Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Александра Петровића из Београда и предузећа „Свера Агент" д.о.о. из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 8. октобра 2009. године донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Александра Петровића и предузећа „Свера Агент" д.о.о. изјављена против решења Министарства финансија, Пореска управа - Регионални центар Београд број 218-1481/07 од 28. фебруара 2009. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Александар Петровић из Београда и предузеће за грађевинарство, трговину и услуге „Свера Агент" д.о.о. из Београда поднели су 15. априла 2009. године, преко пуномоћника Владана Стојиљковића, адвоката из Београда, Уставном суду уставну жалбу због повреде права на правично суђење зајемченог чланом 32. Устава Републике Србије и чланом 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, и повреде права на судску заштиту зајемченог чланом 22. Устава.
У уставној жалби се наводи да је у прекршајном поступку по жалби подносилаца уставне жалбе против првостепеног решења одлучивао ненадлежни орган извршне власти, а не Виши прекршајни суд, коме је жалба била упућена, чиме је подносиоцима повређено право на правично суђење зајемчено чланом 32. став 1. Устава. Подносиоци даље наводе да су и првостепено и другостепено решење донети од стране органа управе, као и да им је онемогућен приступ Врховном суду Србије, па је на тај начин повређено право на судску заштиту из члана 22. Устава. Подносиоци уставне жалбе су стога предложили да Уставни суд поништи решење Министарства финансија, Пореска управа -Регионални центар Београд број 218-1481/07 од 28. фебруара 2009. године, наложи Вишем прекршајном суду да одлучи о жалби подносилаца изјављеној против првостепеног решења Министарства финансија, Пореска управа - Филијала Чукарица 1.08. број 218-50/07 од 26. марта 2007. године, као и да утврди право подносилаца уставне жалбе на накнаду штете, коју могу остварити на начин предвиђен одредбама члана 90. Закона о Уставном суду.
2. На захтев Уставног суда, Министарство финансија је 12. јуна 2009. године доставило Суду на увид списе предмета Министарства финансија, Пореска управа - Регионални центар Београд број 218-1481/07.
Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
Према одредби члана 82. став 2. Закона о Уставном суду, уставна жалба се може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у списе предмета Министарства финансија, Пореска управа - Регионални центар Београд број 218-1481/07 и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овом уставносудском спору:
Министарство финансија, Пореска управа - Филијала Чукарица је 26. марта 2007. године донело решење 1.08. број 218-50/07, којим је правном лицу - предузећу „Свера Агент" д.о.о. из Београда, због учињених пореских прекршаја, изречена јединствена новчана казна у износу од 200.000,00 динара и одређени су трошкови порескопрекршајног поступка у износу од 10.000,00 динара, а одговорном лицу - Александру Петровићу из Београда изречена је јединствена новчана казна у износу од 20.000,00 динара и одређени су трошкови порескопрекршајног поступка у износу од 1.000,00 динара.
Поводом жалбе подносилаца изјављене 7. маја 2007. године, Министарство финансија, Пореска управа - Регионални центар Београд је 28. фебруара 2009. године донело оспорено решење број 218-1481/07, којим је преиначило ожалбено решење Министарства финансија, Пореска управа - Филијала Чукарица број 1.08. број 218-50/07 од 26. марта 2007. године у делу у коме су окривљенима изречене новчане казне и одређени трошкови порескопрекршајног односа, тако да је правном лицу - предузећу "Свера Агент" д.о.о. из Београда изречена јединствена новчана казна у износу од 50.000,00 динара и одређени су трошкови порескопрекршајног поступка у износу од 2.500,00 динара, а одговорном лицу - Александру Петровићу из Београда изречена је јединствена новчана казна у износу од 4.000,00 динара и одређени су трошкови порескопрекршајног поступка у износу од 500,00 динара.
4. За оцену навода и разлога из уставне жалбе са становишта Уставом зајемчених права, на чију повреду се подносилац уставне жалбе позива, релевантне су следеће уставне и законске одредбе:
Одредбом члана 22. став 1. Устава је утврђено да свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале.
Одредбом члана 32. став 1. Устава је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Законом о прекршајима („Службени гласник СРС", бр. 44/89 и "Службени гласник РС", бр. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 и 55/04) прописано је: да се захтев за ванредно преиспитивање правноснажног решења о прекршају може поднети против другостепеног правноснажног решења о прекршају због повреде закона, а у случају и под условима одређеним овим законом (члан 271. став 1.); да се захтев за ванредно преиспитивање правноснажног решења о прекршају може поднети када је изречена - казна затвора, заштитна мера забране вршења одређених делатности, заштитна мера забране правном лицу да врши одређене послове, заштитна мера забране управљања возилом на моторни погон, лицу које је по занимању возач, новчана казна преко 100.000,00 динара физичком лицу или одговорном лицу у правном лицу и предузетнику, односно 300.000,00 динара правном лицу за царинске, спољнотрговинске, девизне и пореске прекршаје и заштитна мера одузимања предмета за царинске, спољнотрговинске и девизне прекршаје (члан 272.); да о захтеву за ванредно преиспитивање правноснажног решења о прекршају одлучује Врховни суд Србије (члан 276.).
Закон о прекршајима („Службени гласник РС", број 101/05) прописује: да прекршајни поступак у првом степену воде прекршајни судови, уколико за вођење прекршајног поступка нису надлежни органи управе, да прекршајни поступак у другом степену води Виши прекршајни суд, а да Виши прекршајни суд одлучује о жалбама на одлуке суда, о жалбама на одлуке које у прекршајном поступку донесу органи управе, о сукобу и преношењу месне надлежности судова и врши друге послове одређене законом (члан 91. ст. 1. до 3.); да oвај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2007. године (члан 308.).
