Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, Мирослав Николић и др Наташа Плавшић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби З. Ј . из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 28. марта 2024. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба З. Ј . и утврђује да је решењем Прекршајног суда у Београду – Одељење у Барајеву Пр. 5910/19 од 20. августа 2019. године и решењем Прекршајног апелационог суда Прж. 20118/19 од 24. септембра 2019 . године подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Прекршајног апелационог суда Прж. 20118/19 од 24. септембра 2019. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о жалби браниоца подносиоца уставне жалбе изјављеној против решења Прекршајног суда у Београду – Одељење суда у Барајеву Пр. 5910/19 од 20. августа 2019. године .
О б р а з л о ж е њ е
1. З. Ј . из Београда поднео је Уставном суду, 13. новембра 2019 . године, преко пуномоћника Б. М , адвоката из Београда, уставну жалбу против решења Прекршајног суда у Београду – Одељење у Барајеву Пр. 5910/19 од 20. августа 2019. године и решења Прекршајног апелационог суда Прж. 20118/19 од 24. септембра 2019. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. Устава .
Уставном жалбом се оспоравају решењ а којим а је одбачен као непотписан захтев за судско одлучивање о издатом прекршајном налогу.
У уставној жалби је, поред осталог, наведено: да је подносилац преко браниоца првостепеном суду благовремено поднео захтев за судско одлучивање поводом издатог прекршајног налога као посебан поднесак уз који је доставио оригинал прекршајног налога без потписа подносиоца, али да је подносилац, као и његов бранилац , потписао сам захтев чији је саставни део била и писана одбрана, на који начин је подносилац показао јасну и недвосмислену намеру да за хтева судско одлучивање поводом издатог прекршајног налога јер не прихвата прекршајну одговорност за предметни прекршај.
Подносилац је предложио да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених права и поништи оспорена решењ а.
2. Уставни суд је, на седници одржаној 6. априла 20 23. године, донео одлуке Уж -7921/2019 и Уж-12922/20 кој има је усвојио уставн е жалб е И. Н . и Д. З . и утврдио да је решењем Прекршајног апелационог суда Прж. 14423/19 од 4. јула 2019. године подносиоцу И. Н, а решењем Прекршајног апелационог суда – Одељења у Нишу Прж. 23173/20 од 19. новембра 2020. године подносиоцу Д. З . повређено право на приступ суду гарантовано чланом 32. став 1. Устава Републике Србије. Истим одлук ама, Уставни суд је наложио Прекршајном апелационом суду да донесе нове одлуке о жалбама подносилаца уставне жалбе изјављеним против првостепених решења .
3. Уставни суд је, из садржине уставне жалбе и на основу увида у приложене доказе, утврдио следеће:
- да су наводи уставне жалбе којима се указује на повреду права на правично суђење у основи истоветни наводима који су изнети у уставним жалб ама поводом којих је Уставни суд одлучивао у предмет има Уж – 7921/2019 и Уж – 12922/2020;
- да су разлози на којима се заснивају оспорен а решењ а садржани и у образложењима судских одлука које су оспорене у предмет има Уж-7921/2019 и Уж-12922/2020;
- да је подносилац уставне жалбе у прекршајном поступку који је претходио уставносудском, био у битно истоветној чињеничној и правној ситуацији као и подносиоци уставн их жалб и у предмет има Уж-7921/2019 и Уж-12922/2020.
4. Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да је оспореним решењем Прекршајног суда у Београду – Одељење у Барајеву Пр. 5910/19 од 20. августа 2019. године и решењем Прекршајног апелационог суда Прж. 20118/19 од 24. септембра 2019. године подноси оцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, гарантовано чланом 32. став 1. Устава Републике Србије. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењима одлука Уставног суда Уж-7921/2019 и Уж-12922/20 од 6. априла 20 23. године, које су објављене на веб-сајту Уставног суда (www.ustavni.sud.rs).
На основу изложеног и одредаба члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 44/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), Уставни суд је уставну жалбу усвојио, поништио оспорено решење Прекршајног апелационог суда Прж. 20118/19 од 24. септембра 2019. године и одредио да се донесе нова одлука по жалби коју је бранилац подносиоца уставне жалбе изјавио против решења Прекршајног суда у Београду – Одељење у Барајеву Пр. 5910/19 од 20. августа 2019. године
Уставни суд није посебно разматрао наводе подносиоца о повреди права из члана 36. Устава, јер је претходно утврдио повреду права из члана 32. став 1. Устава и поништио оспорени акт.
5. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одред аба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.