Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, Мирослав Николић и др Наташа Плавшић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби S. M . из Флерсхајма на Мајни, Република Немачка, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 28. марта 202 4. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба S. M . и утврђује се да је решењем Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу Прж. 15664/19 веза 15427/19 од 18. јула 2019. године повређено право подносиоца уставне жалбе на правно средство, зајемчено одредбом члана 36. став 2. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу Прж. 15664/19 веза 15427/19 од 18. јула 2019. године и одређује се да исти суд донесе нову одлуку о жалби браниоца подносиоца уставне жалбе – адвоката М. П . изјављеној против пресуде Прекршајног суда у Пироту Пр. 1675/19 од 9. јула 2019. године.
3. Одбија се захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду нематеријалне штете због утврђене повреде права из члана 36. став 2. Устава Републике Србије.
4. Одбацује се захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. S. M. из Флерсхајма на Мајни, Република Немачка, поднео је Уставном суду, 2. септембра 2019. године, преко пуномоћника М. П , адвоката из Зрењанина, уставну жалбу против решења Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу Прж. 15664/19 веза 15427/19 од 18. јула 2019. године, због повреде начела и права из чл. 22, 36, 67. и члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је, између осталог, наведено: да је првостепена пресуда донета и уручена окривљеном, овде подносиоцу, 9. јула 2019. године, да рок за жалбу у прекршајном поступку износи осам дана, из чега следи да је у конкретној ствари рок за жалбу истицао 17. јула 2019. године; да је у првостепеном поступку подносиоца бранио адвокат Ј. В, која је против првостепене пресуде изјавила жалбу која је одбијена као неоснована; да окривљени, сходно одредби члана 78. став 3. Законика о кривичном поступку, може истовремено ангажовати до пет бранилаца; да је жалба адвоката М. П . изјављена 16. јула 2019. године препорученом поштом, а да је првостепени суд жалбу примио 17. јула 2019. године, из чега проистиче да је жалба браниоца, адвоката М . П, уложена благовремено, пре истека жалбеног рока; да је другостепени суд жалбу овог браниоца одбацио као недозвољену; да се жалба браниоца који је поднео уредно пуномоћје и која је изјављена у оквиру законског рока не може одбацити као недозвољена, а да је законски рок за одлучивање о жалби самоиницијативно скраћен од стране суда.
Подносилац је предложио да Уставни суд усвоји уставну жалбу и утврди повреду означених права, да поништи оспорено решење, те је тражио накнаду нематеријалне штете, као и да му досуде трошкове за састав уставне жалбе .
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку , увидом у списе предмета Прекршајног суда у Пироту Пр. 1675/19, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој ствари:
Против окривљеног, овде подносиоца, решењем Прекршајног суда у Пироту Пр. 1675/19 од 9. јула 2019. године покренут је прекршајни поступак због прекршаја из члана 63. став 1. тачка 14) Закона о девизном пословању.
Пресудом Прекршајног суда у Пироту Пр. 1675/19 од 9. јула 2019. године окривљени је оглашен одговорним за предметни прекршај, осуђен на новчану казну у износу од 30.000,00 динара и изречена му је заштитна мера одузимања ефективног страног новца у износу од 15.500 евра, који је предмет извршења прекршаја.
Окривљени је наведену пресуду примио 9. јула 2019. године.
Против првостепене пресуде жалбу је 12. јула 2019. године изјавила бранилац окривљеног, адвокат Ј . В, по пуномоћју окривљеног од 9. јула 2019. године.
Пресудом Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу Прж. 15427/19 од 16. јула 2019. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, адвоката Ј. В, и потврђена је првостепена пресуда. Наведена пресуда браниоцу окривљеног, адвокату Ј . В, уручена је 19. јула 2019. године.
Против првостепене пресуде жалбу је 16. јула 2019. године изјавила и бранилац окривљеног, адвокат М . П, по пуномоћју окривљеног од 1 5. јула 2019. године.
Оспореним решењем Прж. 15664/19 веза 15427/19 од 18. јула 2019. године одбачена је као недозвољена жалба браниоца окривљеног, адвоката М . П. У образложењу овог решења је, поред осталог, наведено: да је увидом у списе предмета суд нашао да је жалба браниоца окривљеног, адвоката М. П, недозвољена; да је бранилац окривљеног, адвокат Ј . В, изјавила жалбу на пресуду Прекршајног суда у Пироту Пр. 1675/19 од 9. јула 2019. године, о којој је одлучивао Прекршајни апелациони суд – Одељење у Нишу пресудом Прж. 15427/19 од 16. јула 2019. године; да је окривљени против исте првостепене пресуде поново изјавио још једну жалбу дана 16. јула 2019. године, примљена у првостепени суд 17. јула 2019. године, али сада преко браниоца М. П, адвоката из Зрењанина; да будући да је на исту пресуду већ била изјављена једна жалба по којој је одлучено од стране другостепеног суда пресудом Прж. 15427/19 од 16. јула 2019. године, иста пресуда првостепеног суда је стекла својство правноснажности даном доношења одлуке по жалби, односно дана 16. јула 2019. године; да како се, сходно члану 95. став 1. Закона о прекршајима, само против одлука прекршајног суда и одлука које у прекршајном поступку доноси комисија из члана 86. став 2. тачка 1) овог закона, може изјавити жалба другостепеном суду, односно уложити приговор у складу са овим законом, а у конкретном случају окривљени је преко браниоца у истом предмету поново изјавио жалбу, али сада преко браниоца М . П, адвоката из Зрењанина, против правноснажне пресуде, ова жалба је одбачена као недозвољена.
4. Чланом 36. став 2 Устава јемчи се да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу.
