред подносиоцем и његовим браниоцем. Ово поготово уколико се узме у обзир да је подносилац уставне жалбе оптужен и оглашен кривим за извршење кривичних дела крађе и фалсификовања и злоупотреб е платних картица , и то у продуженом трајању, а што поразумева већ и број појединачних дела. Стога Уставни суд сматра да је подносилац уставне жалбе на адекватан начин обавештен о оптужбама против њега тек три дана након доношења првостепене пресуде, тј. 13. августа 2018. године, када је оптужни предлог тужилаштва достављен браниоцу подносиоца уставне жалбе, а што према оцени Уставног суда јасно указује да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на одбрану.
Уставни суд истиче да наведена повреда уставног права није отклоњена ни од стране другостепеног суда, при чему се не може сматрати уставноправно прихватљивим становиште из оспорене другостепене пресуде да наведени пропуст првостепеног суда не представља битну повреду одредаба из члана 438. став 2. тачка 3. ЗКП, јер подносилац уставне жалбе ово није истицао на главном претресу од 10. августа 2018. године, већ је изнео своју одбрану. Наиме, Уставни суд сматра да би се наведено становиште могло сматрати прихватљивим у ситуацији када је окривљеном достављен оптужни акт и остављено одређено време за припрему одбране након тога, али које окривљени или његов бранилац не сматрају примереним из одређених разлога. Међутим, Уставни суд сматра да се наведени став не може применити у ситуацији, као у конкретној, када окривљеном и његовом браниоцу оптужни предлог уопште није достављен у току првостепеног поступка и када окривљеном de facto није уопште остављено време за одбрану, чиме се нарушава сама суштина права на одбрану. Стога се у конкретном случају не може прихватити као уставноправно прихватљиво становиште из оспо рене другостепене пресуде да су наводи овде подносиоца уставне жалбе о повреди права на одбрану неосновани, јер подносилац у првостепеном поступку није указао на ово кршење закона.
Имајући све наведено у виду, Уставни суд је оценио да је подносиоцу уставне жалбе ускраћено право на одбрану и право да добије примерено време за припрему одбране, па је Суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), усвојио уставну жалбу подносиоца и утврдио да му је пресудом Основног суда у Јагодини К. 219/18 од 10. августа 2018. године и пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж.1. 991/18 од 6. новембра 2018. године повређено право, из члана 33. став 2. Устава, одлучујући као у изреци.
6. Одлучујући о захтеву подносиоца уставне жалбе за отклањање штетних последица утврђене повреде права, Уставни суд је оценио да у конкретном случају не би било целисходно да поништи оспорену другостепену пресуду Апелационог суда у Крагујевцу , имајући у виду да је подносилац уставне жалбе у кривичном поступку признао извршење кривичних дела која су му стављена на терет, при чему ни у жалби против првостепене пресуде, ни у самој уставној жалби, подносилац није довео у питање чињеницу да је крив за извршење кривичних дела.
Уставни суд је имао у виду да је подносилац истакао да због недостатка примереног времена за припремање одбране у току поступка није имао могућност да на одговарајући начин презентује околности од значаја за изрицање блаже кривичне санкције. Међутим, ни ова тврдња, по оцени Уставног суда, није довољан разлог за поништај оспорене другостепене пресуде, имајући у виду да је Апелациони суд у Крагујевцу оценио да је првостепени суд адекватно одмерио казну, те да су неосновани жалбени наводи подносиоца и његовог браниоца за изрицање блаже кривичне санкције , јер у изјављеним жалбама нису наведене околности које првостепени суд није имао у виду, а које би оправдале овакав предлог.
7. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.