Одредбом члана 25. Закона о изменама и допунама Закона о прекршајима („Службени гласник РС", број 116/08), који је ступио на снагу 30. децембра 2008. године, прописано је да ће се Закон о прекршајима („Службени гласник РС", број 101/05) примењивати од 1. јануара 2010. године.
Закон о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС", број 80/02) прописивао је да Пореска управа покреће и води првостепени и другостепени прекршајни поступак и изриче казне и заштитне мере за пореске прекршаје, као и да одлучује о жалбама изјављеним против решења донетих у пореском поступку (члан 160. тач. 6) и 7)); да Пореска управа води другостепени поступак по жалбама изјављеним против решења о изрицању новчане казне за порески прекршај (члан 165. став 3.).
Одредба члана 47. Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС", број 61/07) извршена је измена одредбе члана 160. тачка 6) основног текста наведеног Закона, тако да ова одредба гласи: „Пореска управа покреће и води првостепени порескопрекршајни поступак и изриче казне и заштитне мере" (став 1.), у члану 160, после тачке 6) додата је тачка 6а) која гласи: „Пореска управа води другостепени порескопрекршајни поступак" (став 2.), измењена је одредба члана 160. тачка 7), тако да иста гласи: „Пореска управа одлучује о жалбама изјављеним против решења донетих у пореском поступку од стране организационих јединица Пореске управе" (став 3.), а одредбом члана 62. Закона прописано је да одредбе члана 160. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС", бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 и 62/06 др. Закон), у делу који се односи на надлежност Пореске управе за вођење другостепеног порескопрекршајног поступка, престају да важе даном почетка рада другостепеног прекршајног суда у складу са Законом о прекршајима („Службени гласник РС", број 101/05).
5. Оцењујући наводе и разлоге изнете у уставној жалби са становишта повреде права на правично суђење зајемченог чланом 32. став 1. Устава, Уставни суд је по спроведеном поступку утврдио да није повређено Уставом зајемчено право подносилаца на које су се у жалби позвали.
Уставни суд је утврдио да је у порескопрекршајном поступку о жалби подносилаца изјављеној против првостепеног решења Министарства финансија, Пореска управа - Филијала Чукарица број 1.08. бр. 218-50/07 од 26. марта 2007. године, одлучило Министарство финансија, Пореска управа - Регионални центар Београд оспореним решењем број 218-1481/07 од 28. фебруара 2009. године.
Испитујући наводе подносилаца уставне жалбе да је о жалби против првостепеног решења требало да одлучи Виши прекршајни суд, коме је жалба била упућена, Уставни суд је оценио да су они неосновани. Наиме, сагласно одредби члана 25. Закона о изменама и допунама Закона о прекршајима („Службени гласник РС", број 116/08), који је ступио на снагу 30. децембра 2008. године, примена Закона о прекршајима („Службени гласник РС", број 101/05), којим је утврђено да Виши прекршајни суд одлучује о жалбама на одлуке које у прекршајном поступку донесу органи управе, одложена је за 1. јануар 2010. године, а другостепено решење о жалби подносилаца је донето 28. фебруара 2009. године. Такође, одредбом члана 62. Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији из 2007. године прописано је да одредбе Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у делу који се односи на надлежност Пореске управе за вођење другостепеног порескопрекршајног поступка, престају да важе даном почетка рада другостепеног прекршајног суда у складу са Законом о прекршајима („Службени гласник РС", број 101/05), чија је примена одложена до 1. јануара 2010. године.
Уставни суд је стога оценио да је о жалби подносилаца уставне жалбе одлучивао законом установљени државни орган, који је након законито спроведеног поступка и у границама своје надлежности донео ваљано образложену одлуку. Полазећи од изнетог, Уставни суд је утврдио да није повређено право подносилаца уставне жалбе на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава.
6. Оцењујући наводе и разлоге изнете у уставној жалби са становишта повреде права на судску заштиту зајемченог чланом 22. став 1. Устава, Уставни суд је утврдио да није повређено Уставом зајемчено право подносилаца на које су се у жалби позвали.
У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да одредба члана 272. Закона о прекршајима из 1989. године пружа могућност кажњеном лицу да поднесе Врховном суду Србије захтев за ванредно преиспитивање другостепеног правоснажног решења о прекршају, поред осталог, када је изречена казна затвора, као и новчана казна преко 100.000,00 динара физичком лицу или одговорном лицу у правном лицу и предузетнику, односно 300.000,00 динара правном лицу за царинске, спољнотрговинске, девизне и пореске прекршаје. Дакле, Закон о прекршајима који је у примени до 31. децембра 2009. године омогућава судску заштиту у поступку по ванредном правном леку против правоснажног решења донетог по жалби у порескопрекршајном поступку, а наведено ограничење могућности приступа Врховном суду Србије не угрожава суштину права на приступ суду, имајући у виду да је то ограничење прописано у складу са јавним интересом ефикасне судске заштите права, потребом да се поступак оконча у разумном року, као и природом дела и врстом и тежином санкције. Такође, према становишту које је изразио и Европски суд за људска права, мање пореске глобе и додаци нису довољни да уведу административне фискалне процедуре под делокруг члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (видети нпр. Morel против Француске, пресуда од 3. јуна 2003. године).
С обзиром на наведено, Уставни суд је утврдио да нису повређена права подносилаца уставне жалбе на судску заштиту из члана 22. Устава и на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, па је уставну жалбу одбио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС", број 109/07).
7. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци.
|
|
|
ПРЕДСЕДНИК др Боса Ненадић |