Одредбама Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 65/13, 13/16, 98/16 и 91/19) (у даљем тексту : ЗОП), а који се примењивао у конкретном случају, прописано је: да окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца (члан 118. став 4.); да окривљени може узети за браниоца адвоката, а њега може, у складу са законом, заменити адвокатски приправник, да је бранилац овлашћен да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени, да је бранилац дужан да поднесе писано пуномоћје суду и да права и дужности браниоца престају када откаже пуномоћје или када окривљени опозове пуномоћје (члан 119. ст. 1, 3, 4. и 6.); да се против пресуде и решења прекршајног суда може изјавити жалба другостепеном суду, да се жалба предаје суду који је донео првостепену одлуку и да се жалба подноси у року од осам дана од дана достављања пресуде или решења (члан 258.); да жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева и да рок за жалбу тече од дана када је окривљеном достављен препис пресуде, а ако окривљени има браниоца од дана када је њему достављен препис пресуде (члан 259. ст. 1. и 4.); да се на прекршајни поступак сходно примењују одредбе Законика о кривичном поступку, ако овим или другим законом није друкчије одређено (члан 99.) .
Одредбом члана 78. став 3. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 и 35/19) (у даљем тексту: ЗКП), прописано је да један окривљени може имати истовремено у поступку највише пет бранилаца, а сматра се да је одбрана обезбеђена кад у поступку учествује један од бранилаца.
5. Оцењујући основаност навода уставне жалбе, Уставни суд је констатовао да одредба члана 36. став 2. Устава изричито садржи гаранцију права на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу. Наведеним правом се, по оцени Уставног суда, у прекршајном поступку даје могућност како подносиоцу захтева, тако и окривљеном и његовом браниоцу, да у том поступку изјаве жалбу против првостепене одлуке суда, ради евентуалног преиспитивања како утврђених чињеница, тако и примењеног права, у ситуацији када је таква жалба допуштена.
Уставни суд указује да је претходно цитираним одредбама ЗОП, између осталог, прописано да окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца, да је бранилац дужан да поднесе писмено пуномоћје суду, да жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева, да рок за жалбу тече од дана када је окривљеном достављен препис пресуде, а ако окривљени има браниоца, од дана када је њему достављен препис пресуде, те да се на прекршајни поступак сходно примењују одредбе ЗКП, ако овим или другим законом није друкчије одређено. Уставни суд указује и да ЗКП прописује да један окривљени може у поступку истовремено имати највише пет бранилаца.
Увидом у списе предмета утврђено је да је подносилац оспорену првостепену пресуду примио 9. јула 2019. године, од када је почео да тече рок за жалбу, имајући у виду да подносилац у том тренутку није ангажовао браниоца. Уставни суд констатује да је последњи дан рока за изјављивање жалбе против првостепене пресуде био 17. јул 2019. године.
Даље је утврђено да је окривљени жалбе против првостепене пресуде изјавио најпре 12. јула 2019. године , преко браниоца, адвоката Ј. В . (која жалба је одбијена као неоснована пресудом Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу Прж. 15427/19 од 16. јула 2019. године), а након тога и 16. јула 2019. године, преко браниоца М. П . (која жалба је одбачена као недозвољена оспореним решењем Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу Прж. 15664/19 веза 15427/19 од 18. јула 2019. године), обе у оквиру рока за жалбу.
Имајући у виду, са једне стране, да одредбама ЗОП није изри чито искључено право окривљеног да у току прекршајног поступка може ангажовати више бранилаца, да је одредбом члана 99. ЗОП прописано да се на преркшајни поступак сходно примењују одредбе ЗКП , ако овим или другим законим није друкчије одређено, те да је одредбом члана 78. став 3. ЗКП прописано да један окривљени може истовремено у поступку имати највише пет бранилаца, а са друге стране, да је бранилац окривљеног, адвокат М. П, жалбу против првостепене пресуде изјавила благовремено (и три дана пре него што је другостепена пресуда достављена браниоцу окривљеног, адвокату Ј . В .) 16. јула 2019. године , Уставни суд је оценио да је Прекршајни апелациони суд – Одељење у Нишу, одбацивши наведену жалбу оспореним решењем као недозвољену, окривљеном повредио право на правно средство из члана 36. став 2. Устава .
Сходно изложеном, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 44/15 – др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), уставну жалбу усвојио и одлучио као у тачки 1. изреке.
6. Уставни суд је оценио да се штетне последице утврђене повреде права из тачке 1. изреке могу отклонити само поништајем оспореног решења Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу Прж. 15664/19 веза 15427/19 од 18. јула 2019. године и одређивањем да Прекршајни апелациони суд – Одељење у Нишу донесе нову одлуку о жалби браниоца подносиоца – адвоката М. П . изјављеној против пресуде Прекршајног суда у Пироту Пр. 1675/19 од 9. јула 2019. године, па је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона, одлучио као у тачки 2. изреке.
7. Уставни суд је става да се правично задовољење у овом случају остварује утврђивањем повреде права и поништајем оспореног решења, због чега је у тачки 3. изреке одбио захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду нематеријалне штете због утврђене повреде права из члана 36. став 2. Устава, сагласно одредбама члана 89. ст. 1. и 3. Закона о Уставном суду.
8. Уставни суд није посебно разматрао наводе подносиоца о повреди начела и права из чл. 22. и 67, члана 32. став 1. и члана 36. став 1. Устава, јер је претходно утврдио повреду права на правно средство из члана 36. став 2. Устава.
9. У погледу захтева подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, при чему је оцењено да у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету Европског суда за људска права Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.). Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 4. изреке.
10. На основу свега наведеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13) , Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.